ŽARKO KORAĆ / DEJAN ILIĆ: Zašto je u Srbiji omražena reč genocid

05 Jul 2015

"U ovom trenutku nacionalizam u Srbiji ponovo pokazuje svoje lice"

U Mostu RSE razgovaralo se o odnosu vlasti u Srbiji prema srebreni?kom genocidu. Sagovornici su bili Žarko Kora?, dugogodišnji profesor beogradskog Filozofskog fakuleta, i Dejan Ili?, saradnik portala Peš?anik.

Bilo je re?i o pani?nim reakcijama vrha Srbije na najavu britanske rezolucije o Srebrenici, o besmislenosti tvrdnje da se tom rezolucijom ceo srpski narod proglašava genocidnim, o ne?istoj savesti sadašnjih lidera Srbije koji su zauzimali visoke funkcije u Miloševi?evom režimu, zašto je vrh Srbije stao iza Milorada Dodika i njegove polititike poricanja srebreni?kog genocida, da li je Vu?i?u i Nikoli?u Republika Srpska u ovom trenutku važnija od Kosova, o politici izjedna?avanja zlo?ina po?injenih u ratu na podru?ju bivše Jugoslavije, kao i o tome kako je otpor prema britanskoj rezoluciju gurnuo Srbiju u naru?je Rusije i još više je udaljio od Evropske unije.

Omer Karabeg: Najava britanske rezolucije o Srebrenici, o kojoj treba da se raspravlja u Savetu bezbednosti, izazvala je pravu lavinu ogor?enja u Srbiji. Zbog ?ega je vlast u Srbiji tako pani?no reagovala, iako se u nacrtu rezolucije nigde ne pominje Srbija? Ne pominje se ?ak ni ?injenica da je presudom Me?unarodnog suda pravde Srbija proglašena odgovornom za to što nije u?inila ništa da spre?i genocid u Srebrenici.

Žarko Kora?: Mislim da postoje dva glavna razloga za takvu reakciju Prvi je što najodgovornija mesta u današnjoj vlasti – zna?i mesta predsednika vlade, predsednika države i ministara spoljnih poslova – zauzimaju ljudi koji su devedesetih godina participirali u vlasti i snažno podržavali Miloševi?evu politiku, ?ija je posledica bila i ono što se dogodilo u Srebrenici. Oni o?igledno imaju problem sa svojom sopstvenom odgovornoš?u i saveš?u. Ne bih preterivao s time da njih baš grize savest, ali ih ova godišnjica srebreni?kog genocida veoma neugodno podse?a na njihovu prošlost koju se oni trude da zaborave ili se prave da je nije ni bilo.

Oni nam nikada nisu objasnili ništa, jedino je premijer Vu?i? nekoliko puta rekao – eto, to je bila pogrešna politika i na tome se zaustavio. Drugo, pošto oni sebe smatraju proevropskim politi?arima, oni i njihovi prorežimski takozvani analiti?ari misle da neko želi da ih spotakne kada im iz prošlosti izvu?e jedan takav doga?aj kao što je Srebrenica. Drugim re?ima, insistira se na tome da je svaki govor o Srebrenici iz devedesetih godina u stvari potkopavanje Srbije.

Dejan Ili?: ?ini mi se da nije re? o pani?noj reakciji, kao što mi se ?ini da nije re? ni o masovnoj reakciji. Mislim da su reagovali ljudi koji su na vrhu vlasti i oni koji ih poslušno slede i za njih obavljaju poslove. Ali, ne bih rekao da su oni u panici, jer se ose?aju prili?no sigurnim na svojim mestima. Ina?e, najve?i broj ljudi u Srbiji je na neki na?in ravnodušan prema svemu tome. Slažem se da iz njih progovara ne?ista savest. Oni su se u tome prepoznali i rekli: “Zašto bismo se mi time bavili, to je ponovno potpirivanje sukoba”.

S druge strane, oni ?uvaju jedan kontinuitet. Zvani?na Srbija nikada nije povukla liniju i rekla da je bilo loše ono što je ra?eno u devedesetim godinama, da su bili pogrešni ciljevi za koje su se tada borili i srpske oružane jedinice i srpski politi?ari. Nikada nije re?eno: “Mi sa tim raskidamo”. Ne. Tu postoji kontinuitet. I danas se legitimet za bavljenje politikom u Srbiji sti?e prihvatanjem nacionalnih ciljeva koji su onda bili prioritet. To je odbrana jedne politike koja je ve? više decenija dominantna u Srbiji i sa kojom mi ne umemo da napravimo nikakav jasan raskid.

