Vozovi puni žena i dece

17 Dec 2015

Hladni dani i zima nisu promenile situaciju: izbeglice sa Bliskog Istoka i dalje pristižu, nesmanjenim intenzitetom. Sada je na delu spajanje porodica

Nakon višemesečnog, svakodnevnog medijskog izveštavanja o nevoljama izbeglica i migranata na njihovom dugom i mukotrpnom putu u bolje, jesenji i zimski meseci donose sasvim drugačiju sliku – stiče se utisak da nevoljnika iz ratnih područja Bliskog istoka u Srbiji skoro da više nema, ili bar da ih ima neuporedivo manje ili da ne prolaze kroz našu zemlju. Međutim, stvarnost je sasvim drugačija. Izbeglih je više nego prošle godine, a u koloni su sada većinom žene i deca.

– Nisu izbeglice i migranti odjednom nestali, oni samo nisu toliko vidljivi, jer se ne kreću puno po Srbiji i veoma se kratko zadržavaju u našoj zemlji. Situacija se znatno promenila 15. septembra, kada je, nakon zatvaranja mađarske granice, tok preusmeren prema Hrvatskoj. Do tada su ljudi sami pokušavali da pređu granicu, a polovinom septembra krenula je, po ovom pitanju, međudržavna saradnja između Srbije i Hrvatske, u okviru koje je tačno određen pravac kretanja izbeglih i njihovo zbrinjavanje na tom putu. Saradnja između dve zemlje dobro funkcioniše – kaže Ratko Bubalo predsednik Upravnog odbora novosadskog Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju, izvršnog partnera UNHCR.

Kada su Srbi i Hrvati dogovore, i još održe reč, sve ide mnogo lakše i organizovanije. Izbegli sada idu dvema rutama: jedni, nakon registracije u Preševu organizovano bivaju prevezeni do Šida, a drugi iz Bugarske stižu u Beograd, pa odatle bivaju dovezeni u Šid. Vozovi direktno ulaze na šidsku železničku stanicu, a autobusi stižu na stanicu u Adaševcima i na tim mestima se čekaju vozovi za Hrvatsku. Zbog te utvrđene, organizovane, nadasve humanije (i kontrolisane) rute, ljudi nisu toliko vidljivi. Nema usputnih zadržavanja, osim onih ljudi koji ne dolaze organizovanim prevozom, već samostalno taksijem. Na stanici u Šidu, za izbegle je razapet veći šator, a preko puta je i zgrada sa grejanjem. U Adaševcima je za te potrebe adaptiran motel.

– Na tim mestima, dan i noć, 24 sata – zajedno sa policijom, Crvenim krstom i medicinskim osobljem, lekarima – dežuraju i naše ekipe. Delimo im toplu odeću i obuću, zimske jakne, čarape, kape, šalove, ćebad kao i hranu i vodu. Za osobe sa invaliditetom obezbedjena su pomagala, kolica i štake. U hitnim slučajevima kupujemo i lekove. Sa nama je, dostupna izbeglima, i ekipa psihologa. Uporedo s pružanjem pomoći s tim ljudima obavljamo i intervjue, obezbeđeni su prevodioci za arapski i farski jezik. Prikupljamo podatke o tome odakle su krenuli, šta ih je pratilo na putu, da li su imali problema i kakvih – iznosi Bubalo.

Broj izbeglih veći nego lane

– Kroz Srbiju u ovom mesecu prolazi oko 3.000 izbeglica dnevno. To je, zbog zime, manje nego letos, kada ih je dnevno bilo od 5 do 8 hiljada. Ali je, iako je, odnedavno dozvoljen prolaz samo onima iz Sirije, Iraka i Avganistana, broj izbeglih veći nego lane u isto vreme. Ako se selekcija i dalje bude sprovodila, prognoze su da će do kraja iduće godine na balkanskoj ruti dnevno ostati približno isti broj izbeglih iz ovog dela sveta. Ta selekcija izbeglih po nacionalnom, a ne po individualnom kriterijumu, potpuno je pogrešna i nedopustiva. S razlogom primedbe Ujedinjenih nacija i Ban Ki Muna, drastično se krše konvencije o ljudskim pravima – kaže Bubalo.

