VOICE: Zrenjanin bi kupovinom fabrike vode mogao dobiti mačku u džaku

01 Apr 2018

Procene su da Zrenjaninci u jednom danu na flaširanu vodu potroše 20.000 evra

Probni rad postrojenja za prečišćavanje vode u Zrenjaninu očigledno nije dao željene rezultate jer se tehnologija prerade pokazala lošom, a predstavnici vlasti trebalo bi da urade ozbiljnu analizu svih izlaznih parametara pre nego što pristupe kupovini fabrike vode bez sanitarne dozvole, tvrde za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) vodeći domaći stručnjaci u ovoj oblasti.

I dok direktor Departmana za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija upozorava predstavnike lokalne samouprave u Zrenjaninu da bi kupovinom fabrike vode od italijanske kompanije “Zilio” lako mogli dobiti mačku u džaku, inžinjer tehnologije Mileta Perišić upozorava predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić da stručna javnost nije imala uvid u tehnološko rešenje, koje je očigledno loše.

„Fabrika vode u Zrenjaninu nije zatvorena kutija i sve bi trebalo staviti na sto. Uporedne analize instituta za javno zdravlje pokazale bi nam šta i kako dalje. Zrenjanin postrojenje ne treba da kupi dok se to ne dokaže jer građane ne bi trebalo tek tako opterećivati sa 6-7 miliona evra, a da zauzvrat dobiju mačku u džaku“, upozorava profesor Dalmacija i dodaje da bi samo na osnovu šeme postrojenja odmah mogao da da stručnu ocenu.

Dr Mileta Perišić tvrdi da bi svako ko se ozbiljno bavi prečišćavanjem vode za dva-tri dana od kada se napravi postrojenje mogao da ima pozitivne rezultate. „Očigledna je stvar da oni to ne znaju. Imali su samo neke parcijalne rezultate“, kaže Perišić.

On je zbog najnovijih dešavanja oko zrenjaninske fabrike vode odlučio da pošalje dopis premijerki Ani Brnabić. „Rešenje nije viđeno, premijerki sam skrenuo pažnju da je to ozbiljan posao i da treba profesionalno da se uradi“, kaže Perišić.

Direktor „Sinerteha“ Nenad Obradović pak tvrdi da je Zrenjanin dobio postrojenje „koje je u evropskom vrhu“. „Najsavršeniji delovi opreme – reversna osmoza i ultrafiltracija su iz zemalja Evropske unije, a najsavremenija je tehnologija u oblasti prečišćavanja pijaće vode. Tu spada i izvedba reversne osmoze, koju su osmislili stručnjaci firme ’Miladinović inženjering’ iz Kragujevca, a što je rezultat domaćeg inženjerskog znanja“, tvrdio je Obradović novinarima i političarima tokom probnog rada postrojenja, avgusta prošle godine. Pa ipak, postrojenje do danas nije dobilo sve potrebne dozvole.

Zabrinuti čelnici grada: Pogled u neizvesnost (foto: www.zrenjanin.rs)

Predstavnici grada Zrenjanina, italijanske kompanije “Zilio”, koja je zajedno sa srpskim Sinertehom investitor na postrojenju za prečišćavanje pijaće vode, i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo nakon toga u više navrata bezuspešno su pokušavali da dogovore izdavanje sanitarne dozvole za rad postrojenja, a epilog toga je da bi sada grad trebalo da otkupi postrojenje i da se na taj način reši višedecenijski problem vodosnabdevanja u Zrenjaninu. 

Izvori VOICE-a tvrde da je tokom prvog susreta u Zrenjaninu predstavniku kompanije “Zilio” rečeno da bi nakon tehničkog prijema i dobijanja upotrebne dozvole trebalo da pribavi mišljenje od Ministarstva građevine da li “Zilio” može da obavlja komunalnu delatnost. Nakon što je “Zilio” pribavio pozitivno mišljenje Ministarstva, pristupilo se novim razgovorima u Novom Sadu, kada je predstavnicima “Zilija” pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković saopštio da sekretarijat ipak ne može izdati potrebnu dozvolu za rad postrojenja, pošto se po Zakonu o komunalnim delatnostima privatna kompanija ne može baviti vodosnabdevanjem.