Tako?e, nije mi jasno na koji na?in britanska rezolucija može da ugrozi bilo koga u Srbiji. To nije rezolucija protiv srpskog naroda, kako oni to žele da predstave. Njeni cilj je da se doga?aji poput srebreni?kog genocida nikada više ne ponove. Ne vidim kako razumna osoba može da ima problem sa jednim dokumentom u kome se sva pažnja usmerava ka tome da se formiraju mehanizmi kako bi se sli?ne stvari spre?ile, kako se ne bi dozvolilo da se isti zlo?ini i genocid dogode u budu?nosti.

Kao što ste ve? rekli, ovde se ?ak ne pominje ni to da Srbija nije preduzela sve da spre?i genocid u Srebrenici. Ovde se kaže da treba izvu?i pouke iz neuspeha Ujedinjenih nacija da spre?i genocid u Srebrenici. Govori se o Ujedinjenim nacijama, svetskoj organizacija koja je zakazala u jednom trenutku, dok se Srbija i Srbi prakti?no i ne pominju.

Omer Karabeg: Ako bi britanska rezolucija mogla nekoga da pogodi, to je pre svega Milorad Dodik koji uporno negira genocid u Srebrenici, nipodaštava žrtve i govori da je to najve?a prevara 20. veka, a u rezoluciji se osu?uje poricanje genocida u Srebrenici. Zašto je vlast u Srbiji, koja je ponekad znala i da se distancira od Dodika, sada sto posto stala iza njega?

Žarko Kora?: To je jedno od glavnih pitanja. Potpuno je jasno da je na ovom pitanju došlo do zbližavanja vlasti u Srbiji sa vlaš?u u Republici Srpskoj. Dodik je notorni negator srebreni?kog genocida, iako je Narodna skupština Republike Srpske svojevremeno usvojila dokument u kome se vrlo jasno govori šta se dogodilo u Srebrenici. On je dobio podršku, pre svega, od predsednika Srbije Tomislava Nikoli?a.

Na zajedni?koj sednici vlade Srbije i Republike Srpske dogovoreno je da se zajedni?ki obeležava 5. avgust kao Dan se?anja na stradale i prognane Srbe. To je ta?no dan po?etka Oluje u Hrvatskoj, koji Hrvatska slavi kao Dan državnosti. Dogovoren je ?itav niz stvari koje pokazuju ogromnu ideološku bliskost izme?u takozvane proevropske vlasti Srbije i vlasti Milorada Dodika koja je otvoreno antievropska. Dodik je u tom pogledu iskreniji, on je zaista potpuno antievropski politi?ar i on se okre?e Rusiji.

Ovo naglo zbližavanje vlasti u Srbiji i one u Republici Srpskoj pokazuje da odnos prema onome što se dešavalo devedesetih godina najja?e vezuje nacionaliste s ove i s one strane Drine. Bilo je i drugih teških zlo?ina na prostoru Bosne i Hercegovine. Upoznat sam sa zlo?inom u Prijedoru koji je u nekom smislu i gori od srebreni?kog, jer tamo nije bilo rata. To je bila masovna egzekucija ljudi druge nacionalnosti. Ali, Srebrenica je postala simbol tog rata. Ona je u me?unarodnim razmerama simbol nebrige ?ove?anstva za ono što se desilo u jednom malom zaba?enom delu Evrope.

Srebreni?ki genocid pokazuje koliko je za srpske nacionaliste važna odbrana onoga što se dešavalo devedesetih godina. Umesto da se prema Srebrenici odnose kao prema jednom od najnegativnijih doga?aja u ?itavoj srpskoj istoriji, za njih je to jedna od kapitalnih stvari. To je šokantno. Ho?ete da budete proevropska vlada i dajete takve izjave, a kada treba da odbacite užasne zlo?ine po?injene iz najbestijalnijih nacionalisti?kih motiva, odjednom se pokaže da niste u stanju to da uradite – bilo što se bojite da ?ete izgubiti podršku svojih bira?a, bilo što nemate hrabrosti da se obra?unate sa vlastitom prošloš?u.

