ŽABALJ: “Kadrove moramo da uvozimo”

09 Jun 2015

U opštini Žabalj realizovana četiri evropska projekta u proteklih sedam godina – Malim sredinama nedostaje stručan kadar – Administrativni problemi: neusklađenost fiskalnog sistema Srbije sa evropskim

Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Fondovi Evropske unije su otvoreni za sve one koji imaju ideju, znanje i tim ljudi spreman da ih iskoristi. U slučaju opštine Žabalj ova mogućnost je iskorišćena donekle. U periodu od 2007. do 2013. godine ova opština je implementirala četiri projekta finansirana iz fondova EU. Predstavnici opštine Žabalj tvrde da su lokalne samouprave osposobljene da tehničko-administrativni deo posla urade sami, ali da je problem u stručnom kadru.

– Ono što nedostaje u manjim sredinama i lokalnim samoupravama je stručan kadar. Na primer, kada se radi o oblasti energetike, mi u opštini nemamo inženjere i onda ove kadrove moramo da uvozimo iz nekih drugih sredina. Taj stručni deo projekta uvek mora neko drugi da radi, iako tehnički možemo da učestvujemo na svakom konkursu. Mora biti ojačan taj stručni deo priče inače nismo konkurentni – kazao je član opštinskog veća i menadžer na EU projektima Boro Milić.

Sekretarka Opštine Ivana Zivčevski, koja je uključena u realizaciju EU projekata, rekla je da problem leži i u samoj administraciji. – Nisu nam toliko poznati sistemi prema kojima se troše sredstva EU, nismo dovoljno edukovani, morali smo da idemo na obuke. Ono što je većina ljudi koji su se bavili EU projektima osetila na svojoj koži je neusklađenost našeg fiskalnog sistema sa njihovim. To je veliki problem, posebno kada se radi o plaćanju i nabavci opreme – kazala je Zivčevski.

Međutim, kako kažu, iskustvo je dragoceno, jer kada zaposleni implementiraju jedan projekat od apliciranja do kraja, u tom procesu bude prevaziđeno mnogo neznanja. –Projekti su zahtevni i detaljni, a za nas kao malu lokalnu samoupravu važno je da imamo to iskustvo – dodala je Ivana Zivčevski.

Problem smeća u opštini kroz EU fondove

Opština Žabalja je 2010. godine otpočela implementaciju projekta Integrisano upravljanje čvrstim otpadom, koje je finansirala Delegacija Evropske unije u okviru programa Exchange 3. Nosilac projekta je bila Opština Dimitrovgrad, a primer Čačka je poslužio kao dobra praksa sa svojim rešenjima. Kako su za potrebe ovog istraživanja objasnili u opštini, Žabalj zapravo ima smetlišta, a ne organizovane i sistematizovane deponije, pa je cilj projekta bio da se predlože rešenja za ovaj gorući problem.

Sprovedene su sve aktivnosti, projekat je ocenjen kao dobar, a sredstva su utrošena na rad na terenu i procenu stanja na smetlištima, pisanje Programa za sanaciju smetlišta i na edukaciju stanovništva. Prema rečima Bore Milića, taj Program je ostao samo “mrtvo slovo na papiru”, jer Opština kasnije nije uspela da dobije novac za nastavak aktivnosti.

– Na osnovu projekta, Žabalj je trebalo da dobije i mašinu za presovanje pet ambalaže, ali se to nije dogodilo. Učestovali smo u projektu GIZ za izradu projektne dokumentacije za regionalnu deponiju u Novom Sadu, gde bi u opštini Žabalj bilo uspostavljeno prikupljanje i transfer neorganskog otpada u Novi Sad na reciklažu –kazao je Boro Milić.

Četiri godine kasnije, Opština Žabalj donosi Strategiju održivog razvoja za period od 2014. do 2020. u kojoj se navodi da je stanje u ovoj oblasti, čak i nakon sprovođenja EU projekta, i dalje prilično neodređeno i nepoznato. – Javno preduzeće ‘Čistoća’ iz Žablja bavi se sakupljanjem i deponovanjem otpada kako od fizičkih, tako i od pravnih lica. Broj domaćinstava kojima se pružaju te usluge nije poznat, ali prema proceni iz JP ‘Čistoća’ otpad se organizovano skuplja dva puta mesečno od 60 do 70 odsto domaćinstava u okviru opštine, odnosno od oko 20.000 stanovnika. Ostali sami svakodnevno odnose određenu količinu otpada – piše u Strategiji.

