VUKAŠIN OBRADOVIĆ: Vreme je da kažemo ‘dosta’ poniženjima

22 Sep 2017

„Ova vrsta pritiska gora je nego 90-ih“

„Ho?emo li da nastavimo dalje ovako, da budemo svakoga dana ponižavani, nazivani pogrdnim imenima? Ho?emo li da nastavimo po tim uslovima da radimo ili ne?emo? To su odgovori koje o?ekujem od novinara i javnosti kada je moj li?ni protest ve? prešao granice medija u kome radim i grada u kome živim“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) po izlasku iz bolnice, Vukašin Obradovi?, direktor i glavni i odgovorni urednik „Vranjskih“.

Obradovi? je prekinuo štrajk gla?u po savetu lekara nakon što je smešten u bolnicu zbog zbog narušavanja zdravlja.

„Ova vrsta pritiska gora je nego 90-ih“, smatra Obradovi? koji je doneo odluku o prestanku izlaženja „Vranjskih“ posle 23 godine.

Još jedan broj „Vranjskih“ na?i ?e se pred ?itaocima slede?eg ?etvrtka u dnevnom listu „Danas“, što Obradovi? navodi kao primer novinarske solidarnosti.

Dalje izlaženje ovog nedeljnika zavisi?e od odgovora na pitanja koje je Obradovi? postavio novinarima i javnosti.

Obradovi?: Moram da priznam da je ovo bio potez iz o?ajanja. Ne mogu da budem neiskren i kažem da je to bilo suviše racionalno i promišljeno. Ali posle 23 godine i svega onoga sa ?im su se „Vranjske“ suo?avale u ovom periodu i poslednjih doga?aja, u trenutku kada sam se oslu?io za štrajk gla?u, ja nisam video nikakvu drugu mogu?nost svog li?nog, ponavljam li?nog, protesta protiv onog što se dešava sa „Vranjskim“ i oko „Vranjskih“.

RSE: „Vranjske“ su samo deo šire slike o slobodi medija u Srbiji u odnosu na probleme na koje vi godinama ukazujete.

Obradovi?: Naravno da jesu, to nikako ne može da se prenebregne. Me?utim, ja sam se ovoga puta fokusirao na ono što nas mu?i, svestan u velikoj meri da se sve ono što se dešava u Srbiji prelama i na „Vranjske“, ali da se na našem primeru, rekao bih, mnogo izoštrenije vidi.

Moram da ponovim nešto, pošto se u delu javnosti i medija koji je naklonjen Vladi izvr?e da sam ja ovo uradio zbog toga što je izostala pomo? države ili zbog toga što tražim pomo? od države, dakle, ne. To jeste deo problema, ali problem što se ti?e „Vranjskih“, a verujem i ostalih medija u Srbiji, je mnogo širi. Problem je došao do te mere da ja i novinari „Vranjskih“ moramo da donesemo odluku ho?emo li i dalje da u?estvujemo u ne?emu što je ponižavanje novinara koji kriti?ki misle, sistematsko uništavanje medija koji ne žele da se podvrgnu kontroli i na kraju udar na li?no dostojanstvo, ?ak i porodicu, nas koji smo na suprotnoj strani od onog što zagovaraju prorežimski mediji.

RSE: Danas je ?etvrtak. „Vranjskih“ nema na kioscima…

Obradovi?: Mi nismo izlazili jedino za vreme rata. Posle 23 godine ovo je prvi ?etvrtak u Vranju koji ?e biti bez „Vranjskih“. Svestan sam da su na gubitku pre svega gra?ani Vranja jer ono što je karakteristi?no sada za medijsku situaciju, ne samo na jugu Srbije, je upravo taj okvir u kome postoji drasti?an nedostatak prostora za protok slobodnih informacija. „Vranjske“ su bile u ovom trenutku jedini tradicionalni medij gde je moglo da se ?uje i druga?ije mišljenje. Vranjanci, i gra?ani na jugu Srbije danas ne?e mo?i da pro?itaju mnogo toga što je važno za njihove žiovote, važno za njihovo ponašanje, važno i za njihov društveni habitus u ovom vremenu. Ne govorim samo o politici, govorim o svim informacijama koje su strogo kontrolisane i koje su mogli da ?itaju u „Vranjskim“ a koje su i direktan povod za sve ono što nam se dešava.

RSE: ?itaoci „Vranjskih“ nisu za to bili uskra?eni za vreme Miloševi?a. Šta to govori?