Kako saznaje VOICE, razgovori u Novom Sadu bili su sve samo ne prijatni, a investitori su razočarani napustili Banovinu. To je za VOICE potvrdio i gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, ne želeći da otkriva mnogo detalja tih razgovora. “Kada se sukobe mišljenja i nešto ne odgovara nama, a nešto ne odgovara drugoj strani, obično takvi razgovori nisu prijatni”, rekao je Janjić.

Epilog tog slučaja je da se investitor obratio Ministarstvu zdravlja kao drugostepenom organu, koji je onda samo potvrdio mišljenje pokrajinske administracije i odbio izdavanje dozvole zato što privatnik po Zakonu o obavljanju komunalne delatnosti ne može da vrši preradu i distribuciju vode domaćinstvima. Tako, prema tvrdnjama investitora, potpuno spremno postrojenje nije počelo da radi.

Investitor je nakon toga Upravnom sudu tužio Ministarstvo zdravlja tražeći odgovor suda da li je Ministarstvo zdravlja uopšte nadležno da za određivanje ko se može, a ko ne može baviti komunalnom delatnošću. Sud, kako saznajemo, o toj tužbi još nije odlučivao.

Investitor sada očekuje da će se pred Vladom pitanje zrenjaninske fabrike naći ovih dana, te da će nakon toga početi rešavanje problema.

Direktor Vodovoda: Problem koji postoji je administrativne prirode

Direktor zrenjaninskog JKP „Vodovod i kanalizacije“ Ivan Dević tvrdi da je fabrika u inžinjersko-tehničkom smislu završena u potpunosti. “Komisija za tehnički prijem je uradila svoj posao i nije našla nijednu primedbu. Konstatovano je da je objekat u potpunosti sa građevinskom dozvolom i projektno-tehničkom dokumentacijom i dobio je upotrebnu dozvolu. Problem koji postoji je administrativne prirode jer objekat nema sanitarnu saglasnost koju izdaje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Mi ne možemo pustiti vodu u sistem bez te saglasnosti“, kaže za VOICE Ivan Dević.

On zamera mnogima koji komentarišu novonastalu situaciju sa fabrikom vode da vade stvari iz konkteksta „jer ispada da su ljudi iz opštinske pravne i stučne službe diletanti koji uopšte ne znaju da rade svoj posao“.

„Kada se ušlo u javnu nabavku, obavljene su konsultacije u Upravi za javne nabavke i Pokrajinskom sekretarijatu za privredu. Postoje službene beleške i saglasnosti da se u projekat uđe na ovaj način to jest da se ide u javnu nabavku usluga prečišćavanja vode za piće. Na osnovu toga je Ministarstvo građevinarstva i izdalo mišljenje investitoru da može tako da gradi postrojenje“, izričit je Dević.

Pošto dozvola za rad nije mogla biti izdejstvovana, premijerka Ana Brnabić rekla je prilikom nedavne posete Zrenjaninu da će problem biti rešen tako što će grad preuzeti fabriku.

Generalni menadžer “Sinerteha” Nenad Obradović kaže za VOICE da se još uvek čeka odgovor vlade na memorandum koji je ta firma poslala 12. februara, te da uskoro očekuje rasplet. „Fabrika je spremna, a cena za preuzimanje biće utvrđena troškovnom metodom, pošto se svaki trošak zna“, navodi on.

Prema njegovim rečima, ostaje nejasno kako postoje sukobljena tumačenja Ministarstva građevine, koje im je dalo dozvole, i Ministarstva zdravlja, koje im je reklo da ne mogu da rade. „Mi smo od početka išli na to da se bavimo uslužnom delatnošću koja se ne kosi sa zakonom. Znači, mi uzimamo vodu i dostavljamo je Vodovodu koji je distribuira“, kaže Obradović.

