VOICE: Zašto MUP Srbije odobrava okupljanja zabranjenih organizacija

17 Jun 2016

Ne postoje sankcije za nepoštovanje odluka Ustavnog suda

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije u najmanje dva navrata dozvolilo je održavanje uli?nih manifestacija koje su u poslednjih šest meseci organizovale zabranjene neonacisti?ke organizacije ili novoformirane organizacije ?iji su ?lanovi osu?eni neonacisti.

Iako je Ustavni sud Srbije na predlog Republi?kog javnog tužilaštva 2011. i 2012. zabranio rad ultradesni?arskih organizacija Nacionalni stroj i Ota?astveni pokret Obraz, pojedini ?lanovi i pored ove zabrane i dalje na ulicama Srbije organizuju skupove i akcije.

Poslednja akcija negistrovane grupe Nacionalni srpski front iza koje navodno stoji vo?a Nacionalnog stroja Goran Davidovi?, održana je 24. marta u Beogradu na dan godišnjice NATO bombardovanja Srbije. Nekoliko meseci ranije u Novom Sadu, 28. novembra 2015, Obraz i još nekoliko srodnih organizacija organizovao je akciju “Oslobodi Srbiju”.

U oba slu?aja državne institucije nisu reagovale. Policija nije zabranila organizovanje ovih akcija, niti je nakon njih nadležnom tužilaštvu podnosila bilo kakvu prijavu protiv organizatora. Tokom akcija je bilo isticanja ve? prepoznatljive neonacisti?ke ikonografije i uzvikivanje šovinisti?kih parola. Na ulicama je za vreme održavanja bilo primetno poja?ano prisustvo pripadnika policije. Policija medijima nikada nije odgovorila zašto je dozvolila održavanje skupova.

I VOICE je pokušao u više navrata da stupi u kontakt sa predstavnicima MUP-a, ali bez uspeha. Na adresu Pres biroa MUP-a, a po njihovom uputstvu, pre više od mesec dana VOICE je zvani?no uputio pitanja, koja su prosle?ena posebnom odeljenju za javni red i mir, ali odgovori do danas nisu stigli. Ni nekoliko telefonskih poziva Pres birou situaciju nije promenilo.

Sud ?eka Davidovi?a da sredi papire jer nelegalno boravi u Italiji!?

U Višem sudu u Novom Sadu sredinom jula trebalo bi da kona?no bude održano pripremno ro?ište u predmetu protiv vo?e Nacionalnog stroja Gorana Davidovi?a i Nedeljka Peši?a, osumnji?enih da su napadom na u?esnike antifašisti?ke šetnje izazvali nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost. Postupak protiv ostalih optuženih u me?uvremenu je obustavljen. Davidovi?u se sudi u odustvu jer se nalazi u bekstvu, a iako je nedavno iz Italije najavio da ?e se pojaviti na ro?ištu, to se 25. maja nije dogodilo. Predsednica ve?a Višeg suda je usvojila predlog branioca Gorana Davidovi?a da se ono odloži jer je okrivljeni „u završnoj fazi sre?ivanja dokumentacije koja bi mu omogu?ila povratak u Italiju“. Iz tog razloga ona je zakazala novo pripremno ro?ište za 6. jul 2016. godine. Vo?a Obraza Mladen Obradovi? osu?en je na dve godine zatvora zbog izazivanja nereda na Paradi ponosa, a na zatvorske kazne osu?eno je još 12 pripadnika Obraza. Apelacioni sud je 2013. ukinuo presudu i naložio ponovno su?enje. Najnovijom presudom iz 2016. godine svi pripadnici Obraza su oslobo?eni. Tužilaštvo je na ovu presudu uložilo žalbu.

Mirjana Tomic

Mirjana Jovanovi? Tomi?

Stru?njakinja za ustavno pravo Mirjana Jovanovi? Tomi? tvrdi da ove dve organizacije ne smeju da se pojavljuju u javnosti jer im je odlukom Ustavnog suda rad zabranjen.

„Postavlja se pitanje pojedina?nog istupa, odnosno da li su se ?lanovi Obraza i Nacionalnog stroja sada u?lanili u neku tajnu politi?ku stranku ili tajnu organizaciju koje imaju odre?ene ciljeve. To bi trebalo istražiti“, smatra novosadska pravnica.

