Vrbas: Hiljade tona naftne isplake završilo na komunalnoj deponiji

21 May 2015

Javno-privatno parnerstvo u sferi naftaškog otpada

Mimo zakona, a uz prećutnu saglasnost lokalnih čelnika, na komunalnoj deponiji u Vrbasu, pod velom tajne, od početka 2014. godine završilo je više hiljada tona naftne isplake sa bušotina u Srbobranu i u Turiji. Ugovori privatnih firmi sa Javnim komunalnim preduzećem Standard omogućili su da na nenamenskoj komunalnoj deponiji istovaraju tzv. inertni rudarski otpad, a posao je sklopljen u periodu kada je Naftna industrija Srbije najavila sanaciju dvadesetak isplačnih jama na teritoriji srbobranske opštine.

Prema istraživanju VOICE-a, direktor vrbaskog JKP je od decembra 2013. do aprila 2015. godine potpisao ugovore sa nekoliko privatnih operatera, među njima “Modekolo” i “Brem grupa”, oba iz Beograda, koja su angažovana na sanaciji naftnih bušotina u srbobranskoj opštini. Poslovni poduhvat lokalnog komunalca javnosti je prezentovan sa više od godinu dana kašnjenja, nakon što je nadležnim organima podneta anonimna krivična prijava. Pod naslovom “Nada za gradsku deponiju” javnosti je otpadna isplaka prezentovana kao “zemlja rudarskog kvaliteta”, “idealna za prekrivanje depresija i smanjivanje neprijatnih mirisa na deponiji”.

Direktor komunalca Radomir Čurović pozvao se, u vesti objavljenoj 16. marta 2015. godine, na nalog opštinskog Odeljenja za inspekcijske poslove s početka 2013. godine da se deponija prekrije. „Na taj zadatak smo odgovorili zahvaljujući „Brem grupi“ koja poseduje inertni otpad, tj. zemlju rudarskog kvaliteta“, rekao je Čurović. O količini i poreklu „zemlje rudarskog kvaliteta“ koja je odložena na deponiju nije rečeno ništa. (). Javnosti nisu pruženi ni dokazi koji potkrepljuju tvrdnje da je posredi neopasan i inertan otpad. Direktor nije otkrio ni da li u poslovnom aranžmanu JKP Standard kupuje „zemlju rudarskog kvaliteta“ ili pak „Brem grupa“, čija je delatnost transport opasnog i neopasnog otpada, komunalcu plaća deponovanje? Na pitanja koja je VOICE uputio JKP Standardu odgovorili su ćutanjem.

Zemlja rudarskog kvaliteta ili naftni otpad?

Da iza „zemlje rudarskog kvaliteta“, kako ju je nazvao direktor Čurović, stoji zapravo „tretirana isplaka iz isplačnih jama kod bušotine TUS-81 i TUS-82 naftnog polja Turija“ VOICE-u su potvrdili iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Isplaka je, kako se navodi u odgovoru iz sekretarijata, odlagana na osnovu ugovora sklopljenog 8. septembra 2014. godine između JKP Standard Vrbas i „Brem grupe“ iz Beograda. Na gradsku deponiju u Vrbasu odloženo je, prema saznanjima Sekretarijata, preko 2.700 tona isplake i to za nešto više od osam meseci. Pokrajinski sekretarijat je 3. aprila 2015. godine obavestio JKP Standard da se Zakon o upravljanju otpadom i Uredba o odlaganju otpada na deponije ne primenjuje na otpad iz rudarstva koji nastaje istraživanjem, iskopavanjem, preradom i skladištenjem mineralnih sirovina. Istim dopisom pokrajinski sekretarijat je „obavestio JKP Standard da otpad indeksnog broja 01 05 07 ne može odlagati na deponije neopasnog otpada i da se za dalje postupanje obrate Ministarstvu rudarstva i energetike“, piše u odgovoru koji je VOICE dobio od pokrajinskog sekretara Slobodana Puzovića.