Obradovi?: To je jedan apsurd ako u ovoj zemlji uopšte možemo da govorimo o apsurdima jer je o?igledno da od nekih stvari nismo daleko odmakli od po?etka. Mi smo osnovani 1994. godine i u tom periodu smo uspevali da kako-tako izlazimo redovno. Doduše, su?eni smo po Zakonu o javnom informisanju i presu?eni 1999. godine, trpeli smo razne vrste pritisaka, od otvorenih pretnji smr?u, redakcija „Vranjskih“ je tri puta obijana a nikada nije otkriveno ko je to po?inio, meni su razbijena kola ispred zgrade, ali smo ipak uspevali da izlazimo svakog ?etvrtka i da infomišemo gra?ane u onoj meri u kojoj su bile naše mogu?nosti sa dubokom verom da ?inimo jedan korak ka demokratizaciji Srbije, ka jednom druga?ijem društvu u kome ?e mediji biti slobodni. I nije nam bilo teško, bili smo svesni rizika i bili smo svesni okruženja, i tako dalje. Me?utim, danas, 17 godina posle tog 5. oktobra, demokratskog prevrata, sa navodnicima ili ne, mi smo se našli ne u sli?noj, nego u goroj situaciji. Koliko god da zvu?i subjektivno, a možda i nepotrebno, ja moram da kažem da je ova vrsta pritisaka koju sada trpi redakcija „Vranjskih“ gora nego 90-ih. U kom smislu? Ako vi imate indirektnu pretnju da ?e moja supruga biti otpuštena s posla…

RSE: Kakav je pritisak vršen na vašu porodicu?

Obradovi?: U trenutku kada je bilo potpuno jasno da ovdašnja vlast, ne znam da li instruirana od vrha stranke ili ne, kre?e u frontalni napad na „Vranjske“, kada se radi o porodici, ja mogu da kažem dve stvari. Moja supruga radi u biblioteci, i ovde je u toku proces pravljenja spiskova tehnološkog viška u javnim preduze?ima, javnim ustanovama. U biblioteci je odjednom broj ljudi koji ?e ostati bez posla po?eo da se pove?ava od jedan na dvoje, pa je došlo da ?e biti otpušteno petoro, s tim što je meni iz drugih krugova jasno nagovešteno da bi me?u tih petoro mogla da se na?e i moja supruga. To je ve? oproban metod i ja sad ne mogu da budem nešto mnogo iznena?en.

Sa druge strane, moj sin je imao su?enje u Osnovnom sudu u Vranju, oslobo?en je optužbi ali mi je stigla poruka da je upu?ena žalba Apelacionom sudu u Nišu i da ta presuda može da bude preina?ena. Dakle, to je bila kap koja je kod mene prelila ?ašu nezadovoljstva.

Vi s jedne strane imate otvorene pretnje, o kojima sam pisao u novinama, gde dolazi kriminalac, seda za moj sto i kaže ’ja znam da ti živi ?erka u Beogradu, možda treba da pripazi kad prelazi ulicu’, do toga da do vas do?u pri?e da je neko dobio 10 hiljada evra da bi došao do kompromituju?eg materijala za mog sina ili za mene.

Ja prihvatam odgovornost i posledice ovog posla, ja sam svestan kakve rizike nosi vo?enje jednog nezavisnog medija u sredini kakva je Vranje i kakva je Srbija. Ja prihvatam te posledice i sa njima se suo?avam 23 godine i nije to ništa novo. Ali znate do?e taj trenutak kada kažete dosta. Kod mene je došao taj trenutak kada sam odlu?io da kažem dosta. I sad tražim i od sebe, ali i od svojih kolega odgovor na jedno jednostavno pitanje – ho?emo li da nastavimo dalje ovako, da budemo svakoga dana ponižavani, nazivani pogrdnim imenima? Podseti?u vas da je jedna od perjanica tog novinarstva, za koje naš predsednik kaže da je ugledno, da mi se obra?ao u uvodniku sa ’Marš, bre, džukelo!’, mislim na Dragana J. Vu?i?evi?a, a da me je drugi ?ovek na koga treba da se ugledamo, kako nam kaže naš predsednik, Željko Mitrovi? proglašavao alkoholi?arem i ne znam ?ime sve.

