Za tri godine osnivanje Ženskog suda za bivšu Jugoslaviju

06 Mar 2012

Stvoriti prostor da žrtve ratova mogu da govore šta su preživele jer sudski sistem najviše ispituje počinioce, a onaj ko je žrtva je zapravo drugorazredna ličnost

Aktivistkinje nevladine organizacije Žene u crnom najavile su danas da će Ženski sud za bivšu Jugoslaviju početi da radi najkasnije za tri godine.

Na javnoj prezentaciji inicijative za organizovanje Ženskog suda za bivšu Jugoslaviju u Kragujevcu, rečeno je da je cilj osnivanja tog suda da obezbedi prostor žrtvama ratova da govore o svojim patnjama i da utvrdi ko je započeo rat i zašto, kao i uzroke i njegove posledice.

Aktivistkinja Žena u crnom Marija Perković rekla je da je osnivanje Ženskog suda zajednička inicijativa koju su krajem 2010. godine pokrenule mirovne aktivistkinje iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Kosova.

“Mi smo apsolutno nezadovoljne, jer sudski sistem unutar svih naših država, pa ni sud u Hagu, nisu zadovoljili pravdu”, ocenila je Perković.

Perković je navela da postoji saglasnost aktivistkinja iz organizacija koje su pokrenule inicijativu da se razmotri na koji način se zaista osuđuje zlocinačka politika, jer aktuleni sud, kako je rekla, to ne čini.

“Ideja je stvoriti prostor, za razliku od sudske institucije, da žrtve ratova i posleratnih situacija mogu da govore šta su preživele jer sudski sistem najviše ispituje počinioce, a onaj ko je žrtva je zapravo drugorazredna ličnost, iako je ta osoba prepatila i traži pravdu”, ocenila je Perković.

“Sistemi, bez obzira da li su na nacionalnom ili međunarodnom nivou, bave se isključivo počiniocima i to ne, na žalost, onim najodgovornijim”, rekla je Perković i dodala da bi “vlast morala da postavi na optuženičku klupu mnogo ljudi iz sopstvenih redova”.

Ona je dodala da će najverovatnije biti osnovan samo jedan Ženski sud za bivšu Jugoslaviju koji će se baviti svim ratnim i posleratnim iskustvima i posledicama kao što su nasilje, siromaštvo, nezaposlenost, ekonomski pad.

“To je apsolutno simbolički sud. Podsetiću na tradiciju Raselovog suda koji je formiran u SAD šezdesetih godina prošlog veka, kada je napadnut Vijetnam i kada su intelektualci, levičari, mirovnjaci oformili alternativni sud čija je snaga u moralnoj osudi zločcinačke politike”, rekla je Perković.

U svetu je organizovano više od 40 zenskih sudova u poslednje dve decenije, a najbolja iskustva će biti prihvaćena i u budućem Ženskom sudu za bivšu Jugoslaviju, rečeno je na skupu.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!