Vojvodina plaća ekonomsku krizu

21 Jul 2010

Kako sada stvari stoje u našoj zemlji, ceh za krizu stiže na naplatu Vojvodini. Gde najviše ima najviše se moralo uzeti

Globalna ekonomska kriza nije promašila nikoga ili, bolje reći, da su se retki izvukli, ali će svakako neko morati da plati nastalu ekonomsku štetu. Kako sada stvari stoje u našoj zemlji, sve su prilike da ceh za krizu stiže na naplatu Vojvodini. Gde najviše ima najviše se moralo uzeti da bi se barem malo ublažile posledice ekonomskog sunovrata, a najviše je bilo naravno u Vojvodini.
Od početka ekonomske krize u celoj zemlji konstantno padaju zarade (merene evrom), raste nezaposlenost, sve više je prezaduženih i blokiranih firmi… “Kako svima tako i nama“, izgleda za Vojvodinu nije važilo jer su je negativni trendovi zahvatili u najvećoj meri. Elem, otkako nam je kriza došle, bez posla su najbrže ostajali Vojvođani i najviše je katanaca stavljeno na ovdašnja preduzeća. Broj zaposlenih je od početka svetske ekonomske krize, odnosno od kraja 2008. do marta ove godine, u Srbiji pao za oko 160.000 i dostigao istorijski minimum u poslednjih nekoliko decenija. A samo u Vojvodini posao je izgubilo 45.000 ljudi. U ravnici je, dakle, ugašeno gotovo 30 odsto izgubljenih radnih mesta u zemlji! Za 15 kriznih meseci broj zaposlenih u Srbiji pao je sa dva miliona na 1.841.000, a u Vojvodini sa 533.000 na 488.000.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u martu 2010. godine u Srbiji je bilo zaposleno 1.841.000 ljudi, od toga 1.357.000 u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, a 485.000 u privatnom sektoru. U istom periodu 488.000 Vojvođana imalo je posao – njih 354.000 u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, a 133.000 u privatnom sektoru.
– Kriva zaposlenosti u Vojvodini pokazuje da se trend smanjenja nastavlja i u 2010. godini. U martu je došlo do blagog povećanja broja zaposlenih, što prepisujemo uticaju sezone jer ako posmatramo mart 2009. godine uočavamo da se broj zaposlenih smanjio za 15.000 lica, dok je u odnosu na prosek iz 2008. godine zaposlenost smanjena za 8,4 odsto, odnosno za 45.000 lica – navodi se u analizi Saveza samostalnih sindikata Vojvodine uz ocenu da tržište rada u AP Vojvodini karakteriše visoka nezaposlenost, velika prikrivena nezaposlenost, nisko učešće zaposlenosti u privatnom sektoru i nedovoljna mobilnost radne snage.
Prema poslednjem statističkom merenju stopa nezaposlenosti od 20,9 odsto najviša je u Vojvodini. U centralnoj Srbiji je 20,6, a najmanja u Beogradu – 14 odsto.  Poslednji mesečni statistički bilten Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže da je u Srbiji za godinu dana, od prošlog do ovog marta, nezaposlenost povećana za 2,36 odsto. U Vojvodini je rasla brže – veća je 2,7 odsto. Najviše nezaposlenih na teritoriji Vojvodine bilo je u maju 2009. godine – 204.345 lica.
Nije tu kraj. U SSSV upozoravaju da će se armiji zvanično nezaposlenih, nakon primene novog Zakona o stečaju, pridružiti i radnici firmi čiji su računi u blokadi duže od tri godine. Jer, u skladu sa novim Zakonom o stečaju u Srbiji se od 31.03.2010. primenjuje automatski stečaj preduzeća, udruženja, zadruga i sporstkih društava čiji su računi u blokadi tri godine ili duže.
I opet će Vojvođani najgore proći jer je više od trećine ukupno raskinutih privatizacija puklo baš ovde. Da budemo precizniji – u Akcijski fond je do 10. juna 2010. godine nakon raskida privatizacionih ugovora prenet kapital 507 preduzeća, od čega je ugovor o prodaji raskinut kod 168 preduzeća sa teritorije Vojvodine. Većina ovih preduzeća je nakon raskida ostala prezadužena, sa blokiranim računom i negativnim kapitalom.
Ni sa zaradama nismo jednako stali. Vojvođani koji imaju posao u kovertama kući ne nose srpski prosek već i od toga manje. Pre dve godine stvari su drugačije stajale. Recimo, u aprilu 2008. ukupna prosečna neto zarada u Srbiji je iznosila 32.562 dinara. Vojvođani su tog meseca u proseku zarađivali 33.184 dinara. Prošle godine, isto u aprilu, zarada u Srbiji je iznosila 32.571 dinara, a Vojvodina je pala ispod toga (na 32.068 dinara) i više nije uspevala da preskoči prosek. U aprilu 2010. godine prosečna plata u Srbiji je 34.952 dinara, a u Vojvodini je 34.517 dinara.
Recimo i da među prvih pet opština u zemlji sa najvišim platama nema vojvođanskih. Opštine sa najvišim platama, pored Novog Beograda (50.064 dinara), su Lajkovac – 46.833 dinara, Lazarevac – 46.315 dinara, slede Zemun i Vračar. U većini delatnosti, onako kako ih statistika podelila, Vojvođani su ispod proseka. Recimo, u poslovima sa nekretninama republička prosečna plata je 39.303 dinara, a vojvođanska je 29.224 dinara, u vojvođanskom zdravstvu i socijalnom radu je 35.248, a prosek Srbije je 36.166 dinara…
Zarada iznad prosečne zarade je zabeležena samo u sedam opština Vojvodine. U Bačkoj Palanci prosek je 44.916 dinara, u Novom Sadu 41.307 dinara, u Vršcu je 41.083 dinara, u Beočinu 40.847, u Apatinu 37.535 dinara, Pančevu 38.643 dinara i Zrenjaninu 35.961 dinara. U svim ostalim opštinama Vojvodine, prosečna zarada je manja od republičkog proseka.

Ljubica Blitva-Trošić

Podelite ovu stranicu!