Vojvođani traže tek 100.000 hektara

11 Oct 2011

Zakon o restituciji površno reguliše vraćanje otetog poljoprivrednog zemljišta. Zasad je sigurno samo da će sve njive biti vraćene u naturi i da će državi još da ih ostane

Predmet restitucije neće biti 300.000 hektara oranica, koliko se pominjalo, već sigurno tri puta manje, tako da će, prema podacima kojima barataju vojvođanska udruženja za povraćaj nacionalizovane imovine, starim vlasnicima najverovatnije biti vraćeno tek oko 100.000 otetih hektara. Iako je Zakon o vraćanju oduzete imovine donet, država još ne zna ni koliko se njiva potražuje, a kamoli koliko će tačno biti vraćeno, hoće li svi dobiti oranice koje traže ili neke druge, tj. hoće li biti supstitucije… Jedino je sigurno da će država imati dovoljno njiva da sve koje se potražuju budu vraćene u naturi.

Naime, način prijavljivanja, odnosno podnošenja zahteva za vraćanje njiva bio je takav da će na kraju biti ozbiljnog odstupanja od početne izlicitirane cifre o hektarima koje traže stare gazde. Nepravilnosti prilikom podnošenja zahteva bilo je u 30 odsto slučajeva jer su iste njive tražili brat i sestra, neko drugi iz familije…

Zakon koji je pre nekoliko dana dobio zeleno svetlo u parlamentu ne nudi dobra rešenja za oštećene vlasnike poljoprivrednog zemljišta. Mnogo važnih stvari je nedorečeno, ali je u delu koji se odnosi na poljoprivredu rečeno da će se “detalji”  precizirati uredbama. Međutim, zna se kako to biva – ili se nikada ne donesu ili se ne poštuju ili se promene, tako da bi u svakom slučaju bilo bolje da su samim zakonom objašnjena i zatvorena pitanja koja muče naslednike.

Odredbe zakona o restituciji, recimo, ne preciziraju da li će biti supstitucije (to će biti uređeno vladinim uredbama) ali, kako saznajemo, nije isključeno da će, ukoliko je na spornoj parceli izgrađen sistem za navodnjavanje, farma, ribnjak, ako je podignut višegodišnji zasad…, biti nekoliko otvorenih opcija za povraćaj njiva. Pomenimo, objekti u poljoprivredi su sistemi koji se sastoje iz namenskog, građevinskog i tehničkog dela, što je bitna definicija u ovom slučaju jer, oni se ne mogu ni rušiti ni vraćati, odnosno, ostaju onome ko ih sada koristi. Ali, i dalje je otvorena opcija da se u restituciji vrati neka druga, odgovarajuća parcela, a predlaže se i mogućnost dogovora sadašnjeg korisnika i budućeg, tj. starog vlasnika. Ako postoji dobar dogovor, recimo, trenutni korisnik zemljišta na kojem su 100 hektara jabuke, objekti za preradu…, može da uđe sa vlasnikom u odnos zakupa, tako da se ništa ne menja. Ali, o tom – potom.
Sada je sigurno samo ono što piše u zakonu. A to je da se ne vraća pravo svojine na poljoprivrednom i šumskom zemljištu ako je na katastarskoj parceli izgrađen objekat koji je u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona, kao i sva površina koja služi za redovnu upotrebu tog objekta. Takođe, zemlja se ne vraća ako je neophodna nova parcelacija radi obezbeđivanja pristupnog puta za zemljište koje je predmet zahteva za vraćanje. Naravno, ne vraća se ni zemljište u društvenoj, odnosno zadružnoj svojini stečeno kupovinom.
Prema podacima pokrajinskih nadležnih institucija oko 330.000 državnog zemljišta izdaje se u zakup u Vojvodini, a državi će sigurno ostati 120.000 ili 130.000 hektara i pod uslovom da se njive vrate svima koji ih potražuju.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!