VUK STAMBOLOVIĆ: Srbija siroče, EU i Rusija poočim i pomajka

07 Jun 2017

Srpskom društvu je potreban "roditelj" s obzirom na njegovu nezrelost. Tu ulogu bi trebalo da odigra njena elita

Srpskom društvu je potreban “roditelj” s obzirom na njegovu nezrelost. Tu ulogu bi trebalo da odigra njena elita, kaže za RSE dr Vuk Stambolovi?, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji i pionir u promociji alternativne medicine na Balkanu.

“Me?utim, Srbija je ‘siro?e’ budu?i da je njena elita na veoma niskom razvojnom nivou. Od nje su krenule klju?ne plemenske poruke nakon ?ega su po?eli ratovi. No, poput druge siro?adi, Srbija može da se osloni i na nekoga ko bi joj pripomogao kao poo?im/pomajka. Poo?imi/pomajke se, uostalom, i nude tako da se Srbija danas koleba izme?u dva kandidata – EU i Rusije”, isti?e Stambolovi?.

Godine od kojih su odustali i skakavci

RSE: Aleksandar Vu?i? je inaugurisan kao predsednik Srbije. Nema sumnje da ?e, iako je re? o funkciji sa formalno ograni?enim nadležnostima, i na njoj imati gotovo svu vlast, ?ime se nastavlja praksa da je mo? izvan institucija, kao što je bio slu?aj i sa Borisom Tadi?em, a naro?ito u vreme Slobodana Miloševi?a. Na ovim prostorima postoji kult “doma?ina” koji treba da brine o porodici, a na državnom nivou to je politi?ki lider.

Da li je mogu?e prevazi?i taj paternalisti?ki odnos u kome se gra?ani tretiraju kao nezrela deca, koja zapravo nikada i ne mogu da odrastu jer ne mogu da iza?u iz senke oca nacije, ili je to za?arani krug?

Stambolovi?: Srbija se zaglavila. Nikako da se iskobelja iz regresije u koju su je svojevremeno uvalili Memorandum SANU i Miloševi?eva ambicija da u?e u Titove “cipele”, uz sasluživanje Crkve, “naših” uglednih ratnih zlo?inaca, kao i drugih, obuzetih fantazmom “svi Srbi u jednoj državi”.

Srbija se, zapravo, ukopala u sistem vrednosti koji blokira njen razvoj, nametanjem stereotipnog mišljenja i ponašanja, kao što su razobru?ena mo?, nepostojanje institucija i države. Ako se potpomognemo teorijom razvoja zajednica ameri?kog socijalnog psihologa Klera Grejvsa, koja je primenjena nakon ukidanja aparthejda u Južnoafri?koj Republici – Srbija se uklapa u tre?i, egocentri?ni nivo. Prema toj teoriji, naime, postoji osam stupnjeva razvoja: od najnižeg instinktivnog, zatim drugog po redu plemenskog, do najvišeg koji se naziva kolektivna individualnost.

RSE: U egocentrizmu nema solidarnosti, a ose?aj zajedništva je prividan.

Stambolovi?: Da, dominantni su krajnja egocentri?nost, agresivnost u odnosima i razni vidovi grube manipulacije i eksploatacije. Klju?na je podela na one koji imaju i one koje nemaju. Ideal je zadovoljavanje impulsa i želja bez odlaganja. Ne brine se mnogo o posledicama koje, uostalom, za one koji su ja?i nikada i nema, jer je na snazi princip nekažnjivosti ja?eg. Naime, oni koji su ja?i politi?ki, ili ekonomski, pa i fizi?ki, kao na primer “navija?i”, prakti?no rade šta ho?e.

Pomenu?u slu?aj Savamala. Sudske institucije nisu reagovale jer nemaju mo? zato što zavise od ja?eg. Mediji su tako?e u funkciji interesa politi?ki ali i ekonomski ja?ih. Tipi?an primer socijalne mo?i je crkva koja, tako?e, radi šta ho?e. To pokazuje izjava patrijarha da Srpska pravoslavna crkva ne?e pla?ati porez, ili da što je silom oteto mora i silom da se vrati. Na tim temeljima se razvija grandioznost. Životni moto je – “to nije moja greška”. Uzrok teško?a i neuspeha je uvek neko drugi. Obi?no je u pitanju neka zavera.

