Vojvodina pod prismotrom

30 Jun 2012

Svi se plaše Vojvodine i decentralizacije

Posle duge i mu?ne izborne i postizborne kampanje, koju smo gledali u prvoj polovini godine, u Srbiju se vratio cirkus 90-ih. Istorijskim pomirenjem demokrate su socijalistima utabale put do vlasti, sa koje teško da ?e uskoro oti?i.

Srbija je, dakle, deceniju nakon demokratskih promena dobila “istorijsko pomirenje”, ali ne i stabilne demokratske institucije. Umesto institucija, imamo pak “državotvorne politi?ke stranke”, a pošto državu kod nas izgleda tvore stranke, svi nivoi vlasti, sve institucije, kao i kompletna privreda, iš?ekivali su mesecima da li ?e se dogovoriti Tadi? i Tadi?evi, pa Tadi? i Da?i?, ili Da?i? i Vu?i?, ili Tadi? i Vu?i?… A od toga je zavisilo sve: i to kakvu ?e Vladu dobiti Vojvodina, ko ?e biti gradona?elnik Novog Sada, ko ?e formirati vlast u Zrenjaninu… Zatim, da li ?e Srbija iza?i iz krize javnog duga, da li ?e privreda bankrotirati, da li ?e država štedeti ili štampati pare… Da li ?emo u Evropu ili pod Rusiju…

Jer, iako je, kako to barem rado govore u analiti?kim krugovima, evropski put Srbije postao neupitan, jer su, eto, i naprednjaci postali evropejci, nova koalicija put evropskih integracija zapo?ela je novom kosovskom zakletvom žandarmerije. Tako smo obavešteni da je ta specijalna formacija sile regrutovana za odbranu „južne pokrajine“. Ova severna ionako se na poslednjim izborima nije dokazala na „patriotskom kursu“. A zbog toga što su glasali druga?ije od ostalih, Vojvo?ani ?e kanda ostati pod prismotrom centralne vlasti do daljnjeg.

Decentralizacija vlasti, koja svakako podrazumeva i redefinisanje položaja Vojvodine, nije bila tema ni izborne kampanje, a niti postizbornih pregovora. Iako je to jedini provereni demokratski mehanizam za demontažu politi?kih monopola koji su kju?ni izvor korupcije u Srbiji i njenog ekonomskog propadanja. A takvi monopoli mogu opstati jedino u centralizovanom modelu upravljanja kojeg niko ipak ne želi da se odrekne.

I aktuelni postizborni dogovori potvrdili su, nažalost, da me?u našim politi?kim strankama zapravo i ne postoji nikakav spor oko postoje?eg modela upravljanja, ve? ih isklju?ivo interesuje podela plena, ma koliki on bio.

Decentralisti najve?i gubitnici izbora

Direktor Centar za regionalizam Aleksandar Popov kaže da su lokalne samouprave i Vojvodina dvostruki gubitnici ovih izbora, pošto lokalne i regionalne teme nisu bile zastupljene u kampanji, niti su one politi?kim akterima bile bitne u postizbornom procesu.

– O?igledno je da naši politi?ari, a tu pre svega mislim na DS, nisu izvukli nikakvu pouku iz izbornih rezultata, posebno onih na predsedni?kim izborima. Boris Tadi? je na mestu šefa države me?u gra?anima bio oli?enje izvršne vlasti, jer je mimo Ustava uveo u Srbiju polupredsedni?ki sistem i sva vlast bila je u njegovim rukama. Demokrate su sapleli sami sebe. A u tom paketu je i razo?arenje onih bira?a koji su o?ekivali da ?e im jedna od bitnih tema biti pitanje decentralizacije i autnomije Vojvodine. Me?utim, to su svi izbegavali i u kampanji, ali i nakon kampanje. Tako smo došli dovde, pa ?e i u narednom mandatu, nažalost, dežurna tema biti Kosovo – ocenio je Popov za Autnomija.info.

