Zabranjeni brak progonjenih i marginalizovanih građana

06 Dec 2015

Koliko je Srbija udaljena od ozakonjenja istopolnog braka?

Dvadesetsedmogodišnji Novosađanin Zoran imao je već jedan brak u koji se sakrio kako bi izbegao stigmatizaciju društva, a trenutno je u dužoj vezi sa svojim partnerom sa kojim želi brak u kojem bi bio srećan.

“Jedan brak sam već sklopio kao devetnaestogodišnjak, ali u tajnosti, bez društva i proslave, sa ženom koju sam poznavao svega tri nedelje i u koji sam ušao da ne bih morao da trpim osude društva. Taj brak nije dugo trajao, jer sam ubrzo shvatio da je sve to pogrešno. Voleo bih da sklopim brak koji želim, sa mojim partnerom, bez skrivanja i tajnosti, da napravim proslavu za društvo”, kazao je Zoran za portal Autonomija.

Iako je njegov partner Kanađanin, Zoran bi želeo da brak sklope baš u Srbiji, jer mu je to važno, pre svega zbog toga što bi se osećao ravnopravnim u zemlji u kojoj se rodio i odrastao. Svestan je, kaže, da su okolnosti daleko od dobrih i da bi verovatno čak i u slučaju da to bude zakonski moguće – teško sve teklo glatko, počevši od, recimo, same sale za proslave, “koje niko u gradu ne želi da izdaje gej parovima“. Bez obzira na to, kako kaže, postoje brojni razlozi zbog čega je homoseksulanim parovima bitno da budu zakonski priznati, jer su diskriminisani u osnovnim pravima koja su dostupna svima ostalima.

“Imam prijatelje koji su već 15 godina u vezi, koji su otvorili firmu i kupili stan, ali ako bi se nekom od njih nešto desilo, drugi partner ne bi imao nikakva prava na imovinu koju su zajedno stekli”, ukazuje on. Zoran je inače zbog angažmana u LGBT udruženju dva puta bio pretučen na ulici, a kad je u poštanskom sandučetu dobio pismo sa porukom da “napusti Novi Sad da ga ne bi izneli u sanduku”, morao je i da se na nekoliko meseci skloni iz grada. Ipak, ne želi da prikriva svoju seksualnost. Njegovo društvo je, kaže, uvek znalo da je gej, a znaju i kolege na poslu, i komšije i rodbina.

Nevidljivi građani

U društvu u kojem je tolerancija izuzetak, u kojem dominiraju autoratitivne i retrogradne ideje i na političkoj i na medijskoj sceni i u kojem je javnost potčinjena a ne kritična – izgledi za uvođenje istopolnih brakova gotovo su ravni nuli. I dok je u Londonu, recimo, i za političke aktere, ali i za najveće svetske kompanije – stvar prestiža naći se u povorci Parade ponosa, u Srbiji još uvek nije moguće organizovati prajd bez kordona policije, a LGBT populacija konstantno je na meti napada huligana i šikaniranja od strane institucija. Aktuelni zakonski propisi apsolutno su zatvoreni za ideju istopolnih brakova, pošto je Ustavom Srbije brak definisan samo kao zajednica muškarca i žene. U Porodičnom zakonu, pak, zabranjena je i vanbračna zajednica osoba istog pola, pa tako homoseksualni partneri nemaju ni prava na nasleđivanje, ni na zdravstveno osiguranje, niti na penziju svog partnera. Ipak, legalizaciji istopolnih zajednica prvi put otvara vrata Nacrt građanskog zakonika, koji je od juna 2015. godine u javnoj raspravi i trebalo bi da bude usvojen 2017. godine. Zakonik, naime, definiše brak kao zajednicu muškarca i žene, ali predviđa mogućnost uređenja istopolnih vanbračnih zajednica koje bi se regulisale posebnim zakonom.

Goran-Miletic

Goran Miletić: Za istopolni brak nije važna forma već sadržaj

Regionalni Direktor za Zapadni Balkan Civil rajt difendersa (Civil Rights Defenders) Goran Miletić objašnjava za Autonomiju da su promene ustavnih odredbi samo relativno važne za omogućavanje istopolnih zajednica, dok je mnogo važnije usvajanje Građanskog zakonika po čijem Nacrtu se takva mogućnost predviđa. “Mnogo bitnije je da se usvoji Građanski zakonik koji predviđa zajednicu partnera istog pola, koja bi se uredila posebnim zakonom. Kod ustavnih promena bitno je samo da se usvoje odredbe koje takvom rešenju ne bi zatvorile vrata”, ocenio je on. Miletić je podsetio da su LGBT udruženja već pripremila model zakona o istopolnim zajednicama, kojim se ne traži pravo na istopolni brak, već registrovano partnerstvo. Jer, kako je naveo, nije važna forma u kojoj će se takva zajednica pravno priznati, već njen sadržaj.