U ovom trenutku nacionalizam u Srbiji ponovo pokazuje svoje lice. On je bio prigušivan poslednjih godina, ali se sada razbuktao. Dobio je nove forme u šta spada i neprekidno pojavljivanje Dodika u Beogradu. Dvadesetogodišnjica genocida u Srebrenici je raspršila iluziju da Srbija ima vlast koja može da se odrekne devedesetih, pa i po cenu da osudi svoju sopstvenu politi?ku prošlost.

Dejan Ili?: Nisam video da su se Dodik i vlast u Srbiji i do sada nešto previše razilazili. ?ini mi se da mi isuviše lako nasedamo na njihove jeftine predstave – kao oni se udalje, pa se približe. Kad malo bolje pogledate, vidite da u svakom klju?nom trenutku oni misle isto i rade zajedno. Ne mislim da je tu bilo bilo kakvog udaljavanja. U negiranju srebreni?kog genocida posebno mi je gadna stvar kada kažu: “Gde je tih 8.000 ubijenih, kada je do sada samo 4.000 ljudi sahranjeno?” To je na neki na?in nastavljanje tog istog zlo?ina, jer se u trenutku kada je zlo?in po?injen ra?unalo s njegovim poricanjem. Nije planirano samo pogubljenje ljudi, nego i zametanje tragova tog zlo?ina. Ti ljudi su pobijeni, pa su zatim njihovi leševi nekoliko puta premeštani, tako da ih je veoma teško prona?i i sahraniti. I onda se cini?no kaže: “Nema tih osam hiljada leševa”. Pa nema, zato što su sakriveni i zato što su sistematski uništavani dokazi.

Dodik bez ikakvog problema nastavlja tu politiku zlo?ina i on je zaista neko ko predstavlja kontinuitet sa zlo?inom. Da li me iznena?uje što srpske vlasti tako blisko s njim sara?uju? Naravno da me ne iznena?uje, naravno da je to o?ekivano. Politiku koju vodi sadašnji vrh u Srbiji vidim kao jeftinu politiku ucenjivanja i nadmudrivanja. Sada imamo pregovore o Kosovu, pa kada tu nešto želimo da provu?emo, onda igramo na kartu Republike Srpske. Ta politika je nastavak politike iz devedesetih i mislim da ova vlast ne?e s njom napraviti raskid.

Omer Karabeg: Marta 2010. godine Skupština Srbije je donela Deklaraciju o Srebrenici u kojoj se kaže: “Narodna skupština Republike Srbije najoštrije osu?uje zlo?in izvršen nad bošnja?kim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine na na?in utvr?en presudom Me?unarodnog suda pravde”. Tada je genocid indirektno priznat, jer presuda Me?unarodnog suda pravde, na koju se Deklaracija poziva, definiše zlo?in u Srebrenici kao genocid. Da li ovo sadašnje ponašanje vlasti govori da je ona prakti?no odustala od te deklaracije?

Žarko Kora?: Apsolutno. Tu nema nikakve sumnje. Ja sam tada bio poslanik i nisam glasao za tu deklaraciju zato što je izbegnuto da se u njenom tekstu pomene genocid. Ovu rezoluciju predložila je Demokratska stranka i jedva je namakla ve?inu. Ja mislim da je bilo svega nekoliko poslanika preko 50 posto. Tomislav Nikoli?, sadašnji predsednik Srbije, tada je bio u parlamentu i želeo je da jedini govori u ime tek osnovane Srpske napredne stranke, koja je nastala otcepljenjem od Srpske radikalne stranke.

Dobro se se?am – sedeo je nekoliko metara od mene – kako je ustao, naklonio se i rekao da se klanja svim žrtvama, pa i bošnja?kim, a onda je nastavio da negira i relativizuje srebreni?ki zlo?in kako se to i danas radi. Prihvata se da je to bio težak zlo?in, ali ne i genocid, i drugo – da su i Srbi isto tako stradali, mada podaci pokazuju da je najve?i broj ubijenih Srba pripadao Vojsci Republike Srpske – i to preko 80 posto, za razliku od Bošnjaka gde je 70-80 posto bilo civila. To su notorne ?injenice.

