Zadruge i radničko akcionarstvo kao način za izlazak iz krize

13 Apr 2015

U Srbiji radničko akcionarstvo i zadrugarstvo nisu pravno uređene oblasti

Učesnici Međunarodne konferencije o ekonomskoj demokratiji i radničkom akcionarstvu u Zrenjaninu ocenili su da ekonomska kriza u regionu i u Evropi ne može biti rešena pomoću neoliberalnih modela, već je potrebna nova demokratska ekonomska politika, koja počiva na inicijativama odozdo, odnosno na radničkom akcionarstvu i na kooperativama-zadrugama.

„Kreativnost, solidarnost i samorganizacija domaćeg stanovništva, radničko akcionarstvo i kooperative-zadruge su načini za rešenje ekonomske krize. Da bi ovakava zamisao bila ostvariva neophodna je temeljna promena državnih politika“, navodi se u zaključčima sa ovog skupa koji je organizovao Zrenjaninski socijalni forum.

Nemački ekonomista Hajnc Birbaum ocenio je da je savremena kriza sistemska i da ne može biti rešena neoliberalnim merama štednje.

„Neophodna je demokratska kontrola finansijskog sektora, nova industrijska politika usmerena na razvoj i zapošljavanje. Važnu ulogu imaju samoinicijativne ekonomske aktivnosti građana. Ekonomska demokratija znači da odluke donose proizvođači direktnim putem”, rekao je Birbaum

Jon Sarasua iz Baskije govorio je o sistemu kooperativa u Baskiji čije je središte u gradu Mondragonu, čija je najpoznatija kooperativna mreža osnovana 1957. godine, a sada ima više od 100 samostalnih preduzeća čiji vlasnici su zaposleni kojih ima oko 70.000 u Španiji i većem broju drugih država.

Kooperative mondragonske mreže su tržišno efikasna i tehnološki dinamaična preduzeća koja deluju i industriji , različitim uslužnim delatnostima, istraživanju i slično, a imaju i svoje obrazovne i zdravstvene institucije, dok je način odlučivanja demokratski, naveo je Sarasua.

Dodao je da je i univerzitet u Mondragonu osnovan kao zadruga, jer njime upravljaju nastavnici i studenti, a deo upravljačkih ovlašćenja imaju i industrijske kooperative i lokalne institucije.

Na konferenciji je bilo reči i o etičkom bankarstvu, odnosno o finansijskim zadrugama koje ne posluju na profitnom principu, ali su ekonomski efikasnije od klasičnih banaka, jer ne ulažu u vrednosne papire već u realni sektor, a ujedno su demokratske i u vlasništvu svojih korisnika, i u njima se odlučuje po principu jedan član-jedan glas.

Na skupu je rečeno i da u Srbiji radničko akcionarstvo i zadrugarstvo nisu kod pravno uređene oblasti, što predstavlja veliku prepreku u afirmaciji ovakvih formi vlasništva.

(Autonomija)