Izazovi pridruživanja EU – upravljanje otpadom

eu logoU izveštaju o napretku Srbije u pridruživanju kao ključni izazovi u periodu 2014-2015 u oblasti zaštite životne sredine, navedeni su i problemi sa deponijama. U Srbiji, kako je navedeno u izveštaju Evropske komisije, postoji 3.500 hiljade sanitarnih deponija od kojih je samo šest usklađeno sa evropskim regulativama, a problem postoji i kada je u pitanju dostavljanje podataka u nacionalni registar ispuštanja i prenosa od strane operatera iz oblasti poljoprivrede i rudarstva. U revidiranoj Nacionalnoj strateigiji upravljanja otpadom za period 2010-2019 piše da je u slučaju rešavanja problema naftne isplake potrebno unaprediti saradnju NIS-a i pokrajinskih organa. U cilju prilagođavanja evropskim regulativama, u susednoj Hrvatskoj je sproveden tipski rudarski projekat sanacije isplačnih jama INA-Naftaplina. Sanacija je vršena utiskivanjem isplake u tzv. podzemna odlagališta tj. odabrane, negativne istražne ili iscrpljene bušotine. U ova odlagališta nakon elaborata o proceni rizika zagađenja skladišten je inertni rudarski otpad, bez obzira da li je opasan ili ne.

S druge strane, da je isplaka poreklom tretirana i neopasna dokazuje se nalazom referentne laboratorije „Anahem“ iz Beograda sa datumom od 21. novembra 2014. godine. U nalazu, koji poseduje VOICE, stoji da je naručilac analize preduzeće „Modekolo“ iz Beograda, a proizvođač i vlasnik analizirane otpadne isplake nakon tretmana „Brem grupa“iz Beograda. „Predmetni otpad se klasifikuje kao otpad koji nije opasan – inertan otpad“, navodi se u nalazu laboratorije „Anahem“, koja je dala mišljenje da se „na osnovu Uredbe o odlaganju otpada na deponije- predmetni otpad može odlagati na deponije neopasnog otpada i može koristiti kao prekrivka na deponijama neopasnog otpada ili kao inertan materijal u građevinske svrhe“. U nalazu laboratorije Anahema u začelju dokumenta, pak, napominje se da se „mišljenje odnosi samo na ispitani uzorak“ koji je u ovom slučaju iznosio 200 metara kubnih.

Međutim, prilikom najave NIS-a 2012. godine da će do 2016. godine sanirati 50 isplačnih jama u Vojvodini od kojih se polovina nalazi u srbobranskoj opštini, otpad iz isplačnih jama je okarakterisan kao “mešavina gline i nafte, ali i drugih materija, koje u sebi imaju više od pet odsto ugljovodonika”, kao i da se “isplaka iz ovih jama ne može skladištiti na deponiji u Novom Miloševu, jer zahteva posebnu bezbednosnu proceduru i složeniji proces sanacije“.

Tražeći odgovor na pitanje šta se konkretno podrazumeva pod „zemljom rudarskog kvaliteta“, kako ju je u svojoj izjavi nazvao direktor Čurović, VOICE se obratio nadležnim republičkim i pokrajinskim organima. Iz Ministarstva poljoprivrede kao odgovor na naša pitanja prosleđen je kratak odgovor Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo da je „u toku inspekcijski nadzor JKP Standard u delu komunalne deponije“, kao i da će nakon izvršene kontrole biti preduzete eventualne mere. Na pitanje VOICE-a upućeno Ministarstvu rudarstva i energetike dobili smo odgovor da JKP Standard ne poseduje dozvolu za skladištenje rudarskog otpada na gradskoj komunalnoj deponiji, ali i da ne postoje podzakonski akti koji bi regulisali proceduru po kojim bi se izdavale dozvole za skladištenje rudarskog otpada.

