ŽABALJ: “Kadrove moramo da uvozimo”

09 Jun 2015

U opštini Žabalj realizovana četiri evropska projekta u proteklih sedam godina – Malim sredinama nedostaje stručan kadar – Administrativni problemi: neusklađenost fiskalnog sistema Srbije sa evropskim

Serijom tekstova pod zajedni?kim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvo?anskih lokalnih samouprava u privla?enju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na zna?aj evropskih projekata za gra?ane Vojvodine, ali i da se nazna?e problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.


Fondovi Evropske unije su otvoreni za sve one koji imaju ideju, znanje i tim ljudi spreman da ih iskoristi. U slu?aju opštine Žabalj ova mogu?nost je iskoriš?ena donekle. U periodu od 2007. do 2013. godine ova opština je implementirala ?etiri projekta finansirana iz fondova EU. Predstavnici opštine Žabalj tvrde da su lokalne samouprave osposobljene da tehni?ko-administrativni deo posla urade sami, ali da je problem u stru?nom kadru.

– Ono što nedostaje u manjim sredinama i lokalnim samoupravama je stru?an kadar. Na primer, kada se radi o oblasti energetike, mi u opštini nemamo inženjere i onda ove kadrove moramo da uvozimo iz nekih drugih sredina. Taj stru?ni deo projekta uvek mora neko drugi da radi, iako tehni?ki možemo da u?estvujemo na svakom konkursu. Mora biti oja?an taj stru?ni deo pri?e ina?e nismo konkurentni – kazao je ?lan opštinskog ve?a i menadžer na EU projektima Boro Mili?.

Sekretarka Opštine Ivana Ziv?evski, koja je uklju?ena u realizaciju EU projekata, rekla je da problem leži i u samoj administraciji. – Nisu nam toliko poznati sistemi prema kojima se troše sredstva EU, nismo dovoljno edukovani, morali smo da idemo na obuke. Ono što je ve?ina ljudi koji su se bavili EU projektima osetila na svojoj koži je neuskla?enost našeg fiskalnog sistema sa njihovim. To je veliki problem, posebno kada se radi o pla?anju i nabavci opreme – kazala je Ziv?evski.

Me?utim, kako kažu, iskustvo je dragoceno, jer kada zaposleni implementiraju jedan projekat od apliciranja do kraja, u tom procesu bude prevazi?eno mnogo neznanja. –Projekti su zahtevni i detaljni, a za nas kao malu lokalnu samoupravu važno je da imamo to iskustvo – dodala je Ivana Ziv?evski.

Problem sme?a u opštini kroz EU fondove

Opština Žabalja je 2010. godine otpo?ela implementaciju projekta Integrisano upravljanje ?vrstim otpadom, koje je finansirala Delegacija Evropske unije u okviru programa Exchange 3. Nosilac projekta je bila Opština Dimitrovgrad, a primer ?a?ka je poslužio kao dobra praksa sa svojim rešenjima. Kako su za potrebe ovog istraživanja objasnili u opštini, Žabalj zapravo ima smetlišta, a ne organizovane i sistematizovane deponije, pa je cilj projekta bio da se predlože rešenja za ovaj goru?i problem.

Sprovedene su sve aktivnosti, projekat je ocenjen kao dobar, a sredstva su utrošena na rad na terenu i procenu stanja na smetlištima, pisanje Programa za sanaciju smetlišta i na edukaciju stanovništva. Prema re?ima Bore Mili?a, taj Program je ostao samo “mrtvo slovo na papiru”, jer Opština kasnije nije uspela da dobije novac za nastavak aktivnosti.

– Na osnovu projekta, Žabalj je trebalo da dobije i mašinu za presovanje pet ambalaže, ali se to nije dogodilo. U?estovali smo u projektu GIZ za izradu projektne dokumentacije za regionalnu deponiju u Novom Sadu, gde bi u opštini Žabalj bilo uspostavljeno prikupljanje i transfer neorganskog otpada u Novi Sad na reciklažu –kazao je Boro Mili?.