Prema njegovim re?ima, u narednim godinama ne da ne?e biti prostora za ja?anje procesa decentralizacije i položaja Vojvodine, nego od nove centralne vlasti možemo o?ekivati još rigorozniji odnos prema nižim nivoima vlasti, kako zbog njene politi?ke strukture, tako i zbog mera štednje koje ?e uslediti, a koje ?e najmanje snositi državna administracija.

– Ve? se pokazalo da u centralisti?ki ustrojenoj državi do para može do?i samo onaj ko je bliži državnoj kasi. Tako smo i do sada imali apsurdne situacije da Jagodina, na primer, zahvata procentualno najviše od svih lokalnih samouprava u Srbiji iz centralne kase, a samo zbog toga što je od gradona?elnika tog grada zavisio opstanak republi?ke vlade. To je samo jedan od primera koji potrv?uje da u ovoj zemlji sve funkcioniše kao trgovina, i da tu nema nikakavih demokratskih principa – istakao je on.

Popov je zato sumnji?av i u pogledu o?ekivanja vojvo?anskih politi?ara da se u novom mandatu kona?no reši pitanje finansiranja APV.

– Ovde je potpuno izgubljen kompas, prošla vlada je imala šansu da pokrene neke stvari u pozitivnom pravcu, ali je ta šansa propuštena i nisam siguran da ?e nam se uskoro pružiti nova prilika za to – smatra on.

Popov je ukazao i da u Srbiji postoji „naopaka praksa da se izbori na svim nivoima održavaju istovremeno, zbog ?ega je nakon njih sve predmet polti?ke trgovine“.

– Zato mi danas imamo opštu blokadu u funksionisanju vlasti, a zbog problema u formiranju republi?ke vlade. Stranke su usmerene na namirivanje sopstvenih interesa i svi postizborni dogovori vode se po principu trgovine i deobe plena – naveo je Popov.

Lokalna vlast talac visoke poltike

I predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunovi? kaže da u velikom broj gradova i opština još uvek nije formirana lokalna vlast jer se ?ekalo da se okon?aju pregovori na republi?kom nivou. On je za naš portal ocenio da je to signal da bi lokalni izbori morali da se razdvoje od republi?kih izbora.

– Bilo bi neuporedivo bolje da se lokalni izbori održavaju odvojeno i za lokalne i za politi?are koji deluju na nacionalnom nivou. Me?utim, nažalost, to je pitanje politi?ke odluke predstavnika državne vlasti, budu?i da je u njihovim rukama raspisivanje nacionalnih i lokalnih izbora – naveo je on.

Paunovi? napominje da lokalna vlast ne bi smela da bude talac visoke politike, jer se na tom nivou rešavaju životni problemi gra?ana. On je istakao i to da u postoje?im okolnostima ekonomske krize centralna vlast mora da ?uje glas lokalnih samouprava, koje su zainteresovane da se uklju?e u proces utvr?ivanja mera koje ?e u tom pogledu sprovoditi nova republi?ka vlada.

– Mere štednje koje moraju uslediti nakon formiranja republi?ke vlade sasvim izvesno ?e se odraziti na funkcionisanje svih nivoa vlasti, zbog ?ega je SKGO apelovala na u?esnike u pregovorima o novoj vladi da se te mere usaglase sa predstavnicima lokalne vlasti, a kako ne bismo došli u situaciju da se kao 2009. godine opštinama i gradovima preko no?i drasti?no srežu transferi, zbog ?ega je veliki broj opšptina doveden u veoma tešku situaciju. Naš cilj je da ovim apelom centralnoj vlasti skrenemo pažnju da postoji i lokalni nivo vlasti i da se preduzimanju odre?enih mera na državnom nivou mora pristupiti u dogovoru sa lokalnim vlastima – kazao je Paunovi?.

On je podvukao i da bi bilo logi?no da se ubudu?e mere štednje ne prelamaju isklju?ivo preko le?a nižih nivoa vlasti, ve? da se smanjaju i “necelishodni troškovi ogromne državne administracije”.

– A to podrazumeva i donošenje niza propisa koji bi omogu?ili smanjenje te administracije, što se nije u?inilo u prethodnom mandatu uprkos brojnim najavama da se ide u tom pravcu – rekao je Paunovi?.

Svetlana Ratkov (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!