VRBAS: Od jugoslovenskog špajza do narodne kuhinje

25 Dec 2012

Od zavidnog statusa "jugoslovenskog špajza", koji je uživao osamdesetih godina prošlog veka, Vrbas je tokom poslednjih desetak godina postao svojevrsno ogledno polje svih nevolja tranzicije

Od zavidnog statusa “jugoslovenskog špajza”, koji je uživao osamdesetih godina prošlog veka, Vrbas je tokom poslednjih desetak godina postao svojevrsno ogledno polje svih nevolja tranzicije koje su najo?iglednije upravo na primeru lokalne industrije. Glasovite fabrike hrane koje su Vrbasu obezbe?ivale status dobro razvijene i napredne opštine, nakon privatizacije desetkovale su broj zaposlenih. Tako je broj zaposlenih samo od 2008. do 2012. godine smanjen za više od 4.000! Ovaj broj je, smatraju upu?eni, možda i dvostruko ve?i kada bi se znao broj onih koji su godinama bili zaposleni na odre?eno u vrbaškim fabrikama. U industrijskoj opštini danas je broj stvarno zaposlenih u privredi i broj nezaposlenih prakti?no izjedna?en, ako se uzme u obzir ?injenica da više od 20 odsto zaposlenih prima platu iz budžeta.

Osim hiljada radnika Karneksa, Vitala, Medele, še?erane Ba?ka koji su kona?no napustili fabri?ke pogone, negativni bilans izgubljenog privrednog oslonca nastavio je da raste iz godine u godinu. Maturanti desetak smerova Srednje stru?ne škole „4. juli“ bez perspektive još uvek se školuju za lokalne fabrike: prehrambeni tehni?ar, hemijski tehni?ar, proizvo?a? keksa, mesar, kobasi?ar, itd.

Ono što Vrbašane još uvek podse?a na nekadašnju mo?nu industriju koju su kroz privatizaciju izgubili je Veliki ba?ki kanal. Ovaj vodotok, koji je decenijama nekontrolisano zagaživan, danas je “crna ekološka ta?ka” u Evropi. Kanal u dužini od šest kilometara proti?e kroz širi centar grada i predstavlja uzrok strepnji po zdravlje i živote gra?ana Vrbasa. Kanal je, naravno, i predmet glavnih predizbornih obe?anja svih strana?kih lidera u izbornim trkama od 2000. do danas.

Spisak nedovršenih poslova

 

Fabrika Medela: Ništa od Peconijevih obe?anja

Fabrika Medela: Ništa od Peconijevih obe?anja

Na spisku “nedovršenih poslova” prvo mesto bez premca zauzima zgrada Pozorišta koja je zapo?eta još 1992. godine a i danas uživa status „u izgradnji“. O milionskim sredstvima koja je pozorišna zgrada „progutala“ za pune dve decenije, a da gra?ani u njoj nisu do?ekali nijednu premijeru ne postoji dokumentacija pa je to postalo predmet me?usobnih optužbi za malverzacije i zloupotrebe vlasti i opozicije od 2000. do danas.

Što se Velikog ba?kog kanala ti?e, danas je svima jasno da projekat njegove revitalizacije prevazilazi lokalne nadležnosti. Projekat je prošle godine, zahvaljuju?i donacijama raznih fondova EU, Kraljevine Norveške, Švedske itd, ušao u svoju pretposlednju fazu – izgradnju centralnog postrojenja za pre?iš?avanje otpadnih voda opština Kula i Vrbas. Izgradnja 13 miliona vrednog pre?ista?a, koji se finansira iz fonda IPA 208, zapo?eta je u aprilu 2011. godine. Iako je planirano da bude dovršen do kraja 2011, rok je pomeren za slede?u godinu. Ovim je, smatraju upu?eni, dato dodatno vreme da se izna?e konkretno rešenje za finalnu fazu projekta koja predstavlja remedijaciju više decenija nataloženog industrijskog mulja na toku industrijske zone u Vrbasu do izlaza iz grada. Tako ?e Vrbašani slede?e godine po peti put od uvo?enja višestrana?kog sistema iza?i na birališta sa iste tri želje na ?ije ispunjenje ?ekaju ve? 12 godina.