On napominje da je njegova kompanija Dancima od kojih je otkupila tehnologiju sada dužna 3,5 miliona evra, ali i da su već dobili dve manje tužbe od domaćih dobavljača. „Stranci su se sada povukli iz posla. Oni su dali tehnologiju koju bismo mi po ranije planirajoj dinamici, da je fabrika počela da radi, vrlo lako isplatili. Do sada smo izgubili oko 750.000 evra, zato što fabrika ne radi. Svakog dana postrojenje me košta 2.000 evra“, tvrdi Obradović.

U javnosti se vrlo brzo nakon vesti da će grad preuzeti fabriku pojavila i informacija o ceni koja će biti osam miliona evra. Međutim, kako saznaje VOICE, u fabriku je uloženo između 5,5 i šest miliona evra. Prema Zakonu o pribavljanju privatne u javnu svojinu,  grad će postrojenje otkupiti neposrednom pogodbom. Prvo će se raditi procena, a zadnju reč daće Poreska uprava. Iz Uprave nisu odgovorili na naša pitanja da li je procena već rađena.

Kancerogeni arsen uklonjen iz vode, sada je problem kancerogeni mangan

Analize prerađene vode tokom probnog rada postrojenja letos su pokazale da je arsen doveden u zakonski dozvoljen nivo, ali da je značajno povećano prisustvo mangana, koji takođe može biti kancerogen. Analize je radila jedna privatna laboratorija iz Beograda i objavljene su javnosti letos. Iako su pokazale da vrednosti nekih parametara nisu u Skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode, investitor je to opravdao činjenicom da je analiza urađena nakon završene tri od četiri faze prečišćavanja.

Obradović iz “Sinerteha” je tada medijima rekao da je razlog za povećanu koncentraciju mangana to „što je hemikalija koja se koristi u predtretmanu vode dugo stajala“, dok je povećana elektična provodnost u odnosu na dozvoljenu posledica „što u tom trenutku voda još uvek nije prošla kroz proces reverzne osmoze kojim se taj problem otklanja“.

Profesor Božo Dalmacija stvari vidi na drugačiji način. Njega rezultati pojedinih parametara u analizi vode koje su predstavljeni javnosti zabrinjavaju i bude mu sumnju da tehnologija proizvodnje nije onakva kako to tvrdi investitor.

„Ukoliko je rađena reversna osmoza, kako tvrdi investitor, onda je jako čudno što je u analizi povećana vrednost mangana (koji je takođe toksičan), jer on nakon procesa reversne osmoze ne bi smeo da prođe. Takođe, u vodi ima jako puno neorganskih materija, što nas navodi na zaključak da je samo deo vode prečišćen, a drugi deo nije. To vam je kao kada bi od sto ljudi 99 bilo zaustavljeno, a jedan prošao“, smatra Dalmacija.

Prema njegovim rečima, da bi neki pogon za pijaću vodu dobio tehnički prijem, uz sve dozvole, potrebni su i potpis recenzenta posebne komisije koju formira Pokrajinska vlada, četiri analize referentnih laboratorija (ne privatnih, već instituta za javno zdravlje, kao što je beogradski “Batut”) i četiri meseca probnog rada postrojenja.

„Tek nakon četiri analize videćemo provodljivost svih parametara. Zna se kako se to radi i jako bi bilo loše da se ovakva fabrika pusti. Po meni u pitanju je jedno nestandardno, odnosno hibridno postrojenje koje ne koristi taložnike vode već ultrafiltraciju. Nakon toga voda ide na reversnu osmozu, koja u ovom slučaju eliminiše arsen, ali ostaju mangan i neorganske materije, što je apsurd“, ocenjuje sagovornik VOICE-a.

Dr Mileta Perišić smatra da bi problem sa samim zakonom mogao lako biti rešen, ali da je problemu prečišćavanja arsena u zrenjaninskoj vodi za piće u ovom slučaju pristupljeno bez isptivanja i znanja. „Tu je pokupljeno nekoliko postupaka prečišćavanja i to je nekako sastavljeno. Oni su tražili rešenje tri-četiri meseca kako će da prečiste vodu“, kaže Perišić.