Mulj na deponiji

Tumačenjem indeksnog broja otpada 01 05 07 u Pravilniku o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada (izvor: pravilnik.pdf) na vrbasku deponiju je od decembra 2013. godine odlagan mulj od bušenja i otpadi koji sadrže barit drugačiji od onih navedenih u 01 05 05 (muljevi i otpadi od bušenja koji sadrže naftu) i 01 05 06 (muljevi od bušenja i drugi otpadi od bušenja koji sadrže opasne supstance).

Pismo prvom čoveku NIS-a i sastanak iza zatvorenih vrata 

NIS

Pismo ekologa NIS-u bez odgovora

Iako je, prema podacima Pokrajinskog sekretarijata, isplaka odlagana na deponiju na osnovu ugovora JKP Standarda i „Brem grupe“ od 8. septembra 2014. godine, VOICE je došao do podataka koji ukazuju da poslovna saradnja vrbaskog JKP i privatnih preduzeća iz sfere naftnog otpada datira od decembra 2013. godine. Ova saradnja ostala je prekrivena velom tajne, iako je u martu 2014. godine u opštinskoj zgradi održan sastanak predstavnika NIS-a, preduzeća “Modekolo”, JKP Standarda i funkcionera lokalne samouprave. Sastanak iza zatvorenih vrata bez prisustva medija i javnosti održan je svega nedelju dana nakon predsednik Ekološkog pokreta Vrbas na osnovu dojava o deponovanju isplake poslao protestno pismo rukovodstvu JKP Standarda i NIS-u. U pismu Ekološkog pokreta koje je upućeno prvom čoveku NIS-a Kirilu Kravčenku pominje se i “40 šlepera koja su istovarena na ulazu u vrbasku deponiju”. U žustrom tonu, ekolozi su internim dopisom optužili NIS da “koristi teško finansijsko stanje ovog preduzeća i njihovu preku potrebu za novcem“ i ostvaruje profit štedeći na troškovima odlaganjem isplake na “deponiju čije održavanje plaćaju građani opštine Vrbas“. Pismo je završeno opomenom da ukoliko NIS ne odgovori na zahtev, Ekološki pokret će se obratiti nadležnim organima i javnosti. Samo nedelju dana kasnije predsednik Ekološkog pokreta (EP) Vrbas pozvan je na sastanak u opštinsku zgradu.

Na osnovu uvida u zapisnik koji je vođen na sastanku zatvorenom za javnost 10. marta 2014. godine, VOICE otkriva da su sastanku osim predstavnika Ekološkog pokreta, NIS-a i JKP Standarda prisustvovali i predsednik i zamenik predsednika opštine Vrbas, kao i narodni poslanik SNS Igor Bečić, kao i da je deponovanje isplake vršeno na osnovu ugovora beogradskog preduzeća „Modekolo“ od 18. decembra 2013. godine, samo dva dana nakon što je sklopilo posao sa Naftnom industrijom Srbije o sanaciji lokacije dve isplačne jame. „NIS poseduje izveštaje da je otpadna isplaka, nakon tretmana, neopasna“ i da „imajući u vidu karakteristike predmetnog otpada, preporučuje se njegovo korišćenje kao prekrivka komunalnog otpada na deponijama“, stoji u zapisniku. U istom se zaključuje da je „predstavnik EP istakao da je dopis uputio pre nego je imao uvid u relevantnu dokumentaciju i da razlozi za njegovo slanje nisu postojali“, a predstavnici lokalne samouprave i JKP Standarda pozitivno su ocenili dosadašnju saradnju sa NIS-om i preduzećem Modekolo.

