Zabranjeni brak progonjenih i marginalizovanih građana

06 Dec 2015

Koliko je Srbija udaljena od ozakonjenja istopolnog braka?

Dvadesetsedmogodišnji Novosa?anin Zoran imao je ve? jedan brak u koji se sakrio kako bi izbegao stigmatizaciju društva, a trenutno je u dužoj vezi sa svojim partnerom sa kojim želi brak u kojem bi bio sre?an.

“Jedan brak sam ve? sklopio kao devetnaestogodišnjak, ali u tajnosti, bez društva i proslave, sa ženom koju sam poznavao svega tri nedelje i u koji sam ušao da ne bih morao da trpim osude društva. Taj brak nije dugo trajao, jer sam ubrzo shvatio da je sve to pogrešno. Voleo bih da sklopim brak koji želim, sa mojim partnerom, bez skrivanja i tajnosti, da napravim proslavu za društvo”, kazao je Zoran za portal Autonomija.

Iako je njegov partner Kana?anin, Zoran bi želeo da brak sklope baš u Srbiji, jer mu je to važno, pre svega zbog toga što bi se ose?ao ravnopravnim u zemlji u kojoj se rodio i odrastao. Svestan je, kaže, da su okolnosti daleko od dobrih i da bi verovatno ?ak i u slu?aju da to bude zakonski mogu?e – teško sve teklo glatko, po?evši od, recimo, same sale za proslave, “koje niko u gradu ne želi da izdaje gej parovima“. Bez obzira na to, kako kaže, postoje brojni razlozi zbog ?ega je homoseksulanim parovima bitno da budu zakonski priznati, jer su diskriminisani u osnovnim pravima koja su dostupna svima ostalima.

“Imam prijatelje koji su ve? 15 godina u vezi, koji su otvorili firmu i kupili stan, ali ako bi se nekom od njih nešto desilo, drugi partner ne bi imao nikakva prava na imovinu koju su zajedno stekli”, ukazuje on. Zoran je ina?e zbog angažmana u LGBT udruženju dva puta bio pretu?en na ulici, a kad je u poštanskom sandu?etu dobio pismo sa porukom da “napusti Novi Sad da ga ne bi izneli u sanduku”, morao je i da se na nekoliko meseci skloni iz grada. Ipak, ne želi da prikriva svoju seksualnost. Njegovo društvo je, kaže, uvek znalo da je gej, a znaju i kolege na poslu, i komšije i rodbina.

Nevidljivi gra?ani

U društvu u kojem je tolerancija izuzetak, u kojem dominiraju autoratitivne i retrogradne ideje i na politi?koj i na medijskoj sceni i u kojem je javnost pot?injena a ne kriti?na – izgledi za uvo?enje istopolnih brakova gotovo su ravni nuli. I dok je u Londonu, recimo, i za politi?ke aktere, ali i za najve?e svetske kompanije – stvar prestiža na?i se u povorci Parade ponosa, u Srbiji još uvek nije mogu?e organizovati prajd bez kordona policije, a LGBT populacija konstantno je na meti napada huligana i šikaniranja od strane institucija. Aktuelni zakonski propisi apsolutno su zatvoreni za ideju istopolnih brakova, pošto je Ustavom Srbije brak definisan samo kao zajednica muškarca i žene. U Porodi?nom zakonu, pak, zabranjena je i vanbra?na zajednica osoba istog pola, pa tako homoseksualni partneri nemaju ni prava na nasle?ivanje, ni na zdravstveno osiguranje, niti na penziju svog partnera. Ipak, legalizaciji istopolnih zajednica prvi put otvara vrata Nacrt gra?anskog zakonika, koji je od juna 2015. godine u javnoj raspravi i trebalo bi da bude usvojen 2017. godine. Zakonik, naime, definiše brak kao zajednicu muškarca i žene, ali predvi?a mogu?nost ure?enja istopolnih vanbra?nih zajednica koje bi se regulisale posebnim zakonom.

Goran-Miletic

Goran Mileti?: Za istopolni brak nije važna forma ve? sadržaj

Regionalni Direktor za Zapadni Balkan Civil rajt difendersa (Civil Rights Defenders) Goran Mileti? objašnjava za Autonomiju da su promene ustavnih odredbi samo relativno važne za omogu?avanje istopolnih zajednica, dok je mnogo važnije usvajanje Gra?anskog zakonika po ?ijem Nacrtu se takva mogu?nost predvi?a. “Mnogo bitnije je da se usvoji Gra?anski zakonik koji predvi?a zajednicu partnera istog pola, koja bi se uredila posebnim zakonom. Kod ustavnih promena bitno je samo da se usvoje odredbe koje takvom rešenju ne bi zatvorile vrata”, ocenio je on. Mileti? je podsetio da su LGBT udruženja ve? pripremila model zakona o istopolnim zajednicama, kojim se ne traži pravo na istopolni brak, ve? registrovano partnerstvo. Jer, kako je naveo, nije važna forma u kojoj ?e se takva zajednica pravno priznati, ve? njen sadržaj.

