ŽARKO KORAĆ: In memoriam – Biljana Kovačević Vučo

20 Apr 2010

Ponekada

korac.jpgPonekada nas smrt jedne osobe suo?i sa svim istinama vremena u kome živimo. Natera nas da se ozbiljno zapitamo koliko smo ljudskosti sa?uvali u vremenima ratova, zlo?ina i neopisivih laži, koje su postale zvani?an govor velikog dela Srbije. I tek onda da shvatimo, koliko malo ljudi na javnoj sceni Srbije su poslednjih dvadeset godina, ostali dosledni sebi i svojim ljudskim na?elima onda, kada su ona bila podvrgnuta najtežim proverama.

Biljana Kova?evi?-Vu?o, bila je jedan od malobrojnih beskompromisnih boraca za istinu u Miloševi?evoj Srbiji, koja tu istinu nije želela. Ona je svoju veru u princip ljudskosti branila po svaku cenu, ?ak i onda, kada je bilo više nego o?igledno da je u toj borbi prili?no usamljena. Sa nepokolebivom straš?u, ona je u svim javnim nastupima želela da pokaže, da su ljudska prava važnija od pseudoistorijskih argumenata kojima se ona ograni?avaju, a da nacionalisti kriju svoju bezobzirnost prema ljudskom životu, iza velikih politi?kih fraza bez smisla. Kao odli?an pravnik, ona je prihvatala sve prilike da brani ugrožena ljudska prava, na sudu ili van njega, javno ili privatno. Nikada nije odustajala. Bilo joj je potpuno jasno da je poštovanje ljudskih prava, a pre svega osnovnog, prava na život, srž borbe protiv nacionalisti?ke politike.

Nije bilo ozbiljnije kriti?ke javne rasprave u Srbiji ili na prostoru bivše Jugoslavije o ratu i ratnoj politici Srbije, da je nisu pozivali da u?estvuje. Ona bi uvek, sa karakteristi?nom žestinom, iznosila svoja uverenja, koja ?e jednom biti osnova nekoj budu?oj generaciji pravnika u Srbiji, da je bilo i ozbiljnih pokušaja da se demaskira nacionalisti?ki populizam pravnim argumentima. Njena li?na hrabrost bila je egzemplarna. Nikada nije pravila ustupke. U vremenima kada se tako mnogo njenih kolega ?udovišno angažovalo da stvori jednu pseudo pravnu nauku, da bi opravdali zlo?ine, ona je branila ne samo pravnu nauku, ve? i samu mogu?nost da se ospori ta pseudo nauka.

Platila je visoku cenu te borbe. Postala je omiljena meta tabloida, za koje je ubica Ulemek Legija bio heroj a laž istina. Neprekidno je napadana, da bi sve što u?ini ili kaže, bilo unapred diskreditovano. Oni koji su se doslovno obogatili na krvi svoga naroda, napadali su ženu koja ništa nije stekla materijalno. Bila je siromašna u doslovnom smislu te re?i i svojim sinovima, ostavila je samo svoj ?astan život. Ali to nije spre?ilo svakog pretencioznog kolumnistu, da je kritikuje kao „ekstremnu“. Nikada nisu ni mogli da slute, da je njena svakodnevna borba za svoja uverenja, iscrpla njene biološke snage.

Umrla je u bolnici, zbog teške infekcije posle operacije. Kada sam je poslednji put video u bolnici, bila je utu?ena i svesna da joj se smrt približava. Ali još uvek je bilo vatre u njenim o?ima. Da sam mogao ili želeo tada da razgovaram o politici, siguran sam da bi sa jednakom žestinom kao i ranije, branila sve u šta je verovala. Ona je bila jedan od najve?ih boraca koje sam upoznao u životu. Nedostaja?e mi njena žestina i istinoljubivost. Sva?ala se, ponekada vikala na sve nas, ali nije odstupala. U vremenu smrti i laži, ona je bila princip života. I zato ?e najviše nedostajati onima na koje su se njene re?i i odnosile. Ova visoka, mršava žena, bila je prirodni zaštitnik žrtava rata i obespravljenih. Nije uspela da zaštiti sebe, ali mnoge jeste. I previše za jedan život.

Zbogom žestoka Biljo, najzad si našla spokoj, koji si svojom borbom toliko zaslužila.

(Peš?asnik.net)

Podelite ovu stranicu!