Pritom, nema zajedništva. Svaka osoba je ostrvo. Lojalnost je veoma privremena. Postoje samo plja?kaši i žrtve, ljudožderi i pojedeni. Potpuno odsustvo obzira prema drugom je znak snage. Slabiji se drže u poslušnosti i oskudici, a povremeno im se baci poneka mrvica da bi im se održala nada, ali da pritom ne oja?aju. Eti?no je sve ono što onome koji je ja?i može da omogu?i da dobije to što ho?e – kad ho?e. Dominira zakon džungle u službi li?nih interesa ja?eg. Osnovni strah je – biti slabiji…

RSE: To onda li?i na r?avu beskona?nost iz koje nema izlaza.

Stambolovi?: Uz ukopanost u tre?i nivo, blokadi razvoja Srbije zna?ajno doprinosi i snažno delovanje drugog, plemenskog stupnja. Doduše, u Srbiji su osnovne karakteristike plemenskog nivoa prisutne delimi?no. Ali, me?utim i dalje figuriraju tri njegove klju?ne odrednice. Najpre mitovi, naro?ito kosovski. Zatim isticanje predaka veli?anjem njihove izuzetnosti i junaštva.

Tre?a je krilatica – “naš narod”, u vidu idealizovane predstave o sopstvenom narodu/plemenu, koja podrazumeva ne samo vrhunske kvalitete, nego i uverenje da su drugi narodi/plemena – naro?ito susedni – manje vredni sa negativnim svojstvima.

Neodrživo sedenje na dve stolice

RSE: Drugi krak tog stava je odnos prema ve?im narodima, da su Srbi žrtve me?unarodne zavere.

Stambolovi?: Da, mi se identifikujemo sa precima ?ije se junaštvo hvali, ali koji su ve?ito bili žrtve zbog raznih zavera tih nepoštenih svetskih mo?nika.

S druge strane, neguje se vekovni mit o ve?nom prijateljstvu Srbije i Rusije iako nije zasnovan na bilo kakvim ?injenicama. Taj mit po?iva i na sli?nim vrednostima koje baštine Srbija i Rusija. I Rusija je na tom, tre?em egocentri?nom nivou razvoja.

RSE: A onda se u politici to reflektuje sedenjem na dve stolice izme?u EU i Rusije.

Stambolovi?: U Srbiji postoji tenzija izme?u manjinskog dela koji je nau?io na bolje i zna kuda treba i?i, ta?nije prema EU, i ve?inskog koji želi da ostane na postoje?em nivou ili ne zna na koju bi stranu. Egocentri?ni nivo na kome se Srbija sada nalazi veoma je težak za one koji nemaju, koji su slabi. Tu se živi od danas do sutra, u velikoj neizvesnosti, i onda se uto?ište traži u plemenskoj sigurnosti, zbog ?ega se podržava vo?a. I zato Srbija sedi na dve stolice.

RSE: Vlasti u Srbiji kada govore o EU, one to ne ?ine toliko iz vrednosnih pobuda ve? više iz pragmatskih, odnosno ekonomskih razloga, dok je ka Rusiji okrenuta vrednosno i geostrateški.

Stambolovi?: To je rascepljenost koja tako?e vodi u zastoj, potom u regresiju i na kraju u truljenje. To je prakti?no neodrživa situacija koja mora nekako da se prevazi?e jer se ne može mnoštvo ljudskih sudbina i života više držati na ovom nivou.

RSE: Srbija u tehni?kom smislu napreduje ka EU. Me?utim, nema suštinskih reformi. ?ak ja?a autoritarizam zato što je Brisel sklon da zažmuri na kršenje demokratskih principa na unutrašnjem planu zarad Vu?i?eve spremnosti da postigne sporazum sa Kosovom o normalizaciji odnosa a što je u evropskim prestonicama izgleda važnije od demokratije.

