Vojvodina: Hljeb, pite i kolači uz policijski nadzor

25 Oct 2014

Albanci i Bošnjaci iz Sandžaka u Novom Sadu su dobili 24-satnu policijsku zašitu nakon što su demolirane njihove radnje

Novosadski pekari više se ne bude prvi. Kad prije svitanja do?u da podlože pe?i za svježi hljeb, pite i kola?e, pred pekarom ih do?eka policijski automobil i jedan do dva policajca, koji budno motre na sve ulaze i izlaze njihovih radnji.

I kad glavni novosadski imam, Fadil ef. Murati, krene klanjati rani sabah, pred mesdžidom ga do?eka policijska patrola. Mrak je i kiša pada, ali oni neumorno šetaju oko zgrade imamove ku?e i mesdžida…

Novosadski policajci dobrojutro požele i Novopazarcu Esku Šaboti?u, vlasniku prve halal ?evabdžinice u Novom Sadu i predsjedniku humanitanog društva Edeb, vlasniku lanca pekara i picerija “Evropa” Bajramu Temaju iz Prizrena, Sibeli Miralj iz Novog Pazara i njenom poslodavcu Ersinu Etemovi?u, vlasniku fast fooda “Baš ?evap”, i radnicima pekare “AS Pek”, ?iji je vlasnik Albanac sa Kosova…

Kako ih policajci ujutro do?ekaju, tako ih u kasne sate i isprate, a onda nastave dežurati ispred radnji ovih ljudi kako bi ih sa?uvali od kamenovanja, paljenja, demoliranja…

‘Muslimani uvijek dobiju šamar’

Ovako je u Novom Sadu od one no?i kada su poslije nogometne utakmice u Beogradu izme?u Albanije i Srbije, na kojoj je bespilotna letjelica pronijela zastavu “velike Albanije”, širom Vojvodine polupane i popaljene pekare Albanaca i drugih manjinskih naroda, uglavom Bošnjaka iz Sandžaka.

PAN?I?: HULIGANI SU ZNALI GDE SU ALBANCI

?injenicu da su se napadi desili samo u Vojvodini, a ne i u drugim dijelovima Srbije, a koju su mnogi prokomentirali kao nastojanje Beograda da marginalizira multieti?nost Vojvodine, pisac Teofil Pan?i? komentira kao klasi?nu “trku za lovinom” – tamo gdje je ima. “Da se razumemo, Albanaca nema u drugim gradovima Srbije osim u Vojvodini. Iako ih ima, oni se na prste mogu prebrojati, a svi oni, kako su ih jadne svako malo maltretirali i proterivali, došli u Vojvodinu, koja im se ?inila kao oaza mira, kao mesto gde bi mogli da se skrase. Ti huligani koji su to uradili znali su da su oni ovde i za njima su došli”, rekao je Pan?i?.

“Pekari su zamijenili polupana stakla, sanirali su materijalnu štetu, ali ko ?e da namiri štetu koja je u?injena Vojvodini i manjinama koji u njoj žive?”, pita taksista ?or?e K., koji nas vozi do Medžlisa Islamske zajednice.

Dugo parkira auto, jer kako god okrene – smeta policijskoj patroli, koja osigurava tu zgradu 24 sata dnevno.

“Eto, gospo?o, mene je sramota Vas. Sramota me što ste došli videti ovu našu sramotu – da policija mora da ?uva imama i vernike koji do?u da se pomole. Neki kažu da je super to što ih ?uvaju. Ma, gde je to super?! To je sramota! U demokratiji su ljudi slobodni da se mole Bogu i njihovu imovinu ne treba ?uvati pendrekom i pištoljem”, govori ?or?e s mješavinom ljutnje i neugode.

“Da?e valjda Bog da drugi put kad do?ete pri?amo lepšu pri?u”, kaže na kraju i maše kroz prozor razdrdanog auta.

