Vrbas: Opština prosvetarima duguje desetine miliona dinara za putne troškove

VOICE: Pravo na “cipeliće” kao poslednja odbrana dostojanstva

05. feb 2019

Gotovo 200 vrbaskih prosvetara odlučilo je da presaviju tabak i sudskim putem naplate troškove gradskim prevozom koje im garantuje Zakon o radu, saznaje VOICE. Na ovaj korak odlučili su se revoltirani saznanjem da se zaposlenima u lokalnoj samoupravi ovi troškovi isplaćuju još od marta 2018.godine, a novogodišnje čestitke u iznosu od oko 34 hiljade dinara za zaposlene u opštini i pojedinim ustanovama bile su “okidač” da traže ne samo jednaku primenu zakona za ubuduće, već i naplatu putnih troškova tri godine unazad. 

Ukupan iznos koji potražuju oni koji su do sada podneli tužbe kreće se oko 18 miliona dinara, što je tek mali deo nagomilanih neisplaćenih putnih troškova zaposlenima u javnom sektoru od stupanja na snagu Kolektivnog ugovora.

Tema o kojoj su zaposleni u vrbaskim školama šaputali postala je i  javna i žustra tek nakon saopštenja opštinskih funkcionera na čelu sa predsednikom opštine Milanom Glušćem (SNS) objavljenim na zvaničnom sajtu opštine. “Takvi putni troškovi” nikada nisu bili predviđeni budžetom do ove godine, o tužbama opštinski čelnici imaju samo saznanja jer im se direktori škola nisu obraćali ovim povodom, niti je stigla ijedna opomena pred tužbu, navodi se između ostalog u saopštenju. Sadržaj saopštenja izazvao je žustre reakcije prosvetnih radnika na društvenim mrežama, a zvanično su reagovali odbornici opozicije iz  “Oslobodimo Vrbas – Lokalna alternativa” ocenivši ga “kukavičkim i licemernim”.

“Da je lokalna vlast omogućila direktne TV prenose sednica skupštine opštine, bilo bi jasno da su odbornici opozicije u više navrata upozoravali da je od marta 2018. godine kada se troškovi prevoza u gradskom saobraćaju isplaćuju samo zaposlenima u opštinskoj upravi – započeta selektivna primena zakona. Nisu verovali da će se neko usuditi da tuži, a bahatost bez mere usledila je kada su uoči novogodišnjih praznika sve zaposlene u upravi častili sa 25.000 dinara plus 9.000 dinara za paketić. Sada upozoravaju one koji nam uče i obrazuju decu da će urušiti budžet jer su se odlučili da svoje pravo ostvare sudskim putem”, revoltirani su odbornici opozicije.

Dragan Stijepović, odbornik “Oslobodimo Vrbas” kaže da je vrhunac licemerja to što se u saopštenju navodi da je vlast planirala redovnu isplatu od 1. januara 2019. godine, a da o tome nisu obavešteni sami direktori škola koji su iste morali uvrstiti u finansijske planove da bi ih mogli isplaćivati.

Sindikati: “Borba za zakonsko pravo traje već godinama!”

I iz Saveza samostalnog sindikata (SSS) saopštenje opštinara ocenjuju kao “tiradu neistina”. “Zakonom je regulisana obaveza poslodavca da zaposlenim radnicima isplaćuje putne troškove, te je apsurd što se opštinsko rukovodstvo pravda da ih niko nije podsetio na zakonom propisane obaveze. Istina je još u decembru 2014. godine potpisan Sporazum o isplati troškova koji nikada nije ispoštovan. Potpisao ga je tadašnji predsednik opštine Bratislav Kažić, a sadašnji predsednik Milan Glušac je tada vršio funkciju zamenika. U više navrata smo im se obraćali ovim povodom. Poslednji put polovinom decembra, kada smo ih upoznali sa namerom prosvetnih radnika da pokrenu tužbe. Sada ponovo pozivaju na sporazumnu isplatu u ratama, zaboravljajući da ni prvi nisu ispoštovali”, kaže Goran Roganović, predsednik Saveza samostalnog sindikata i opozicioni odbornik u SO Vrbas. Roganović kaže da ima saznanja da su na pojedine koji su podneli tužbe vršeni pritisci da odustanu i da je sindikat spreman da svima koji im se budu obratili pruži zaštitu i pravnu pomoć.

Slično obaveštenje Nezavisnog sindikata samo dan nakon saopštenja vrbaskog rukovodstva osvanulo je na oglasnoj tabli u opštinskoj zgradi. Aleksandar Krunić, poverenik Nezavisnog sindikata i zaposlen u opštinskoj upravi kaže da je upravo ovaj sindikat pokrenuo pitanje naplate troškova javnim prevozom u opštinskoj upravi.

“Da nismo bili suočeni sa smanjenjem ionako malih plata – niko ne bi ni pomislio da traži troškove za javni prevoz. Zakon ih je predvideo u svakom mestu gde postoji gradski prevoz. U Vrbasu je to na mesečnom nivou oko 2.500 dinara. Nije nikakav poklon, niti atak na budžet, već zakonom predviđeno pravo”, kaže Krunić. Prema njegovim rečima, nakon niza pretnji i pritisaka na članove Nezavisnog sindikata u opštinskoj upravi, isplata ovih troškova počela je u martu 2018. godine.

Neujednačena sudska praksa za troškove prevoza – peške?

„Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz”, glase odredbe člana 118. Zakona o radu.