U Srbiji se ne samo relativizuje genocid, nego se i kaže da je svet nezainteresovan za srpske žrtve. Da?i? je prvi po?eo da broji koliko se puta u britanskoj rezoluciji pominje re? genocid, kao da ima zna?aja da li se pominje jedanput ili dvadest puta. Insistira se na tome da svet ne?e da osudi zlo?ine nad Srbima i britanska rezolucija se proglašava antisrpskom zato što ne pominje srpske žrtve, pa se tvrdi da ta rezolucija želi da Srbe prikaže kao genocidni narod.

Ovde je trenutno jedna jako mu?na atmosfera. Umesto da Srbija pokaže da je nešto nau?ila iz istorije, ovde se sve dešava obratno – govori se da je sve to jedna podvala, da zapravo nije ni bilo genocida, a da se svet bezobzirno odnosi prema srpskim žrtvama koje su po toj logici iste kao i bošnja?ke. Sti?e se utisak da se za ovih dvadeset godina od rata ništa nije promenilo u percepciji rata u Bosni i Hercegovini. Naprotiv, nacionalisti?ki mitovi su se u?vrstili, pa danas rastu generacije koje ?e smatrati da je pri?a o genocidu prevara, da to jeste bio zlo?in, ali da je bilo mnogo i srpskih žrtava i da je najbolje o svemu tome i ne govoriti.

Ne pravim nikakvo direktno pore?enje, ali koliko smo daleko od onoga što je rekao nema?ki predsednik Joahim Gauk – da nema nema?kog identiteta bez Aušvica. To je stravi?na izjava sa stanovišta morala i stravi?na lekcija koju je jedan narod izvukao iz svoje prošlosti. Uzmite Tursku koja ni danas ne prihvata jermenski genocid. Ve?ina naroda ne?e da se suo?i sa svojom istorijom, ali to nije nikakvo opravdanje za ono što se u ovom trenutku radi u Srbiji.

Ovde – ne da se ne prihvata odgovornost – nego se ide u potpuno suprotnom smeru. Osporava se karakter srebeni?kog zlo?ina i tvrdi da svi oni koji govore o genocidu to namerno rade da se ne bi govorilo o srpskim žrtvama. Trenutna atmosfera u Srbiji je jako mu?na. Prvi put za poslednjih nekoliko godina imamo jednu nacionalisti?ku atmosferu koja me donekle podse?a na ono što se dešavalo ranih devedesetih godina. Dakle, nemamo rat, niti ?e ga biti, ali imamo izraženo kvarenje odnosa izme?u srpskog i bošnja?kog naroda.

Omer Karabeg: Rekao bih da je jedna od najtežih optužbi koje se upu?uju na ra?un britanske rezolucije – da se ceo srpski narod nastoji proglasiti genocodnim.

Dejan Ili?: Ja to tuma?im kao izjavu iz neznanja. Nema genocidnih i negenocidnih naroda. Postoje društvena i državna okruženja, postoje politike koje vode ka tom zlo?inu. Nije stvar u tome da se Srbi proglase genocidnim narodom, ve? u tome da se ukaže na okolnosti koje su dovele do tog zlo?ina i da se onda od ljudi zahteva odgovorno ponašanje da se takve okolnosti više nikada ne ponove. Dakle, kad neko ko kaže da se tom rezolucijom Srbi žele prikazati kao genocidan narod – nema pojma šta pri?a. To je, ina?e, rekao predsednik Srbije koji ?e zapravo bez problema u svojoj glavi misliti da su Hrvati genocidan narod, jer je to ?ovek koji razmišlja u tim kategorijama.

Naprosto – ne postoje genocidni narodi. Postoje okolnosti, postoje politike koje se kreiraju na na?in da vode do tog zlo?ina. Ono što u ovoj rezoluciji stoji i što je njena suština – to je da se moraju napraviti takvi mehanizmi koji ?e u ranim fazama prepoznavati formiranje takve politike i spre?iti njene posledice. Kada pro?itate rezoluciju koju je predložila Britanija, vide?ete da se Srebrenica uzima kao simbol ponašanja koje je dovelo do tragi?nog zlo?ina i genocida.

Omer Karabeg: U me?uvemenu se pojavila i ruska kontrarezolucija u kojoj se Srebrenica uopšte ne pominje, ve? se osu?uju “svi zlo?ini koji su po?injeni tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji nad ljudima razli?ite etni?ke i verske pripadnosti”.

