VOICE: Tanjugovci na platnom spisku RTV-a

20 Jun 2017

Da li će javni medijski servisi trošiti novce građana na „održivost“ režimske agencije?

Državna agencija Tanjug, propagandna mašinerija Vu?i?eve vlasti, ve? više od godinu i po radi bez zakonskog osnova. Država ne namerava da ovu agenciju ugasi, ve? najavljuje “sistemsko i održivo rešenje”, uz tvrdnju da Tanjug mora poslovati na tržištu, te da država ne?e pokrivati plate njegovih zaposlenih. Dok se pod nejasnim okolnostima ogromni novci raznih državnih institucija slivaju na ra?un Tanjug, o ?emu su mediji izveštavali, jedan novinar i fotograf sa zaposleni na RTV-u, nastavljaju?i da rade za agenciju. Da li je ovo “sistemsko” rešenje za održivost Tanjuga, da njegove zaposlene pla?aju javni servisi novcem gra?ana? 

Tanjug je sigurno najeklatantniji primer ugrožavanja vladavine zakona u Srbiji, pošto je pre bezmalo dve godine nestao bilo kakav pravni osnov za postojanje ove agencije. Ona me?utim danas radi punom parom, u službi Vu?i?evog režima, i krši sva profesionalna i eti?ka pravila, bivaju?i propagandno glasilo.

Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, agencija je, u sklopu odlu?no najavljenog “izlaska države iz medijske sfere”, trebalo da bude prodata najkasnije do 31. oktobra 2015. godine, što se nije desilo jer je menadžment ove ku?e pošto-poto želeo da ostane na državnim jaslama. Zakon je u prelaznim odredbama naveo da propis kojim je ure?eno postojanje agencije prestaje da važi najkasnije do tog datuma, a da ?e pravne posledice gašenja ove medijske ku?e urediti Vlada Srbije svojim aktom.

Akt je i usvojen 3. novembra 2015. i ime mu glasi Odluka o pravnim posledicama prestanka rada javnog preduze?a Tanjug. Najavljeno je potom da ?e 5. novembra biti emitovana i poslednja Tanjugova vest. Ali, kako rekosmo, ova državna agencija i dan-danas emituje vesti, a u diplomatskim krugovima se šale nazivaju?i je “Undead”.

Tanjug na tržištu – zvu?i duhovito

Novi državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Nino Brajovi?, dok je bio generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, zalagao se za izlazak države iz vlasništva u medijima. Danas mu je perspektiva druga?ija i tvrdi da je Tanjug “fenomen ove privatizacije” i da je “opstao uprkos svemu”, odnosno da ga ne treba gasiti. I pritom se ne obazire na nepostajanje pravnog osnova za njegov rad, iako se i Evropska komisija u svom Izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu osvr?e na ovaj fenomen, doduše diplomatski ali i vrlo jasno, isti?u?i da bi trebalo “razjasniti pravnu poziciju” ove novinske agencije i na?ine njenog finansiranja, kao i “dovesti ih u sklad sa postoje?im propisima”. Prevedeno na svakodnevni jezik, to zna?i da ova novinska agencija radi bez ikakvog zakonskog osnova i da se finansira na misteriozan na?in.

Tanjug kao održiva agencija na tržištu – zvu?i kao šala!

Tanjug kao održiva agencija na tržištu – zvu?i kao šala!

Nino Brajovi? me?utim smatra da Tanjug treba da opstane u državnom ili kombinovanom javno-privatnom vlasništu i najavljuje donošenje novog zakona o ovoj agenciji, i to bez konsultacija sa stru?nom javnoš?u, sprovode?i o?igledno prethodno donetu politi?ku odluku. Po njemu, Tanjug treba da bude na tržištu, da nastavi da posluje po održivom konceptu, odnosno da ne sme da dobija subvencije od države za plate zaposlenih, kao što je to dobijao ranije. Pritom se naravno ne osvr?e na ?injenicu da se prema Tanjugu vrše mnogobrojne transakcije sa raznih državnih adresa, pod nerazjašnjenim okolnostima.

