Vojvodina dobija razvojnu banku, imovinu i nove nadležnosti

12 Sep 2008

Posle drugog

Posle drugog ?itanja, u DS-u, G17 plus i SVM-u, sa?injena nova verzija statuta APV

Posle tronedeljnog usaglašavanja sa Savezom vojvo?anskih Ma?ara, radna verzija statuta APV koju je sa?inila Demokratska stranka nije pretrpela mnogo izmena.

I u novom tekstu zadržana su nova rešenja o promeni naziva Izvršnog ve?a u vladu Vojvodine, kao i odredbe o regionalnoj i me?unarodnoj saradnji Pokrajine, te pravu pokrajinskog parlamenta i vlade da donose zakonske odluke, odnosno pokrajinske uredbe u okviru svojih nadležnosti.

Nova nezvani?na verzija vojvo?anskog statuta koju potpisuju koalicija “Za evropsku Vojvodinu – Demokratska stranka – G17 plus – Boris Tadi?” i Ma?arska koalicija, tako se u ve?em delu poklapa s radnom verzijom predloga koji je sa?inio Pokrajinski odbor Demokratske stranke, a ?ije delove je naš list ve? objavio. U novom tekstu, koji je “Dnevnik” ju?e dobio, odre?ene izmene ipak postoje, i to u delu kojim se definišu nadležnosti Pokrajine.

Vojvodina, po ovom nacrtu, može da ure?uje pitanja od pokrajinskog zna?aja u oblastima prostornog planiranja, regionalnog razvoja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, turizma i ugostiteljstva, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, saobra?aja, prosvete, sporta, kulture, nauke, zdravstva i socijalne zaštite, javnog informisanja, razvoja infrastrukture i kapitalnih ulaganja i drugim.

U okviru ovih nadležnosti predvi?eno je, izme?u ostalog, osnivanje razvojne banke Vojvodine radi podsticanja privrednog i društvenog razvoja Pokrajine. Ustanovljeno je i pravo Pokrajine na to da donosi, sprovodi i nadzire mere agrarne politike i ruralnog razvoja u skladu sa strategijom razvoja poljoprivrede Republike Srbije. Pokrajinski organi mo?i ?e da u?estvuju u odlu?ivanju o koriš?enju prirodnih bogatstava i mineralnih sirovina na svom podru?ju. U oblasti saobra?aja, predvi?eno je pravo APV da osniva javno preduze?e za upravljanje javnim putevima na teritoriji APV, kao i javno preduze?e za upravljanje plovnim putevimau Pokrajini. Pokrajinski organi mo?i ?e da osnivaju i ustanove sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, kao i ustanove socijale zaštite. Me?u novim ingerencijama Vojvodine je i pravo na osnivanje javne radiodifuzne ustanove APV.

I u novoj, tako?e nezvani?noj verziji najvišeg pravnog akta APV, koja je ju?e dostavljena ostalim strankama iz vladaju?e vojvo?anske koalicije, Vojvodina je definisana kao “autonomna pokrajina svih gra?ana koji u njoj žive, u sastavu Republike Srbije, nastala na osnovu posebnih nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava svoga podru?ja, kao višenacionalna, višekulturna i višekonfesionalna demokratska evropska regija, integrisana u evropski poredak”. 

Skupština Vojvodine je “najviše predstavni?ko telo i nosilac normativne vlasti u APV”. Ona ?e i dalje imati 120 poslanika, a novom verzijom preuzeta je i odredba aktuelnog Statuta APV po kojoj u pokrajinskom parlamentu svaka vojvo?anska opština mora imati barem jednog predstavnika. Ovakava odredba nije bila predvi?ena u prvoj verziji, a njeno vra?anje u radni teskt zna?i da ?e u Pokrajini i dalje, barem delom, biti zadržan i ve?inski izborni sistem, o ?emu je, ina?e, bilo dosta polemike tokom prethodnih nekoliko godina.