Stambolovi?: Na tom petom nivou psihosocijalne egzistencije, na kome se nalazi EU, pragmatizam je ?esto važniji od principa. Dakle, EU ima prakti?ne razloge za tolerisanje takvog ponašanja politi?ara na Balkanu. To je za Evropu prioritet. No, sa druge strane, ona ima i sistem vrednosti koji se paralelno provla?i sa pragmatizmom. Te vrednosti ?e izbiti u prvi plan kada se zadovolje pragmatski razlozi. Briselu je bitno da smiri balkanska plemena kako bi prestala da ratuju. Nakon toga ?e se zahtevati red, kontrola impulsa i poštovanje autoriteta.

RSE: Me?utim, vidimo da i u samoj EU ja?a autoritarizam, pre svega u Ma?arskoj i Poljskoj, kao i razne vrste populizma.

Stambolovi?: Ta?no. To zna?i da su u Evropi vrednosti, o kojima govorim, glavni gravitacioni centar. Me?utim, pored njih postoje i opredeljenja na višem nivou – kao što su stremljenja skandinavskih država – ali i na nižem, pre svega populizam. Stoga se razli?iti društveni interesi vezuju za razli?ite grupacije.

Plemenski Savet staraca i mlade poglavice

RSE: Da se vratimo na stanje u Srbiji. Zašto je ona i dalje na nivou poluplemenske zajednice, sa snažnom ulogom mitomanije, kolektiviteta i vo?e?

Stambolovi?: ?itav splet okolnosti je doveo do toga. Srpsko društvo je bilo krenulo ka ?etvrtom stepenu psihosocijalne egzistencije koji je bio karakteristi?an za bivšu Jugoslaviju. Ka tom nivou su ga povukli razli?iti nivoi na kojim su bili delovi te složene zajednice. Imam u vidu Sloveniju koja je dostigla ?etvrti stepen ?ak sa elementima petog na kome se sada nalazi EU. I Hrvatska je bila na višem nivou razvoja u Srbiji jer je imala iskustvo organizovane države, mislim na Austro-Ugarsku ?iji je bila deo. I Vojvodina je delimi?no pripadala tom krugu.

Srbija nikada nije imala organizovanu državu

RSE: Iako je od 19. veka u Srbiji bio fokus na državni razvoj, kao i širenje njene teritorije, dok se zapostavljala društvena transformacija?

Stambolovi?: Srbija nikada nije imala racionalnu državu. Nju ?ine pre svega formirane institucije i nacije. Me?utim, institucije u Srbiji služe samo kao kulise, odnosno pokri?e za razli?ite interese vladaju?e grupacije. Ona ni danas nema razvijenu državu i naciju.

RSE: Zašto?

Stambolovi?: Iz plemenskog nivoa se izlazi tako što mla?e “poglavice” dovode u pitanje odluke Saveta staraca koji vodi glavnu re? u plemenu. Te poglavice kažu da mogu više i bolje – da osvoje nove teritorije, oplja?kaju ve?e bogatsvo i dovedu još robova. Dakle, oni su kroz istoriju pokazivali da mogu da urade više nego oprezna plemenska politika Saveta staraca.

Tako nastaje tre?i nivo psihosocijalne egzistencije u kojoj vo?e imaju neograni?enu mo?. Primer za to je vojni?ka država u kojoj mlade poglavice potiskuju Savet staraca, tvrde?i da mogu bolje i ja?e.

Država nastaje tek na ?etvrtom nivou na kome vlada red, kontrolišu se impulsi i poštuju autoriteti. Postoje institucije i nacija. U naciju spadaju svi. Mi imamo potpuno iskrivljeno, plemensko shvatanje patriotizma. On podrazumeva ljubav prema otadžini, dok je kod nas to ljubav prema plemenu.

RSE: Govorite o inkluzivnom konceptu nacije?

Stambolovi?: Nacija treba da bude otadžbina svih onih ?iji su preci živeli na odre?enoj teritoriji, to zna?i i Srbi i Romi i Ma?ari i Albanci i drugi – prakti?no svi stanovnici te države.

