Vojvođanima zakinuto 600 miliona evra

26 Apr 2012

Vojvođanski novci u službi partijskih interesa

Računica o tome u kom obimu poreski obveznici iz Vojvodine pune centralnu kasu, i koliko im se od toga vraća, još nije izvedena. Njen rezultat je, međutim, poznat, a priznala je ga je nedavno i državna statistika, utvrdivši da je ovaj do pre dve decenije najrazvijenji deo nekadašnje SFRJ – danas na nivou nerazvijenog regiona, na kojem su inače i svi drugi delovi Srbije, izuzev Beograda.

Vojvodini je Ustav namenio sedam odsto državnog budžeta, ali je prepustio zakonodavcu da uredi model finansiranja pokrajinske kase. Zakonodavac, odnosno republički parlament, odnosno vladajuća koalicija okupljena oko Demokratske stranke, ignoriše ovu ustavnu obavezu, koju je morala izvršiti do kraja 2008. godine. Pokrajinska vlast, s druge strane, nakon bure koju je izavala u javnosti, ali i u unutarstranačkim odnosima među demokratama, nije se usudila da sama formalno inicira donošenje tog zakonskog akta. Sve se završilo tek na stidljivim porukama i apelima iz Banovine upućenim centralnim vlastima. Posledice u realnosti mnogo su ozbiljnije, jer to što je Vojvođanima kršenjem Ustava iz džepa izvučeno najmanje 600 miliona evra ne može se pravdati unutarkoalicionim ili unutarpartijskim nadgornjavanjima. Tu računicu izveo je potpredsednik Vlade APV Ištvan Pastor, uz napomenu da je Vojvodina realno uskraćena i za mnogo veći iznos pošto centralna vlast unazad četiri godine nikad do kraja nije ispoštavala ni obavezu prema Vojvodini koju se sama utvrdila republičkim budžetom, a kad je u pitanju novac opredeljen za kapitalna ulaganja.

Naime, Ustav nalaže da se od garantovanih sedam odsto Pokrajini, tri sedmine mora plasirati u kapitalne investicije. Međutim, samo u prošloj godini, republika je po tom osnovu Vojvodini ostala dužna šest mijardi, jer je pokrajinskom budžetu prenela svega četiri od ukupno deset miliajrdi koliko je trebalo da se realizuje preko pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja. Zbog ovog duga, ali dugova koji su nastali u ranijim godinama, veliki broj vojvođanskih preduzeća koji su bili angažovani na realizaciji projekta ovog Fonda dovedeni su u stečaj, ili pred stečaj. Prema nedavnim tvrdnjama iz pokrajinske vlade deo novca potreban da se namire dugogodišnja dugovanja građevinskoj operativi legao je tek pre nekoliko dana, oko tri milijarde dinara. Međutim zamka je u tome što se taj novac ne vodi kao dug, već kao ovogodišnje sledovanje Vojvodini, tako da će i ove godine veći deo novca iz pokrajinske kase namenjen za investicije zapravo otići na saniranje starih dugova.

Premijersko sprdanje sa autonomijom

Kršenje ustavne odredbe kojom se Vojvodini garantuje sedama posto iznosa republičkog budžeta postalo je pravilo kojem se gotovo niko iz istovetne vladajuće koalicije ni u republičkom, ali ni u pokrajinskom parlamentu nije protivio. Izuzev Saveza vovjođasnkih Mađara, čiji poslanici 2010. godine zbog toga nisu podržali republički budžet i time izgubili svaku naklonost najvećeg koalicionog partnera. Demokrate su ih za kaznu izbacili iz lokalne vlasti u Subotici i Senti.