Zimski meseci i ova godina donela je još nešto što do sada nije bilo karaktertično za migratorne tokove – u koloni je mnogo više žena i dece. Ta činjenica, po rečima Bubala, kazuje da je sada na sceni spajanje porodica. Naime, muškarci su prešli granice i stigli do nekih željenih destinacija, a sada im dolaze i u novom domu im se pridružuju žene i deca. Podaci koje je prikupio Humanitarni centar za integraciju i toleranciju kazuju da je u Srbiji od aprila 2008. godine registrovano samo dva strana maloletnika (od kojih je jedan bio bez pratnje), a 2014, sedam godina kasnije ih je bilo 2.774, od čega 1.563 bez pratnje. U ovoj godini do kraja novembra registrovano je 139.590 dece. Od tog broja je 89.311 ili 63,98 odsto muške i 50.279 ili 36,02 odsto ženske dece. U odnosu na prošlu godinu, to je porast za 50,32 puta! Dok je ukupan broj registrovanih ljudi do kraja novembra ove godine porastao za 29,42 puta.

RatkoBubalo

Ratko Bubalo: Trenutno je na delu spajanje porodica

– Kako naglo raste broj dece izbeglica vidljivo je ako se uporede podaci za samo tri prethodna meseca. U septembru je registrovano 13.971 dete, a u oktobru 53.235, što je 3,7 puta više. U novembru je zabeležen tek manji pad u odnosu na oktobar. Do kraja novembra registrovano je 10.271 dete bez pratnje, od kog broja je 79,06 muške, a 20,94 odsto ženske dece. U odnosu na prošlu godinu to je 6,57 puta više. U ovoj godini najviše dece bez pratnje je iz Sirije, a do ove godine najviše ih je bilo iz Avganistana – navodi Bubalo.

Opasnost: Na meti trgovaca ljudima!

Prošle godine je u izbegličkoj koloni kroz Srbiju prošlo 85 devojčica bez pratnje, a u jedanaest meseci ove godine taj broj je premašen 25,3 puta – po podacima Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju registrovano je 2.151 devojčica bez pratnje.
– Ovaj podatak je alarmantan, nužno je posvetiti posebnu pažnju ženskoj deci i naročito se brinuti o ovim devojčicama. One su najugroženija grupa izbeglica, jer se mogu naći na meti trgovaca ljudima i seksualnih napasnika – upozorava Bubalo.

U 2008. godini kada je 1. aprila počeo da se primenjuje Zakon o azilu, registrovano je svega 77 lica, koja su izrazila nameru da traže azil u Srbiji, a u ovoj godini do kraja novembra 485.169 ljudi je to učinilo. U odnosu na celu prošlu godinu, kada je registrovano svega 16.490 ljudi s izraženom namerom za azil, to je skok za 29,42 puta. Samo iz tri zemlje gde besni rat, Avganistana, Sirije i Iraka, do kraja novembra ove godine 9.794 dece je izrazilo nameru traži azil u Srbiji. Da ne bi bilo zabune, važno je znati da je u ovom slučaju osoba koja izražava nameru za azilom, po rečima Bubala, samo forma bez stvarnog sadržaja. Jer je, za sada, statistički zanemariva greška onih koji stvarno žele azil u Srbiji, ali im se potvrda o izraženoj nameri da traže azil daje kako bi formalno legalizovali boravak u Srbiji 72 sata, te tako izbegli prekršajno procesuiranje za ilegalan prelazak granice, odnosno ilegalan boravak u Srbiji.

Branislava Opranović (Autonomija)

 

Podelite ovu stranicu!