Pravna savetnica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Milena Vasi? smatra da su odre?ene izmene Ustava Srbije neophodne da bi se pitanje istopolnih brakova regulisalo zakonom, ali napominje da je omogu?avanje odre?enih prava istopolnim partnerima mogu?e i bez promene postoje?ih ustavnih odredbi. Ona je u izjavi za Autonomiju navela da postoji više razli?itih modaliteta regulisanja istopolnih zajednica, koji ne podrazumevaju sklapanje braka, ali ipak priznaju ista ili sli?na prava koja su priznata sklapanjem braka. “To su, na primer, registrovana zajednica ili vanbra?na zajednica. Ustav kaže da se ‘brak zaklju?uje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom’ , što se odnosi samo na zaklju?enje ugovora o braku, ali ne bi trebalo da predstavlja prepreku za zakonodavca da omogu?i ostvarenje prava na li?ni i porodi?ni život LGBT parovima na druge postoje?e na?ine, i bez promene Ustava”, ocenila je Milena Vasi?.

milena vasic, medija centar

Milena Vasi?: I bez promene Ustava mogu?e je obezbediti prava istopolnim zajednicama

Ona ukazuje da je važno da istopolne zajednice budu i zakonski regulisane, jer su pravne prepreke sa kojima se LGBT populacija u Srbiji suo?ava brojne i odnose se na sva prava koja ina?e imaju heteroseksualne osobe, bilo da su u braku ili vanbra?noj zajednici. “Ovo se, pre svega, odnosi na pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje preko partnera, imovinska prava, kao na primer – pravo na zajedni?ku imovinu, pravo na porodi?nu invalidninu, mogu?nost da zajedno dignu kredit i sli?no. Ali, i na sva prava iz šireg korpusa prava na privatni i porodi?ni život, kao što su pravo da naslede ili sahrane svog partnera/partnerku, pravo na roditeljstvo, pravo da posete partnera/partnerku u bolnici i ?itav niz drugih prava koja je nemogu?e sva pobrojati, jer su sadržana u brojnim zakonima koji regulišu razli?ite oblasti života. Kako veliki broj LGBT osoba ve? vodi zajedni?ki život, ovi parovi su svakodnevno suo?eni sa diskriminacijom, budu?i da im država ne priznaje prava koja ina?e priznaje osobama heteroseksualne orijentacije”, napominje Milena Vasi?.

Paravani tradicije

Za razliku od LGBT udruženja i organizacija civilnog društva, politi?ki akteri u Srbiji u ve?ini su protivnici ne samo uvo?enja istopolnih brakova ve? i prava gej populacije uopšte, što mnogi od njih u svojim javnim nastupima i ne kriju. Ili, pak, svoje protivljenje ozakonjenju gej parova “brane” zalaganjem za “tradicionalne vrednosti”, što je ina?e paravan iza kojeg se vlast u Srbiji poslovi?no zaklanja kako bi zabašurila svoju nedemokrati?nost. Javna podrška homoseksualnoj zajednici iz politi?kih krugova svodi se tek na istupe pojedinaca, od kojih su retki oni koji su u takvim stavovima dosledni i kad su na vlasti. Lider SDS-a Boris Tadi? izjavio je nedavno da se zalaže da u Srbiji bude pravno regulisana bra?na zajednica osoba istog pola, ali je taj stav izneo tek kao opozicionar, tri godine nakon isteka dva predsedni?ka mandata. Predstavnici aktuelne vlasti, pak, nastavljaju oprobanu matricu izgovora o nezrelosti društva i zaštiti tradicionalnih vrednosti. Ministar Aleksandar Vulin, poru?io je ovih dana da “tako nešto” (legalizacija istopolnih brakova) ne?e potpisati, dok je potpredsednica vlade Zorana Mihajlovi? iz SNS saopštila je da “kao majka i neko ko je druga?ije vaspitan i koga brine to što Srbija zbog malog prirodnog priraštaja godišnje izgubi 35.000 stanovnika, nije za istopolne brakove”. Bez objašnjenja kakve veze imaju istopolni brakovi sa belom kugom, s obzirom da u Srbiji takvi brakovi do sad nisu dozvoljeni a ipak beležimo negativan prirodni priraštaj.