?etiri godine kasnije, Opština Žabalj donosi Strategiju održivog razvoja za period od 2014. do 2020. u kojoj se navodi da je stanje u ovoj oblasti, ?ak i nakon sprovo?enja EU projekta, i dalje prili?no neodre?eno i nepoznato. – Javno preduze?e ‘?isto?a’ iz Žablja bavi se sakupljanjem i deponovanjem otpada kako od fizi?kih, tako i od pravnih lica. Broj doma?instava kojima se pružaju te usluge nije poznat, ali prema proceni iz JP ‘?isto?a’ otpad se organizovano skuplja dva puta mese?no od 60 do 70 odsto doma?instava u okviru opštine, odnosno od oko 20.000 stanovnika. Ostali sami svakodnevno odnose odre?enu koli?inu otpada – piše u Strategiji.

zabalj turisticka organizacija fb

Predmet evropskog projekta: Nijedna deponija u opštini Žabalj ne zadovoljava sanitarne uslove

JP „?isto?a“ otpad odlaže na gradskoj deponiji, koja je udaljena pet kilometara od Žablja, kao i na deponijama u ?urugu i ?ur?evu, od kojih nijedna ne zadovoljava sanitarne uslove. Oko deponija nema ograde, pa je pristup neometan za ljude, ali i za životinje koje raznose otpad po okolini, a ne postoji ni kontrola odlaganja otpada. Da bi se ostvario cilj koji je, izme?u ostalog, zamišljen i u projektu koji je finansirala EU, potrebno je pisati nove projekte ili obezbediti novac za ova infrastrukturna ulaganja na drugi na?in, no planovi u strategiji se za sada se odnose na pripremne aktivnosti.

Žabalj u narednom periodu planira da prvo reši imovinsko-pravne odnose na deponijama, a zatim i da po?ne izradu projektne dokumentacije mini-postrojenja za separaciju otpada, pa izgradnju tog postrojenja na deponiji u Žablju i na kraju izradu projektne dokumentacije za sanaciju deponija u ?urugu i ?ur?evu.

– Nedostatak pouzdanih podataka o koli?ini i sastavu otpada, predstavljaju veliku prepreku u cilju stvaranja optimalnog upravljanja komunalnim otpadom u opštini Žabalj – navodi se u Strategiji. Sli?no je stanje i u drugim opštinama u celoj zemlji, ali prema podacima Evropske unije, u Srbiji se po osobi godišnje prikupi ukupno 272 kilograma sme?a, što nas me?u zemaljama kandidatima za EU danas svrstava na tre?e mesto. Interesantno je da je 2012. Srbija bila na dnu liste ekološki svesnih zemalja kada je re? o sakupljanju otpada u opštinama, što govori o tome da program edukacije, koje je sprovodila i Opština Žabalj u oviru projekta, ipak ima uticaja. Na samom vrhu liste je Crna Gora sa skoro 450 kilograma sakupljenog otpada po osobi, ?ime se najviše približila evropskom proseku od 470 kilograma po osobi godišnje. Od 28 zemalja EU, najviši prosek prikupljenog i obra?enog otpada je postigla Danska sa 747 kilograma sme?a po osobi u 2013. godini.

Ekologija u fokusu projekata – energetska efikasnost

U Opštini Žabalj, bar kada se radi o evropskim projektima, posebna pažnja je poklonjena ekologiji. Još jedan projekat koje je ova opština zapo?ela 2010. ticao se ja?anja kapaciteta lokalne samouprave za upravljanje merama energetske efikasnosti. Projekat je finansirala Delegacija Evropske unije kroz Exchange 3 program, a partneri su bili opština Temerin i Titel, dok je primer dobre prakse bila opština Varvarin.

Kako su nam ispri?ali u opštini, glavni cilj projekta bio je podizanje kapaciteta lokalne samouprave za sprovo?enje mera energetske efikasnosti, kao i obuka svih ljudskih resusa, od javnih preduze?a, ustanova, opštinske uprave, škola, pa do samih gra?ana.

jacanje kapaciteta opstina sajt

Projekat “Ja?anje kapaciteta lokalne samouprave za upravljanje merama energetske efikasnosti” imao konkretan rezultat – ušteda od 20 posto

– Gra?ani moraju da postanu svesni zna?aja energetske efikasnosti. Ovaj projekat se primarno donosio na štednju struje i gasa. Želeli smo da utvrdimo stanje na terenu, kako bismo mogli da intervenišemo preko budžeta opštine, pokrajine ili republike i poboljšamo stanje – kazao je Boro Mili?.

Kako je objasnio, najvažnije aktivnosti u okviru projekta su ura?eni energetski bilansi za 25 budžetskih korisnika i snimanje svih potroša?a, od sijalice do radijatora, sa potrošnjom na mese?nom i godišnjem nivou. – Utvr?ene su kriti?ne ta?ke na tehni?koj opremi, kao i ljudska nebriga i neracionalna potrošnja. Kada smo znali šta ne valja, mogli smo da konkurišemo za sredstva kako bi se to ispravilo, pa su odre?eni objekti rekonstruisani. Ova sveobuhvatna analiza dala nam je pouzdane podatke koje sada možemo da priložimo uz konkursnu dokumentaciju kada konkurišemo za sanacije, pa sredstva budu lakše odobrena – kazao je on i dodao da je ušteda energije dosegla oko 20 odsto potrošnje, što je direktan efekat projekata. Ina?e, ova stopa uštede energije uklapa se u dugoro?ne ciljeve EU, koja želi da do 2020. smanji potrošnju energije za 18 – 19 odsto.