zabalj turisticka organizacija fb

Predmet evropskog projekta: Nijedna deponija u opštini Žabalj ne zadovoljava sanitarne uslove

JP „Čistoća“ otpad odlaže na gradskoj deponiji, koja je udaljena pet kilometara od Žablja, kao i na deponijama u Čurugu i Đurđevu, od kojih nijedna ne zadovoljava sanitarne uslove. Oko deponija nema ograde, pa je pristup neometan za ljude, ali i za životinje koje raznose otpad po okolini, a ne postoji ni kontrola odlaganja otpada. Da bi se ostvario cilj koji je, između ostalog, zamišljen i u projektu koji je finansirala EU, potrebno je pisati nove projekte ili obezbediti novac za ova infrastrukturna ulaganja na drugi način, no planovi u strategiji se za sada se odnose na pripremne aktivnosti.

Žabalj u narednom periodu planira da prvo reši imovinsko-pravne odnose na deponijama, a zatim i da počne izradu projektne dokumentacije mini-postrojenja za separaciju otpada, pa izgradnju tog postrojenja na deponiji u Žablju i na kraju izradu projektne dokumentacije za sanaciju deponija u Čurugu i Đurđevu.

– Nedostatak pouzdanih podataka o količini i sastavu otpada, predstavljaju veliku prepreku u cilju stvaranja optimalnog upravljanja komunalnim otpadom u opštini Žabalj – navodi se u Strategiji. Slično je stanje i u drugim opštinama u celoj zemlji, ali prema podacima Evropske unije, u Srbiji se po osobi godišnje prikupi ukupno 272 kilograma smeća, što nas među zemaljama kandidatima za EU danas svrstava na treće mesto. Interesantno je da je 2012. Srbija bila na dnu liste ekološki svesnih zemalja kada je reč o sakupljanju otpada u opštinama, što govori o tome da program edukacije, koje je sprovodila i Opština Žabalj u oviru projekta, ipak ima uticaja. Na samom vrhu liste je Crna Gora sa skoro 450 kilograma sakupljenog otpada po osobi, čime se najviše približila evropskom proseku od 470 kilograma po osobi godišnje. Od 28 zemalja EU, najviši prosek prikupljenog i obrađenog otpada je postigla Danska sa 747 kilograma smeća po osobi u 2013. godini.

Ekologija u fokusu projekata – energetska efikasnost

U Opštini Žabalj, bar kada se radi o evropskim projektima, posebna pažnja je poklonjena ekologiji. Još jedan projekat koje je ova opština započela 2010. ticao se jačanja kapaciteta lokalne samouprave za upravljanje merama energetske efikasnosti. Projekat je finansirala Delegacija Evropske unije kroz Exchange 3 program, a partneri su bili opština Temerin i Titel, dok je primer dobre prakse bila opština Varvarin.

Kako su nam ispričali u opštini, glavni cilj projekta bio je podizanje kapaciteta lokalne samouprave za sprovođenje mera energetske efikasnosti, kao i obuka svih ljudskih resusa, od javnih preduzeća, ustanova, opštinske uprave, škola, pa do samih građana.

jacanje kapaciteta opstina sajt

Projekat “Jačanje kapaciteta lokalne samouprave za upravljanje merama energetske efikasnosti” imao konkretan rezultat – ušteda od 20 posto

– Građani moraju da postanu svesni značaja energetske efikasnosti. Ovaj projekat se primarno donosio na štednju struje i gasa. Želeli smo da utvrdimo stanje na terenu, kako bismo mogli da intervenišemo preko budžeta opštine, pokrajine ili republike i poboljšamo stanje – kazao je Boro Milić.

Kako je objasnio, najvažnije aktivnosti u okviru projekta su urađeni energetski bilansi za 25 budžetskih korisnika i snimanje svih potrošača, od sijalice do radijatora, sa potrošnjom na mesečnom i godišnjem nivou. – Utvrđene su kritične tačke na tehničkoj opremi, kao i ljudska nebriga i neracionalna potrošnja. Kada smo znali šta ne valja, mogli smo da konkurišemo za sredstva kako bi se to ispravilo, pa su određeni objekti rekonstruisani. Ova sveobuhvatna analiza dala nam je pouzdane podatke koje sada možemo da priložimo uz konkursnu dokumentaciju kada konkurišemo za sanacije, pa sredstva budu lakše odobrena – kazao je on i dodao da je ušteda energije dosegla oko 20 odsto potrošnje, što je direktan efekat projekata. Inače, ova stopa uštede energije uklapa se u dugoročne ciljeve EU, koja želi da do 2020. smanji potrošnju energije za 18 – 19 odsto.