O aferama i odgovornosti

Poverenje Vrbašana u lokalne politi?are najilustrativnije je narušeno tokom 2009. godine, kada su na polovini drugog mandata vladavine koalicije SRS-DSS-SPS u SO Vrbas uvedene privremene mere i raspisani vanredni izbori u jesen. Ovu godinu gra?ani ?e upamtiti kao „godinu afera bez epiloga“. A za epilog javnih optužbi, obelodanjivanja sporne dokumentacije o malverzacijama budžetskim sredstvima, podnošenje krivi?nih prijava od strane partija proevropskog bloka okupljenih u koaliciju “Za evropski Vrbas” protiv tadašnjih lidera vlasti SRS-DSS-SPS, gra?ani nikada nisu saznali. Kao kruna tog perioda, pod velom tajne ostao je i incidet podmetnutog eksploziva pod automobil dr Željka Vidovi?a (DS), tadašnjeg predsednika privremenog organa i aktuelnog predsednika opštine, što se desilo samo dan pred održavanje vanrednih lokalnih izbora. ?injenica da im je obe?anje da ?e insistirati na rezultatima istrage po raznim osnovama dao li?no tadašnji direktor policije Milorad Veljovi?, kasnije im je samo dalo dodatnu potvrdu da su obmanuti.

Umesto insistiranja na pitanju odgovornosti i jasnog distanciranja, nova lokalna vlast 2009. godine, tzv. koalicija tri koalicije “Za evropski Vrbas” (DS-SPO-SDP), SPS-PUPS i LDP-LSV-Lista za sela je ve? u prvoj godini svog mandata, u 2010. godini je pala na ispitu nerealnog planiranja budžeta, kreditnog zaduživanja, strana?kog zapošljavanja i rešavanja viška zaposlenih u organima uprave i javnim preduze?ima. Zapravo svega onoga za šta su optuživali svoje prethodnike. Tako su predstavnici SRS, lideri doju?erašnje vlasti za svega nekoliko meseci u ulozi opozicije dobili niz argumenata za napade na svoje naslednike. Tako se me?u prvima na meti našao plan budžeta za 2010. godinu koji je od oktobra do decembra dva puta „rebalansiran“ zbog, kako je tvrdila opozicija, loših procena o naplati razli?itih naknada i taksi od gra?ana. Umesto planiranog prihoda od 27 miliona dinara prvim rebalansom u oktobru 2010, drugi rebalans krajem decembra prikazao je neplanirane rashode od ?ak 12 miliona dinara potrošenih za štampu rešenja i slanja na adrese doma?instava. Sli?an ishod imala su i predizborna obe?anja o racionalizaciji troškova administracije i rešavanju viška zaposlenih o trošku budžeta. Višak koji je, u predizbornoj kampanji, procenjivan na oko 100, po dolasku na vlast aktuelne koalicije neo?ekivano je pao na 43. Ovaj broj ne samo što nije smanjen, ve? je u me?uvremenu porastao. Tako je od 2009. godine do danas, samo broj zaposlenih u opštinskoj administraciji porastao za najmanje desetak. Konkretan broj novozaposlenih o trošku budžeta ni prethodne ni aktuelne koalicije nije poznat, a politi?ki protivnici se me?usobno napadaju da naj?eš?e zloupotrebljavaju zapošljavanje na odre?eno vreme ili po ugovoru o delu.

Praksa nerealnog planiranja prihoda i rashoda nastavljena je i narednih godina. Dok se aktuelna vladaju?a koalicija brani smanjenim transferima sa republi?kog nivoa i neostvarenom naplatom naknada i taksi, opozicija optužuje da se prihodnom stranom nerealno pokušava pokriti sve skuplja administracija i plate funkcionera. Prema re?ima Branislava Petrovi?a (SRS), predstavnika malobrojne opozicije u SO Vrbas, planovi o budžetu aktuelne vlasti daleko su i od obe?avanih socijalnih i investicionih. „Opštinska administracija je od 2009. godine do danas poskupela za frapantnih 100 odsto, a dve tre?ine rashoda za 2012. godinu ide na plate i usluge po raznim osnovama. Izveštaj o izvršenju za 9 meseci pokazao je da je plan o 1,3 milijarde dinara ostvaren za svega 68 odsto, ali je zato ve? u septembru potrošeno 80 odsto planiranih sredstava za plate funkcionera i administracije. S druge strane, subvencije za zapošljavanje realizovane su sa svega 40 odsto. Taj podatak govori da je lokalna samouprava postala preskupa, iako u me?uvremenu gra?ani nisu postali imu?niji da je finansiraju“, kaže Petrovi?.