Problem vodosnabdevanja ujedinio zrenjaninsku opoziciju

Predstavnici svih opozicionih stranaka u Zrenjaninu uputili su javni poziv predstavnicima svih nivoa vlasti da objasne građanima Zrenjanina zbog čega su dovedeni u zabludu. Ukoliko u dogledno vreme ne dobiju odgovor, najavili su radikalnije načine protesta.

„Treba objasniti građanima zašto su dovedeni u zabladu i zašto su svih ovih godina lagani da grad neće kupovati fabriku, nego da će biti posao poveren grupi “Zilio”. Građanima treba reći da li se to desilo slučajno ili namerno. Vrlo dobro svi znamo da tumačimo zakone i svi koji su potpisivali ugovor imali su svoje pravnike“, kaže za VOICE odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine Vladimir Milošev.

On je pozvao predstavnike grada da Zrenjanincima objasne kakvo je to postrojenje, ko ga je gradio, šta je u njega ugrađeno i zbog čega i na koji način, koji je rok otplate i koliko ono košta stvarno. „Sve bi trebalo staviti ad akta ukoliko se ispostavi da je posredi bio sukob između različitih nivoa vlasti i da se zbog toga nije izdala sanitarna saglasnost… Ni autoputeve u Srbiji ne prave državne firme. Ovo bi sve jako brzo moglo da se prevaziđe, samo je pitanje da li neko nekog sputava ili su u pitanju sujete. Građani imaju pravo da posumnjaju u sve“, rekao je Milošev.

Opozicija smatra da vlast u Zrenjaninu odbija i da sačini izveštaj o izgrađenosti postrojenja, kao i da zatraži mišljenje stručnog nadzora koji je (ako je) bio angažovan prilikom izgradnje. “Tražimo i da se proveri da li je sva ugrađena oprema nova, da se garantni listovi pokažu i da se sastavi spisak polovne robe, ukoliko ona postoji. Insistiramo na tome da se prikupe izveštaji o ispitivanju kvaliteta prečišćene vode od strane akreditovane laboratorije, kao i izveštaji o izmerenim vrednostima protoka prečišćene vode i izmerenim vrednostima pritisaka na ulazu i izlazu iz postrojenja”, zahtevaju opozicione stanke u Zrenjaninu.

Direktor “Sinerteha” kaže za VOICE da su svi delovi novi i najkvalitetniji na tržištu, te da su uvezeni iz zemalja Evropske unije. On tvrdi da fabriku nisu planirali da prodaju, već da prema ugovoru rade godinama, te da im se zaista ne bi isplatilo da u svoje postrojenje stavljaju bilo šta polovno, što bi posle nekoliko godina morali da menjaju.

Jedno od pitanja opozicije na koje se čeka odgovor su i izveštaji o izmerenoj količini otpadne vode kao tehnološkog nusproizvoda. Ako ta merenja nisu rađena, opozicija smatra da je potrebno da se što pre urade, a zatim i da se pokaže ugovor sa registrovanom deponijom o odlaganju mulja. To se pita i dr Mileta Perišić, koji ističe da ništa od otpada koji se dobija u prečišćavanju a koga ima puno – nije rešeno.

Prema mišljenju Bože Dalmacije, otpadne vode mogu biti veliki problem, jer će prema njegovoj proceni najmanje 10 odsto filtrirane vode postati otpad koji bi trebalo bezbedno ukloniti iz fabrike. „To su vagoni vode i pitanje je gde će ih investitor odlagati. Ako je bude samo puštao u kanalizaciju, onda će odstranjeni arsen opet završiti u prirodi“, zaključuje jedan od naših najvećih stručnjaka za vodu.