Saradnja preko granice

Opština je zahvaljujući evropskim projektima i IPA fondu uspešno ostvarila saradnju i sa susednom Hrvatskom. Projekat Mreža centara za razvoj preduzetništva i prekograničnu saradnju sproveden je od 2011. zaključno sa prošlom godinom, sa idejom da se oformi jedna služba u Opštini Žabalj koja će sarađivati prekogranično sa Hrvatskom i koja će povezivati privrednike, kao bi razmenjivali iskustva i zajedno poslovali.

Projekat kao što je ovaj, čije je osnovna ideja da ljudske resurse osposobi za pisanje projekata za apliciranje kod Evropske unije, mogla bi da bude oslonac za dugoročnu održivost i privlačenje novca od EU. Kroz saradnju sa Hrvatskom, Žabalj je u aktivnosti uvrstio obuku kadrova za pisanje projekata, posao u kancelariji dobilo je tri radnika, a njihov osnovni zadatak je da pišu projekte i povezuju privrednike u svim oblastima.

Iako je uspostavljena lokalna Kancelarija za evropske integracije i prekograničnu saradnju, njeni rezultati još uvek nisu zadovoljavajući. Da bi se njen uspeh mogao izmeriti, možda je potrebno da prođe dovoljan vremenski period, no ovakva praksa mogla bi Žabalj pomeriti sa trenutnog broja projekata među jednu od uspešnijih opština.

Kako do građana

Predstavnici opštine naveli su da su, prema njihovom mišljenju, uspeli da sprovedene projekte predstave građanima, prvenstveno kroz organizovane obuke stanovnika, dece i predstavnika javnih preduzeća.

– U nekoliko navrata građani su preko flajera dobijali obaveštenja o tome šta se radi u okviru projekata. Takođe, sarađivali smo i sa lokalnim medijima, ali i sa Radio-televizijom Vojvodine i kanalom B92 info. Učestvovali smo i na sajmovima gde je to bilo moguće, a sve manifestacije smo koristili za promociju onoga što radimo –kazao je Boro Milić.

Zabalj-panorama_zabalj-panorama

Panorama Žablja: Građani smatraju da je potreban veći angažman opštine u privlačenju evropskih donacija

Međutim, građani imaju drugačije mišljenje. – Mislim da građani nisu dovoljno obavešteni o radu Opštine uopšte – kazala je jedna meštanka u razgovoru. Na pitanje da li imaju saznanja o tome kakve projekte je u prethodnom periodu sprovodila opština, građani su uglavnom odgovarali da uopšte nisu upoznati sa tom temom, ili da nisu sigurni jer ih ta tema ne zanima. Jedna meštanka Žablja, sa druge strane, rekla je da je upoznata sa određenim aktivnostima, među kojima je navela da su iz EU fondova finansirane sanacije kuća u romskom naselju. – Smatram da ciljevi tog projekta nisu ispunjeni u adekvatnom obimu. Mislim da bi u opštini trebali da angažuju eksterni tim stručnjaka koji bi se bavio samo aplikacijama za EU fondove, u skladu sa potrebama zajednice – rekla nam je ova meštanka.

Taj jedini projekat koji je među našim ispitanicima imao vidljivost, sproveden je u periodu od 2012. do 2014. godine, pod nazivom Trajna rešenja za izbeglice i interno raseljena lica u opštini Žabalj. Cilj projekta bio je rešavanje stambenih pitanja raseljenih lica, obezbeđivanje smeštaja i građevinskog materijala za sanaciju kuća.

– Ovakve aktivnosti su i “fizički vidljive”, pa ih građani lakše uočavaju, ali je za druge aktivnosti potrebna bolja komunikacija sa stanovništvom, kako bi se osetio boljitak i korist – navela je sagovornica.

Projekat je završen, a iz Opštine su poručili da je aplicirano za još jedan koji se odnosi na istu temu i slične ciljeve, te da je dobijeno obaveštenje da je Concept Note za taj projekat dobio prvu pozitivnu ocenu donatora.

Maja Leđenac

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!