Poznati zrenjaninski antifašisti?ki aktivista Sr?an Papi? ?uri? upozorava da je danas vrlo lako formalno registrovati organizaciju civilnog društva za šta je potrebno svega tri ?lana. „Uz blagu promenu programa nema ni?eg lakšeg za jednu desni?arsku organizaciju, posebno za organizacije koje imaju tako disciplinovane ?lanove koji su usko odre?eni ka idejama koje ni sami ne poznaju. Mislim da se iz Obraza cela ekipa sada podelila u nekoliko organizacija koje zajedno i koordinirano deluju u zavisnosti od potrebe“, smatra Papi? koji je neretko meta napada na ultradesni?arskim sajtovima i forumima.

Zamenica republi?kog javnog tužioca Gordana Jani?ijevi? kaže za VOICE da se ne može re?i da je samo organizovanje ovakvih skupova apriori krivi?no delo, ali su nadležni organi u obavezi da ih kontrolišu. „Samo organizovanje ili u?estvovanje u skupu nije krivi?no delo. RJT nije u obavezi da prati da li ti skupovi ispunjavaju sve zakonom propisane uslove da se oni održe. Postoji posebno odeljenje pri odseku za javni red i mir MUP-a Srbije koje je zaduženo da prati da li su odre?eni skupovi dozvoljeni ili nedozvoljeni i da li ih je potrebno prekinuti“, naglašava Gordana Jani?ijevi?.

Prema mišljenju politikologa Miroslava Samardži?a, formalne zabrane nemaju nikakvog efekta jer se ve?ina tih organizacija formalno i ne vode kao udruženja gra?ana. „Osim toga, pravni sistemi u svim isto?noevropskim zemljama su slabi, tako da domašaj sudskih odluka nije veliki ni u drugim oblastima. Angažovanje društva, medija i politi?kih partija je neophodno da bi se diskreditovala i suzbila ultradesnica. Ali i stavovi stanovništva moraju da budu kategori?no protiv svakog oblika nasilja u društvu“, zaklju?uje Samardži?.

Zabranjeni zbog izazivanja nacionalne i verske mržnje

Odlukama Ustavnog suda Srbije zna?ajno su doprinela dva javnosti poznata doga?aja: napad pripadnika Obraza na u?esnike Parade ponosa u Beogradu 10. oktobra 2010. i napad pristalica Nacionalnog stroja na u?esnike antifašisti?ke šetnje u Novom Sadu 7. oktobra 2007.

Republi?ko javno tužilaštvo je navelo u svom zahtevu da su od 2005. izvršioci krivi?nih dela izazivanje, rasne nacionalne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti mahom pripadnici Nacionalnog stroja, te je smatralo da je ovu organizaciju nephodno zabraniti budu?i da do sada izre?ene mere nisu odvratile njene ?lanove od protivustavnog delovanja.

U Statutu Nacionalnog stroja doslovce je pisalo da je to „savez rasno svesnih nacionalista, ?iji je cilj o?uvanje i preporod zdravih vrednosti srpske nacije kao sastavnog dela bele rase i umni i telesni napredak svakog pojedinca unutar nacije, ujedinjenje svih srpskih zemalja u jedinstvenu srpsku nacionalnu državu koja osigurava postojanje i preporod srpske nacije u veli?ini slovenskog arijevskog nasle?a“.

Prilikom donošenja odluke da se zabrani rad neregistrovane organizacije Nacionalni stroj, Ustavni sud je 2. juna 2011. godine izrekao i obavezu da se utvrdi dužnost svih državnih organa i organizacija da u okviru svojih nadležnosti i ovlaš?enja preduzmu mere u cilju sprovo?enja ove odluke. Ustavni sud je zabranio upis ove organizacije u bilo koji registar, kao i svako budu?e delovanje i promovisanje ciljeva i ideja Nacionalnog stroja.

Tužilaštvo je 2009. godine podnelo Ustavnom sudu i predlog za zabranu udruženja gra?ana Ota?astveni pokret Obraz tvrde?i da je delovanje ovog Udruženja usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje ljudskih i manjinskih prava i izazivanje rasne nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Gordana Janicijevic

Gordana Jani?ijevi?