Dejan Ili?: Ruska rezolucija zvu?i kao kad mis sveta nakon izbora kaže da je za mir u svetu i da ljudi treba da se vole. To je sadržaj ruske rezolucije. Tamo se kaže – mi smo protiv zlo?ina. Pa, naravno, to se podrazumeva. Dalje se kaže – žao nam je svih žrtava. Pa, naravno, i to se podrazumeva. Pri tom, ruska rezolucija ne isklju?uje britansku rezoluciju. To su prosto rezolucije koje imaju razli?iti cilj.

U britanskoj rezoluciji Srebrenica se uzima kao primer zlo?ina gde su zakazali mehanizmi prevencije i iz toga se želi izvu?i pouka. Ruska rezolucija, po mom mišljenju, ne zna?i ništa, možda samo nešto banalno što svi ve? znamo. Zar moramo da donosimo rezoluciju o onome što svi ve? znamo i što je elementarni moralni stav? Što se mene ti?e, ja nemam problem da se usvoje i jedna i druga rezolucija.

Omer Karabeg: Rekao bih da ruska rezolucija odgovara srpskom rukovodstvu pre svega zbog toga što ono, kao i sva prethodna rukovodstva, ?vrsto stoji na poziciji izjedna?avanja zlo?ina po?injenih u ratovima na podru?ju bivše Jugoslavije. Zna?i, bio je rat i svi smo krivi, svi smo ?inili zlo?ine i svi smo podjednako odgovorni.

Žarko Kora?: Naravno, i genocid se uopšte ne pominje, a to je klju?no. Nije svaki zlo?in genocid i samo se za Srebrenicu upotebljava ta re?. Naravno da je funkcija ruske rezolucija da u stvari ne bude nikakve rezolucije. I tu rusku rezoluciju i oslanjanje na Rusiju – Srbija ?e da plati. Još jednom se šalje poruka Zapadu – i, naravno, gra?anima Srbije – da je Rusija glavni politi?ki oslonac Srbije i da Srbija u najtežim trenutcima može da ra?una samo na Rusiju. To ?e imati reperkusije za premijera i njegovu ekipu koja neprekidno govori o tome da treba u?i u Evropsku uniju i da je to naš osnovni cilj.

Rusija se sada pojavljuje kao spasilac, a da je to ništa ne košta. Ona ima o?ajne odnose sa Zapadom, pa joj dobro do?e da udeli packu Zapadu i kaže: “Opet ste neobjektivni i opet proganjate jedan mali pravoslavni narod na Balkanu”.

Sve u svemu, tu se vidi kako se u Srbiji vodi pogrešna politika, kako nema nikakve sposobnosti i hrabrosti, pa ako ho?ete ni moralnog integriteta, da se jasno progovori o prošlosti. Gra?anima se šalje poruka da ratove iz devedesetih treba zaboraviti, da su svi ?inili zlo?ine, da Srebrenica jeste težak zlo?in, ali da je bilo i drugih i da su Srbi stradali. To je zatrpavanje prošlosti, a ho?ete da gradite prijateljske odnose sa susednim narodima.

Sa Albancima nikada niste progovorili o zlo?inima koje ste po?inili nad njihovim sunarodnicima. Sa bošnja?kim narodom želite da gradite prijateljske odnose, ho?ete da razvijate dobre odnose i sa Hrvatima, ali kada do?e trenutak da osudite svoju politiku u prošlosti, to nikada ne uradite. Da budemo na?isto, sve ovo što mi pri?amo zna?i da Srbija ne želi da se suo?i sa istinom o Srebrenici. Sve drugo je izgovor.

Omer Karabeg: U srpskim medijima je predstoje?a rasprava u Savetu bezbednosti povodom rezolucije o Srebrenici ve? nazvana istorijskom bitkom na Ist Riveru. Srebrenica je za Srbiju postala važnija od Kosova, mada je Brisel toliko puta poru?io srpskim vlastima da je napredak u pregovorima sa Prštinom uslov za evropsku integraciju Srbije. Kako je sada Republika Srpska odjednom ispala važnija od Kosova?

Dejan Ili?: Ne umem da vam odgovorim na to pitanje, jer nekako zanemim pred elementarnim nedostatkom morala u ovome što se trenutno doga?a. Ja to ne razumem. Dogodio se strašan zlo?in, po?injen je genocid, a vi to negirate i kažete da nije u našem interesu da se o tome razgovara i da se izvuku pouke. Taj zlo?in se dogodio 1995. godine, a dvadeset godina kasnije mi još uvek nismo u stanju da o tome razgovaramo na staložen i razborit na?in, da vidimo zašto se to dogodilo, gde su napravljene greške i da li smo kao država i društvo u stanju da to više nikada ne ponovimo.