Ho?emo li da pristanemo da se u jednom danu dve koleginice nazivaju žutim ku?kama, a da se kolega Stevan Doj?inovi? proglašava za narkomana? Mi moramo da odgovorimo prvo sebi, a onda i ovoj javnosti – ho?emo li da nastavimo po tim uslovima da radimo ili ne?emo? I šta ?emo da preduzmemo da osiguramo sebi minimum i profesionalnog, ali i ljudskog dostojanstva da bi se bavili ovim poslom? To je pitanje na koje želim da ?ujem odgovor i od svojih kolega i od javnosti u trenutku kada je moj li?ni protest ve? prešao granice medija u kome radim i grada u kome živim. Ja sad o?ekujem i od mog udruženja i od svih udruženja i od novinara da progovorimo i kažemo šta mi ho?emo. Ako pristajemo na takve uslove, onda je red da se kaže mi pristajemo da živimo i radimo, to je naša obaveza i onda nemamo razloga ni ja ni vi ni bilo ko da se žali.

RSE: A da li se budi medijska scena?

Obradovi?: Ne mogu u ovom trenutku da iznesem definitivnu procenu. Broj ljudi koji se okupio u Beogradu, reakcije koje su se javile, daju mi izvesno ohrabrenje. Ja sam bio izvesno vreme predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, nisam neiskusan novinar, ali ne mogu da vam dam definitivan odgovor jer se pre?esto ta energija, to nezadovoljstvo gubilo u raznim vrstama kompromisa, kompromisa sa vlaš?u ili naših me?usobnih neslaganja ili nedostarka solidarnosti. Mi ?emo izdati još jedan broj u dnevnom listu „Danas“ slede?eg ?etvrtka i to zbog toga što smatramo da je to primer novinarske solidarnosti. Zahvaljujemo se kolegama iz „Danasa“ na toj ponudi. Ali da li ?emo prestati potpuno da izlazimo zavisi od svega ovoga o ?emu sam do sada govorio. Moju ?vrstu odluku da prestanemo da izlazimo je pokolebao samo taj trenutak da postoji neka dovoljna energija da se jednom ozbiljno progovori sa ?im se suo?avaju novinari koji su na udaru vlasti. I od toga ?e zavisiti i odluka šta ?e biti sa „Vranjskim“. Ja sam je samo odložio do tog trenutka. Ukoliko se i ovoga puta pokaže da ?emo mi ostati razjedinjeni i bez jasnog stava, bez jasnog odgovora na sve ovo što se dešava sa slobodnim medijima, „Vranjske“ ?e biti definitivno zatvorene, definitvno ugašene, a ja ?u valjda uspeti nešto da na?em da radim, mada ne znam šta drugo da radim, da sebi i svojoj porodici osiguram osnovnu egzistenciju.

Ali sam u jedno siguran – dalja ponižavanja, dalja maltretiranja nas novinara i redakcije „Vranjskih“ i mene li?no nisam spreman da trpim. Nisam spreman da u?estvujem dalje u tom igrokazu gde ?e svoje licemerje da pokazuju i razne me?unarodne organuizacije koje traže dokaze za cenzuru ili za neravnopravan tretman medija u Srbiji.

RSE: Da popi?amo i onome što je trenutno dovelo do ove situacije, vaš problem sa poreskom inspekcijom. Izme?u ostalog, i objašnjenje iz Vlade Srbije da „Vranjske“ nisu primer gušenja slobode medija, da ste dobijali novac od gradskih i republi?kih vlasti. Kako je izgledalo ovih poslednjih par nedelja u Vranjskim?

Obradovi?: Da bih to objasnio, moram da se vratim na tekstove koje smo objavljivali. Direktan povod za taj atak na „Vranjske“ je zapravo serija tekstova o onome što se dešavalo na jugu Srbije, tekstovi o tome da je gradona?elnik Vranja išao na odmor službenim automobilom, da je na dan “Oluje” gradski odbor SNS-a pravio koktel, da je taj isti gradski odbor prilikom drugog koktela zapalio šumu u okolini Vranjske banje jer su pravili vatromet, i nešto što je ?ini mi se klju?no u ovoj pri?i, to su tekstovi koji se ti?u Dragana Stevanovi?a, državnog sekretara u Ministarstvu privrede, prvog ?oveka SNS-a za jug Srbije. Mislim da je to izazvalo ogromnu koli?inu besa kod njih i da je taj poslednji atak na nas bio slanje te poreske inspekcije.

Ja nemam ništa protiv da nas kontrolišu, mi smo pre tri meseca dobili uverenje od poreske inspekcije da nemamo nikavih dugovanja jer smo samo tako mogli da konkurišemo na gradskom konkursu.