Fadil ef. Murati, ro?en u Gostivaru, u Makedoniji, u Novom Sadu je imam ve? 32 godine. Kaže da se svaka politi?ka nesuglasica, bilo da se dešava u samoj Srbiji, bilo u komšiluku – Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini ili Makedoniji – uvijek odrazi na muslimane u Vojvodini.

“Ovdje je 20.000 muslimana – Albanaca, Goranaca, Bošnjaka, Roma… Nekako mi uvek dobijemo šamar. Dobijali smo šamare kada je Kosovo proglasilo samostalnost, dobijali smo ih kada je NATO bormbardovao Srbiju zbog rata u Bosni i Hercegovini… Kako god okreneš, po nama udare.”

Kaže da je još od 1982. godine Odbor Islamske zajednice traži da izgradi džamiju, ali da vlasti to ne dozvoljavaju i pokazuje rješenja iz Ministarstva za vere i Službe za urbanizam, u kojim piše da se “džamija sa minaretom ne uklapa u arhitekturu Novog Sada”.

No, više od same džamije imama brine to što se napadi na manjine u Vojvodini ?esto dešavaju i žali što se tamošnji muslimani op?enito malo obrazuju.

“Kada si neobrazovan, onda ne znaš ni da tražiš svoja prava, ne znaš šta te sleduje, za što trebaš da se boriš, kako da se zaštitiš.”

On je, kaže, obišao sve napadnute pekare i restorane i ne plaši se toliko kamenica koliko “Molotovljevih koktela”.

“Kad ti to ubace kroz prozor, onda ti nema spasa“, veli i isti?e da je ovo prvi put da je policija reagirala i poslala zaštitu.Incidenti

“Samo se nadam da ?e ovaj put i po?inioci biti kažnjeni”, kaže dok nas prati i upozorava da ne fotografiramo policajce, kako ne bi bilo “dodatnog belaja”.

‘Napadnuti su i Srbi’

U pekaru i piceriju “Evropa”, jedan od tri velika i moderna objekta u vlasništvu Bajrama Temaja, a koja je tako?er kamenovana, vozi nas Momir, Srbin iz Novog Sada. Godinama je ve? uposlen u “Evropi”, gdje dostavnim vozilom prevozi sirovine za peciva.

“Svi smo se mi sku?ili kod Bajrama. On zapošljava 60 radnika, a od toga je samo sedam Albanaca, sve ostalo smo mi – Srbi. I sad je neko napao na Bajramovu radnju!? Kao – napali su Albanca, a ne znaju da su napali sve nas, da su napali celi Novi Sad i Vojvodinu”, pri?a Momir.

SEJDINOVI?: KAZNE MORAJU BITI RIGOROZNE

Koordinator koalicije nevladinih organizacija Gra?anska Vojvodina Nedim Sejdinovi? sumnja da ?e napada?i biti kažnjeni. “Potrebno je temeljno istražiti sve ove doga?aje, po?ev od same utakmice, pa do svakog incidenta ponaosob. Naravno, kazne moraju da budu rigorozne. Plašim se da ?e, me?utim, biti kao ranijih godina, da ?e biti simboli?ne kazne, a da motivi i uzroci nikada ne?e biti saznati. Neki moji prijatelji su pre otkrivanja po?inilaca rekli da ?e biti u pitanju ‘maloletnici,’ jer je to idealna prilika da se prikrije delo i njegova pozadina”, rekao je Sejdinovi?.

Kaže da u “Evropi” ima redovnu platu, pla?ene sve doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje, ali da mu u glavu ne može stati to “šta je neki Albanac, ili bilo ko u Novom Sadu, kriv zbog tamo neke utakmice”.

Bajram Temaj je iz Prizrena u Novi Sad došao 1987. godine i otvorio tri pekare s picerijom i restoranom, a tu su ro?ena i njegova djeca.