RJT je kao razloge za zabranu prvo istakao programska na?ela sadržana u dokumentima udruženja koja imaju statutarni karakter, kao i stavove sadržane u javnim izjavama pripadnika udruženja povodom incidenata u kojima su oni u?estvovali, a kojima se širi mržnja i netrpeljivost prema politi?kim neistomišljenicima i vrši diskriminacija prema licima koja imaju druga?iji na?in života.

Posebno su izdvojeni napadi na pripadnike LGBT populacije, spre?avanje podele novogodišnjih paketi?a deci od strane Pentakostalne crkve sa uzvikivanjem parola “Ubij, zakolji, da sektaš ne postoji”, spre?avanje održavanja skupa udruženja “Žene u crnom”, aktivno u?eš?e u nasilju povodom održavanja Parade ponosa, paljenje zastave Vojvodine.

Ustavni sud je 12. juna 2012. godine izrekao zabranu rada Ota?astvenog pokreta Obraz zbog delovanja usmerenog na kršenje zajem?enih ljudskih i manjinskih prava i izazivanje nacionalne i verske mržnje.

Ustavni sud je bio mišljenja da je zabrana udruženja nephodna imaju?i u vidu da radnje koje su preduzeli nadležni organi radi suzbijanja nedozvoljenog ponašanja pripadnika uruženja, u vidu vo?enja prekršajnih i krivi?nih postupka, nisu uspele da suzbiju nedozvoljeno delovanje udruženja.

Sud je naložio organu nadležnom za registraciju, da izbriše Obraz iz registra udruženja gra?ana. Iako je  zabranjeno, njegovi ?lanovi još uvek isti?u javno simbole udruženja.

Zamenica republi?kog javnog tužioca Gordana Jani?ijevi? kaže da u slu?aju Nacionalnog stroja ne bi smelo da do?e do registrovanja bilo kakve nove organizacije koja proklamuje ideje ovog pokreta. Kada je re? o Obrazu, ona smatra da je zabranjeno svako menjanje forme tog udruženja kako bi se izbegla svrha i suština odluke Ustavnog suda.

srdjan papic djuric

Sr?an Papi? ?uri?

I pored toga, negistrovana grupa Nacionalni srpski front, ?iji Statut ve?im delom kao da je prepisan iz Statuta zabranjenog Nacionalnog stroja, nesmetano organizuje tribine u javnim prostorima i manifestacije na ulicama Srbije, koje policija ne zabranjuje.

Neformalni vo?a Nacionalnog stroja Goran Davidovi? ?esto objavljuje autorske tekstove na portalu Nacionalnog srpskog fronta, a velika pažnja i u ostalim autorskim tekstovima usmerena je na širenje mržnje i netrpeljivosti prema svemu drugom i druga?ijem.

Zanimljivo je i da je Nacionalni srpski front kao udruženje još uvek u procesu registracije, iako mesecima na sajtu najavljuje „da ?e adresa njihove kancelarije i brojevi telefona njihovih poverenika uskoro biti dostupni javnosti“.

Obraz u nepoštovanju odluke Ustavnog suda ide korak dalje pa osim što organizuje skupove, iako to ne bi smeo, redovno koristi priliku da prikaže svoja obeležja na “rodoljubivim” skupovima širom Srbije. U svemu tome prednja?i vo?a Obraza Mladen Obradovi? koji je od vremena zabrane svoje organizacije zapo?eo i javni politi?ki život u Srbiji.

I dok tužilaštvo sebe izuzima iz pra?enja delovanja zabranjenih organizacija i upu?uje na posebno odeljenje pri odseku za javni red i mir MUP-a Srbije, srpska policija ne samo što dozvoljava ponovne uli?ne marševe zabranjenih neonacista ulicama Srbije, ve? sa predstavnicima medija ne želi ni da razgovara o ovoj problematici.

Da li su odluke Ustavnog suda obavezuju?e i za fašiste i neonaciste?

