Zapošljavanje starijih: Predrasude i izbegavanje zakona

08 Dec 2015

Kod nas je diskriminator zaštićen institucionalno

Novosađanin Predrag Z. ima 30 godina radnog staža kao mesar, ali za njega zadovoljavajućeg posla nema. Ovaj čovek star je 53 godine i trenutno radi u velikom srpskom lancu mesara, u kojem je Zakon o radu mrtvo slovo na papiru. Predrag trpi ponižavajuće uslove za rad, ubeđen da za njega boljeg mesta nema – jednostavno, ima previše godina.

U svojoj ispovesti kaže da osobe starije od 50 godina niko ne želi da zaposli, a odbijanje je osetio na svojoj koži.

“Tri puta u protekle dve godine pokušavao sam da pobegnem iz onog mesta. Sva tri puta sam odbijen zbog svojih godina. Kćerka me je hrabrila da nađem nešto bolje plaćeno i mesto gde ću ljudski moći da radim, ali moje iskustvo i godine staža bile su nebitne poslodavcima. Rekli su mi da sam sklon oboljenjima, s obzirom na to da sam bliži da postanem deda nego ikada. To jeste tačno, ali je reći to nekome neverovatno podlo”, ogorčen je Predrag.

Ne samo što je podlo, nego je i protivustavno. Srbija je usvojila i u teoriji primenjuje zakon koji zabranjuje ocenjivanje učinkovitosti ljudi na osnovu očekivanja o njihovom zdravlju, kao i ostale vidove diskriminacije. Zagarantovana prava ostaju na papiru dok ovaj Novosađanin strahuje da dalje traži posao. Odbijanje je, kaže, neminovno.

“Imam više od decenije da radim do penzije. Radim tu gde radim i s godinama će mi biti sve teže da se prebacim na drugi posao. Biće nemoguće”, kaže Predrag.

diskriminacija ilustracijaMalo veće nade da će pronaći posao imala je Novosađanka Selena T. Kada je aplicirala na posao radnice u telemarketing agenciji i odgovorila da ima 45 godina, momentalno joj je rečeno da ne odgovara opisu za posao. Zbog čega jedna žena zbog tih godina ne može da radi posao koji uključuje samo rad na telefonu?

“Nije mi bilo jasno. Rekli su mi da sam ne samo prestara za posao, već ne odgovaram ni fizičkom opisu radnika kojeg traže”, navodi Selena.

Njoj ni pola godina od ovog nemilog iskustva nije jasno koji su kriterijumi za obavljanje telefonskog posla, a od tada druga iskustva sa konkursima nije imala.

“Ja sam već dugo, i mnogo pre ovog iskustva, demotivisana do kraja. Gledaju me kao staricu koja ne koristi ničemu, a imam godine i godine staža iza sebe, iskustvo veće od mnogih devojaka koje sada zapošljavaju, pa ih uče nekim osnovnim poslovima”, kaže ova nezaposlena Novosađanka, majka jednog deteta.

Stereotipi i predrasude jači od zakona

Deklarativno, kao država težimo evropskim standardima, kao i kroz usklađivanje zakonskih propisa i ovlašćivanje nezavisnih organa da štite zaposlene i nezaposlene. Ali, ti evropski standardi teško se “lepe” za naše vrednosti, što pokazuju novija i malo starija istraživanja.

Danica Todorov

Danica Todorov: Diskriminacija starijih je veoma prisutna

Prema rečima zamenice Pokrajinskog ombudsmana Danice Todorov, još 2006. godine je u istraživanju uočeno da je diskriminacija žena i muškaraca na osnovu godina gorući problem prilikom zapošljavanja, te da je stav muške populacije da se žene lakše zapošljavaju. One, kako se navodi u istraživanju, pristaju na lošije uslove zarad zapošljavanja, zadovoljne što posle tridesete uopšte mogu da nađu posao. Postoji iskustvo nezaposlenih i podaci koji to potvrđuju, te ne možete tvrditi da aktivne diskriminacije nema, kaže Danica Todorov,.

“I pre tri godine smo u istraživanju u javnom sektoru uočili da, na primer, mlađe žene imaju pogodnosti na poslu u odnosu na starije. Država je pokušala da reši problem određenim pogodnostima za poslodavce, koji su oslobođeni plaćanja doprinosa za određene kategorije nezaposlenih, kao što su osobe sa invaliditetom, ili stariji od 45 godina i iznad 50. A imajte u vidu da neko ko ima 45 godina treba da radi do 65 i da je on tek na pola radnog veka”, kaže Danica Todorov.