Pravna savetnica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Milena Vasić smatra da su određene izmene Ustava Srbije neophodne da bi se pitanje istopolnih brakova regulisalo zakonom, ali napominje da je omogućavanje određenih prava istopolnim partnerima moguće i bez promene postojećih ustavnih odredbi. Ona je u izjavi za Autonomiju navela da postoji više različitih modaliteta regulisanja istopolnih zajednica, koji ne podrazumevaju sklapanje braka, ali ipak priznaju ista ili slična prava koja su priznata sklapanjem braka. “To su, na primer, registrovana zajednica ili vanbračna zajednica. Ustav kaže da se ‘brak zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom’ , što se odnosi samo na zaključenje ugovora o braku, ali ne bi trebalo da predstavlja prepreku za zakonodavca da omogući ostvarenje prava na lični i porodični život LGBT parovima na druge postojeće načine, i bez promene Ustava”, ocenila je Milena Vasić.

milena vasic, medija centar

Milena Vasić: I bez promene Ustava moguće je obezbediti prava istopolnim zajednicama

Ona ukazuje da je važno da istopolne zajednice budu i zakonski regulisane, jer su pravne prepreke sa kojima se LGBT populacija u Srbiji suočava brojne i odnose se na sva prava koja inače imaju heteroseksualne osobe, bilo da su u braku ili vanbračnoj zajednici. “Ovo se, pre svega, odnosi na pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje preko partnera, imovinska prava, kao na primer – pravo na zajedničku imovinu, pravo na porodičnu invalidninu, mogućnost da zajedno dignu kredit i slično. Ali, i na sva prava iz šireg korpusa prava na privatni i porodični život, kao što su pravo da naslede ili sahrane svog partnera/partnerku, pravo na roditeljstvo, pravo da posete partnera/partnerku u bolnici i čitav niz drugih prava koja je nemoguće sva pobrojati, jer su sadržana u brojnim zakonima koji regulišu različite oblasti života. Kako veliki broj LGBT osoba već vodi zajednički život, ovi parovi su svakodnevno suočeni sa diskriminacijom, budući da im država ne priznaje prava koja inače priznaje osobama heteroseksualne orijentacije”, napominje Milena Vasić.

Paravani tradicije

Za razliku od LGBT udruženja i organizacija civilnog društva, politički akteri u Srbiji u većini su protivnici ne samo uvođenja istopolnih brakova već i prava gej populacije uopšte, što mnogi od njih u svojim javnim nastupima i ne kriju. Ili, pak, svoje protivljenje ozakonjenju gej parova “brane” zalaganjem za “tradicionalne vrednosti”, što je inače paravan iza kojeg se vlast u Srbiji poslovično zaklanja kako bi zabašurila svoju nedemokratičnost. Javna podrška homoseksualnoj zajednici iz političkih krugova svodi se tek na istupe pojedinaca, od kojih su retki oni koji su u takvim stavovima dosledni i kad su na vlasti. Lider SDS-a Boris Tadić izjavio je nedavno da se zalaže da u Srbiji bude pravno regulisana bračna zajednica osoba istog pola, ali je taj stav izneo tek kao opozicionar, tri godine nakon isteka dva predsednička mandata. Predstavnici aktuelne vlasti, pak, nastavljaju oprobanu matricu izgovora o nezrelosti društva i zaštiti tradicionalnih vrednosti. Ministar Aleksandar Vulin, poručio je ovih dana da “tako nešto” (legalizacija istopolnih brakova) neće potpisati, dok je potpredsednica vlade Zorana Mihajlović iz SNS saopštila je da “kao majka i neko ko je drugačije vaspitan i koga brine to što Srbija zbog malog prirodnog priraštaja godišnje izgubi 35.000 stanovnika, nije za istopolne brakove”. Bez objašnjenja kakve veze imaju istopolni brakovi sa belom kugom, s obzirom da u Srbiji takvi brakovi do sad nisu dozvoljeni a ipak beležimo negativan prirodni priraštaj.

