Vojvodina ponovo po scenariju „već viđeno”

23 Aug 2008

Nepune dve godine od usvajanja novog Ustava Srbije koji je donet bez javne rasprave i naprečac, njegovi ključni auto…

VojvodinaNepune dve godine od usvajanja novog Ustava Srbije koji je donet bez javne rasprave i naprečac, njegovi ključni autori i najvatreniji zagovornci postali su ovih dana i najoštriji kritičari najvišeg pravnog akta Srbije, odnosno onog njegovog dela kojim se uređuje položaj autonomnih pokrajina. Podsetimo, dok su uoči ustavnog referenduma autonomističke stranke i neke nevladine oragnizacije iz Vojvodine, nezadovoljne ustavnim rešenjima u odnosu na stepen autonomije, vodile antireferendumsku kampanju, istovremno ustavopisci su se upinjali da građane ubede kako su novim ustavom okviri autonomije mnogo širi nego ranije. Ustav na referndumu u Vojvodini ipak nije dobio potrebnu većinu.
Prethodna vojvođanska vlast u Banovini, čiju okosnicu je i tada kao i sada činila Demokratska stranka, najvila je da će se u pripremi novog statuta APV koji treba da bude usklađen sa novim ustavnim okvirom, rukovoditi isključivo postojećim ustavnim rešenjima, te da će eventualna neslaganja s postojećim stepenom autonomije u narednom periodu ispoljiti kroz zahtev za promenu Ustava.
Zato u najmanju ruku iznenađuju reakcije, pre svega iz Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, inače vladajućih stranaka u trenutku usvajanja Ustava, ne nezvaničnu verziju satuta APV koji je sačinila Demokratska stranka, čije delove je objavio naš list.
Vodeća stranka u Pokrajini optužena je da pokušava da pravi „državu u državi“. Zanimljivo je, međutim, da se ovi politički akteri nisu zanimali za odredbe koje se tiču suštinskih pitanja autonomije, već im je najviše zasmetalo što se ovim predlogom predviđa promena naziva Izvršnog veća u „pokrajinsku vladu“.
Demokratska stranka Srbije pozvala je Demokratsku stranku da povuče tekst statuta koji je sačinio Pokrajinski odbor DS-a, iako on nije zvanično ni predstvljen, već je još uvek u formi radne verzije oko koje se tek usaglašavaju kaolicioni partneri u vojvođanskoj vlasti, o čemu je „Dnevnik“ pisao. U saopštenju DSS-a iznetom istog dana kad su neki delovi tog nezvaničnog dokumenta objavljeni u našem listu, DS-u je poručeno da „ne izaziva već viđene nesreće“, uz ocenu da je reč o „završnom koraku stvaranja republike Vojvodine“ te da je to „prepisani recept rasturanja bivše Jugoslavije“. Kao sporne delove nezvaničnog dokumenta demokrata, DSS je istakao odredebe kojima se predviđa da Vojvodina ubuduće ima vladu i ministre koji će moći da donose pokrajinske uredbe, te one koje predviđaju da bi Skupština Vojvodine mogla da donosi pokrajinske zakonske odluke, da uređuje pitanja od republičkog značaja u oblastima koje nisu uređene zakonom, da predlaže mrežu sudova na svojoj teritoriji i da osniva svoja predstavništva u inostranstvu.
Ovim kritikima pridružila se i Nova Srbija koja je ocenila da bi preimenovanje Izvršnog veća APV u pokrajinsku vladu „politički destabilizovalo Srbiju“. NS navodi da taj predlog „perfidnog stvaranja države u državi“ mora biti povučen i da ne sme biti predmet rasprave u Skupštini Vojvodine.
Zanimljivo je da se kritičari radne verzije vojvođanskog statuta istovremeno pozivaju na Ustav Srbije kojim je inače u članu 12. predviđeno da je „državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu“, kao i da to pravo podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.
U odredbama Ustava od člana 176. do člana 187. kojima se uređuje položaj autonomnih pokrajina, garntuje se takođe da autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i statutom autonomne pokrajine, samostalno propisuju uređenje i nadležnost svojih organa i javnih službi.
Takođe, Ustav predviđa da se autonomne pokrajine staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom. Novim Ustavom Srbije garantuje se i pravo autonomne pokrajine da utvrđuje „simbole pokrajine i način njihovog korišćenja“.
„Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni račun“, navodi se u Ustavu.
Najvišim pravnim aktom Srbije garantuje se i finansijska autonomija pokrajina, u okviru koje autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina, kao i učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije, uređuju se zakonom. Prema Ustavu Srbije, budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje sedam procenata u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Sporne odluke pred Ustavnim sudom

Prema odredbama Ustava, najviši pravni akt autonomne pokrajine je statut, koji donosi njena skupština uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine, dok o pitanjima iz svoje nadležnosti autonomna pokrajina donosi odluke i druga opšta akta.
Ustav predviđa da Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine, pre njenog stupanja na snagu. U tom slučaju, Ustavni sud može, do donošenja svoje odluke, odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. Takođe i organ određen statutom autonomne pokrajine ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti autonomne pokrajine.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!