Poštovanje odluka koje donese Ustavni sud Srbije obaveza je svih, s obzirom na to da ih Ustav odre?uje kao opšteobavezuju?e i izvršne. Sa odre?enjem odluka Ustavnog suda kao opšteobaveznih one se izjedna?avaju sa zakonima. Kako zakon deluje prema svima, tako i odluke Ustavnog suda moraju da deluju isto tako.

Me?utim, doma?e zakonodavstvo ne predvi?a kaznu za nepoštovanje odluka Ustavnog suda. Drugim re?ima, to zna?i da ?e oni koji se drznu i ne izvrše odluke najviše sudske instance u zemlji, koje su opšteobavezuju?e, kona?ne i izvršne, pro?i nekažnjeno.

Dragisa-Slijepcevic

Dragiša Slijep?evi?

Tadašnji predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijep?evi? još pre ?etiri godine govorio je da bi uvo?enje krivi?nog dela neizvršavanje odluka Ustavnog suda mogao da bude put koji bi doveo do delotvornijeg ostvarenja ustavnog naloga o izvršnosti i opšteobaveznosti odluka Ustavnog suda. Me?utim to se do danas nije dogodilo.
Sa druge strane u Makedoniji svako službeno ili odgovorno lice koje odbije da izvrši odluku Ustavnog suda Republike Makedonije, a dužno da je izvrši, biva kažnjeno zatvorom od jedne do pet godina!

Kakva je praksa zemalja u regionu

Kao i srpsko, i hrvatsko i crnogorsko zakonodavstvo ne predvi?aju krivi?nu odgovornost za nepoštovanje odluka ustavnog suda tih zemalja. Situacija u Makedoniji i Bosni i Hercegovini je druga?ija. Krivi?nim zakonom BiH neizvršenje odluke Ustavnog suda propisano je kao krivi?no delo za koje je utvr?ena kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina. Pomenutim zakonom, inkriminisano je ne samo odbijanje izvršnih odluka, nego i spre?avanje njihovog izvršenja. U Krivi?nom zakoniku Makedonije, koji reguliše krivi?no delo neizvršavanje sudske odluke, navodi se da ?e se „službeno ili odgovorno lice koje odbije da izvrši odluku Ustavnog suda Republike Makedonije, a dužno da je izvrši, kazniti zatvorom od jedne do pet godina”.

I pored toga što u Srbiji nema sankcija za službenike, Mirjana Jovanovi? Tomi? smatra da su odluke Ustavnog suda koje se odnose na zabranu rada Obraza i Nacionalnog stroja zna?ajne, pre svega, sa stanovišta zaštite ljudskih prava, poput slobode udruživanja, ali i zbog niza drugih prava koja su Ustavom zajam?ena. „Tu pre svega mislim na diskriminaciju, povredu prava na dostojanstvo i izazivanja verske i nacionalne mržnje“, navodi novosadska advokatica.

Sr?an Papi? ?uri? upozorava na ?injenicu da su mladi ostraš?eni ljudi iz Obraza nekada služili ljudima koji su danas na vlasti u Srbiji, posebno u situacijama kada je trebalo paliti Beograd ili napadati aktiviste i ativistkinje koji se bave antifašizmom i sli?nim stvarima. „Oni su 90 odsto podrške za svoje postupke dobijali od ljudi koji su danas na vlasti“, smatra ovaj zrenjaninski antifašista.

Miroslav Samardzzich

Miroslav Samardži?

S druge strane, Miroslav Samardži? upozorava da je ultradesnica svuda u svetu saveznik vladaju?ih slojeva, a vladaju?i slojevi buržoazije koriste ultradesnicu da suzbija socijalne pokrete koji traže društvene reforme koje ?e poboljšati položaj ve?ine stanovnika. On zato smatra da u Srbiji postoje sve pretpostavke da ?e ultradesnica u narednom periodu dodatno ja?ati.

„Ne postoji državni model za rešavanje ovog problema, ve? socijalni model koji ?e težiti uspostavljanju reafirmacije tolerancije i mira u zajednici i poštovanju ljudskih prava. Bez ekonomskih reformi koje omogu?avaju pristojan život gra?anima tako nešto nije mogu?e“, smatra Samardži?.

Darko Šper (VOICE)
voice_logo

 

Podelite ovu stranicu!