U istraživanju Nezavisnog društva novinara Vojvodine o odnosu stranaka prema sadržaju predstojećih ustavnih promena, sprovedenom tokom 2014. godine, stavovi političkih aktera o istopolnim brakovima bili su uglavnom neodređeni. Jedino su LDP i regionalna Vojvođanska partija odgovorile decidno da bi to pravo trebalo garantovati novim ustavom, dok je Savez vojvođanskih Mađara izneo suprotno stanovište. Liga socijaldemokrata Vojvodine ocenila je da ovo pitanje može da se postavi tek kada država bude u stanju da spreči fizičko nasilje nad LGBT populacijom. DS, SPS i SNS nisu želeli da se izjasne, dok u njihovim programima ne postoje nikakve odrednice o ovom pitanju.

Kad se ne mora, nije teško

Predstojeće ustavne promene, koje su po Akcionom planu Srbije predviđene tokom 2017. godine, svakako bi trebalo da odgovore i na pitanje: da li će država učiniti korak napred ili će se diskriminacija LGBT populacije nastaviti i novim ustavnim poretkom.

“U akcionom planu za poglavlje 23, u delu koji se odnosi na pitanje zaštite i zabrane od diskriminacije, ovo pitanje se pominje kao pitanje o kojem ćemo razgovarati tek pred sam kraj proseca transponovanja. Dakle, to je negde 2017/2018. godine. To je dogovor i sa nevladinim sektorom, a tad ćemo definisati i model zakona”, izjavila je za Autonomiju šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević. Upitana u kom pravcu će se ovaj problem rešavati i ima li u tom pogledu sugestija iz EU, ona je kazala da je reč o oblasti u kojoj ne postoji imperativni zahtevi. “U ovoj oblasti nema moranja. Ovo nisu pravila, već dobra praksa koja postoji i koju države preuzimaju ili ne preuzimaju. Kao što je poznato, u Evropi ne postoji jednoobraznost u tom pogledu, niti je na isti način definisano pitanje istopolnih brakova. Dakle, mi ne moramo, ali je jako važno o ovom pitanju razgovarati”, navela je Miščević.

tanja miscevic, medija centar

Tanja Miščević: U ovoj oblasti nema moranja, ali je bitno razgovarati o ovoj temi

Iako, prema tvrdnjama domaćih zvaničnika, regulisanje ovog pitanja nije obavezujuća stavka u procesu evrointegracija, pitanje je u kojoj meri će takav stav morati da se koriguje s obzirom na nedavnu odluku Evropskog suda za ljudska prava koji je presudio u korist tri gej para iz Italije koji su zatražili pravdu pošto su nadležne službe odbile da registruju njihovu zajednicu. Sud je, naime, utvrdio da je time po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima povređeno njihovo pravo na privatnost i zaključio da države članice Saveta Evrope treba da regulišu zajednice života osoba istog pola, bez obzira da li će to učiniti u formi registrovanih partnerstava, civilnih unija ili bilo kom drugom obliku koji smatra prikladnim. Milena Vasić iz YUCOM-a objašnjava za Autonomiju da presuda ‘Oliari protiv Italije’ pravno obavezuje Srbiju u smislu tumačenja Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama koju je Srbija potpisala i ratifikovala, ali da izvršenje ove presude nije moguće tražiti prema Srbiji, jer ona nije bila strana u postupku. Međutim, kako je dodala, u slučaju pojavljivanja istog ili sličnog problema pred domaćim organima, moguće je pozivanje na praksu Evropskog suda za ljudska prava, jer Ustav Srbije garantuje neposrednu primenu međunarodnih propisa. “Osnovano možemo verovati da bi, u slučaju da se ovakav problem iz Srbije nađe pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, sud doneo sličnu odluku protiv Srbije i obavezao našu državu da ovo pitanje pravno reguliše priznajući tako LGBT osobama pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Evropske konvencije”, ocenila je ona.

U okviru Evropske unije, istopolni brakovi se mogu sklapati u Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Španiji, Švedskoj, Portugaliji, Danskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Finskoj, a od ove godine i u Sloveniji.

Branka Dragović Savić (Autonomija, Foto: Medija centar Beograd i Na dlanu)

grb_vojvodinaTekst “Zabranjeni brak progonjenih i marginalizovanih građana” nastao je u okviru projekta “Antidiskriminaciono novinarstvo”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata.

Podelite ovu stranicu!