Vojvođanski korak po korak

19 Sep 2008

Od

Od omnibusa do novog Statuta APV
Nakon 17 godina važenja aktuelnog Statuta APV, koji je donet 1991. godine, posle ustavnih promena u Srbiji kojima su 1990. godine nadležnosti vojvo?anske autonomije svedene na minimum, o?ekivalo se da ?e novim statutom AP Vojvodine vojvo?ansko pitanje biti zatvoreno kroz donošenje novog najvišeg pravnog akta Pokrajine.
Novi vojvo?anski statut na?i ?e se na dnevnom redu pokrajinskog parlamenta 14. oktobra, nakon ?ega treba da dobije saglasnost i republi?kog parlamenta. Iako je ve? sad nesporno da ?e taj akt, ?iji je prednacrt trenutno u javnoj raspravi, dobiti dvotre?insku podršku, izvesno je da time svi zahtevi za vra?anje vojvo?anske autonomije ne?e biti zadovoljeni.

Tako su autonomisti?ke, ali i neke druge politi?ke opcije, ve? nagovestile da ?e njihova podrška novom statutu ipak biti “uslovna”. Naime, ovi politi?ki akteri ne skrivaju svoje nezadovoljstvo stepenom autonomije koji ?e biti uspostavljen novim statutom, ali istovremeno ukazuju i na ograni?enja koja su u tom pogledu postavljena novim Ustavom Srbije, usvojenim 2006. godine. Zato, uz podršku statutu, najavljuju i incijative za ustavne promene, pozivaju?i se pri tome i na rezultate ustavnog referenduma, pošto u Vojvodini Ustav nije dobio ve?insku podršku gra?ana.

Ina?e, promena ustavnog položaja Vojvodine je tema koja je s vremena na vreme bila uzrok politi?kih tenzija, kako na vojvo?anskoj, tako i na republi?koj politi?koj sceni. A nakon petooktobarskih promena 2000. godine usledili su i prvi formalni pokušaji da se status Pokrajine promeni. Umesto o?ekivanih ustavnih promena, kako je to bilo obe?ano u izbornom programu tadašnje Koalicije DOS, Vojvodina je posle nekoliko pokušaja da se izdejstvuje vojvo?anski osnovni zakon, 4. februara 2002. dobila takozvani omnibus-zakon kojim su Pokrajini delimi?no vra?ene nadležnosti koje su joj pripadale po tadašnjem Ustavu, ali su joj bile uskra?ene brojnim republi?kim zakonima.

Usaglašavanje omnibus-zakona izme?u Vlade Srbije i Pokrajinskog izvršnog ve?a trajalo je oko šest meseci, na nivou resornih ministarstava i sekretarijata. Kada je taj akt kona?no usvojen u republi?kom parlamentu, jedna od ocena njegovih predlaga?a bila je da je to “veliki korak za Beograd, ali mali za Vojvodinu”. Vojvo?anski omnibus-zakon usvojen je tesnom ve?inom u republi?kom parlamentu. Tada su Vojvodini prenete nadležnosti iz više od 20 oblasti, ali je to bio samo deo Platforme o ostvarivanju ustavnih nadležnosti Vojvodine koju su sa?inili pokrajinski organi vlasti. Za njega je glasalo 118 od 232 poslanika, protiv je bilo 72, a 42 uzdržana, dok jedan poslanik nije glasao. Ovo je bio i prvi test za do tada ?vrstu dvotre?insku poziciju DOS-a u srpskom parlamentu. Protiv omnibus-zakona bili su poslanici opozicionih stranaka iz redova SPS-a, SRS-a i SSJ-a, dok je DSS, tada još kao deo vladaju?e koalicije, bio uzdržan.

Ina?e, na predlog omnibus-zakona, koji je republi?kom parlamentu na usvajanje uputila Skupština AP Vojvodine, bilo je podneto više od 300 amandmana, a skupštinska rasprava trajala je duže od dve nedelje. Me?u tim amandmanima, tridesetak je podnela Vlada Srbije. Ovo je ujedno bio i prvi zakon usvojen na predlog Skupštine Vojvodine, a do sada i jedini.

Jedan od klju?nih rezultata omnibus-zakona bilo je formiranje Pokrajinskog fonda za razvoj, koji se punio novcem koji se Pokrajini vra?ao od privatizacije preduze?a s njene teritorije. Skupština Vojvodine je na osnovu omnibusa donela odluke o osnivanju više pokrajinskih institucija, poput Pokrajinskog zavoda za sport, JP za upravljanje Nacionalnim parkom “Fruška gora”. Me?u najzna?ajnijima, svakako su i osnivanje pokrajinskih javnih preduze?a za gazdovanje šumama i vodama “Vojvodinašume” i “Vode Vojvodine”.

Prednacrt novog statuta APV, koji su podržale sve vladaju?e stranke u Pokrajini – DS, SVM, G17 plus, LSV i SPS – prema ocenama njegovih autora, jeste ograni?en ustavnim rešenjima, ali ipak omogu?ava nešto šire nadležnosti Pokrajine. Neke od novina su i pravo APV da otvara predstavništva u inostranstvu, mogu?nost donošenja pokrajinskih zakonskih odluka, pravo na formiranje razvojne banke Vojvodine, šire nadležnosti u oblasti saobra?aja, formiranje pokrajinskih upravnih okruga i druge.

Bila jednom jedna Platforma

Usvajnje omnibus-zakona tadašnje vladaju?e stranke objasnile su strategijom “korak po korak” kad je re? o vra?anju vojvo?anske autonomije. U tom pogledu, ovaj omnibus dobio je i predznak “jedan”, pošto je najavljeno da ?e uskoro uslediti i omnibus 2, 3…

Me?utim, do realizacije tih obe?anja nikad nije došlo, što je, opet, pravdano skorim ustavnim promenama, do kojih je došlo tek krajem 2006. godine. A koliko je autonomisti?ki blok bio zadovoljan rešenjima koja je novi Ustav predvi?ao u pogledu statusa pokrajinske autonomije, jasno se videlo kroz njihovu kampanju za bojkot ustavnog referenduma. U me?uvremenu, politi?ki akteri u Vojvodini su, pripremaju?i se za ustavne promene, pokušavali da usaglase tekst konstitutivnog akta Vojvodine s namerom da se on ugradi u novi Ustav. Ta pri?a, me?utim, nikad nije dobila formalni epilog, ali je Pokrajinsko izvršno ve?e pre ustavnih promena sa?inilo Platformu o položaju AP Vojvodine u novom Ustavu Srbije, koja je predvi?ala zakonodavna i izvršna ovlaš?enja Pokrajine u domenu njenih nadležnosti, delimi?nu sudsku autonomiju, te pravo Pokrajine na imovinu i vlastite prihode. Nakon donošenja novog Ustava, vladaju?e stranke u Vojvodini bile su podeljene oko toga da li je ova platforma izneverena ili je najvišim pravnim aktom Srbije ipak delimi?no prihva?ena. Ipak, novina u novom Ustavu, kad je re? o Vojvodini, jeste odredba kojom je predvi?eno da budžet APV iznosi najmanje sedam procenata republi?kog budžeta, te da najve?i deo tih para bude plasiran u kapitalne projekte u Pokrajini.

Podelite ovu stranicu!