Za navodnjavanje novca ima, ali nema projekata

16 Jul 2011

Ševarlić je podsetio i da Srbija još nije iskoristila 25 miliona dolara Svetske banke (SB) za projekte navodnjavanja, iako rok za povlačenje tih sredstava ističe krajem godine.

U Srbiji se od 3,6 miliona hektara obradivih površina sistemi za navodnjavanje nalaze na 1,5 odsto, ali se zaista navodnjava manje od tog procenta, izjavio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
“Prosek navodnjavanja oranica, voćnjaka i vinograda u svetu je oko 17 odsto”, kazao je Ševralić agenciji Beta navodeći da i Albanija navodnjava 30 odsto obradivih površina, a Austrija kao brdsko-planinska zemlja 20 odsto.
Ševarlić, koji je i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, rekao je da je bi Srbija ulaganjem u već postojeće sisteme za navodnjavanje, ali i izgradnjom novih, mogla da ima veći prinos, povećanu proizvodnju poljoprivrednih kultura prve klase koje su izvozno orijentisane, ali i mogućnost dve setve u toku godine.
Prema njegovim rečima, potrebno je osposobiti sistem za navodnjavanje u dolini Zapadne Morave kojim bi bili pokriveni Čačak, Trstenik, Kruševac, kao i onaj u Prešvskoj dolini, ali i više uraditi na iskorišćavanju sistema Dunav-Tisa Dunav, koji bi mogao da navodnjava 500.000 hektara.
Kako je kazao, izgradnja sistema za navodnjavanje košta oko 5.000 evra po hektaru, u zavisnosti od modela koji bi se primenjivao, a intenzivna proizvodnja omogućila bi isplativost ulaganja.
Ševarlić je podsetio i da Srbija još nije iskoristila 25 miliona dolara Svetske banke (SB) za projekte navodnjavanja, iako rok za povlačenje tih sredstava ističe krajem godine.
“Nije iskorišćeno ni 50 miliona dolara SB za iste namene, čiji rok za povlačenje ističe 2014”, kazao je on navodeći da je glavni razlog za to nepostojanje projekata.
Ševralić je kazao da “nije istina Srbija da nema stručnjaka koji bi mogli da urade projekte navodnjavanja, jer na poljoprivrednim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu postoje odseci koji se bave tom oblašću, imamo institut “Jaroslav Černi”, Srbijavode i Vojvodina vode”.
Kako je dodao, to pokazuje da je odnos države prema poljoprivredi neadekvatan i da je ta oblast veoma zanemarena.
“Pored navodnjavanja preko velikih hidromelioracionih sistema, za Srbiju bi bilo dobro da se ustali sistem navodnjavanja sa individualnih izvora, u blizini parcela, što je dalo odlične rezultate u Grčkoj”, kazao je Ševarlić.
On smatra da je, zbog klimatskih promena i povećanja sunčanih i veoma toplih dana, u Srbiji nužno što pre početi sa osposobljavanjem već izgrađenih sistema za navodnjavanje, ali i izgradnju novih.
“To je veoma važno ako se ima u vidu prognoza svetskih stručnjaka da će u narednih 10 godina rasti cene hrane, ali i potražnja za osnovnim životnim namirnicama, što je i izvozna šansa Srbije”, kazao je on.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!