Zaev i Cipras: Ime je Republika Severna Makedonija

12 juna 2018

"Imamo istorijsko, vekovno rešenje"

Naziv Republika Severna Makedonija ili na engleskom Republic of North Macedonia је novo ime za sveobuhvatnu upotrebu (erga omnes) za Republiku Makedoniju – saopšteno je u Skoplju i u Atini nakon današnjeg telefonskog razgovora premijera Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva.

„Imamo istorijsko, vekovno rešenje. Došlo je dobro vreme za Makedoniju. Imamo šansu i moramo da je iskoristimo hrabro i smelo. Samo to je patriotizam“, rekao je premijer Makednije Zoran Zaev na konferenciji za medije.

Naglasio je da je ovo novo poglavlje za Makedoniju, da je identitet Makedonije zauvek zaštićen i da „nema više FYROM (Former Yugoslav Republic of Macedonia)“.

„Rešenje otvara perspektivu za ekonomski razvoj i otvara vrata za zajednicu evropskih naroda“, kazao je Zaev.

„Naše ime je konačno priznato od svih suseda i od međunarodne zajednice. Naš dobitak nema cenu“, naglasio je.

Na Tviter nalogu je ponovio da nema više međunarodnih dogovora u kojima se izbegava makedonski jezik.

„Rešavamo istorijsko pitanje. Svoji smo na svom i to su konačno priznali svi naši susedi, Republika Grčka i međunarodna zajednica.“

I grčki premijer Cipras je izjavio: „Imamo dogovor. Srećan sam jer imamo dobar dogovor koji ispunjava sve preduslove koje je grčka strana tražila.“

Dogovor dvojice premijera pozdravili su visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han.

„Očekujemo da će Savet sada podržati našu preporuku od 17. aprila da otvori pristupne pregovore s bivšom jugoslovenskom republikom Makedonijom u junu. Ovo nije samo zasluženo, u svetlu velikih reformskih rezultata zemlje, ali će ključno doprineti potpunom sprovođenju sporazuma u interesu obe zemlje, regije i naše Unije kao celine. EU je podstakla i podržala pregovore od samog početka. Sada ćemo pratiti sledeće korake u istom duhu dijaloga za našu zajedničku evropsku budućnost“, naveli su u zajedničkom saopštenju.

Dogovor je „toplo je pozdravio“ i medijator UN u tom dvoipodecenijskom sporu, američki diplomata Metju Nimic. Uz čestitke dvojici premijera, Nimic je naveo da ne sumnja da će taj dogovor dovesti do perioda poboljšanih odnisa dve susedne zemlje i naroda.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je čestitku objavio na Tviteru, navodeći da je zahvaljujući Ciprasu i Zaevu nemoguće postalo moguće.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je takođe pozdravio dogovor i pozvao obe zemlje da privedu kraju dogovor, odnosno da Skoplje krene ka članstvu u NATO.

„Ovaj istorijski sporazum je potvrda mnogih godina strpljive diplomatije i spremnosti ova dva lidera da reše spor koji je predugo pogađao region.
Sada pozivam obe zemlje da dovrše sporazum koji su postigla dva lidera. To će omogućiti Skoplju put ka članstvu u NATO, a time i konsolidaciji mira i stabilnosti širom zapadnog Balkana“, naveo je Stoltenberg u pisanoj izjavi.

Sporazum bi trebalo da ratifikuje makedonski parlament kako bi Grčka mogla da ukine blokadu za početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, uoči samita lidera EU 28. i 29. juna, i dobije poziv za članstvo u NATO na samitu Alijanse 11. i 12. jula.

Nakon toga planiran je referendum o promeni imena, koji će se održati u septembru ili oktobru u Makedoniji.

U međuvremenu, očekuje se da sporazum bude potpisan tokom vikenda u grčkom pograničnom mestu Mala Prespa na Prespanskom jezeru.

Ono što se ističe kao ključno je da su se obe strane složile da građani Makedonije mogu da u zvaničnim dokumentima koriste termine „makedonski“ i „državljanin Makedonije“, a da makedonski Ustav neće sadržavati odredbe o zaštiti makedonske manjine izvan granica države.

Drugim rečima, priznat je makedonski jezik, uz napomenu da Severna Makedonija priznaje da je to jezik slovenskog porekla. U odrednici državljanstvo će stajati izraz „makedonski/državljanin Republike Severne Makedonije“.

Premijer Zoran Zaev bi, prema ugovoru, poslao pismo na adrese više od 190 zemalja sa kojima Makedonija ima diplomatske odnose sa obaveštenjem da je ime države promenjeno u Severna Makedonija za bilateralnu i međunarodnu upotrebu.

Ukoliko rezultat referenduma bude pozitivan, doći će do promene Ustava. Ako bude negativan, postoji plan „b“ za prevremene parlamentarne izbore.

Nakon što se čitav proces završi u Makedoniji, sporazum će biti ratifikovan u grčkom parlamentu, a istovremeno će biti i potvrđeno članstvo Makedonije u NATO-u.

Razgovor dvojice premijera usledio je posle desetodnevnog „ćorsokaka“ u koji su pregovori zapali nakon što je objavljeno da su strane na korak od dogovora oko budućeg imena Makedonije.

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov je, međutim, reagovao na poziv premijera Zorana Zaeva da podrži sporazum svih političkih aktera o rešenju spora sa Grčkom oko imena Makedonije, rekavši da se protivi promeni Ustava i da je neodgovorno da se to pitanje rešava telefonom.

„Predsednik Ivanov je još jednom ukazao da je potreban široki nacionalni konsenzus za pronalaženje rešenja koje neće narušiti dostojanstvo makedonskog naroda i građana. Ivanov smatra da je neozbiljno i neodgovorno da se pitanje imena, što je izuzetno važno pitanje za građane Makedonije… rešava preko telefona i u ličnom dogovoru premijera dve zemlje“, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Povodom izjave premijera da bi „eventualno odbijanje sporazuma s Grčkom ugrozilo perspektivu za članstvo Makedonije u EU i NATO i povećalo unutrašnje opasnosti“, iz kabineta šefa države je saopšteno da je to „očajnički pokušaj manipulisanja javnosti“.

„Strateško opredeljenje Makedonije za članstvo u EU i NATO-u jasno je definisano i nepromenjeno. Očuvanje ustavnog imena i pronalaženje rešenja koje neće izazvati ustavne promene ni na koji način nije usmjereno protiv integracije Makedonije u EU i NATO. Zaključak međunarodnog sporazuma sadržan u jednom ili više međusobno povezanih dokumenata treba da bude u skladu s Ustavom, a ne da predviđa njegovu promenu“, navodi se u saopštenju iz kabineta Ivanova.

Skoplje i Atina se nadaju da bi problem koji već više od četvrt veka potresa odnose dve države mogao biti rešen do leta, čime bi bila uklonjena najveća prepreka za ulazak Makedonije u NATO.

Već 27 godina UN pokušavaju da pronađu kompromisno rešenje za naziv Makedonije. Atina ne priznaje naziv „Republika Makedonija“ i tvrdi da je to ime severne grčke provincije još od antičkih vremena. Grčka je zbog toga blokirala prijem Makedonije u NATO.

Zbog spora sa Grčkom, Makedonija je posle proglašenja nezavisnosti, 1991. godine, primljena u UN pod privremenim nazivom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

(Zoran Kuka, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!