Zakasnela medalja za Srđana Aleksića

15 Feb 2012

“Spomenik Srđanu je najveći kad ga čovjek prihvati u svoje srce i kad želi da i on bude taj koji će pomoći u nevolji i u dobru jedan drugome”

Predsednik Srbije Boris Tadi? posthumno je odlikovao Trebinjca Sr?ana Aleksi?a, koji je ratne 1993. poginuo brane?i od rezervista Vojske Republike Srpske svog prijatelja Bošnjaka Alena Glavovi?a. Oni koji se za se?anje na Sr?ana u Srbiji bore godinama ocenjuju da medalja dolazi prekasno, te da je nakon ordena koji je primio u Banjaluci, Tadi? izgubio moralni kredibilitet za ovakav ?in.
Zlatnu medalju za hrabrost i delo li?nog herojstva, u Sr?anovo ime od Borisa Tadi?a primi?e njegov otac Rade Aleksi?.
„Upravo sam doputovao u Beograd da prisustvujem tom sve?anom ?inu dodele medalje za pokojnog Sr?ana.“
Dve decenije nakon smrti sina, i ratnih devedesetih u kojima Sr?anovo ime za ve?inu ništa nije zna?ilo, Rade Aleksi? do?ekao je da istinski heroj dobije i državno priznanje.
„Znate kako, stalno se trudim da kažem da mi takve stvari gode. Ne zato što ih ja kao otac primam u Sr?anovo ime, jer za mene njega nema, ve? zato što postoje ljudi koji razumiju, koji žive na na?in za koji je Sr?an dao život. To je nešto što mi daje divan pogled u budu?nost za dobro ovoga naroda. Ipak smo mi živeli u jednom vremenu koje je bilo previše burno i previše napeto, tako da su normalan život i normalni ljudi bili povu?eni. Za to treba vremena“, kaže Rade Aleksi?.
Ipak, od tog vremena i smene vlasti koja je Sr?ana odvela u preranu smrt prošlo je više od deset godina. Njegovo ime danas se našlo me?u velikim brojem onih kojima ?e Tadi? priznanje dodeliti povodom Dana državnosti Srbije. Na naslovnim stranama mediji prenose vest o medalji za Novaka ?okovi?a, a Sr?anovo ime prona?i ?ete tek pri dnu liste od 17 pojedinaca i institucija koji ?e ordenje primiti uz najrazli?itija obrazloženja.
Zato poslanik i profesor Beogradskog unuverziteta Žarko Kora?, uz mnoge koji su još devedesetih ukazivali na herojstvo mladi?a iz Trebinja, nije siguran iskrenost ovakvog poteza.
„Da je želela, Srbija je mogla od tog ?ina da napravi simbol jedne borbe za bolje odnose me?u ljudima, za ljudskost u najboljem smislu te re?i. Razlog što to nije u?injeno je u tome što je isuviše veliki broj ljudi podržavao nasilje i proterivanje svojih sunarodnika, i to je bila zvani?na politika u Srbiji koja je i proizvela rat na prostoru bivše Jugoslavije“, navodi Kora?.
Taj rat odneo je pre 19 godina juniroskog pliva?kog rekordera i amaterskog glumca iz Trebinja samo zato što je pokušao da odbrani prijatelja Bošnjaka, Alena Glavovi?a. ?etvorica pripadnika Vojske Republike Srpske nasrnuli su na Sr?ana Aleksi?a i pretukli ga kundacima. Od zadobijenih povreda prvo je pao u komu, a šest dana kasnije podlegao je povredama. Alen danas živi u Malmeu, u Švedskoj i svake godine obilazi grob svog prijatelja.
“Meni je stalno to teško. Ja doživljavam to teško i dok god sam živ meni ?e biti tako teško. Kad odem u Trebinje to me podsje?a, pogotovo kad po?ne ta pri?a o njemu, stalno u meni vrije ta neka tuga ali moram da preživim“, rekao je sveojevremeno za RSE Alen Glavovi?.

