Za tri godine osnivanje Ženskog suda za bivšu Jugoslaviju

06 Mar 2012

Stvoriti prostor da žrtve ratova mogu da govore šta su preživele jer sudski sistem najviše ispituje počinioce, a onaj ko je žrtva je zapravo drugorazredna ličnost

Aktivistkinje nevladine organizacije Žene u crnom najavile su danas da ?e Ženski sud za bivšu Jugoslaviju po?eti da radi najkasnije za tri godine.

Na javnoj prezentaciji inicijative za organizovanje Ženskog suda za bivšu Jugoslaviju u Kragujevcu, re?eno je da je cilj osnivanja tog suda da obezbedi prostor žrtvama ratova da govore o svojim patnjama i da utvrdi ko je zapo?eo rat i zašto, kao i uzroke i njegove posledice.

Aktivistkinja Žena u crnom Marija Perkovi? rekla je da je osnivanje Ženskog suda zajedni?ka inicijativa koju su krajem 2010. godine pokrenule mirovne aktivistkinje iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Kosova.

“Mi smo apsolutno nezadovoljne, jer sudski sistem unutar svih naših država, pa ni sud u Hagu, nisu zadovoljili pravdu”, ocenila je Perkovi?.

Perkovi? je navela da postoji saglasnost aktivistkinja iz organizacija koje su pokrenule inicijativu da se razmotri na koji na?in se zaista osu?uje zlocina?ka politika, jer aktuleni sud, kako je rekla, to ne ?ini.

“Ideja je stvoriti prostor, za razliku od sudske institucije, da žrtve ratova i posleratnih situacija mogu da govore šta su preživele jer sudski sistem najviše ispituje po?inioce, a onaj ko je žrtva je zapravo drugorazredna li?nost, iako je ta osoba prepatila i traži pravdu”, ocenila je Perkovi?.

“Sistemi, bez obzira da li su na nacionalnom ili me?unarodnom nivou, bave se isklju?ivo po?iniocima i to ne, na žalost, onim najodgovornijim”, rekla je Perkovi? i dodala da bi “vlast morala da postavi na optuženi?ku klupu mnogo ljudi iz sopstvenih redova”.

Ona je dodala da ?e najverovatnije biti osnovan samo jedan Ženski sud za bivšu Jugoslaviju koji ?e se baviti svim ratnim i posleratnim iskustvima i posledicama kao što su nasilje, siromaštvo, nezaposlenost, ekonomski pad.

“To je apsolutno simboli?ki sud. Podseti?u na tradiciju Raselovog suda koji je formiran u SAD šezdesetih godina prošlog veka, kada je napadnut Vijetnam i kada su intelektualci, levi?ari, mirovnjaci oformili alternativni sud ?ija je snaga u moralnoj osudi zlo?cina?ke politike”, rekla je Perkovi?.

U svetu je organizovano više od 40 zenskih sudova u poslednje dve decenije, a najbolja iskustva ?e biti prihva?ena i u budu?em Ženskom sudu za bivšu Jugoslaviju, re?eno je na skupu.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!