A da u Nemanjinoj 11 nije ni bilo ozbiljnih namera da se reši pitanje finansiranja APV, niti odgovornosti u odnosu na ovu ustavnu obavezu, možda najbolje potvrđuje očigledno licemerna poruka samog premijera Mirka Cvetkvića, izneta prilikom rebalansa budžeta prošle godine, kada je pokrajinskoj administraciji poručio da Ustav ne obavezuju Vladu Srbije da se stara o tome kako se puni pokrajinska kasa, već da bi u Banovini sami trebalo oko toga da se postaraju. Premijer, naime, jako dobro zna da se finansiranje svih nivoa vlasti uređuje isključivo zakonom, ali i to da APV nema zakonodavnu nadležnost, kao i to da je njegova vlada iz prve verzije zakona o nadležnostima izbrisala i odredbe u kojima se pominjalo da bi određene odluke Skupštine APV imale snagu zakona na teritoriji APV u oblastima koje nisu uređene republičkim zakonima. Premijer takođe zna da se zakoni donose samo u republičkom parlamentu. Da li je navedenom porukom zapravo Pokrajini sugerisao da protvzakonito uvede posebne poreze, odnsono utvrdi svoje izvore finansiranja, ili se samo sprdao s pokrajinskom autnomijom?

Inače, valja podsetiti da je iz Vlade APV prvobitno sačinjen model finansiranja koji je republičkoj vladi prosleđen kao deo prve verzije zakona o nadležnostima APV koji je bio sačinjen u Banovini. Međutim, ceo taj odeljak u Nemanjinoj 11 je izbrisan i u skupštinsku proceduru otišla je verzija zakona po kojem se finansiranje pominje u jednom članu, gde se kaže da će to pitanje biti rešeno posebnim zakonom. Od tada iz Vlade Srbije nije bilo nikakvih nagoveštaja da se na tom planu bilo šta ozbiljno radilo.

Gde je nestala vojvođanska milijarda

To nikako ne opravdava vojvođanske poslanike koji su mogli da pokrenu zakonsku inicjativu i republičkim kolegama predlože zakon o finansiranju APV. Opravdanje im ne može biti ni to što u ranijim godinama ni jedan od nekoliko desetina zakonskih predloga iz Vojvodine nikad nije stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, jer ćutanjem svakako nisu dokazali da su i sami zainteresovani za rešavanje ovog problema. Ali, ni onog koji je možda još veći kad je u pitanju kreiranje pokrajisnkog budžeta – naime, u vojvođanskoj kasi iz godine u godinu povećavaju se takozvana transferna sredstva drugim korisnicima, dok je realnog novca kojim može da raspolaže pokrajinska amdinistracija sve manje, iako je nadležnosti barem formalno više nego pre.

Transferi koji samo prolaze kroz pokrajinsku kasu isprva su činili tek manji deo budžeta APV, a reč je bila o platama za zaposlene u prosveti i zdravstvu na teritoriji APV koje su iz republičke kase prosleđivane preko računa APV. Međutim, sredinom 2009. godine ovi transferi značajno su narasli i dosegli čak polovinu budžeta APV, jer su im dodati i transferi lokalnim samoupravama sa teritorije Pokrajine, a u međuvremenu su narasli na čak dve trećine iznosa koji se u budžetu beleži kao prihod Pokrajine. Zapravo, ovi transferi otkriveni su kao formula kojom će se formalno zadovoljiti ustavno sledovanje APV od sedam procenata, iako tim novcem Vojvodina praktično ne raspolaže.

Međutim, ni tom jednom trećinom “realnog novca” Vojvodina do sad nije raspolagala u punoj meri pošto centralna vlast do sad nikad nije ispoštovala do kraja svoju obavezu prema pokrajinskoj kasi. A apsurdima nikad kraja, pa su tako o vojvođanskim novcima koji se vraćaju na sve manje kašičice u poslednje četiri godine u Skupoštini Vojvodine najviše govorili tradicionalni protivnici vojvođanske autnomije. Za skupštinskom govornicom dominirali su radikali optužujući demokrate da Vojvodinu drže kao taoca unutarpartijskih sukoba. A naprednajci su čak u pokrajinski parlament uputili i formalnu inicijativu za formiranje parlamentrane komisije koja bi utvrdila model finansiranja Vojvodine! Ove stranke tu temu rabe i u predizbornoj kampanji, dok od stranaka koje su činile vlast u pokrajini u tom pogledu slušamo stara obećanja.