“Svejedno, ja opet nisam njima ravan. Opet me ne prihva?aju. Ja zapošljavam i Srbe, i Ma?are, i Rusine, najmanje sam Albanaca zaposlio, ali – džaba. Dežurni šalter moje pekare napadnut je u pola dva ujutro. Radnice su se prestravile, kažu da je puklo kao granata i prava je sre?a da niko nije poginuo. Napada?i su dva mlada huligana, jedan ima jedva 17 godina. Majka mu je prosvetni radnik, zamislite to. Njegov otac je došao da mi se izvini i da novac za stakla. Rekao sam mu da taj novac uloži u vaspitanje svog deteta”, pri?a Bajram i moli da zapišem da su napadi na njegove objekte veoma ?esti.

“Znam i to da je ovo deo neke druge, puno ve?e pri?e. To su priznali i ti momci koji su se u?lanili u tu navija?ku skupinu ‘Vojvodina’, a njih su nahuškali neki stariji. Ovde Albanci stradaju kad god se Srbija s nekim zavadi, kad god je neka utakmica. kad igra Srbija sa Hrvatskom, Srbija sa Bosnom, ali i kad igraju Crvena zvezda i Partizan. Na nama uvek istresu bes. Da vam ne pri?am kako je Albancima bilo kad je na Kosovu zapaljen samostan, kako su napadali sve muslimane, bez obzira odakle su, kada je NATO ga?ao Srbiju. Ja više i ne znam koliko su me puta napali, uvredili, a ovo je prvi put za sve te godine da je policija reagovala”, ogor?eno pri?a Bajram i žali se na komšiju iz Drvara (Bosna i Hercegovina), gazdu kafea do njegove pekare, koji je, kaže, dok je on ?istio polomljena stakla, puštao nacionalisti?ke pjesme.

Šta kad policija ode

Sibela Miralj je u Novom Sadu tek od aprila ove godine. Tu se zaposlila u fast foodu “Baš ?evap”, kod “zemljaka” Ersina Etemovi?a iz Novog Pazara. Kaže da je za dlaku izbjegla da bude teško ozlije?ena.

GRUHONJI?: UMANJIVANJE VELI?INE NEDELA

Dinko Gruhonji?, predsjednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, plaši se da ?e Tužilaštvo osobe koje su izvršile napad na pekare goniti za “krivi?no delo ošte?enje tu?e stvari, a ne za krivi?no delo raspirivanja nacionalne, verske i rasne mržnje, a sve kako bi umanjili i kaznu i veli?inu po?injenog nedela”.

“Radila sam do jedan ujutro i pošto je bilo lepo vreme, prešla sam u trafiku prekoputa, da sa drugaricom popijem kafu. Ina?e, ostanem do pola dva, dok sve fino o?istim, prebrišem… Tako smo sedele i odjednom smo videle dva mlada de?ka kako tr?e. Ispred njih je bio još jedan. Mislile smo da ga teraju, da ho?e da se tuku. Me?utim, odjednom su stali i izlog sasuli kamenicama, ustvari stenama. Da sam bila unutra, verovatno bih bila ili mrtva, ili teško povre?ena”, pri?a Sibila dok pokazuje rupe na staklu.

Kaže da je ?itav život rasla u Srbiji, ali da ovo nikad nije doživjela.

“Uvek sam mislila da ljudi preteruju, sve dok nisam ovo doživela. Ali se pitam kakve veze imamo mi iz Sandžaka sa nekom utakmicom protiv Albanije. Ti momci trebaju ili da nau?e geografiju, ili da se nau?e biti ljudi“, zaklju?uje.

Policajci koji ?uvaju napadnute radnje ne žele razgovarati, niti dopuštaju da ih se fotografira. Jedan kratko kaže: “Naše je da radimo što nam je nare?eno, i to je sva pri?a.”

Iako su vlasnici napadnutih radnji trenutno zadovoljni što imaju policijsku zaštitu i što su identificirani napada?i, ipak se pitaju da li ?e krivci biti adekvatno kažnjeni i strahuju šta ?e se desiti kad policija jednog dana “ode svojim drugim poslom”.

(Al Jazeera)

Podelite ovu stranicu!