Saradnja preko granice

Opština je zahvaljuju?i evropskim projektima i IPA fondu uspešno ostvarila saradnju i sa susednom Hrvatskom. Projekat Mreža centara za razvoj preduzetništva i prekograni?nu saradnju sproveden je od 2011. zaklju?no sa prošlom godinom, sa idejom da se oformi jedna služba u Opštini Žabalj koja ?e sara?ivati prekograni?no sa Hrvatskom i koja ?e povezivati privrednike, kao bi razmenjivali iskustva i zajedno poslovali.

Projekat kao što je ovaj, ?ije je osnovna ideja da ljudske resurse osposobi za pisanje projekata za apliciranje kod Evropske unije, mogla bi da bude oslonac za dugoro?nu održivost i privla?enje novca od EU. Kroz saradnju sa Hrvatskom, Žabalj je u aktivnosti uvrstio obuku kadrova za pisanje projekata, posao u kancelariji dobilo je tri radnika, a njihov osnovni zadatak je da pišu projekte i povezuju privrednike u svim oblastima.

Iako je uspostavljena lokalna Kancelarija za evropske integracije i prekograni?nu saradnju, njeni rezultati još uvek nisu zadovoljavaju?i. Da bi se njen uspeh mogao izmeriti, možda je potrebno da pro?e dovoljan vremenski period, no ovakva praksa mogla bi Žabalj pomeriti sa trenutnog broja projekata me?u jednu od uspešnijih opština.

Kako do gra?ana

Predstavnici opštine naveli su da su, prema njihovom mišljenju, uspeli da sprovedene projekte predstave gra?anima, prvenstveno kroz organizovane obuke stanovnika, dece i predstavnika javnih preduze?a.

– U nekoliko navrata gra?ani su preko flajera dobijali obaveštenja o tome šta se radi u okviru projekata. Tako?e, sara?ivali smo i sa lokalnim medijima, ali i sa Radio-televizijom Vojvodine i kanalom B92 info. U?estvovali smo i na sajmovima gde je to bilo mogu?e, a sve manifestacije smo koristili za promociju onoga što radimo –kazao je Boro Mili?.

Zabalj-panorama_zabalj-panorama

Panorama Žablja: Gra?ani smatraju da je potreban ve?i angažman opštine u privla?enju evropskih donacija

Me?utim, gra?ani imaju druga?ije mišljenje. – Mislim da gra?ani nisu dovoljno obavešteni o radu Opštine uopšte – kazala je jedna meštanka u razgovoru. Na pitanje da li imaju saznanja o tome kakve projekte je u prethodnom periodu sprovodila opština, gra?ani su uglavnom odgovarali da uopšte nisu upoznati sa tom temom, ili da nisu sigurni jer ih ta tema ne zanima. Jedna meštanka Žablja, sa druge strane, rekla je da je upoznata sa odre?enim aktivnostima, me?u kojima je navela da su iz EU fondova finansirane sanacije ku?a u romskom naselju. – Smatram da ciljevi tog projekta nisu ispunjeni u adekvatnom obimu. Mislim da bi u opštini trebali da angažuju eksterni tim stru?njaka koji bi se bavio samo aplikacijama za EU fondove, u skladu sa potrebama zajednice – rekla nam je ova meštanka.

Taj jedini projekat koji je me?u našim ispitanicima imao vidljivost, sproveden je u periodu od 2012. do 2014. godine, pod nazivom Trajna rešenja za izbeglice i interno raseljena lica u opštini Žabalj. Cilj projekta bio je rešavanje stambenih pitanja raseljenih lica, obezbe?ivanje smeštaja i gra?evinskog materijala za sanaciju ku?a.

– Ovakve aktivnosti su i “fizi?ki vidljive”, pa ih gra?ani lakše uo?avaju, ali je za druge aktivnosti potrebna bolja komunikacija sa stanovništvom, kako bi se osetio boljitak i korist – navela je sagovornica.

Projekat je završen, a iz Opštine su poru?ili da je aplicirano za još jedan koji se odnosi na istu temu i sli?ne ciljeve, te da je dobijeno obaveštenje da je Concept Note za taj projekat dobio prvu pozitivnu ocenu donatora.

Maja Le?enac

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za me?uregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isklju?ivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji na?in ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)

Podelite ovu stranicu!