Demokrate, uz to, u ovoj kampanji ističu da je njihovom zaslugom Vojvodina dobila ustavnih sedam procenata, na osnovu čega je do sad u vojvođansku infrastrukturu uloženo oko 400 miliona evra. Niko, međutim, nema odgovor na pitanje koje ovih dana postavlja funkcioner SVM i republički poslanik Balint Pastor: Zašto samo 400 miliona, zašto ne milijardu evra, kako je to Ustav garantovao? Vojvodina je, naime, ipak pristala na to da centralnoj vlasti oprosti to što joj je iz džepa izvukla 600 miliona evra, jer se tome nije protivila niti je ponudila suvislo obrazloženje. Kao i u pogledu prekrajanja Statuta i Zakona o nadležnostima, a prethodno i u kreiranju Ustava, vojvođanska vlast opšti interes građan podredila je partijskim interesima.

Za razliku od preovlađujećeg stava među demokratama u Banovini da zakon o finansiranju APV treba da definiše Vlada Srbije, funkcioner DS-a i predsednik opštine Inđija Goran Ješić, pozivao je u više navrata partijske kolege i vojvođansku vladu da i sami pokažu malo incijative “umesto da samo čekaju da se nešto uradi u Beogradu”. Za to su se vrebalno zalagali i predstavnci Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara u pokrajinskoj vlasti. Formalni korak, međutim, niko nije povukao.

Inicijativa mora doći iz Vojvodine

Funkcionerka LSV Maja Sedelarević, koja je i potpredsednica Skupštine Vojvodine ističe da je njena stranka u više navrata insistirala da se zakon o finansiranju APV donese, ali da je u tom pogledu zakazala pokrajinska administracija u kojoj nije bilo volje da pokrene takvu inicjativu. U izjavi za portal Autonomija.info, ona je ocenila i da je donošenje tog zakona preduslov da se uopšte realizuju nadležnosti koje Vojvodini omogućava važeći Ustav Srbije, odnosno Statut i Zakon o nadležnostima APV.

– Zato će prvi zadatak LSV u novom sazivu Skupštine Vojvodine biti iniciranje izrade i usvajanja tog zakonskog predloga. Njega treba da sačini pokrajinska administracija i da ga usvoji pokrajinski paralement i uputi Narodnoj skupštini. Jer, džaba nam nadležnosti koje imamo na papiru ako nemamo novac da bismo mogli da ih realizujemo – napominje ona.

Funkcionerka LSV smatra da pitanje finansiranja APV mora da bude nadstranačko i da o njemu mora da se postigne široki konsenzus u novom sazivu Skupštine Vojvodine, u kojem, kako je kazala, mora da se oživi zakonodavna inicijativa.

– U vreme kada su predstavnici Lige bili na čelnoj poziciji u pokrajinskom parlamentu iz naše skupštine upućeno je 39 zakonskih predloga republičkom parlamentu. Skupština Vojvodine je ovlašćeni predlagač zakona, ali nažalost u protekle četiri godine iz našeg parlamenta nije potekla ni jedna zakonska incijativa. Vojvođanska administracija mora biti odlučnija kad su interesi Vojvodine u pitanju, a posebno kad je reč o ključnim pitanjima kao što je finansiranje Pokrajine – poručila je Maja Sedlarević. U protivnom, kako je dodala, poslanici LSV to pitanje pokrenuće u republičkoj skupštini.

Ona najvila da će LSV, uz to, insistirati i na ustavnim pormenama koje će Vojvodini omogućiti jasnije garancije u definisanju prihoda, ali obezbediti i pravo na zakonodavnu izvršnu i sudsku autnomiju. Smatra da su važeća ustavna rešenja o finansiranju APV neprecizna i podložna različitim tumačenjima, zbog čega, kako kaže, nikad nije ni ispoštovana odredba od sedam posto za pokrajisnki budžet.

– Tako je Srbija na ime kapitalnih ulaganja Vojvodini ostala dužna preko 60 milijardi dinara, što je iznos za koji smo mogli da otkupimo NIS, na primer – navela je ona.

Kompromitacija autonomije

I funkcioner Srpskog pokreta obnove Milan Đukić napominje da je i njegova stranka nakon usvajanja Statuta tražila od Vlade Vojvodine da sačini zakonski predlog o finansiranju APV.