RSE: Vi ste povodom svega što se dešavalo, uputili i pitanja direktorki poreske filijale u Vranju…

Obradovi?: Ta?no, tako je. To su sada potpune neistine i laži i o?igledno je ra?eno po nekoj matrici, da mi treba da platimo neki porez…

RSE: Da li ste dobili odgovore?

Obradovi?: Još ih nema.

RSE: Da li ih o?ekujete?

Obradovi?: Ja zaista više ne znam šta da o?ekujem. O?ekujem odgovore, ali ako ?e biti poput premijerkinog, mislim da to onda nema nikakve svrhe.

RSE: Premijerka je rekla da su i „Vranjske“ dobijale novac od grada i Republike.

Obradovi?: Mislim da ona ili nije sasvim upoznata sa problematikom o kojoj govori ili je zlonamerna. Ali šta god, to govori u prilog tome da se odnos prema medijima ne?e promeniti. Dakle, ona govori o nekim ciframa upore?uju?i period kada nije bilo projektnog sufinansiranja i period kada je doneta Medijska strategija i kada se prešlo na ovaj sistem.

Onda, govori o tome koliko su “Vranjske” dobile para od države. Mi nismo dobili pare od države, mi smo dobili sredstva za finansiranje odre?enih projekata. Tu bi trebalo da se kaže da smo na prošlom konkursu koji smo dobili, koji ona spominje, mi napravili sajt o Bori Stankovi?u, mi smo štampali šest kratkih pri?a… Pazite, ona navodi cifru od nekih 19 miliona koje smo mi dobili za nekih sedam ili koliko godina. Pa TV Vranjska plus, koja je osnovana prošle godine, ?ija je vlasnica bivša portparolka SNS-a u Vranju, na ovom konkursu u Vranju dobila je 6,5 miliona za redovne programske aktivnosti što je direktno protiv zakona.

Mi nikada, ni kada je na vlasti bio DS ni kada se vlast promenila, nismo ni tražili niti o?ekivali da živimo na državnim jaslama. Upravo zbog toga smo i tražili da se promeni taj sistem. Me?utim, o?igledno je da taj sistem ne samo da se nije promenio, nego je prelazak sa tog državnog finansiranja koje je svima smetalo, na takozvano projektno sufinansiranje, a koje su i NUNS i druge organizacije podržale jer smo smatrali da je to jedan me?ukorak da se pre?e na korektniju zaštitu javnog interesa, nego smo dobili privatizaciju u kojoj su SNS ljudi pokupovali medije, dobili smo konkurse na kojima su SNS mediji pokupili sav novac i to je predstavljeno kao povla?enje države iz medija. A zapravo, dobili smo od državnih samo partijske medije, odnosno medije koji podržavaju SNS. Mi se protiv toga borimo.

RSE: Vratimo se na inspekciju…

Obradovi?: Ta inspekcija koja je došla, došla je po hitnom nalogu. U tom nalogu je navedeno da terenska kontrola može da obavesti privredni subjekt koji kontroliše tri dana pre nego što ?e po?eti kontrola. Oni su naveli hitne razloge da do?u i po?nu sa kontrolom. Koji su to hitni razlozi? O?ekujemo odgovor.

Upalo se u redakciju. Legitmisani su svi prisutni da se na?u eventualno neprijavljeni radnici. Svi koji su bili u redakciji su bili ili zaposleni ili imaju ugovor preko Nacionalne službe za zapošljavanje… Da ne govorim o tome kako se u toj Poreskoj upravi ve? mesecima pri?a da ?e „Vranjske“ biti zatvorene i da je tu kraj.

To je ono što je kod mene zapravo, dovelo do toga da povu?em tako radikalan potez. Ne zbog kontrola. Mi smo imali kontrole. Mi nismo nikada bili u blokadi, nismo zakasnili sa uplatom poreza i doprinosa, PDV-a, nikada nismo odbijeni od iste te Poreske uprave da dobijemo potvrdu da ne dugujemo porez jer je to bio uslov za konkurs. Ne. Nego zbog na?ina, zbog brutalnosti, zbog osionosti… E to je bio razlog koji je zapravo doveo do toga da ja kao vlasnik donesem odluku da prestanemo sa izlaženjem. Zaista ovo, u ovakvim uslovima gubi smisao. Ja ne želim da teram ljude koji i tako imaju mizerne plate da rade besplatno, da rade u ime nekih ideala, a da sa druge strane proživaljavaju teror i na poslu i kod ku?e i u medijima. To je ono što se dešavalo poslednje dve nedelje i što je bio direktan razlog da ja povu?em taj potez.

(Ognjen Zori?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!