VOICE: Velike štete po budžet zbog krivolova

01 Feb 2017

Nekontrolisani i neumereni odstrel preti i opstanku pojedinih vrsta

I dok prvi član, još uvek važećeg, Zakona o divljači i lovstvu  kaže da je divljač prirodno bogatstvo i imovina Republike Srbije, istraživanje VOICE-a pokazuje da se na domaćim lovištima često vrši nekontrolisani i neumereni odstrel koji državnoj kasi pričinjava milionsku štetu ali i preti opstanku određenih vrsta.

Niske januarske temperature ali i vest da su kod Velikog Gradišta uhapšena tri lovca jer su u svom ulovu imali i strogo zaštićenu vrstu divlje guske, otvorile su vruće pitanje: ko se i na koji način brine o divljim životinjama?

Lovci tvrde da su oni ti koji su “ekološki svesni i odgovorni kao i da redovno prihranjuju divljač u teškim zimskim okolnostima”, kako piše u jednom od brojnih saopštenja Lovačkog saveza Srbije (LSS). Na drugoj strani su brojne organizacije za zaštitu životne sredine, među kojima je i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), čiji Tim za borbu protiv krivolova konstantno upozorava na “stravične razmere prekomernog lova i krivolova zaštićenih ptica u tom delu države”.

Zakonom o divljači i lovstvu, usvojenim 2010. godine, divljač se definiše kao prirodno bogatstvo u vlasništvu Republike Srbije. Pravo na gazdovanje tom “imovinom”, čija se vrednost meri milionima evra, država je u najvećoj meri prepustila tzv. korisnicima lovišta. To u praksi znači da lovištima upravlja oko dve stotine lovačkih udruženja, nekolicina ribnjaka, Nacionalni parkovi, javna kao i nekoliko privatnih preduzeća. Deo novca dobijen na ime Naknade za korišćenje lovostajem zaštićene vrste divljači i izdavanja lovne karte izdvaja se u odvojene Budžetske fondove za razvoj lovstva Srbije i Vojvodine.

“Preko 80.000 lovaca, u ovim vremenima predstavljaju izuzetnu snagu u domenu očuvanja divljači i njihovih staništa, zaštite prirode i stalne brige o biodiverzitetu na prostoru čitave Srbije”, istaknuto je na svečanoj sednici povodom obeležavanja 120. godišnjice Lovačkog saveza Srbije (LSS), održanoj u Beogradu oktobra 2016.

Istraživanje VOICE-a pokazuje da se o ovom nacionalnom bogatstvu, nemerljive nematerijalne i izuzetne materijalne vrednosti, ne upravlja adekvatno te da postoje indicije da se na većini lovišta divljač nekontrolisano i neumereno lovi.

“Stanje u lovstvu u Republici Srbiji, u poslednjih 20 i više godina, posmatrano kroz planiranje, sprovođenje mera za zaštitu, upravljanje, lov, korišćenje i unapređivanje populacije divljači, kao i ulaganje u lovišta i divljač, ne može se oceniti pozitivnim”, navodi se u Strategiji razvoja lovstva Vlade Srbije za period 2014-2029.

Kao razloge za navedeno stanje, autori Strategije navode teške društveno-ekonomske prilike u zemlji, nedovoljno stručnog planiranja, kao i neprofesionalan odnos prema gazdovanju lovištima od strane njihovih korisnika.

Po površini tzv. lovne površine (više od osam miliona hektara), kao i po broju registrovanih lovaca, Srbija se najčešće poredi sa Austrijom, u kojoj je aktivno oko 110.000 lovaca. Osnovu lovstva u Austriji čine gotovo iste vrste divljači, s tim da su matični fondovi populacija divljači i obim njihovog korišćenja u Austriji višestruko veći nego kod nas. Poređenja radi, Srbija ima oko 6.000 jelena i oko 90.000 srneće divljači, dok Austrija ima oko 90.000 jelena i oko 600.000 srneće divljači, pokazuju brojni dokumenti i naučni radovi koji se bave lovstvom u Srbiji.

Podaci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo o brojnosti divljači na lovištima koja su data na upravljanje, pokazuju da u Vojvodini ima ukupno oko 3.000 evropskih jelena, oko 60.000 srna, oko 7.000 divljih svinja i oko 270.000 zečeva.

Neujednačeni podaci o brojnosti krupne divljači na domaćim lovištima ukazuju na problem prikrivanja stvarnog broja odstreljenih jedinki. Istraživanje VOICE-a pokazuje da korisnici pojedinih lovišta ne prijavljuju precizne podatke o izvršenom odstrelu krupne i sitne divljači te je na taj način, a na ime naknade za korišćenje lovostajem zaštićene vrste divljači i naknade za lovnu kartu, oštećen budžet Srbije i Vojvodine.

DZPPS: U krivolovu na guske i predsednik lovaca iz Velikog Gradišta

Ubijene guske foto DZPPU ataru sela Ostrovo kod Velikog Gradišta tri lokalna lovca pronađena su sa nezakonito ubijenim divljim guskama, a među krivolovcima bio je i predsednik Lovačkog udruženja „Golub“ iz Velikog Gradišta, koji je i potpredsednik Opštine Veliko Gradište, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica.

“O nezakonitom lovu policiju su obavestili članovi Tima za borbu protiv krivolova Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koji već duže vreme upozoravaju na stravične razmere prekomernog lova i krivolova zaštićenih ptica u tom delu države”, navodi se u saopštenju za javnost. Dodaje se da je dežurni javni tužilac naredio privođenje osumnjičenih, oduzimanje oružja i nezakonito ulovljenih ptica.