No, da li država ve? zapravo sprovodi svoj plan za “održivost” Tanjuga, koji o?igledno nije zasnovan na tržišnim osnovama, ne ?ekaju?i donošenje zakona? Da li je ono što se dešava na Radio-televiziji Vojvodine zapravo “dugoro?no državno rešenje za Tanjug”, odnosno da li država planira da novinare i fotografe Tanjuga zaposli na javnim medijskim servisima, gde ?e dobijati plate, a oni ?e i dalje nastaviti da rade za ovu novinsku agenciju, vrše?i propagandu za vlast?

Zaposleni na RTV-u – rade za Tanjug

Novinar Tanjuga Nenad ?a?i? 12. aprila zaposlio se na Radio-televiziji Vojvodine kao pomo?nik urednika u Informativnom programu Prvog programa televizije, ali prelazak na pokrajinski javni servis za njega nije zna?io i prestanak rada u agenciji. Samo nedelju dana kasnije, generalni direktor RTV-a Miodrag Koprivica dozvolio mu je da nastavi da radi za agenciju Tanjug, izdaju?i mu Rešenje o davanju saglasnosti za rad kod drugog poslodavca, to jest omogu?io mu je da „i dalje izveštava sa doga?aja iz Novog Sada i Vojvodine za agenciju Tanjug“. Kako se navodi u dokumentu, ?a?i?ev rad u agenciji Tanjug „ne može da se poklapa ili preklapa sa radnim vremenom u RTV-u“.

?a?i? kao promoter Novog Sada

Gradona?elnik Novog Sada Miloš Vu?evi? dodeljuje nagradu "promoteru" Nenadu ?a?i?i (foto: novisad.rs)

Gradona?elnik Novog Sada Miloš Vu?evi? dodeljuje nagradu “promoteru” Nenadu ?a?i?u (foto: novisad.rs)

Nenad ?a?i? javnosti je poznat kao jedan od poslednjih dobitnika gradskog priznanja Oktobarske nagrade. Nagradu koja iznosi 130.000 dinara novinar Tanjuga dobio je zbog, kako je u obrazloženju komisije za dodelu nagrada navedeno, „dugogodišnje promocije Novog Sada“.
Ina?e, zamenik generalnog direktora RTV Jožef Klem na jednom sastanku je, kako saznaje VOICE, priznao da je ?a?i? zaposlen po politi?koj liniji. Prilikom dolaska na RTV ?a?i? je svojim novim kolegama predstavljen kao zamenik urednice Informativnog programa. Me?utim, takvo zanimanje uopšte ne postoji u sistematizaciji radnih mesta na RTV-u.
Njegova plata premašuje mese?na primanja gotovo svih urednika u Informativnom programu televizije. I dok urednici imaju koeficijent li?nog dohotka u rasponu od 3 do 5, koeficijent Nenada ?a?i?a iznosi 6 (plata od oko 75.000 dinara). Pojedini novinari rekli su za VOICE da ?a?i? za odlaske na teren za potrebe Tanjuga ?ak koristi i vozila RTV-a!
Osim za Tanjug, ?a?i? nije prekinuo saradnju ni sa Novosadskim sajmom, gde je povremeno angažovan u pres-centru tokom sajamskih priredbi.

?a?i? je molbu podneo samo dve nedelje nakon što se zaposlio u RTV-u, a pozvao se na ?lan 161 Zakona o radu i ?lan 54 Kolektivnog ugovora, koji dozvoljava zaposlenom rad i kod drugog poslodavca, ali uz dozvolu poslodavca kod kojeg je u radnom odnosu.

Nakon prethodne procene neposrednog rukovodioca (urednice Informativnog programa Snežane Pijetlovi?), generalni direktor RTV-a Miodrag Koprivica je u rešenju naveo da ?a?i?evo dalje angažovanje u Tanjugu „ne?e imati negativne posledice u programskom, poslovnom i organizacionom smislu“, pa je s tim u vezi ocenio da „ne postoje pravne smetnje da mu se molba odobri“.