U istraživanju Nezavisnog društva novinara Vojvodine o odnosu stranaka prema sadržaju predstoje?ih ustavnih promena, sprovedenom tokom 2014. godine, stavovi politi?kih aktera o istopolnim brakovima bili su uglavnom neodre?eni. Jedino su LDP i regionalna Vojvo?anska partija odgovorile decidno da bi to pravo trebalo garantovati novim ustavom, dok je Savez vojvo?anskih Ma?ara izneo suprotno stanovište. Liga socijaldemokrata Vojvodine ocenila je da ovo pitanje može da se postavi tek kada država bude u stanju da spre?i fizi?ko nasilje nad LGBT populacijom. DS, SPS i SNS nisu želeli da se izjasne, dok u njihovim programima ne postoje nikakve odrednice o ovom pitanju.

Kad se ne mora, nije teško

Predstoje?e ustavne promene, koje su po Akcionom planu Srbije predvi?ene tokom 2017. godine, svakako bi trebalo da odgovore i na pitanje: da li ?e država u?initi korak napred ili ?e se diskriminacija LGBT populacije nastaviti i novim ustavnim poretkom.

“U akcionom planu za poglavlje 23, u delu koji se odnosi na pitanje zaštite i zabrane od diskriminacije, ovo pitanje se pominje kao pitanje o kojem ?emo razgovarati tek pred sam kraj proseca transponovanja. Dakle, to je negde 2017/2018. godine. To je dogovor i sa nevladinim sektorom, a tad ?emo definisati i model zakona”, izjavila je za Autonomiju šefica Pregovara?kog tima za vo?enje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miš?evi?. Upitana u kom pravcu ?e se ovaj problem rešavati i ima li u tom pogledu sugestija iz EU, ona je kazala da je re? o oblasti u kojoj ne postoji imperativni zahtevi. “U ovoj oblasti nema moranja. Ovo nisu pravila, ve? dobra praksa koja postoji i koju države preuzimaju ili ne preuzimaju. Kao što je poznato, u Evropi ne postoji jednoobraznost u tom pogledu, niti je na isti na?in definisano pitanje istopolnih brakova. Dakle, mi ne moramo, ali je jako važno o ovom pitanju razgovarati”, navela je Miš?evi?.

tanja miscevic, medija centar

Tanja Miš?evi?: U ovoj oblasti nema moranja, ali je bitno razgovarati o ovoj temi

Iako, prema tvrdnjama doma?ih zvani?nika, regulisanje ovog pitanja nije obavezuju?a stavka u procesu evrointegracija, pitanje je u kojoj meri ?e takav stav morati da se koriguje s obzirom na nedavnu odluku Evropskog suda za ljudska prava koji je presudio u korist tri gej para iz Italije koji su zatražili pravdu pošto su nadležne službe odbile da registruju njihovu zajednicu. Sud je, naime, utvrdio da je time po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima povre?eno njihovo pravo na privatnost i zaklju?io da države ?lanice Saveta Evrope treba da regulišu zajednice života osoba istog pola, bez obzira da li ?e to u?initi u formi registrovanih partnerstava, civilnih unija ili bilo kom drugom obliku koji smatra prikladnim. Milena Vasi? iz YUCOM-a objašnjava za Autonomiju da presuda ‘Oliari protiv Italije’ pravno obavezuje Srbiju u smislu tuma?enja Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama koju je Srbija potpisala i ratifikovala, ali da izvršenje ove presude nije mogu?e tražiti prema Srbiji, jer ona nije bila strana u postupku. Me?utim, kako je dodala, u slu?aju pojavljivanja istog ili sli?nog problema pred doma?im organima, mogu?e je pozivanje na praksu Evropskog suda za ljudska prava, jer Ustav Srbije garantuje neposrednu primenu me?unarodnih propisa. “Osnovano možemo verovati da bi, u slu?aju da se ovakav problem iz Srbije na?e pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, sud doneo sli?nu odluku protiv Srbije i obavezao našu državu da ovo pitanje pravno reguliše priznaju?i tako LGBT osobama pravo na poštovanje privatnog i porodi?nog života iz ?lana 8. Evropske konvencije”, ocenila je ona.

U okviru Evropske unije, istopolni brakovi se mogu sklapati u Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Španiji, Švedskoj, Portugaliji, Danskoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Finskoj, a od ove godine i u Sloveniji.

Branka Dragovi? Savi? (Autonomija, Foto: Medija centar Beograd i Na dlanu)

grb_vojvodinaTekst “Zabranjeni brak progonjenih i marginalizovanih gra?ana” nastao je u okviru projekta “Antidiskriminaciono novinarstvo”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isklju?ivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata.

Podelite ovu stranicu!