Vojvođanska tolerancija – mit ili stvarnost?

14 Jun 2011

Koliko različite nacije, kulture, konfesije i jezici u Vojvodini danas uopšte međusobno komuniciraju?

Koliko ljudi danas u Vojvodini žive jedni s drugima a koliko, zapravo, jedni pored drugih?

Omiljena mantra vojvođanskih političara je da je ova pokrajina multietnička, multikulturalna, multikonfesionalna i multijezična regija, ali se retko ko u Vojvodini bavi traženjem odgovora na pitanje koliko je ona interetnička, interkulturalna, interkonfesionalna i interjezična pokrajina?

Drugim rečima, koliko različite nacije, kulture, konfesije i jezici uopšte međusobno komuniciraju? Da li je vojvođanska tolerancija mit ili stvarnost? Koliko su etnički sukobi na prostoru bivše SFRJ naškodili komunikaciji kultura i nacija u samoj Vojvodini? 

Nedostatak komunikacije

Žužana Serenčeš, medijska analitičarka smatra da na formalnom nivou postoji razumevanje i uvažavanje prema nečemu što je manjinska grupa. “Međutim nedostaje suštinsko poznavanje i suštinska prisutnost problema različitih manjinskih grupa. Kao što nedostaje i uzajamna komunikacija. Nema onoga što se zove strujanje između različitih grupa, komunikacija, razmena ideja, problema i mišljenja”, kađe ona.  

Žužana Serenčeš navodi primer Radiotelevizije Vojvodine, koja nominalno emituje program na čak deset jezika, ali su, prema njenim rečima, ti programi potpuno getozirani u različite redakcije i programe različitih etničkih zajednica, koji baš nikakvog dodira nemaju, dakle nemaju komunikacije. 

Stariji su tolerantniji od mladih! 

Dalibor Stupar autor je dokumentarnog filma “Život pored”, koji je snimljen u okviru većeg projekta više nevladinih organizacija i nezavisnih televizijskih produkcija pod nazivom “Dijalozi vojvođanskih kultura”. Stupar je rođen u Temerinu, koji je poslednjih godina u javnosti ostao poznat po međuetničkim incidentima, a i sam film govori o Temerinu. “Kada  smo mi bili mali, nije se ni gledalo na naciju. A sada kada odlazim kod roditelja i kod brata vidim da baš i nije tako. Vidim da su ljudi više podeljeni, u smislu da gledaju svoja posla, druže se sa ‘svojima’…”, priča Stupar. 

Utisak Dalibora Stupara o rodnom Temerinu je naizgled paradoksalan: stariji stanovnici su zapravo mnogo tolerantniji od mlađih, kada je nacionalna pripadnost u pitanju. “Tako da nisam siguran da će ta smena generacija doneti nešto dobro…”, kaže on. 

U okviru projekta “Dijalozi vojvođanskih kultura”, koji je podržala Evropska unija, snimljeno je pet dokumentarnih filmova, napisano devet novinskih članaka a urađene su i dve studije slučaja. Time je načeto pitanje koliko ljudi danas u Vojvodini žive jedni s drugima a koliko, zapravo, jedni pored drugih?

(Dojče vele)

Podelite ovu stranicu!