veliki backi kanal

Veliki ba?ki kanal: Evropska crna ekološka ta?ka

Me?utim, aktuelna vladaju?a koalicija na ?elu sa predsednikom dr Željko Vidovi?em tvrdi da se budžet planira prema potrebama koje su u sve znatnijem raskoraku sa mogu?nostima. Za to su pre svege „krive“ izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava koji „steže kaiš“. „Samo u 2012. godini opštinska kasa je umanjena za 70 miliona dinara, a ve? idu?e godine bi mogli da ostanemo bez 25 miliona dinara od naknada za ure?enje gra?evinskog zemljišta i 42 miliona dinara od naknada za zaštitu i unapre?enje životne sredine. Zbog novog obra?una lokalnih komunalnih taksi za isticanje firmi velikog broja preduzetnika, opštinski budžet je ostao bez 27 miliona. Uskra?uju nam se velika sredstva koja je nemogu?e nadoknaditi na nekom drugom mestu, posebno kada transferi iz republi?kog u opštinski budžet ostaju isti“, kaže Vidovi?. Dodaje da ovoga puta spekulacije o „politi?koj vertikali“ nemaju osnova, jer manjak u budžetu nije posledica „nepodobnosti“ ve? novih propisa.

Siromašna stvarnost i virtuelna nova radna mesta

Manjak u budžetu poslednjih nekoliko godina osetili su i obi?ni gra?ani pa je broj onih koji su „progutali ponos“ i obratili se lokalnoj samoupravi da im plati struju, ogrev ili pomogne u opremanju dece za po?etak školske godine gotovo udesetostru?en. Aktuelni opštinski ?elnici su ovaj problem do?ekali nespremno 2010, kada je za samo tri meseca potrošeno više od tre?ine sredstava namenjenih planom budžeta za socijalnu zaštitu. U prva tri meseca 2010. godine opština je odoborila ukupno više od milion dinara za jednokratne pomo?i socijalno ugroženim Vrbašanima i gotovo isto toliko po odluci Centra za socijalni rad. Narodna kuhinja koja je tek po?ela sa radom brzo je popunila limit od 180 korisnika. U me?uvremenu, lokalna samouprava je, u skladu sa Strategijom socijalne zaštite, zna?ajno proširila asortiman finasiranja usluga i pomo?i, kako bi se uhvatila u koštac sa talasom egzistencijalnih nevolja gra?ana opštine. Osim jednokratne pomo?i u visini od 5.000 dinara i usluga narodne kuhinje, lokalna samouprava finansira kupovinu ogreva, pogrebne troškove materijalno ugroženih, socijalno stanovanje, kupovinu školskog pribora za decu bez roditeljskog staranja.

Socijalni požar na „privrednom zgarištu“, kako Vrbas u poslednje vreme nazivaju mediji, lokalna vlast je pokušavala i pokušava da gasi i privremenim i povremenim zapošljavanjem kroz razli?ite programe Nacionalne službe za zapošljavanje, animiranjem investitora i pokušajima da se uspostavi odnos obostrano korisne saradnje sa aktulenim vlasnicima vrbaških fabrika. Godina 2011. je dobra ilustracija prognoza lokalnih ?elnika i njihovih ostvarenja u stvarnosti. Na po?etku godine, lokalna samouprava je najavljivala 300 novih radnih mesta i to oslanjaju?i se na najave vlasnika fabrike keksa Medela Predraga Rankovi?a Peconija da ?e u?etvorostru?iti kapacitete fabrike (150 novih radnih mesta), planom mesne industrije Karneks da po?ne izvoz na tržište Rusije (100 novih radnih mesta) i otvaranjem tržnog centra Roda (40 novih radnih mesta) u centru grada. Pritom, lokalna samouprava je investirala 5 miliona dinara u projekat zapošljavanja pripravnika u saradnji sa NSZ. Na kraju godine, konstatovano je da ni Medela ni Karneks nisu proširili broj zaposlenih te da su jedina realizovana nova radna mesta ona u novootvorenom centru Roda i lokalnoj samoupravi. Nisu izostale ni kritike iz opozicije da su spiskovi primljenih kandidata pravljeni po strana?kom klju?u, kao ni prozivke da su opštinski funkcioneri izgubili kontakt sa stvarnoš?u i da gra?anima daju „samo mrvice“, ne štede?i na platama i troškovima reprezentacije.