Jedan od produženih rokova…

Muke oko izgradnje fabrike traju godinama

Put do završetka fabrike bio je dug i trnovit. Gradnja fabrike počela je u oktobru 2015. godine i trebala da bude završena do kraja 2015. godine. Tako je barem rekao gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić tog oktobra 2015. godine. Međutim, isto obećanje morao je da ponovi i u proleće 2016. godine, kada je rekao da voda stiže do kraja te godine. Fabrika je završena u junu prošle godine, ali zdrava voda svega nekoliko dana je tekla kroz slavine Zrenjaninaca, pošto dozvole nisu izdejstvovane.

Radovi na postrojenju su zamrli vrlo brzo nakon pompeznog otvaranja. Problem je bila garancija da će grad, odnosno Vodovod i kanalizacija koji su potpisnici ugovora, moći da isplate cenu prečišćavanja koja je ugovorom bila predviđena na 28 evro centi po kubiku. Vlada je umesto lokalne samouprave dala garancije u proleće 2016. godine na iznos od 5,6 miliona evra.

I pre dolaska “Zilia” bilo je pokušaja da Zrenjaninci reše problem za koji znaju da postoji još od 1975. godine. Podsetimo, grad je raskinuo ugovor sa nemačkim “Vasertehnikom” 2014. godine. Odluku o raskidanju ugovora, nakon što je posao bio dogovoren, donela je Skupština grada. Tadašnji direktor zrenjaninskog „Vodovoda“ Goran Tajdić rekao je da voda koju bi “Vasertehnik” proizveo ne bi bila po srpskim, već po evropskim standardima. To postrojenje trebalo je da košta 25 miliona evra, ali se od posla odustalo.

Voda iz vodovodne mreže u Zrenjaninu zabranjena je za piće još od 2004. godine, zbog količine arsena koja nekoliko puta prelazi dozvoljenu granicu. Građani su tokom godina više puta izlazili na ulicu i tražili rešenje problema, te nosili peticije predsedniku Srbiju. Procene su da Zrenjaninci u jednom danu na flaširanu vodu potroše 20.000 evra.

Dvostruki aršini

Da bi Zrenjanin dobio prečistač za pijaću vodu lokalni JKP “Vodovod i kanalizacija” raspisao je dve javne nabavke, jednu tokom 2014. godine, koja je oborena zbog usvajanja Zahteva za zaštitu prava ponuđača, i drugu pred sam kraj iste godine u kojoj je kao jedini ponuđač pobedio italijanski “Zilio”.

Dva međusobno nezavisna izvora VOICE-a navode da je cela javna nabavka dva puta bila pred stručnjacima Uprave za jave nabavke i da oni ni prvi ni drugi put, nisu videli problem u konkursnoj dokumentaciji, odnosno nisu videli da Zakon o komunalnim delatnostima, koji je menjan pred kraj 2016. godine i stupio na snagu prvog dana 2017 . godine ne dozvoljava privatniku da se bavi prečišćavanjem i distribucijom pijaće vode.

Prema zakonu koji je važio u vreme raspisivanja javne nabavke, prečišćavanjem i distribucijom pijaće vode moglo je da se bavi Javno komunalno preduzeće ili preduzeće koje ima privatnog partnera, ali koje je u većinskom javnom vlasništu. Prema izmenjenom zakonu, tim poslom mogu se baviti samo preduzeća čiji je jedini vlasnik kapitala lokalna samouprava.

Iz Uprave za kapitalna ulaganja nisu odgovorili na naša pitanja zašto su uopšte odobrili ovakvu javnu nabavku, ukoliko privatnik ne može da radi posao za koji se preko nabavke angažuje.

Da je tumačenje pokrajinskog sekretarijata sporno pokazuje i primer iz Gornjeg Milanovca, gde je lokalni Vodovod raspisao isti tender kao i zrenjaniski, pod istom šifrom javne nabavke, samo u nabavci male vrednosti za postrojenje u naselju Rudnik i gde trenutno radi postrojenje koje je sagradio takođe privatni partner.