„Naglašeno je da postoji potreba za transparentnijom komunikacijom između svih učesnika procesa kako bi se ubuduće izbegli eventualni nesporazumi prouzrokovani nedostatkom informacija“, glasi poslednja rečenica zapisnika sa sastanka održanog u martu 2014. godine. Ipak, više od godinu dana niko od učesnika sastanka nije obavestio građane o prednostima neopasnog otpada koji sprečava neprijatne mirise i sprečava rasipanje otpada na komunalnoj deponiji. Ratko Đurđevac, predsednik EP Vrbas, potvrdio je za VOICE da je prisustvovao sastanku čiji zapisnik VOICE poseduje. On je takođe potvrdio da je godinu dana kasnije istim povodom pozvan da u okviru istrage da izjavu o svojim saznanjima.

Srbobranu – ekološka pretnja, Vrbasu – poslovna šansa?

Deponija nafta Vrbas

Deponija u blizini crpne stanice

Na pitanje zašto “zemlja rudarskog kvaliteta” kao inertna i neopasna nije odlagana na lokacije u Srbobranu, odakle i potiče, odgovorio je predsednik opštine Zoran Mladenović (SPS). “Bilo je upita na tu temu, ali smo odbili. Jednostavno, nismo želeli da se upuštamo u tako nešto. Što se tiče naše deponije ona je mala i već prezasićena. Još uvek nismo krenuli u posao sanacije i zatvaranja. S druge strane, nismo mogli da budemo sto posto sigurni da takav otpad u budućnosti neće uticati na vodene tokove, sistem kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje i podzemne vode, a samim tim na životnu sredinu uopšte”, rekao je Mladenović za VOICE.

I Dragan Kurjački iz srbobranske ekološke organizacije potvrdio je da je bilo ponuda od strane operatera. “Imali smo slučaj kada nam je predloženo da se 1.000 kubnih metara zemlje nastale građevinskim radovima na bušotini istovari na jednoj lokaciji. Iako ta zemlja nije zauljena, uputio sam ih na lokalnu samoupravu”, priča Kurjački. On smatra da operateri na ovaj način pokušavaju da smanje troškove transporta. “Kada je srbobranska deponija u pitanju, smatram da tu nije moglo biti dogovora jer se ona nalazi blizu vodotokova”, dodaje Kurjački.

S druge strane, blizina dva kanala povezana sa Velikim bačkim kanalom, koja vrbasku deponiju čine svojevrsnim poluostvrvom u ataru, nije predstavljala prepreku da se upravo tu više od 15 meseci deponuje rudarski otpad. Javno-privatno parnerstvo sklopljeno je bez konsultacija sa Poljoprivrednim preduzećem “Sava Kovačević”, koje već godinama apeluje na lokalnu samoupravu jer gradsko smetlište prelazi granice parcele na kojoj se nalazi kanal za navodnjavanje 1.600 hektara oranica i crpna stanica. U aprilu ove godine, desetak dana pre nego što je JKP Standard obelodanio 15-mesečnu saradnju da deponiju nasipa “zemljom rudarskog kvaliteta”, PP “Sava Kovačević” obratilo se komunalcu i lokalnoj samoupravi sa zahtevom da preduzmu “hitne mere u cilju rešavanja ekološkog problema”. “Zbog širenja deponije, sa privatne parcele na kojoj se nalazi crpna stanica uklonjena je ograda, uništen pristupni put, a smeće je blokiralo pristup obalama kanala i trafo stanici. Visina smeća na nekim delovima prelazi četiri metra”, navodi se u zapisniku PP “Sava Kovačević” prilikom obilaska terena. Dopisom upućenim na adrese lokalne samouprave i JKP Standarda upozoreno je da je deponija uzurpirala preko dva ara privatne parcele, te da ugrožava kanal za navodnjavanje 1.600 hektara poljoprivrednog zemljišta, na kojem su usevi koji se koriste za ljudsku I životinjsku ishranu, ali i kanal za odvodnjavanje čiji je direktni recipijent Veliki bački kanal. Na dopis, potvrdili su za VOICE u PP Sava Kovačević, niko nije odgovorio.

Ranka Ivanoska (VOICE) 

voice_logo

Podelite ovu stranicu!