Lokalni mediji pod cenzurom

Pozorište "u izgradnji" od 1992. godine

Pozorište “u izgradnji” od 1992. godine

Iako u lokalnoj samoupravi tvrde da su troškovi reprezentacije javni i objavljeni u službenom listu u okviru plana za budžet i završnog ra?una, ukupnu sumu potrošenog novca za poslovne ru?kove, dnevnice, ra?une za mobilni telefon pojedinih funkcionera nemogu?e je izra?unati jer se novac za ove namene izdvaja sa više razdeoka. Da ni aktulena vlast, i pored obe?anja transparentnijeg rada, nije predusretljiva u saopštavanju ovih podataka govori ?utanje na pitanje koliko izabrani i imenovani funkcioneri troše na mobilni telefon. Naime, najmanje 30 funkcionera ima MTS postpaid pakete limitirane od 500 dinara mese?no za ?lanove saveta MZ, do neograni?ene potrošnje za predsednika opštine i njegovog zamenika. Do podatka koliko pojedini potroše mese?no nemogu?e je do?i osim slu?aja kada je 2011. godine mese?ni ra?un ?lanice opštinskog ve?a (za socijalnu zaštitu) izašao u javnost zbog frapantnog iznosa od 75 hiljada dinara, i to tokom godišnjeg odmora. Iako je lokalna vlast „zakazala“ po pitanju transparentnosti kada je u pitanju trošenje budžetskih sredstava na funkcionerske plate i dodatne privilegije, utisak otvorenosti prema javnosti od 2009. godine je poboljšan direktnim TV i radio prenosom sednica SO Vrbas i redovnim izveštavanjem o radu lokalne samouprave putem lokalnih sredstava javnog informisanja.

Konstatne kritike na pristrasnu i pod cenzurom ure?iva?ku politiku JP za informisanje pod ?ijim okriljem rade TV Ba?ka i Radio Vrbas ostale su prisutne i tokom vladavine desni?arske koalicije na ?elu sa SRS, ali i kasnije kada je na vlast došla prodemokratska koalicija. Optužbe opozicije da mediji više služe za politi?ki marketing nego za objektivno izveštavanje dodantno su argumentovane 2011. godine kada je u javnost dospeo ugovor javnih preduze?a i ustanova koje se finasiraju iz budžeta opštine Vrbas sa novosadskom RTV Panonijom. Pojedina?nim ugovorima, bez konkursa i javnog poziva, o reklamiranju i izveštavanju o aktivnostima ukupan godišnji iznos za privatnu TV stanicu iznosio je oko 1.250.000 dinara, ali on se nije našao u finasijskim izveštajima javnih preduze?a niti u planu o budžetu. Nakon što su ovaj ugovor kao nepotreban u javnost izneli rukovodioci Apoteke i Biblioteke Danilo Kiš, opozicija je optužila vladaju?i DS sa na ovaj na?in ne ?ini uslugu gra?anima, ve? vlasniku RTV Panonija. I pored javnih optužbi i prozivki za skupštinskom govornicom, ugovori su ostali na snazi bez jasnog obrazloženja.

„Upodobljavanje“ tek nakon izbora?

Vrbašani na kraju 2012. godine sumiraju utiske o proteklom mandatu. Ove godine održani lokalni izbori su ih zaobišli pa ?e na redovne izbore iza?i najkasnije naredne jeseni. I pored naga?anja o „upodobljavanju“ vlasti u Vrbasu, aktuelna ve?ina od 23 odbornika od ukupno 36 ostala je stabilna. SNS sa 6 osvojenih mandata u Vrbasu ostao je u pasivnoj opoziciji do danas. Jedina iznena?enja stigla su su vidu ostavki lidera SNS Igora Be?i?a na mesto odbornika u SO Vrbas, ali i odlazak predsednika opštine dr Željka Vidovi?a koji se, rešavaju?i problem sukoba interesa, opredelio za funkciju pokrajinskog poslanika. Na mestu prvog ?oveka opštine zameni?e ga partijski kolega Milan Stanimirovi?.

Aleksandra Bjelivuk, novinarka lokalnog lista Glas smatra da se promena na ?elu opštine na izvestan na?in poklapa sa po?etkom kampanje pred predstoje?e lokalne izbore. „Mislim da rezultati narednih izbora ne?e biti objektivna ocena rada lokalne samouprave tokom prethodnog mandata. ?ini mi se da Vrbašani ne?e iza?i na bira?ka mesta sa namerom da kazne ili nagrade aktuelnu koaliciju za ispunjena ili neispunjena obe?anja. Pre o?ekujem da ?e gra?ani glasati stihijski, po vertikali i da ?e time vlast u Vrbasu biti naknadno upodobljena“, kaže Bjelivuk.

Ranka Ivanoska (Autonomija)

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete na?i na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da gra?ani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvo?anskih lokalnih samouprava.)

Podelite ovu stranicu!