Vojvođanski statut na udaru centralista i nacionalista

02 Dec 2008

Na nau?nom skupu o predlogu statuta Vojvodine, održanom ju?e na Pravnom fakultetu u Beogradu, predstavnici pravne s…

VojvodinaNa nau?nom skupu o predlogu statuta Vojvodine, održanom ju?e na Pravnom fakultetu u Beogradu, predstavnici pravne struke i zastupnici vlasti izneli su suprotna mišljenja o ustavnosti i zakonitosti tog najvišeg pravnog akta Vojvodine koji je upu?en na izjašnjavanje Skupštini Srbije. Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Mirko Vasiljevi?, kao doma?in, predo?io je nameru organizacije skupa da pravna struka, pre nego što Skupština Srbije usvoji statut Vojvodine, kaže svoje mišljenje, eventualna upozorenja i kritike.
Brane?i tezu da je predlog statuta sa?injen u ustavnim okvirima, sekretar za upravu i propise u Izvršnom ve?u Vojvodine Tamaš Korhec je naglasio da statut nije obi?an, ve? atipi?an pravni akt, koji apsolutnom ve?inom donose zajedno dva najviša zakonodavna tela – Pokrajinska i Republi?ka skupština. Korhec je naveo da se statutom može ure?ivati svako pitanje vezano za položaj AP Vojvodine koje nije direktno utvr?eno zakonima i Ustavom Srbije.
Docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu i bivši ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lon?ar taksativno je nabrojao gde je predlogom statuta prekršen Ustav i zakoni Srbije i zatražio od Vlade da statut Vojvodine, pre nego što se na?e pred republi?kim poslanicima, uputi Ustavnom sudu Srbije i izbegne preglasavanja.
– Predlog ne krši Ustav samo zato da bi ga imitirao nego i zbog toga da bi proširio ustavne okvire pokrajinske autonomije. Re? je o uve?anju obima nadležnosti Vojvodine preko onog utvr?enog u Ustavu, o tipologiji pravnih akata koje donose pokrajinski organi i organizacije druga?ijoj od one koju utvr?uje Ustav, o formiranju mešovitog republi?ko-pokrajinskog tela radi „uspešnog“ obavljanja poslova iz nadležnosti Vojvodine kakavo Ustav ne poznaje, o, sa stanovišta Ustava, promašenom konceptu ure?enja pokrajinskih organa, o nepoštovanju ustavne odredbe po kojoj se vrste i visina izvornih prihoda AP odre?uju zakonom – rekao je profesor beogradskog Pravnog fakulteta Ratko Markovi?. On je naglasio da je situacija da statut Vojvodine, kao podzakonski akt, menja ne samo zakone nego i Ustav, i da proširuju?i ustavne okvire pokrajinske autonomije uzurpira nadležnosti Srbije, pravno neodrživa. On je dodao da je predlog statuta i zanatski ura?en na niskom nivou, i da su poslednju re? u njegovoj izradi imali ili politi?ari ili pravnici koji do svog zanata malo drže.
Komentarišu?i odredbe predloženog statuta profesor Slobodan Samardži? je rekao da se ide sa rešenjem da se Vojvodina bavi svojim pitanjima, a Srbija svojim iz Ustava, ali da se ne meša u pokrajinske stvari, odnosno na „stvaranje sistema Srbije bez Vojvodine“.On je rekao da ?e, ukoliko se usvoji ovaj tekst, uslediti polsedice u odnosima Srbije i Vojvodine, jer se „sli?no osnovnom zakonu potencira partnerstvo“.
– Sadašnji Ustav, šta god ja mislio o njemu, u ?lanu 1 definiše Srbiju kao državu srpskog naroda, a ?lan 6 statuta mu se teško suprotstavlja i tu nema tuma?enja – rekao je profesor Vladan Kutleši?.
Docent Vladan Petrov je konstatovao da neke protivustavne odredbe statuta i laik može primetiti, i konstatovao da su u tri grupe neustavnih odredbi najvažnije one koje Vojvodini daju elemente državnosti.
– Zaklju?ivanje me?unarodnih ugovora nemaju ni federalne jedinice, a kada ih imaju kao u Autsriji, Belgiji ili Nema?koj ograni?ene su ustavima tih zemalja, dok u Italiji, Španiji, Danskoj, Finskoj, Velikoj Britaniji takve nadležnosti nemaju ni federalne jedinice po njihovim ustavima. Nije je predvideo ni Ustav Srbije za autonomiju Vojvodine, ali predvi?a statut- konstatovao je Petrov.
U diskusiji su u?estvovali i profesor Kosta ?avoški, docent Tanasije Marinkovi?, savetnik predsednika Skupštine Vojvodine i poslednji predsednik Ustavnog suda Vojvodine Todor Gajinov, ina?e jedan od pisaca predloženog Statuta Vojvodine. On je rekao da se mora uzeti u obzir ?injenica da su ustav i Ustavni zakon odredili termine, po kojima se najviši pravni akt Vojvodine mora doneti do kraja godine i da stoga „mora imati neke nedostatke na koje je ukazano“.
Na ju?erašnjem skupu profesora prava predloženi statut Vojvodine nazvan je i „mini-ustavom“. Sve vreme su diskusiju pratile pojedine sudije Ustavnog suda Srbije, jer, ukoliko se od njega zatraži ocena ustavnosti, svih deset sudija ?e morati da bude jednoglasno za „da“ ili „ne“.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!