Vojvođanski klub: Vlast izgubila osećaj za realnost

17 Jan 2014

Budućnost u koju nas takva vlast uvodi može biti samo haos

Imajući u vidu da je u toku takozvano “usaglašavanje” Statuta Vojvodine i Ustava Republike Srbije, kao i da se već mesecima nagoveštavaju novi republički izbori, Vojvođanski klub skreće pažnju javnosti na činjenice koje ukazuju na potpuni gubitak realnosti od strane vladajuće stranke i njenog najužeg rukovodstva, što je pogubno za državu na čijem su čelu. Najvažnije od tih činjenica navodimo hronološkim redom:

1. Kada gospodin Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, izjavi da će Kina u region centralne i istočne Evrope investirati 10.000 milijardi evra umesto 10 milijardi, to se ne može posmatrati ni kao lapsus, niti kao greška prevodioca, jer: ministar prirodnih resursa bi morao da ima globalnu sliku finansijskih mogućnosti i odnosa, makar u oblasti za koju je nadležan. Ukoliko je nema, a očito je da je nema, postavlja se pitanje: kako taj čovek upravlja bilo čime?

2. Gradonačelnik Novog Sada, gospodin Miloš Vučević izjavljuje da je u Novom Sadu smanjeno nasilje i da je Novi Sad bezbedan grad, što bi bio potpuni nonsens, kada to ne bi izgovarala osoba koja je dužna da obezbedi uslove da Novi Sad to zaista i postane.

3. Aleksandar Vučić, koji je naučigled svih uzurpirao funkcije predsednika Vlade i predsednika države i pripojio ih izmišljenoj funkciji “prvog potpredsednika Vlade”, izjavljuje da je u Srbiji povećan procenat zaposlenih i smanjena nezaposlenost. Takva izjava se ne može okarakterisati ni kao glupost, ni kao neinformisanost. To je potpuno potiranje realnosti i uvođenje u virtuelni svet u kome je većina građana srećna, zaposlena, prima redovno plate i jedva čeka izbore da glasa za SNS. Ali to nije realnost! Realnost je dramatična nezaposlenost, posebno mladih, nasilje na ulicama, kriminal i beznađe u koje se sve više utapamo!

4. Ministar privrede Saša Radulović iznosi planove o ukidanju doprinosa za zdravstvo, nemajući nikakve predstave šta bi to zaista značilo, uslovljavajući svoj ostanak na mestu ministra donošenjem novog Zakona o radu, koji bi trebao da nas uvede u potpuni (neo)liberalni kapitalizam na naprednjački način, u kome bi svi penzioneri dobijali zagarantovani minimum, koji bi im obezbedio samo da (možda) ne umru od gladi, dok bi ostatak penzije primali “iz privatnih fondova koje su uplaćivali”. Znali li ministar uopšte koliko je onih koji uplaćuju u privatne penzijske fondove, pošto ga očito ne zanima odakle bi zaposleni koji jedva sastavljaju kraj s krajem uopšte mogli da uplaćuju u njih? U kojoj stvarnosti gospodin Radulović uopšte živi? Šta on zna o platama i penzijama? I, da li ga to uopšte zanima?

5. Da li će se u to sveopšte pristajanje na politiku kao marketing, koja raskida i poslednje veze sa stvarnošću, utopiti i izjave gospodina Vučića o “slučaju Ćuruvija”? Da li ćemo prihvatiti da se onaj koji je izjavljivao “Kad-tad ću se osvetiti Ćuruviji…!” danas predstavlja kao istražitelj i sudija, koji nam “milošću svojom” poklanja svoju verziju pravde za ubijenog novinara? Zašto dozvoljavamo da umesto institucija sistema taj čovek udeljuje pravdu, paradira sa svojom svemoći i vređa zdrav razum svih koji se sećaju da je upravo on, kao ministar informisanja, doneo Zakon o informisanju i pokrenuo atmosferu progona, u kojoj je ubistvo nepokornih novinara postalo ne samo moguće, već i realno.

6. Poslednja u nizu činjenica koje svedoče da je aktuelna vlast izgubila osećaj za realnost je izjava gospodina Selakovića da SNS “prihvata inicijativu potpredsednika DS-a Miodraga Rakića da kao država, ali i stranka, i mimo tehničke radne grupe koja se bavi tim pitanjem, razgovara s DS-om o Statutu te pokrajine”. Da li je normalno da ministar pravde to izgovori? Sa kim bi to i u čije ime gospodin Selaković da pregovara o Vojvodini? Kako to neko pregovara “kao država i kao stranka”? Država je jedno, a stranka drugo. Ministar je nešto treće, a zvanični organi Vojvodine nešto četvrto (bar za sada!). Kako to neko, mimo zvaničnih organa i predstavnika Vojvodine može da sedne i da pregovara o Statutu Vojvodine, položaju Vojvodine, o Vojvodini? Zna li Ministar pravde šta je pravda? Zna li za šta služe zvanični organi vlasti? Ili misli da, ako može prvi potpredsednik vlade da bude iznad svih organa vlasti, onda bilo koja grupa ljudi može da preuzme nadležnosti bilo kog organa? Ako je tako, gospodo, nemojte se iznedaditi kad sistem vlasti koji sami ruinirate i mi koji smo izvan te vlasti počnemo da tretiramo isto kao i Vi: kao nepostojeći!

Naviknuti na to da je u Srbiji politika postala marketing, koji ima sve manje veze sa stvarnošću, građani više ne reaguju. Pamćenje većine, koje više nije ni u konkurenciji zlatne ribice, postaje naša sudbina.

Vojvođanski klub, zato, poziva vojvođanske stranke građanske opcije da zauzmu jasan i nedvosmislen stav prema SNS i aktuelnoj koaliciji koju ona predvodi, uz dosledno zalaganje za novi Ustav Srbije koji će građani Vojvodine prihvatiti, za razliku od aktuelnog za koji nismo glasali. Usaglašavanje Statuta Vojvodine sa aktuelnim Ustavom Republike Srbije je besmisleno, jer je i građanima Srbije i svim relevantnim faktorima, i u zemlji i u inostranstvu, jasno da se Ustav mora menjati! Menjajmo ga onda sada!

Pozivamo i građane Vojvodine da ne dozvole zaborav nad stvarima koje se ne smeju zaboraviti. I da budu oprezni sa vlašću koja je izgubila osećaj za realnost. Budućnost u koju nas takva vlast uvodi može biti samo haos. A haosa nam je već dosta.

Branislava Kostić
predsednica Vojvođanskog kluba

Podelite ovu stranicu!