Vojvodina traži rudnu rentu?

25 Sep 2008

Mogu

Mogu li se iz energetskog sporazuma izuzeti nalazišta nafte i gasa
Inicijativa Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) da se Pokrajinska skupština izjasni o sadržaju i vrednosti energetskog sporazuma sa Rusijom privremeno je stavljena na stranu. Kako je objasnio šef poslani?ke grupe “Zajedno za Vojvodinu” Branislav Bogaroški predlog da se otvori rasprava o ovom pitanju trebalo bi da se na?e na dnevnom redu slede?eg skupštinskog zasedanja. Predlaga?ima je ostavljeno da do tada kvalitetnije potkrepe svoju analizu ovog me?udržavnog posla.

Suština inicijative LSV svodi se na to da se iz kupoprodajnog ugovora izdvoje sadašnja i budu?a nalazišta nafte i gasa, oprema i postrojenja za eksploataciju ovih energenata, te sva pokretna i nepokretna imovina Naftne industrije Srbije (NIS), koja su funkcionalno vezana za osnovnu delatnost.

Kakvi su potencijali ove inicijative i li bi ona, ako bi bila podržana u pokrajinskom parlamentu, mogla da ima odre?eni uticaj na dalji tok pregovora sa “Gaspromom”? Ako se traži odgovor na ovo pitanje, onda je korisno prou?iti tekst Sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede sa Rusijom i njegov prate?i protokol. U njemu doslovno piše da se ugovor o kupovini NIS-a odnosi na ukupnu imovinu kompanije, koju je ona posedovala 31. decembra 2007. godine. To bi zna?ilo da Rusi ra?unaju na svu pokretnu i nepokretnu imovinu NIS-a. Ne treba sumnjati da u njihovim kalkulacijama zna?ajno mesto imaju i nalazišta nafte i gasa u Srbiji (Vojvodini), ali se u potpisanim dokumentima to nigde decidirano ne pominje.

Više je razloga što pravo na rudno blago nije izri?ito pomenuto. Ono što se krije u nedrima vojvo?anske ravnice ni do sada nije bilo vlasništvo NIS-a, ve? je nacionalna naftna kompanija pla?ala državi i lokalnim samoupravama rudnu rentu. Doduše, država je decenijama bila bole?iva prema državnom naftašu, tako da se ta obaveza manje-više svodila na formalnost. Nekadašnji generalni direktor NIS-a Dimitrije Vuk?evi? svojevremeno je objasnio da rudna renta iznosi tri procenta (polovina od toga pripada lokalnoj samopravi), što bi zna?ilo da pri ceni jednog barela od 100 dolara na rudnu rentu odlazi samo tri dolara. To je besmislica, zaklju?io je Vuk?evi?. On je tada pledirao da se urede odnosi na polju ekploatacije nafte i gasa i da od toga imaju koristi i Srbija, i Vojvodina, i lokalna samouprava.

Nigde u svetu država ne prodaje svoje mineralno bogatstvo, ve? samo daje pravo na eksploataciju. Zato je i pri?a o rudnoj renti toliko intrigantna. Poslanik SPS u Republi?koj skupštini Dušan Bajatovi? svojevremeno je, uz ocenu da je sporazum nesporna razvojna šansa naše zemlje, rekao da ruski partner ne može o?ekivati da mu pripadnu rudna bogatstva Srbije ili da mu se dozvoli eksploatacija naftnih i gasnih polja uz pla?anje dosadašnje rente. Visinu te rente ustanovi?e država Srbija i tu ne?e biti ustupaka, zaklju?io je Bajatovi?.

Ako se ima u vidu da se godišnja proizvodnja nafte u Vojvodini ceni na 550-600 hiljada tona, onda bi vrednovanje rudne rente u nivou nekog svetskog proseka svakako imalo korisnog uticaja na republi?ki, pokrajinski i budžet opština koje su bogate ovim energentima. U predlogu LSV ima još jedna zanimljiva ta?ka. Naime, predlaže se raspodela ostvarene dobiti od izva?ene nafte i gasa izme?u vlasnika nalazišta (Srbija) i korisnika (Gasprom) u srazmeri 80:20. Kako je u Vojvodini locirano 90 odsto poslovne aktive NIS-a i 90 odsto od 17.000 zaposlenih, ovom inicijativom otvara se i pitanje dalje raspodele onoga što bi pripadalo Srbiji?

Teško je o?ekivati da ?e Rusi prihvatiti da prepuste ?etiri petine zarade od prodaje nafte i gasa sa naših eksploatacionih polja. Oni nisu ušli u energetski posao sa Srbijom bez jasnog interesa i bez još jasnijih ra?unica. Zašto smo mi ušli u posao bez jasnih i ubedljivih kalkulacija trebalo bi pitati nekadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, njegov pregovara?ki tim i njegove ekonomske savetnike.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!