YUCOM: Država nije spremna da se bori sa zločinima iz mržnje

24 Jan 2017

I dalje se u društvu širi atmosfera straha i nasilja

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Milan Antonijević izjavio je danas u Novom Sadu da se na rešavanje slučajeva koji se tiču govora i zločina iz mržnje pred sudovima u Srbiji čeka i po nekoliko godina, čime se šalje poruka da država i društvo nisu spremni da se izbore sa ovim problemom.

Antonijević je na debati „Kako do primene zakona u slučaju govora i zločina iz mržnje“, rekao da su odredbe člana 54a o govoru i zločina iz mržnje unete u Krivični zakon 2012. godine, a da do danas nije doneta nijedna presuda na osnovu tog člana.

Prema njegovim rečima, od kraja 2015. godine tužilaštva imaju obavezu da vode i posebni „upisnik“ za zločine iz mržnje, ali prema saznanjima YUCOM-a i posle godinu dana u tom registru ima nula upisanih slučajeva.

„Možda se ovaj upisnik ne vodi na dobar način, jer i mi smo kao YUCOM prijavljivali slučajeve kao zločine iz mržnje, ali je potrebno da se bilo koje krivično delo podvede pod zločin iz mržnje ukoliko se prepozna taj motiv“, rekao je Antonijević.

On je podsetio da je otvoreno i poglavlje 23 u pregovorima Srbije sa EU, te da Akcioni plan za to poglavlje predvidja niz mera, medju kojima i praćenje konkretnih slučajeva, kao i obuku za sudije i tužioce, iako se ne govori o „konkretnim efektima tih ovuka“.

Dodao je da je bitno i „proterati govor mržnje iz medija“, i ocenio da je po ovom pitanju Regulatorno telo za elektronske medije (REM) veoma pasivno, dok je Savet za štampu govorio o odredjenom broju slučajeva koji su se pojavljivali u medijima.

Pravna savetnica YUCOM Milena Vasić rekla je da ne postoji nijedna optužnica niti presuda koja se poziva na član 52a, te da opterećenost rada sudova ili tužilaštva „više ne može biti izgovor za neprimenjivanje zakona“.

„Do nas je došao slučaj gde su napadači priznali da je homofobija bila motiv napada, ali je tužilaštvo u poslednjem momentu prekvalifikovalo optužnicu u nasilničko ponašanje i oni su oslobodjeni“, upozorila je Vasić.

Ona je dodala da se mora raditi i na osnaživanju LGBT osoba da prijave nasilje, jer se zbog ovakve društvene atmosfere ne usudjuju da to urade, a pogovo to ne rade u manjim sredinama.

Naučna savetnica Instituta za društvene nauke Zorica Mršević rekla je da je veoma opasan i „huškački govor“, koji se vezuje za javne ličnosti, političare, religijske lidere i slično, koji iznose stavove mržnje prema LGBT populaciji u medijima i tako kreiraju javno mnjenje.

„Pogotovo u vremenu povišenih društvenih tenzija, kao što je recimo predizborna kampanja, ovakve izjave prolaze nezapaženo od strane onih koji bi trebalo da ga sankcionišu, pa se kreira atmosfera ‘dozvoljene mržnje’, koja ulazi u svakodnevni život kao nešto je prihvatljivo“, rekla je Mršević.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović podsetio je na Kodeks novinara, u kojem je naglašeno da se novinar mora suprotstaviti kršenju ljudskih prava ili zalaganju za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja.

„Iako se moze reći da je poslednjih godina došlo do neznatnog poboljsanja u izvestavanju o LGBT osobama, i dalje se u društvu širi atmosfera straha i nasilja, a u takvoj atmosferi svi pripadnici neprivilegovanih grupa mogu lako postati zrtva. Daleko od toga da treba da budemo zadovoljno izvestavanjem“, rekao je Sejdinović.

Debata je održana u okviru projekta Stravanje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“, koji sprovodi YUCOM u Kancelarija za ljudska i manjinska prava Srbije.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!