Skupština Vojvodine ?e, uz postoje?e nadležnosti, i po ovoj verziji prvi put mo?i da donosi pokrajinske zakonske odluke u okviru nadležnosti APV. Ona ?e imati pravo na to da ure?uje nadležnosti u oblastima utvr?enim Ustavom Srbije, ali i da svojim privremenim odlukama ure?uje pitanja od republi?kog zna?aja o kojima nije donet zakon.

Nacrtom statuta predvi?eno je i formiranje saveta nacionalnih zajednica, kao posebnog tela Skupštine Vojvodine. U drugoj radnoj verziji precizirano je da ?e to telo imati 30 ?lanova, od kojih ?e polovinu ?initi poslanici ve?inske nacionalne zajednice, dok ?e se broj predstavnika manjinskih zajednica odrediti srazmerno njihovoj zastupljenosti u parlamentu. Mišljenje ovog saveta obavezno ?e se pribavljati prilikom rešavanja pitanja koja se ti?u ostvarivanja manjinskih prava.

Vladu APV, kao nosioca izvršne vlasti, ?ini?e pokrajinski ministri. Jedna od novina u njenoj nadležnosti, kako je to predvi?eno i u prvom rukopisu DS-a, bi?e pravo na donošenje pokrajinskih uredbi. U nadležnostima pokrajinske vlade je i da zaklju?uje me?unarodne sporazume iz oblasti koje su u nadležnosti APV. Vlada Vojvodine upravlja i raspolaže i imovinom APV, u skladu sa zakonom.

Pokrajina ?e mo?i i da predlaže mrežu sudova na svojoj teritoriji, te sudiju za Visoki savet sudstva, javnog tužioca u Državno ve?e tužilaca i kandidata za sudiju Ustavnog suda.

U okviru me?unarodne saradnje, uz pravo uklju?ivanja u evropska i svetska udruženja regiona, predvi?eno je i pravo Pokrajine da osniva predstavništva u inostranstvu “radi promocije i unapre?enja svojih privrednih, nau?nih, obrazovnih, kulturnih i turisti?kih kapaciteta”.
Novim statutom prvi put su regulisane institucije pokrajinskog ombudsmana i Vojvo?anske akademije nauka i umetnosti, koje su u me?uvremenu ustanovljene nakon donošenja takozvanog omnibus-zakona.

I u drugoj radnoj verziji statuta zadržano je rešenje da se u Pokrajini formira šest pokrajinskih upravnih okruga: u Ba?koj, sa sedištima u Subotici i Somboru, u Banatu, sa sedištima u Kikindi, Vršcu i Zrenjaninu, i u Sremu, sa sedištem u Sremskoj Mitrovici. Me?utim, Liga socijaldemokrata Vojvodine, ina?e ?lanica vladaju?e koalicije u Banovini, ve? je najavila da ?e uložiti amandman na predlog statuta ukoliko Pan?evo izgubi status sedišta Južnobanatskog okruga.

U radnoj verziji statuta preuzeta je ustavna odredba po kojoj ?e budžet APV iznositi najmanje sedam procenata budžeta Srbije, od ?ega ?e se tri sedmine koristiti za finansiranje kapitalnih rashoda.
Pitanje imovine definisano je samo na?elnom odredbom po kojoj su u javnoj svojini APV “sve pokretne i nepokretne stvari utvr?ene zakonom i statutom, a pre svega stvari u javnoj svojini koje koriste organi APV i javne službe ?iji je ona osniva?”.

U službenoj upotrebi u pokrajinskim organima su srpski jezik i ?irili?no pismo, te ma?arski, slova?ki, hrvatski, rumunski i rusinski jezik i njihova pisma. A novom verzijom predvi?eno je da se primena latini?nog pisma srpskog jezika uredi pokrajinskom zakonskom odlukom.

Ina?e, iako je bilo više kritika na ra?un vode?ih stranaka u pokrajinskoj vlasti da novim stautom APV, izme?u ostalog, pokušavaju da formiraju i posebnu vojvo?ansku policiju, takve odredbe ne postoje ni u prvom ni u drugom radnom nacrtu vojvo?anskog statuta u koje je naš list imao uvid.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!