To se dogodilo pre dvadeset godina, a mi o tome razgovaramo kao o ne?emu što se ili upravo doga?a ili se uopšte nije dogodilo, a nas kao neko ho?e da ubedi da jeste. Ali, to je gotova stvar. To se dogodilo. Mi samo možemo da razgovaramo o tome i da izvla?imo pouke. Mi smo kao društvo morali s tim da završimo mnogo ranije. To je moralo da u?e u školske programe i udžbenike, a mi još uvek razgovaramo o tome da li se to dogodilo ili ne. To zna?i da naši politi?ari ne rade ono što je njihov posao, nego prosto zamajavaju ljude i to na najopasniji na?in tako što potpiruju emocije koje su ve? jednom dovele do tih katastrofalnih stvari.

Pretpostavljam, gospodine Karabeg, da od nas o?ekujete nekakve racionalne odgovore i racionalne komentare na nešto što meni izgleda potpuno iracionalna politika koja je u potpunom kontinuitetu sa onim što se doga?alo devedesetih godina. Ja ne mogu da racionalno komentarišem iracionalne postupke ljudi koji u ovom trenutku vode ovu državu.

Omer Karabeg: Mislite li da ova buka oko Srebrenice odvla?i Srbiju sa evropskog puta?

Žarko Kora?: Ja prvo moram da kažem da se sa gospodinom Ili?em ovde uopšte ne slažem. Ja mislim da je sve što oni rade potpuno racionalno. Dovoljno je ?itati Dobricu ?osi?a koji kaže da je Republika Srpska jedini plen koji je srpski narod imao iz ovog rata. Sigurno je i da je ovde re? o odbrani jedne politike koju sadašnje rukovodstvo o?igledno nije spremno da osudi. Ne samo zato što su bili njeni akteri, nego i zato što vide i neku korist od te politike. Ja nemam drugo racionalno objašnjenje. Oni ne?e raskid sa tom politikom. Jer, kada se ta politika sprovodila, oni su bili – ako ne glavni akteri, onda sigurno u?esnici i pomaga?i koji su zauzimali ne baš bezna?ajne položaje.

A što se ti?e Srbije, ona svakako u ovom trenutku ostavlja utisak zemlje koja se veoma protivre?no i uz teške muke osloba?a svoje prošlosti. Ta?no je da je u ovom trenutku politika Evropske unije fokusirana na Kosovo – to je Vu?i? shvatio, ali ako oni misle da Zapad na kraju ne?e obratiti pažnju na ono što radi Dodik u Bosni i Hercegovini, koja se upravo zbog paralize centralne vlasti trenutno smatra jednom od najneuspešnijih država u Evropi, grdno se varaju.

Pitanje Bosne i Hercegovine, pa time i pitanje Srebrenice, ?e do?i na red. Da li ?e to biti za dve, tri ili pet godina – teško je re?i, ali ?e sigurno do?i na red. Ova generacija politi?ara, Da?i? i Vu?i?, nije u stanju to pitanje da otvori. Oni ne mogu da presko?e svoju senku. Posebno je cini?an Da?i?, koji je u to vreme bio potparol vladaju?e stranke i miljenik Miloševi?a. Sve ?e to u jednom trenutku do?i na naplatu. Možda ne ovoj generaciji politi?ara, ali svakako onoj slede?oj.

Dejan Ili?: Nema spora izme?u mene i gospodina Kora?a. Ja sam upotrebio termin racionalan u jednoj ravni, a on u drugoj. Mi se u suštini slažemo. Ja spadam u ljude koji ne veruju da ova vlada ima iskrenu nameru da uvede Srbiju u Evropsku uniju. U stvari, možda ona i želi da Srbija postane deo Unije, ali pod uslovom koje ?e postaviti sama Srbija, a to je da Evropska unija prihvati Srbiju ovakvu kakva je ona danas, sa svim nasle?em kojeg ona ne želi da se odrekne. Sve što Srbija radi zapravo je jedno zamajavanje i pokušaj da se pod izgovorom da ho?emo u Evropsku uniju tamo, zapravo, nikada ne stigne.
(Omer Karabeg, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!