– Na taj način definisao bi se okvir koji bi omogućio izvesnost u pokrajinskim finansijama – kazao je on za naš portal.

Dodao je, međutim, da “za to nije bilo političke volje, ili snage”, zbog čega se prilikom svake rasprave o budžetu polemisalo o tome kako treba da se računa udeo Vojvodine koji joj garantuje Ustav.

– A tim se samo kompromituje ideja autnomije – ističe Đukić.

On smatra da zato ovaj problem može da se reši jedino ustavnim promenama koje bi sadržale čvrste garancije kako u pogledu obima i sadržaja nadležnosti Vojvodine, tako i njihovog finansiranja, što je po važećem Ustavu prepušteno zakonima, odnosno volji promenljive parlamentarne većine. Te ustavne promene, napominje on, u aktuelnoj kampanji zagovara jedino pokret “Preokret”, sa kojim SPO zajedno nastupa na pokrajinskim i republičkim parlamentarnim izborima, koji se kroz deklaraciju “Vojvođanski preokret” zalaže za utvrđivanje zakonodavne, izvršne i sudske vlasti Pokrajine.

Nekome ne odgovara čist račun

Nekadašnji predsednik pokrajinske vlade i bivši funkcioner DS-a Đorđe Đukić, koji danas nije politički aktivan, smatra da je postojeće ustavno rešenje kojim se Vojvodini garantuje sedam odsto republičkog budžeta loše, jer nije zasnovano na realnoj računici.

– Svaki nivo vlasti treba da dobije onoliko koliko doprinosi punjenju republičke kase, kao što je praksa u evropskim zemljama. Apsolutno je besmisleno to što se kod nas dešava, da se novac koji se sakupi na nivou lokalnih samouparva i pokrajine sliva u republičku kasu, a potom se tek delom vraća nižim nivoima vlasti. Novac treba da ostane tamo gde je stvoren, a opštine gradovi, kao i pokrajina Vojvodina u centralnu kasu treba da uplaćuju srazmerno svojim mogućnostima. Međutim, očigledno da za jedan takav logičan, čist i jasan račun kod nas nema poltičke volje – ocenio je Đukić u izjavi za Autonomija.info.

On je kazao da bi jasnim defisanjem tokova novca u zemlji dobili ne samo čistu računicu, već bi i odgovornost bila jasno definisana. Uz to, kako je naveo, zbog opština koje su manje razvijene trebalo bi da se formira fond solidarnosti.

– Kod nas je trenutno takav sistem da sav novac koji se ubere ide u centralnu kasu, i onda kad iskamčimo da nam se neki deo tog novca vrati u opštine ili u Vojvodinu, mi treba da budemo srećni i zahvalni. To je apsurdno – ističe Đukić.

Komenatrišući sve očiglednije probleme u prenosu novca iz republičke u pokrajinsku kasu, Đukić je kazao da njih ne bi bilo kada bi se stvari postavile na pravi način.

– I dok sam je bio na čelu tadašnjeg Izvršnog veća Vojvodine bilo je određenih problema u transferu novca, pre svega dešavalo se da nam kasne uplate prihoda od privatizacije, ali su ipak stizale. Ovo što se dešava poslednjih godina, međutim, aktuelnu Vladu Vojvodine dovelo je u vrlo nezgodan položaj, posebno zbog toga što su napravljeni veliki dugovi prema građevinskoj operativi u pokrajini – kaže Đukić.

Smatra da je ipak pokrajinska vlada trebalo da bude mnogo aktivnija u zahtevima da se zakonski reguliše pitanje finansiranja nadležnosti Vojvodine.

– Nije mi jasno zašto se ne koristi pravo zakonodavne inicijative u pokrajinskom parlamentu. U mandatu moje vlade to je činjeno. Mi smo u u pokrajinski parlament ušli u oktobru 2000. godine, a već u decembru iste godine četiri zakona uputili smo u republički parlament. Tačno je da ti zakoni nisu stavljeni na dnevni red Skupštine Srbije, ali smo ipak imali političku inicijativu – rekao je Đukić.

Svetlana Ratkov (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!