Zakonski propisi, očigledno, ne mogu da iskorene stereotipe i predrasude u našem društvu. Pritom, statistika pokazuje da je stanovništvo sve starije, što poslodavce još više brine da će ostati bez mladih. Generalni stavovi da su stariji manje produktivni i/ili skloni bolesti, kaže zamenica Ombudsmana, naprosto nisu tačni. 

“Ali, još uvek je kod nas i u drugim zemljama ta nesklonost ka starijoj populaciji jaka. Međunarodna zdravstvena organizacija je istraživala da li su stariji bolesniji i ustanovili da ne postoji razlika u produktivnosti kada je reč o radnicima koji imaju 30 i 50 godina, naročito u vezi sa poslovima u kojima su potrebni znanje i iskustvo. Stariji čak ređe izostaju zbog bolesti od mlađe populacije, a istraživanja su pokazala da su stariji predani poslu, daju celog sebe, izražavaju zadovoljstvo poslom i ređe ga menjaju”, kaže Danica Todorov.

Stanko Krstin

Stanko Krstin: Mnogo je nelegalnih poslodavaca

Zašto poslodavci ne menjaju stavove? Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin kaže da poslodavci svakakvih shvatanja, a naročito onih nelegalnih, posluju na tržištu. Njihovo dovođenje u red, kaže on, ide teško i sporo, dok radnici odlučuju da ćute.

“Kod nas je diskriminator zaštićen institucionalno, a kada ugnjetavani radnik odluči da se žali, teško dokazuje svoje iskustvo jer ne postoji nikakav trag diskriminacije”, kaže Krstin.

On dodaje da se danas aktivno radi na uvećanju diskriminacije, a ne na razvoju građanskog društva i zaštiti ugroženih.

“Nama prvo trebaju svesni poslodavci, a kao jedan od njih kažem da ima puno ljudi koji nisu pravi poslodavci, već su igrom slučaja – zakonitih, poluzakonitih i nezakonitih radnji – postali veliki igrači. Dobri poslodavci zbog njih ne mogu da dođu do izražaja. Ne znam kojim sistemom vrednosti se vode neki poslodavci kada diskriminišu ženu od 45 godina”, kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Zapošljavanjem mladih osoba, poslodavac ima mogućnost da na njima radi i usavrši ih za posao, a pritom ih njihov rad manje košta. Godine nose i veće iskustvo, samim tim i uslov za isplatu više plate, što mnogi poslodavci pokušavaju da izbegnu. Problem je, kaže Krstin, u činjenici da je iskusan radnik potreba a ne luksuz, što se na tržištu dosledno odbacuje.

“Mladi jesu željni rada i ambiciozni su, ali sa manje iskustva. To znači da se sa njima godinama radi, dok sa iskusnom osobom to nije slučaj. Lično mislim da su iskusni radnici i od 50 godina vredna radna snaga, jer ti ljudi imaju iza sebe ozbiljan kredibilitet koji se ne sme unižavati. Kad poslodavci prestanu da posluju ovako nepromišljeno i neisplativo na duže staze, zabeležićemo neki pomak”, objašnjava Krstin.

Diskriminisani ne smeju da ćute i trpe

diskriminacija ilustracija2Podnošenje žalbe organu zaduženom da štiti prava svih građana završava se preporukom poslodavcu da “vodi računa” šta radi, što je uočljivo iz odluka objavljenih na portalu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ne postoje izričiti kazneni institucionalni potezi koji će naterati poslodavca da se ponaša u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, što navodi da se slučajevi često prebacuju na sudstvo – ukoliko se diskriminisana osoba ohrabri na to. Danica Todorov kaže da nije lako poručiti diskriminisanoj osobi da zanemari strah i prijavi slučaj, ali je to svakako početak na kojem se mora raditi.

“Mi imamo mere i donekle dobar zakonski okvir, ali ljudi moraju da se osnaže. Treba menjati lične pozicije i opštu sliku, ne dozvoliti sebi da bolujemo jer neko misli da zbog godina nismo odgovarajuća osoba za neki posao. Ne smemo dozvoliti poslodavcima da svrstavaju ljude po korisnim ili beskorisnim kategorijama”, zaključuje Todorov.