U malim sredinama u kojima postoji organizovan gradski prevoz, ali zaposleni nemaju potrebu da ga koriste jer žive u blizini radnog mesta, ovakve troškove u šali nazivaju “cipelići”, “štiklice” i slično. One koji put od kuće do posla prelaze pešice zakon nije izuzeo, a nedorečenost ili neodređenost u odredbi Zakona o radu dovela je do raznolike brojnih tužbi zaposlenih i raznolike sudske prakse o čemu je krajem prošle godine pisala pravnica Irena Drča na sajtu Pravni portal.

Iako je bilo slučajeva da su pojedine jedinice lokalne samouprave svojim odlukama određivale uslove za ostvarivanje prava na povlašćen prevoz u javnom gradskom i prigradskom saobraćaju, Ustavni sud kome su podnete inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovih odluka je konstatovao da „jedinica lokalne samouprave ne može da uređuje uslove pod kojima se ovo pravo ostvaruje”. I građansko odeljenja Vrhovnog kasacionog suda je u aprilu 2016. godine navelo da “bez obzira da li je poslodavac svojim opštim aktom regulisao pravo zaposlenom na troškove prevoza, on na njih ima pravo”. O tome kako sprečiti zloupotrebu ako zaposleni te troškove i nema, zauzeo je stav Osnovni sud u Novom Sadu: „Pravo zaposlenog na isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada nije pravo koje svaki zaposleni ostvaruje po automatizmu…Kada bi se vršila isplata naknade troškova na ime dolaska i odlaska sa rada, a da ti troškovi realno ne postoje, taj vid primanja zaposlenog izgubio bi svoj smisao i karakter, te bi umesto nadoknade troškova za dolazak i odlazak sa rada koji su nužni i opravdani, zaposleni ostvarivao primanja koja bi imala izvesni oblik zarade, pored ugovorene i pripadajuće zarade.“ (Iz presude Osnovnog suda u Novom Sadu, br. P1 1189/2012 od 23. septembra 2013. godine, potvrđene presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, br. Gž 3704/2013 od 18. februara 2014. god.).

I Ministarstvo rada i socijalne politike u svom mišljenju, br. 011-00-462/2009-02 od 16. juna 2009. godine, navodi: „zaposleni koji živi u blizini sedišta poslodavca i nema potrebu korišćenja prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, nema pravo na naknadu troškova po ovom osnovu, jer nema navedene troškove“. Takođe, i Apelacioni sud u Nišu, u presudi br. 18Gž1 721/2012 od 11. maja 2012. godine, zauzeo da „zaposleni koji živi u blizini sedišta poslodavca i nema potrebu korišćenja prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, nema pravo na naknadu troškova po ovom osnovu, jer nema iskazane i realne troškove.“

Potpuno suprotnu presudu doneo Apelacioni sud u Novom Sadu (Gž1 912/2012 od 23. aprila 2012. godine) presudivši u korist zaposlenog koji kao službeno lice poseduje legitimaciju na osnovu koje ne plaća prevoz, kao i presudi u korist tužilje koje su razdaljinu od 5-6 stanica prelazile peške. “Razlog zbog kojeg su ovu razdaljinu one prelazile peške, nije u tome što nisu imale potrebu za prevozom, već može biti upravo u činjenici što im tuženi nije isplatom naknade troškova omogućio korištenje gradskog prevoza.“ (Gž1 100/2016)

Vrhovni kasacioni sud je u svojoj presudi  o pravu na “cipeliće” (Rev2 680/2016) zauzeo stav da “pravo na naknadu troškova nije uslovljeno rastojanjem od mesta prebivališta do radnog mesta odnosno i onima koji ne koriste javni saobraćaj, već od kuće do radnog mesta dolaze sopstvenim automobilom ili pešice.“

“Neki zaposleni iz opštine su takođe podneli tužbe sa zahtevom da im se isplate troškovi unazad 3 godine i mnogi strepe od otkaza što je nedopustivo. Ljudi su angažovali advokate i sada je to adresa za poslodavca”, objašnjava Krunić koji je ispred Nezavisnog sindikata na oglasnu tablu u opštinskoj zgradi okačio dopis u kome je citirajući članom Zakona o radu koji se odnosi na mobing – pozvao sve koji trpe pritiske zbog podnetih tužbi da mu se obrate.

Prosvetari o saopštenju opštinskih čelnika: “Neka im je na čast!”

Saopštenje opštinara izazvalo je pojedine prosvetne radnike da po prvi put javno progovore o ovoj temi na društvenim mrežama.

Načelnica opštinskog veća Sandra Srdanović i pomoćnica predsednika opštine zadužena za obrazovanje Danica Paroški bile su prisutne na tri aktiva direktora na kojima je bila tema isplata putnih troškova prosvetnim radnicima. Umesto javnog saopštenja u kome se provlači negativan stav prema prosveti, morali ste kontaktirati advokate zaposlenih i ponuditi način na koji planirate da rešite ovaj spor”, napisala je Slavica Šestović Šimun, direktorka OŠ “Bratstvo i jedinstvo”

“Apsolutna i totalna neistina! Zaposleni u OŠ „Vuk Karadžić“ u Bačkom Dobrom Polju su pre tri godine pisali molbe za isplaćivanje putnih troškova predsedniku opštine i svim nadležnima. Tri puta smo pisali, da bi tek nakon nekoliko meseci dobili odgovor ‘nije naša nadležnost’. Sad kada se približilo prvo ročište hajde brže-bolje da optužimo zle nastavnike kako oni neće da rade za džabe, i da im bude čast”, ostavio je komentar Martin Mihailović, nastavnik u OŠ “Vuk Karadžić. On je na svom fejsbuk profilu javno podelio apel opštinskom rukovodstvu iz 2016. godine.

Ranka Ivanoska (VOICE) 

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Šefica
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga