Vojvodina dobija razvojnu banku, imovinu i nove nadležnosti

12 Sep 2008

Posle drugog čitanja, u DS-u, G17 plus i SVM-u, sačinjena nova verzija statuta APV Posle tronedeljn…

Posle drugog čitanja, u DS-u, G17 plus i SVM-u, sačinjena nova verzija statuta APV

Posle tronedeljnog usaglašavanja sa Savezom vojvođanskih Mađara, radna verzija statuta APV koju je sačinila Demokratska stranka nije pretrpela mnogo izmena.

I u novom tekstu zadržana su nova rešenja o promeni naziva Izvršnog veća u vladu Vojvodine, kao i odredbe o regionalnoj i međunarodnoj saradnji Pokrajine, te pravu pokrajinskog parlamenta i vlade da donose zakonske odluke, odnosno pokrajinske uredbe u okviru svojih nadležnosti.

Nova nezvanična verzija vojvođanskog statuta koju potpisuju koalicija “Za evropsku Vojvodinu – Demokratska stranka – G17 plus – Boris Tadić” i Mađarska koalicija, tako se u većem delu poklapa s radnom verzijom predloga koji je sačinio Pokrajinski odbor Demokratske stranke, a čije delove je naš list već objavio. U novom tekstu, koji je “Dnevnik” juče dobio, određene izmene ipak postoje, i to u delu kojim se definišu nadležnosti Pokrajine.

Vojvodina, po ovom nacrtu, može da uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblastima prostornog planiranja, regionalnog razvoja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, turizma i ugostiteljstva, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, saobraćaja, prosvete, sporta, kulture, nauke, zdravstva i socijalne zaštite, javnog informisanja, razvoja infrastrukture i kapitalnih ulaganja i drugim.

U okviru ovih nadležnosti predviđeno je, između ostalog, osnivanje razvojne banke Vojvodine radi podsticanja privrednog i društvenog razvoja Pokrajine. Ustanovljeno je i pravo Pokrajine na to da donosi, sprovodi i nadzire mere agrarne politike i ruralnog razvoja u skladu sa strategijom razvoja poljoprivrede Republike Srbije. Pokrajinski organi moći će da učestvuju u odlučivanju o korišćenju prirodnih bogatstava i mineralnih sirovina na svom području. U oblasti saobraćaja, predviđeno je pravo APV da osniva javno preduzeće za upravljanje javnim putevima na teritoriji APV, kao i javno preduzeće za upravljanje plovnim putevimau Pokrajini. Pokrajinski organi moći će da osnivaju i ustanove sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, kao i ustanove socijale zaštite. Među novim ingerencijama Vojvodine je i pravo na osnivanje javne radiodifuzne ustanove APV.

I u novoj, takođe nezvaničnoj verziji najvišeg pravnog akta APV, koja je juče dostavljena ostalim strankama iz vladajuće vojvođanske koalicije, Vojvodina je definisana kao “autonomna pokrajina svih građana koji u njoj žive, u sastavu Republike Srbije, nastala na osnovu posebnih nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava svoga područja, kao višenacionalna, višekulturna i višekonfesionalna demokratska evropska regija, integrisana u evropski poredak”. 

Skupština Vojvodine je “najviše predstavničko telo i nosilac normativne vlasti u APV”. Ona će i dalje imati 120 poslanika, a novom verzijom preuzeta je i odredba aktuelnog Statuta APV po kojoj u pokrajinskom parlamentu svaka vojvođanska opština mora imati barem jednog predstavnika. Ovakava odredba nije bila predviđena u prvoj verziji, a njeno vraćanje u radni teskt znači da će u Pokrajini i dalje, barem delom, biti zadržan i većinski izborni sistem, o čemu je, inače, bilo dosta polemike tokom prethodnih nekoliko godina.

Skupština Vojvodine će, uz postojeće nadležnosti, i po ovoj verziji prvi put moći da donosi pokrajinske zakonske odluke u okviru nadležnosti APV. Ona će imati pravo na to da uređuje nadležnosti u oblastima utvrđenim Ustavom Srbije, ali i da svojim privremenim odlukama uređuje pitanja od republičkog značaja o kojima nije donet zakon.

Nacrtom statuta predviđeno je i formiranje saveta nacionalnih zajednica, kao posebnog tela Skupštine Vojvodine. U drugoj radnoj verziji precizirano je da će to telo imati 30 članova, od kojih će polovinu činiti poslanici većinske nacionalne zajednice, dok će se broj predstavnika manjinskih zajednica odrediti srazmerno njihovoj zastupljenosti u parlamentu. Mišljenje ovog saveta obavezno će se pribavljati prilikom rešavanja pitanja koja se tiču ostvarivanja manjinskih prava.

Vladu APV, kao nosioca izvršne vlasti, činiće pokrajinski ministri. Jedna od novina u njenoj nadležnosti, kako je to predviđeno i u prvom rukopisu DS-a, biće pravo na donošenje pokrajinskih uredbi. U nadležnostima pokrajinske vlade je i da zaključuje međunarodne sporazume iz oblasti koje su u nadležnosti APV. Vlada Vojvodine upravlja i raspolaže i imovinom APV, u skladu sa zakonom.

Pokrajina će moći i da predlaže mrežu sudova na svojoj teritoriji, te sudiju za Visoki savet sudstva, javnog tužioca u Državno veće tužilaca i kandidata za sudiju Ustavnog suda.

U okviru međunarodne saradnje, uz pravo uključivanja u evropska i svetska udruženja regiona, predviđeno je i pravo Pokrajine da osniva predstavništva u inostranstvu “radi promocije i unapređenja svojih privrednih, naučnih, obrazovnih, kulturnih i turističkih kapaciteta”.
Novim statutom prvi put su regulisane institucije pokrajinskog ombudsmana i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, koje su u međuvremenu ustanovljene nakon donošenja takozvanog omnibus-zakona.

I u drugoj radnoj verziji statuta zadržano je rešenje da se u Pokrajini formira šest pokrajinskih upravnih okruga: u Bačkoj, sa sedištima u Subotici i Somboru, u Banatu, sa sedištima u Kikindi, Vršcu i Zrenjaninu, i u Sremu, sa sedištem u Sremskoj Mitrovici. Međutim, Liga socijaldemokrata Vojvodine, inače članica vladajuće koalicije u Banovini, već je najavila da će uložiti amandman na predlog statuta ukoliko Pančevo izgubi status sedišta Južnobanatskog okruga.

U radnoj verziji statuta preuzeta je ustavna odredba po kojoj će budžet APV iznositi najmanje sedam procenata budžeta Srbije, od čega će se tri sedmine koristiti za finansiranje kapitalnih rashoda.
Pitanje imovine definisano je samo načelnom odredbom po kojoj su u javnoj svojini APV “sve pokretne i nepokretne stvari utvrđene zakonom i statutom, a pre svega stvari u javnoj svojini koje koriste organi APV i javne službe čiji je ona osnivač”.

U službenoj upotrebi u pokrajinskim organima su srpski jezik i ćirilično pismo, te mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma. A novom verzijom predviđeno je da se primena latiničnog pisma srpskog jezika uredi pokrajinskom zakonskom odlukom.

Inače, iako je bilo više kritika na račun vodećih stranaka u pokrajinskoj vlasti da novim stautom APV, između ostalog, pokušavaju da formiraju i posebnu vojvođansku policiju, takve odredbe ne postoje ni u prvom ni u drugom radnom nacrtu vojvođanskog statuta u koje je naš list imao uvid.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!