RSE: Me?utim, na Balkanu preovladava ekskluzivni, etni?ki koncept, što zna?i da su pripadnici odre?ene nacije samo Srbi ili Albanci ili Hrvati. Drugi su isklju?eni. Pri tom se tako shva?ena nacija identifikuje sa državom a ostali su neravnopravne manjine.

Stambolovi?: Da, to je karakteristi?no za plemenski nivo.

RSE: Dakle, na metaforu o Savetu staraca i mladim poglavicama vam li?i istorija Srbije u kojoj su širene teritorije, uklju?uju?i i pokušaj 1990-ih da se one zaokruže?

Stambolovi?: Nije to zaokruživanje ve? imperijalisti?ki poduhvat iz najegocentri?nijih poriva.

RSE: U takvim okolnostima dominira mitomanija i kolektivizam u koji se individua utapa.

Stambolovi?: Da, pleme ima veoma mali broj uloga: ratnici, žene koje zadovoljavaju njihove potrebe i upravlja?i. U takvom ambijentu nema razvoja.

Odavde, dakle iz nivoa egocentri?nosti, dopunjenog klju?nim elementima plemenskog nivoa, Srbija bi trebalo da u?e u tranziciju koja vodi ?etvrtom, to jest svrhovitom nivou za koga su svojstveni red i stabilnost, impulsi su pod kontrolom, a za krivicu se odgovara.

Tipi?an primer za ovaj nivo razvoja je Singapur. Niste smeli da ništa bacite na ulicu, ne možete da kupite novi automobil dok ne rashodujete stari.

Rusija uzima najbolje za džabe

RSE: Na koji na?in ostvariti taj prelaz, odnosno tranziciju?

Stambolovi?: Mora?emo dugo da putujemo ka EU. Nema preskakanja.

Neophodna je odgovaraju?a podrška analogna onoj koju imamo u li?nom razvoju od naše tre?e do šeste godine koju nam pružaju roditelji. S obzirom na nezrelost srpskog drušva, i njemu je potreban roditelj. To bi trebalo da bude njena elita. U tom pogledu, me?utim, Srbija je siro?e, budu?i da je njena elita na veoma niskom razvojnom nivou. Klju?ne plemenske poruke odavde krenule su od elite nakon ?ega su po?eli ratovi. Doduše, iz ove sredine su se ?uli i otrežjuju?i glasovi.

No, poput druge siro?adi, Srbija može da se osloni i na nekoga ko bi imao ulogu poo?ima/pomajke i pripomogao podrškom koja, dakako, ne bi bila ni emotivna, ni bezuslovna. Poo?imi/pomajke se, uostalom, i nude tako da se Srbija danas koleba izme?u dva kandidata.

RSE: “Poo?im” i “pomajka” su i EU i Rusija?

Stambolovi?: Nude nam se i Rusija i Evropa. Na nama je da budemo dovoljno mudri da izaberemo. Rusija ne može da nas odvede dalje, jer se nalazi na istom nivou kao i mi. U nekim segmentima je ?ak i na nižem. Me?utim, baš takva je bliska srpskom društvu zbog istovetnog dominantnog sistema vrednosti, ali i veoma aktivnog širenja svoje “meke mo?i”.

Zbog toga se i zanemaruje ?injenica da se Rusija sve vreme ponaša saobrazno svom egocentri?nom sistemu vrednosti, pa kad od Srbije kupuje, ona kupuje najbolje, ali za džabe. Primer za to je Naftna industrija Srbije. Istovremeno, kada poklanja, poklanja rashodovano i otpisano, ali za to uzima paprenu naknadu, što ilustruju nedavno “poklonjeni” ratni avioni…

RSE: Kako EU može da ostvari tu ulogu?