Međutim, dvoje diskriminisanih Novosađana, Predrag i Selena, ipak neće prijavljivati svoje slučajeve nadležnim telima zbog, kako kažu, neverice da će ih prolongirani postupci i dodatni stres dovesti do pravde.

Rešenje je nemački model?

Diskriminacija radnika na tržištu rada nije ograničena samo na manje razvijene zemlje, kao što je Srbija. Problemi se javljaju i na Zapadu. Studije o diskirminaciji na tržištu rada u Nemačkoj, na primer, pokazuju da građani sa arapskim ili turskim imenima teže dolaze do posla, iako imaju odlične kvalifikacije i ispunjavaju uslove koji su predviđeni konkursom. Prilikom zapošljvanja na „udaru“ su uglavnom starije osobe, građani sa invaliditetom i imigranti.

Kristine Luders

Kristine Luders: Predrasuda ima i u Nemačkoj

„Diskriminacija često nije ni vidljiva na prvi pogled, uglavnom kod poslodavca se podsvesno javljaju stereotipi. Na primer da mlade žene nisu dobre radnice jer ih verovatno čeka trudnoća i samim tim neće moći da rade ili da ljudi sa migrantskom pozadinom ne govore dovoljno dobro nemački“, objašnjava Kristine Luders, direktorka Savezne uprave za borbu protiv diskriminacije iz Berlina.

Pre više od godinu dana, na inicijativu ove uprave, pojedina preduzeća u privatnom vlasništvu ali i iz javnog sektora uvela su takozvane anonimne prijave za posao. Suština modela je u tome da kandidat koji se prijavljuje popunjava dva odvojena formulara: na jednom su kvalifikacije, radno iskustvo i druge informacije, dok je na drugom ime i prezime, fotografija, pol, starost i adresa stanovanja. Dva formulara vezuje jedna šifra. Tek kada se odluči za kandidata, poslodavac proverava lične podatke, uglavnom kada već žele pozvati kandidata na razgovor.

„Naravno, kada smo preduzećima prvi put ponudili ovakav model zapošljavanja postojao je otpor. Mnogi su rekli da oni nikoga ne diskriminišu i zbog toga nema potrebe da se uvede ovakav sistem. Međutim, mnogi su se odlučili da ipak vide kako projekat funkcioniše. Pokrajina Baden Virtemberg je na primer pokazala veliko interesovanje za ovaj poduhvat: u toj saveznoj pokrajini veliki broj malih i srednjih preduzeća se priključilo ovoj inicijativi“, objašnjava Kristine Luders.

Na naše pitanje da li ovaj model može da pomogne i javnom sektoru, koji je u Srbiji poznat po nepotizmu i partijskom zapošljavanju, ona odgovara:

„Verujem da može. U Nemačkoj, na primer, komunalna preduzeća su posebno zainteresovana da uvedu ovaj model. Jedan primer: vodeće pozicije u komunalnom sektoru često su politički dodeljene, a ne na osnovu kvalifikacija. Grad Cele je prekinuo ovu praksu i prvog čoveka komunalnog preduzeća izabrao je upravo pomoću anonimnih prijava“, kaže direktorka.

Za godinu dana projekta, Nemačka pošta, Dojče telekom, Loreal, Majdejs, Prokter i Gembl, Savezno ministarstvo za porodična pitanja i druge institucije iz Nemačke su testirali model anonimnog zapošljavanja.

Ovaj model, kažu u Saveznoj upravi, ne može da otkloni sistemske nedostatke kao što su nezaposlenost ili nedostatak kvalifikacije, ali može da stvori jednake uslove za sve.

„Integracija ranjivih i marginalizovanih grupa ne može da se reši ovim modelom. Ali, u Nemačkoj je pokrenuta široka debata o diskriminaciji na tržištu rada. Kompanije koje koriste ovaj način zapošljavanja zapravo su imale krajnje racionalne razloge za to: model im nudi ekonomsku prednost, jer još bolje mogu da iskoriste potencijale radne snage“, naglašava Luders.

Gorica Nikolin/Norbert Šinković (Autonomija)

grb_vojvodinaTekst “Zapošljavanje starijih: Predrasude i izbegavanje zakona” nastao je u okviru projekta “Antidiskriminaciono novinarstvo”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata.