ZAGORKA GOLUBOVIĆ: Navikli smo da imamo gospodara

11 Nov 2013

Narod koji se nije oslobodio navike da ima gospodara stalno misli da je rešio sve probleme time što je doveo nove gospodare

Mi smo narod koji je navikao da ima gospodara. Brzo smo zaboravili šta su radili ljudi koji su sada na vlasti i lakoverno verujemo samo na reč i u trikove. Naš problem je što se to ponavlja od jednih do drugih izbora, jer nismo naučili lekciju da treba graditi pravnu državu na čvrstim zakonskim osnovama.

Ovako u intervjuu za “Blic” profesorka antropologije i sociologije Zagorka Golubović objašnjava korene loše društvene i ekonomske situacije u Srbiji, stanja koje kroz sve veći rast nezadovoljstva ljudi beleži u svojim sociološkim istraživanjima.

Оna kaže da je najkarakterističnije istraživanje “Probuđene nade, izneverena očekivanja” obavljeno 2011, da je situacija sada još gora, ali da se ljudi u Srbiji ne odriču loše formule koja ih je tu dovela:

– Narod koji se nije oslobodio navike da ima gospodara stalno misli da je rešio sve probleme time što je doveo nove gospodare. To je samoobmanjivanje građana koji veruju da su promenili vlast time što su promenili ljude na vlasti i nikako da nauče da “gde nema zakona tu nema života” – ističe profesorka Golubović.

Svake godine merite puls Srbije. U kom se smeru kreće društvo?

– Suština je da su ljudi, veoma aktivni pred smenjivanje Miloševića, poverovali da su 5. oktobra završili posao. Međutim, političari koji su došli na vlast nisu bili novog tipa. Izrasli su iz uslova gde se nikad nije poštovao zakon kao glavna karakteristika dužnosti. Nije izvršena lustracija i bilo je jasno da će u vlast ući puno onih koji su i doveli do takve situacije. A upravo je to bilo neophodno da bismo promenili dosadašnju istoriju u kojoj su uvek potiskivani zakoni u ime pokoravanja sili. Narod se zadovoljavao ideološkim frazama kojima se služila vlast i bilo mu je lakše nego da se lati borbe da otkriju obmane političara i spreče povratak režima političkog samovlašća. Brzo je zaboravljeno da je Šešelj stvorio temelj za stranku koja je danas na vlasti i da današnji predsednik Srbije i dalje zadržava titulu četničkog vojvode. Zaboravljeno je da je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u Miloševićevoj vladi i da su Dačić i drugi učestvovali u donošenju nedemokratskih zakona.

Ipak, oni su svi promenili politiku.

– Jedino što su uradili je to oko Kosova. Najviše su uradili na promeni svog rečnika i načina na koji govore. Ali Vučić je obećao da će sve pogrešne privatizacije biti razrešene i da će svi koji su za to krivi biti kažnjeni. Posle toga je Mišković uhapšen, sedeo je kratko u zatvoru i pušten. I pojeo vuk magarca. Šta je Vlada realno uradila osim nagoveštaja da će raditi drugačije nego za vreme Miloševića? Da li je smanjen broj nezaposlenih? Da li je išta učinjeno da se smanji nezakonitost u odnosu poslodavaca prema radnicima u privatnim preduzećima? Ako je ko stradao, to su bili radnici koji su otpuštani bez razloga i rade prekovremeno bez naknade. Nisu rešili nijedan slučaj loše privatizacije, a hapšenje tajkuna je bilo čak smešno.

Ipak, popularnost Vlade raste.

– Ni to što od svih obećanja ostaju samo lepe reči, nije pomoglo građanima da se suoče sa svojom lakovernošću. Naprotiv, to je dovelo do nezapamćenog rejtinga SNS. Bez mnogo pobune prošlo je prekrajanje vlasti u Novom Sadu, po Vojvodini, Srbiji, u Beogradu. Totalno su degradirani kultura i obrazovanje, koji treba da budu temelj na kome počiva demokratska, zakonom uređena država. U poslednjem istraživanju na pitanje kakva je kultura u Srbiji, skoro 90 odsto je reklo “pink kultura”. A to podrazumeva kulturu koja ne kultiviše građane, već naprotiv, čini da su sve dalje od kulture, sve nesposobniji, da više ne umemo da mislimo svojom glavom.

(Tamara Spaić, Blic)

Podelite ovu stranicu!