Stambolovi?: Tako što ?e tražiti da ispunimo odgovaraju?e uslove. Moramo mnogo toga da promenimo da bismo dobili mesto u tom društvu. Doduše, EU ima pravila za taj deo egocentri?nog nivoa zemalja aspiranata. Ne može da zamisli da vodi nekoga sa plemenskog nivoa. To je bilo u vreme konvistadora, odnosno kolonijalnih osvajanja. U evropskim prestonicama ra?unaju da imaju posla sa državom, a ne plemenom. Stoga EU ima pravila za države na egocentri?nom nivou, ali ne i za plemenski nivo kojim smo mi duboko prožeti.

U svakom slu?aju, Brisel traži da se poštuju ustanovljena pravila i procedure, koje Srbija nastoji nekako da izvrda. A nekada se, poput razmaženog petogodišnjaka, ?ak i ljuti: bilo na najblažu opomenu zanemaruju?i pritom šta je prethodno uradila ili još uvek radi, kao što su slu?aj Savamala, preposlušno sudstvo i mediji – bilo što poo?im/pomajka funkcioniše po svojim pravilima, a ne prema njenim željama, poput ljutnje Beograda na Francusku zbog odluke suda u Kolmaru…

RSE: Vu?i? je u inauguralnom govoru najavio suštinske reforme. Da li je to samo retorika a u praksi ?e se nastaviti u?vš?ivanje njegove vlasti?

Stambolovi?: To ?e se videti na osnovu starog pravila “Hic Rhodus, hic salta”, odnosno: “nemoj da pri?aš, uradi to”. To zna?i da je nužno poštovanje osnovnih principa, pre svega vladavina prava. Dakle, rešenje slu?aja Savamala ?e biti lakmus test koji ?e pokazati da li je to prazna pri?a ili promena dosadašnje prakse što bi pružilo veliku nadu.

Usamljena gomila

RSE: Današnje društvo je, kako bi rekao Dejvid Risman, “usamljena gomila”, odnosno imamo iluziju zajedništva.

Stambolovi?: Nema zajedništva na egocentri?nom nivou. Nema zajedništva ni u neoliberalnim društvima gde su sve ve?e socijalne razlike. Zbog toga ja?aju strahovi.

Na instinktivnom, odnosno prvom razvojnom nivou najve?i strah je od gubitka osnovnih sredstava za preživljavanje, pre svega hrane, vode i skloništa. Na drugom, plemenskom nivou, najve?i strah je da ?e vas izbaciti, ekskomunicirati iz plemena. Na tre?em, egocentri?nom stupnju, na kom je Srbija, da ne do?ete u poziciju slabijeg jer ?e vas ja?i tla?iti. Onaj ko je slabiji, loše mu se piše. Na ?etvrtom, nivou reda, najve?i strah je da ne prekršite pravila, zakon. Na petom, na nivou progresa, najve?i strah je da ne?ete uspeti. Onaj ko nije uspeo, promašio je život. Oni koji su maksimalno uspeli to su ostvarili preko drugih. Tu nema prijateljstva ve? neprestanog takmi?enja i procenjivanja. Onda se kre?e u potragu za drugim.

RSE: U kom smislu?

Stambolovi?: Postaje mu važan drugi ?ovek. Time se prelazi na šesti nivo gde je najve?i strah da ne?ete biti voljeni.

RSE: Da li je bilo koja država dostigla taj nivo.

Stambolovi?: Ka tome idu skandinavske zemlje.

RSE: Najviši nivo razvoja, prema Grejvsu, jeste kolektivna individualnost. Da li je to utopisti?ki san?

Stambolovi?: Mi to ne možemo sada da znamo. On podrazumeva minimalisti?ku poziciju da je “manje više”, odnosno da ?ovek treba da bude zadovoljan sa osnovnim da mu nije potrebno nagomilavanje ni stvari niti statusnih obeležja. To podrazumeva raspodelu ograni?enih resursa, globalnu povezanost, usredsre?enost na dobrobit svih živih sistema, svest da je svako od nas deo šire celine. Ne može meni da bude dobro ako je vama loše.

Zbog toga se traže globalna rešenja i postoji odgovornost za opšte dobro. Postoji holizam koji se uspostavlja na interaktivni na?in. Dakle, re? je o interakciji a ne dominaciji.

(Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!