DZPP je naveo da su velike hladnoće i okovane vode prinudile ptice vodenih staništa da se koncentrišu uglavnom na rekama, gde su izuzetno ugrožene nedostatkom hrane, uznemiravanjem i ubijanjem. To društvo je podsetilo da je zbog toga zahtevalo od nadležnog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da hitno obustavi lov na sve divlje životinje. Navodi se da su, pored strogo zaštićenih gusaka, u prtljažniku putničkog automobila policajci pronašli i 12 sveže ulovljenih plovki gluvara koje se ubrajaju u lovnu divljač.

Lovci tvrde da su oni ti koji su “ekološki svesni i odgovorni kao i da redovno prihranjuju divljač u teškim zimskim okolnostima”, te da se u navedenom slučaju radi o “dve pronađene guske za koje će stručne službe utvrditi uzrok i vreme smrti”.

Miroslav Stanišić, lovac iz Mola, kaže za VOICE da se u Lovačkom udruženju (LU) Panonija iz Mola govorilo o tome kako su se tokom lovne sezone 2012/13. neovlašćeno izdavale dozvole za odstrel, da je vršen neumeren i neselektivan odstrel srneće divljači, da nisu korišćene lovne markice, kao i da nije bilo jasno ko je upravnik lovišta.

“Nezadovoljni stanjem, članovi udruženja su smatrali da su to elementi koji ukazuju na kršenje zakona o divljači i lovstvu. Postoji sumnja da je bilo slučajeva tokom te godine, kada ulovljena srneća divljač nije fakturisana, čime postoje indicije da su oštećeni budžeti LU Panonija ali i Srbije. Ukoliko se ispostavi da su sumnje tačne, dolazimo do zaključka da je uplaćeno manje sredstava na ime naknade za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta”, navodi Stanišić.

Sredstva koja su uplaćivana od 2014. do danas pokazuju da su budžetski fondovi za lovstvo Srbije i Vojvodine zajedno iznosili oko milion evra godišnje.

Stanišić se obratio Okružnom tužilaštvu koje je ocenilo da i pored podnetih dokaza nema elemenata za krivično gonjenje, što svakako treba dodatno da se ispita, a na čemu se i dalje radi.

O teškim prilikama na srpskim lovištima govore i stručnjaci koji smatraju da je moguće uskladiti lov i očuvanje životne sredine, poput dr Jadranke Delić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

U svojoj doktorskoj disertaciji Jadranka Delić tvrdi da se “situacija u pogledu nezakonitog lova (krivolova i lovokrađe) nije poboljšala u poslednje vreme. Na lovnoturističkom tržištu postoji diskrepanca između ponude i tražnje, o čemu govore neke analize, na osnovu kojih se vidi da ponuda divljači za komercijalni odstrel znatno prevazilazi iskazane potrebe potencijalne lovnoturističke klijentele”.

“Nepoštovanje zakona i enorman izlov, uz glavnog krivca za nestajanje staništa, a to je intenzivan razvoj poljoprivrede, doprineo je drastičnom smanjenju brojnosti određenih vrsta sitne divljači (jarebica, prepelica, na nekim područjima zec i dr.) na celom prostoru Vojvodine. Zato je u cilju opstanka i oporavka nekih vrsta sitne divljači, kakva je na primer prepelica, potrebno zabraniti lov na određeni vremenski period”, navodi se u odbranjenoj doktorskoj disertaciji Jadranke Delić.

“Na skupštini našeg udruženja održanoj 2014. bivši predsednik Žarko Matić nam je glasno rekao da je tokom sezone 2012/13. odstreljeno oko 1.500 grlica i prepelica, iako smo svi znali da je propisana kvota za naše udruženje po 500 jedinki od svake vrste” navodi Miroslav Stanišić za VOICE.

Podaci Lovačkog saveza Srbije pokazuju da se poslednjih godina ubije oko 40.000 prepelica u jednoj sezoni. Na drugoj strani, predstavnici DZPPS-a tvrde da se godišnje na lovištima odstreli blizu 100.000 prepelica. Pored neumerenog odstrela, ornitolozi ističu da se lov na prepelice vrši nelegalnim sredstvima tzv. elektronskim vabilicama, čija je upotreba strogo zabranjena važećim Zakonom o divljači i lovstvu.

Tim za borbu protiv krivolova iz DZPPS-a u 2016. utvrdio je 65 lokacija na kojima su korišćene vabilice. Protiv poznatih i nepoznatih počinilaca podneto je više od 20 krivičnih prijava. U samo jednom slučaju presuda je poznata, a veliku kaznu za krivolov prepelica (oko 7.000 evra) uz korišćenje vabilica okolini Kikinde platio je bivši italijanski političar Gabriele Ćimadoro.

Globalna populacija prepelica u poslednje tri decenije umanjena je za 70 odsto, tvrde u Svetskoj organizaciji za zaštitu prirode (IUCN). Pored intezivne poljoprivrede, kao jedan od najvažnijih razloga koji utiče na pad brojnosti ove vrste stručnjaci IUCN navode lov koji je u većini EU zemalja trajno zabranjen.

Zadatak Vlade Srbije, navodi se u obrazloženju važećeg Zakona o divljači i lovstvu, treba da bude uspostavljanje ravnoteže interesa društva u odnosu na divljač, stvaranjem povoljne klime za ekonomski razvoj, očuvanjem ekoloških vrednosti i optimizovanjem zakonskog okvira za lovstvo.

Kako je u decembru 2016. najavio predsednik Lovačkog saveza Srbije Dragan Šormaz, novi Zakon o divljači i lovstvu mogao bi biti usvojen najkasnije do sredine 2017. godine.

Dragan Gmizić (VOICE) 

voice_logo