Dobre inicijative i kombinatorika
U godinama nakon rata Srbija je pak lako preživela i zaboravila Sr?ana Aleksi?a. Na njega je podse?ao tek mali broj pojedinaca i nevladinih organizacija koje su se borile da dobije makar mali deo onoga što je zaslužio. Jedna od retkih koja je u tome uspela je predsednica Gra?anske akcije Pan?evo Ljiljana Spasi?, ?ijim je naporima i zalaganjima, nakon ulice u Novom Sadu, i jedan prolaz u ovom gradu poneo Sr?anovo ime.
„Od 2008. do 2010., dakle pune dve godine je trajala naša prepiska. Odnos opštinskih vlasti u to vreme je bio krajnje arogantan prema Sr?anu Aleksi?u iako smo mi inicijativu dobrano potkrepili dokumentacijom isto onako kako su uradili i naši prijatelji u Novom Sadu. Napomenula bih da na kraju nismo dobili ono što smo po inicijativi tražili, ve? smo jedan prolaz pored gradske uprave, ali nemamo neke primedbe, on jeste na mestu“, kaže Ljiljana Spasi?.
Ime Sr?ana Aleksi?a na politi?koj sceni glasnije je izgovoreno tek nedavno kada je u burnom duelu sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, lider opozicione Liberalno demokratske partije  ?edomir Jovanovi?, komentarišu?i proslavu i priznanja uru?ena u Banja Luci, poru?io:
„Kitite se Sr?anom Aleksi?em, tog Srbina ceo svet može da razume. Ne kitite se Karadži?evim ordenjem.“
Na šta je Dodik odgovorio: „Stvar je u pravu da mi damo orden, i nemoj to da osporavaš.“
Orden o kojem je re? primio je predsednik Srbije Boris Tadi? na proslavi godišnjice Republike Srpske u Banja Luci. Tog momenta, kako podvla?i Žarko Kora?, Tadi? je izgubio moralni kredibilitet da dodeljuje priznanja Sr?anu Aleksi?u.
„Time što je prihvatio orden koji su dobili Ratko Mladi?, Radovan Karadži?, Biljana Plavši?, ljudi koji su ili ve? osu?eni ili im se sudi u Hagu, i to na fantomsku dvadesetogodišnjicu osnivanja Republike Srpske, on je izgubio taj legitimitet. Medalja Sr?anu Aleksi?u je trebalo da se dodeli onda kada Srbija ve?inski bude smatrala da on zaista jeste heroj. Nisam sasvim siguran da ve?inska Srbija danas misli da je to bio herojski ?in,“ kaže Kora?.
Upravo zato, i Ljiljana Spasi? sumnja u iskrenost svih koji se danas pozivaju na Sr?ana Alkesi?a. I Tadi?ev potez i Jovanovi?eve poruke vidi kao deo predizborne kampanje i koalicione kombinatorike.
„Koliko god bi ?ovek želeo da bude dobronameran, ipak mi sve li?i na propagandnu kampanju. Od dana otvaranja prolaza Sr?ana Aleksi?a, nama svake godine dolazi gospodin Boriša Arnaut, koji zastupa zemlju iz koje je Sr?an, a ja nisam primetila nikoga iz Gradskog odbora LDP-a u Pan?evu. Meni je izuzetno žao što se dobre inicijative nikada ne dogode onda kada im je vreme, nego onda kada to njima odgovara i kada oni to žele.“
Sve dok je tako, najve?a vrednost kada „?ovek stane za ?oveka“, humanost, žrtvovanje i praštanje ne?e se istinski poštovati, a Sr?anov otac još ?e ?ekati na ispunjenje želje koju je sa nama podelio pre nekoliko godina.
“Spomenik Sr?anu je najve?i kad ga ?ovjek prihvati u svoje srce i kad želi da i on bude taj koji ?e pomo?i u nevolji i u dobru jedan drugome”, kazao je on.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!