Dok 100 ljudi radi preko agencije, pojedinci se nesmetano zapošljavaju

RTV nastavlja da se survava slobodnim padom: Povlaš?eni "promoteri" i poniženi novinari (karikatura: STUPS)

RTV nastavlja da se survava slobodnim padom: Povlaš?eni “promoteri” i poniženi novinari (karikatura: STUPS)

Bojazan više od 100 ljudi koji su donedavno bili zaposleni na RTV-u, trenutno angažovanih posredstvom agencije za zapošljavanje kod istog poslodavca, da ?e neko drugi zauzeti njihova radna mesta po?ela je da se obistinjuje.
I dok se bivši radnici RTV-a, koji su do oktobra 2016. godine imali ugovore o radu na odre?eno vreme, više od sedam meseci nalaze u milosti i nemilosti privatnih agencija za zapošljavanje, pojedinci kao što je ?a?i? bez ve?ih problema dobijaju posao.
Ali to nije jedini problem ljudi koji na RTV-u rade posredstvom agencija. Više njih se požalilo redakciji VOICE-a da im za mesec april nije ispla?en rad nedeljom, rad tokom uskršnjih praznika, no?ni i prekovremeni rad. Pojedinci tvrde da su ostali uskra?eni i za više od 10.000 dinara.
Onima koji su se žalili, iz agencije KadarPLUS su odgovorili da su za svakog radnika fakturisali iznos koji im je dostavljen iz RTV-a. „Meni je stvarno žao što se sve ovako izdešavalo, ali ni najmanje nismo mi krivi. Verovatno su iskoristili to što je sa nama raskinut ugovor da vas zakinu i krivicu svale na nas“, stoji u odgovoru agencije KadarPLUS.
VOICE je došao u posed ra?una koji je RTV platio za angažovanje ljudi posredstvom beogradske agencije KadarPLUS za mesec april, u kojem stoji iznos od 8,44 miliona dinara. Osim što se navodi ukupan iznos koji je RTV uplatio ovoj agenciji, na ra?unu se mogu videti i pojedina?ne isplate svakom od 107 angažovanih radnika. Nekima od njih je pla?en rad nedeljom, tokom uskršnjih praznika, no?ni i prekovremeni rad, ali mnogima nije.
VOICE saznaje da su se zbog toga odmah po dobijanju plate neki od ošte?enih obratili rukovodstvu RTV-a, ali da problem do danas nije rešen.
Advokat Veljko Mili? tvrdi da je ovo veoma zanimljiva situacija jer je RTV poslao izveštaje agenciji u kojima su umanjeni radni sati za pojedine zaposlene, što zna?i da je i ukupan iznos koji je RTV platio agenciji za april umanjen.
“Ovakvo postupanje ne samo što je medijski zanimljivo, nego ukoliko bi se utvrdilo da je neko lažno prikazivao ?injenice kako bi na taj na?in ostvario imovinsku korist, moglo bi biti i elemenata krivi?nog dela”, rekao je Mili? za VOICE i ohrabrio svakog kome su bez osnova uskra?ena prava da potraži sudsku zaštitu.

?a?i?ev slu?aj primer je politike dvostrukih aršina, jer je RTV 1. aprila prekinuo dalju saradnju sa novinarkom Omladinskog „O radija“ Majom Le?enac, pored ostalog i zbog toga što je honorarno radila za agenciju Beta (RTV je pre toga prestao i da kupuje Betin dnevni servis vesti).

Kako VOICE saznaje, na RTV-u je zaposlen i jedan fotograf, koji je tako?e nastavio da radi za Tanjug, pa se o?igledno može govoriti o “planu rešavanja” problema održivosti Tanjuga, odnosno u ovom slu?aju njegovog dopsiništva u Novom Sadu, a ne slu?ajnosti.

Arbitrarna odluka direktora

Prema oceni stru?njaka za medijsko pravo Veljka Mili?a, Kolektivni ugovor na RTV-u generalnom direktoru ostavlja mogu?nost da samostalno arbitrira ko može, a ko ne može da radi i za drugog poslodavca.

„U slu?aju Nenada ?a?i?a obrazloženja prakti?no i nema jer se samo navode odredbe Zakona o radu i Kolektivnog ugovora i paušalno se navodi da ne postoje pravne smetnje da mu se molba odobri. Ma?utim, pošto se udovoljava njegovom zahtevu, onda je mogu?e da obrazloženje bude šturo“, smatra Mili?.

Ukoliko bi u budu?nosti generalni direktor odbio nekog drugog zaposlenog sa sli?nim zahtevom, prema Mili?evoj oceni taj bi mogao da pokrene postupak pred sudom i da se pozove na ovu odluku. „Tada bi RTV pred sudom morao da objasni zašto ?a?i? može da radi, a drugi ne može“, smatra ovaj advokat.

Ekipa VOICE
Naslovna fotografija: Beta/Miloš Miškov

voice_logo

Podelite ovu stranicu!