Dva tendera, zrenjaninski i milanovački gotovo su ista osim u vrednosti posla. Zrenjanin je sproveo javnu nabavku u otvorenom postupku, jer je ona vredna više od 670 miliona dinara bez PDV-a. Dok je Gornji Milanovac sproveo nabavku male vrednosti, gde je vrednost ugovora dva miliona dinara. I u Gornjem Milanovcu prečistač se gradio da bi se količina arsena u vodi spustila na nivo dozvoljen republičkim pravilnikom. Jedina razlika između dva tendera je ta što se u zrenjaninskom tenderu traži da investitor postrojenje izgradi sopstvenim sredstvima, dok je preduzeće iz Gornjeg Milanovca platilo da neko uradi praktično isti posao.

Pitanje kako u Gornjem Milanovcu prečistač nesmetano radi pune tri godine, a u Zrenjaninu ne može da počne sa radom postrojenje za prečišćavanje vode, Čedomir Janjić je odbio da komentariše. „Ne želim da u svemu ovome vidim bilo šta osim puke administracije, želim da vidim samo zdravu pijaću vodu u česmama u Zrenjaninu“, kazao je on.

Iako član 5 Zakona o komunalnim delatnostima eksplicitno kaže da se komunalna delatnost ne može poveriti kompaniji koja nije u sto odsto javnom vlasništvu, direktor zrenjaninskog vodovoda Ivan Dević pita se da li se to može odnositi i na prečišćavanje vode, jer je to samo jedan segment u vodosnabdevanju „Ali, kada sad sve to stavimo sa strane, pronađeno je solomonsko rešenje koje je predložila Vlada Srbije – da grad započne proces otkupa tog postrojenja i na taj način zadovolji i član 5 zakona“, zaključuje Dević.

Ako grad kupi fabriku, cena vode biće niža!?

Uzaludni protesti građana…

Kako je planirano, godišnja proizvodnja prečišćene vode biće oko šest miliona kubnih metara. Cena postupka, kako objašnjava direktor „Vodovoda i kanalizacije“ Ivan Dević, jeste 28 evrocenti, a za građane će cenu odrediti Skupština grada koja je osnivač, pri čemu se razmišlja o stepenovanoj ceni koja bi za manju potrošnju bila niža, a za veće količine bila bi viša.

Ako grad pak odluči da otkupi fabriku vode, onda cena može biti i niža od 28 evrocenti jer je to drugi model, smatra Dević. Prema njegovim rečima, cena vode u tom slučaju više ne može biti 28 evrocenti jer ne obuhvata zaradu investitora i investicvione troškove (kapeks), već samo operativne troškove (opeks).

„Cena bez kapeksa mogla bi da iznosi oko 15 evrocenti po litru prečišćene vode. Grad ako preuzme fabriku na njoj ne treba ništa da zarađuje“, rekao je Dević za VOICE i izneo mišljenje da bi tim postrojenjem trebalo da upravlja novoformirano javno preduzeće, a ne zrenjaninski Vodovod.

I gradonačelnik Čedomir Janjić tvrdi da će voda biti jeftinija, a možda čak neće ni poskupljivati. „Samo još malo strpljenja i Zrenjaninci će vrlo brzo imati vodu za piće u svojim česmama. Ako fabriku preuzme grad ili neko drugi, može se dogoditi da voda ne poskupi ni jednu jedinu paru… Čuli ste i premijerku i predsednika da mi to rešavamo na državnom nivou, tako da sam siguran da će ova naša fabrika biti nešto najpovoljnije za građane Zrenjanina“, rekao je Janjić za VOICE.

Tu vrstu optimizma ne deli Božo Dalmacija, koji smatra da će cena vode biti duplo veća od gorenavedene. „Cena proizvedene vode iznosiće oko 80 dinara jer je za proizvodnju potrebno utrošiti jako mnogo električne energije. Veliki trošak predstavljaju i membrane jer bi svake godine trebalo zameniti trećinu“, smatra profesor Dalmacija.

Ekipa VOICE 

(naslovna fotografija: www.zrenjanin.rs) 

Podelite ovu stranicu!