VOICE: Sud potvrdio da su uništene sve presude neonacistima

24 Oct 2017

Zbog uništenih presuda tužilaštvo pomilovalo neonaciste!?

Prekršajni sud u Novom Sadu potvrdio je da su uništene sve presude pripadnicima zabranjene neonacisti?ke organizacije Nacionalni stroj zbog napada na u?esnike skupa „Stop fašizmu“ 7. oktobra 2007. u Novom Sadu.

U odgovoru Prekršajnog suda redakciji Vojvo?anskog istraživa?ko-analiti?kog centra (VOICE) navodi se da su sve presude tadašnjeg Opštinskog organa za prekršaje protiv neonacista koje su donete 2007. godine, tri godine kasnije preba?ene u Istorijski arhiv Novog Sada na ?uvanje.

„Kako predmeti prekršajnog postupka po Sudskom poslovniku imaju rok ?uvanja tri godine, svi predmeti iz 2007. godine, pa i napred navedeni predmeti izlu?eni su Istorijskom arhivu Grada Novog Sada, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, a na osnovu odredbi o izlu?ivanju bezvrednog registraturskog materijala, jer im je istekao rok ?uvanja“, piše u odgovoru predsednika Prekršajnog suda Kamenka Kozarskog.

On je podsetio da su protiv sedmorice pripadnika Nacionalnog stroja vo?eni prekršajni postupci u Opštinskom organu za prekršaje (od 2010. godine Prekršajni sud u Novom Sadu) zbog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru.

„Svi postupci su pokrenuti i završeni u 2007. godini“, naveo je Kozarski i precizirao da su protiv neformalnog vo?e Nacionalnog stroja Gorana Davidovi?a i Vlade Negovanovi?a obustavljeni postupci, jer nije dokazano da su okrivljeni u?inili prekršaj koji im se zahtevom stavljao na teret.

U predmetu koji se vodio protiv Uroša Sto janovi?a i Daniela Petrovi?a doneto je rešenje kojim su oba okrivljena kažnjena kaznom zatvora, svaki u trajanju od po 15 dana. U predmetu koji se vodio protiv Predraga Golubovi?a doneto je rešenje kojim je okrivljeni kažnjen kaznom zatvora u trajanju od 10 dana.

U predmetu koji se vodio protiv Radomira Dickova doneto je rešenje kojim je okrivljeni kažnjen kaznom zatvora u trajanju od sedam dana, dok je u predmetu koji se vodio protiv Nedeljka Peši?a doneto rešenje kojim je okrivljeni kažnjen kaznom zatvora u trajanju od 25 dana.

Da su sva rešenja sudije za prekršaje uništena javnost je saznala upravo na su?enju protiv Nedeljka Peši?a, kome se sudi u Višem sudu u Novom Sadu zbog izazivanja nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, tako?e zbog napada na u?esnike skupa „Stop fašizmu“ 7. oktobra 2007. Isti postupak vodi se i protiv Gorana Davidovi?a, ali se njemu sudi u odsustvu jer se nalazi u bekstvu.

Kako je na poslednjem ro?ištu saopštila sudija Slobodanka Gutovi?, na zahtev Višeg suda da im se dostavi rešenje protiv Nedeljka Peši?a, iz Prekršajnog suda stigao je odgovor da su spisi ovog predmeta uništeni u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara.

U Istorijskom arhivu Novog Sada za VOICE su rekli da su oni u obavezi da presude ?uvaju godinu dana, nakon ?ega se one uništavaju. To prakti?no zna?i da su presude neonacistima Arhivu dostavljene 2010, a da su tokom 2011. uništene.

Uz presude, uništeni su i svi dokazi i svi spisi iz predmeta koji se protiv sedmorice vodio kod Organa za prekršaje. Ostao je samo podatak u prekršajnoj evidenciji o kaznama koje su pripadnicima Nacionalnog stroja izre?ene 2007. godine.

Ko je mogao da spre?i uništavanje presuda?

Veljko Mili?: Ne može da se tretira saobra?ajni prekršaj i divljanje neonacista na isti na?in

U Zakonu o kulturnim dobrima (?lan 37) navodi se da se „izlu?eni bezvredni registraturski materijal može uništiti samo na osnovu pismenog odobrenja nadležnog arhiva“. Tako?e se navodi „da se kulturno dobro koje je uništeno ili nestalo, odnosno koje je izgubilo svojstva od posebnog kulturnog i istorijskog zna?aja, briše iz registra kulturnih dobara“ (?lan 63).

Postavlja se pitanje da li je neko mogao da od Istorijskog arhiva zatraži ?uvanje presuda koje nesumnjivo oslikavaju važan doga?aj u istoriji Novog Sada, kada je grupa neonacista napala mirnu kolonu u kojoj je bilo nekoliko hiljada gra?ana koji su protestvovali protiv fašizma. Vest o ovom incidentu tog dana bila je jedna od udarnih vesti u svetskim medijima.

Kopije svih presuda sudija Slobodanka Gutovi? odavno ima u spisima krivi?nog predmeta, a od skoro i presudu protiv Nedeljka Peši?a jer je njegov advokat Stanislav Jockovi? dostavio Višem sudu kopiju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i rešenje kojim je Peši? proglašen krivim za reme?enje javnog reda i mira.

Me?utim ako ove kopije nisu overene, a Peši?eva sigurno nije, njihova istorijska vrednost je bezvredna i ne bi se mogle kao takve naknadno uvrstiti u arhivsku gra?u, potvr?eno je za VOICE u Istorijskom arhivu.

U Istorijskom arhivu tako?e su rekli da uništavanje presuda ili bilo kojih drugih spisa iz delokruga rada sudova može da se spre?i isklju?ivo na zahtev suda, što se u slu?aju presuda neonacistima o?igledno nije dogodilo.

Za novosadskog pravnika Veljka Mili?a klju?an je odnos suda prema konkretnom slu?aju jer to dokazuje da država uopšte ne shvata važnost tog doga?aja.

„Odnos suda prema ovom slu?aju pokazuje da država uopšte ne shvata koji je zna?aj doga?aja od 7. oktobra 2007. godine. Ne može da se tretira saobra?ajni prekršaj i divljanje neonacista na isti na?in“, rekao je Mili? za VOICE.

Milivoj Bešlin: Uništavanje dokumenata je varvarizam, društvo je duboko fašizovano

Istori?ar Milivoj Bešlin smatra da, bez obzira na to da li je država svesno ili nesvesno dozvolila, uništavanje spisa i presuda otvara prostor naga?anjima, slobodnom tuma?enju i manipulacijama u vezi sa doga?ajem koji je pre deset godina uzdrmao Novi Sad.

„Mene kao istori?ara vrlo uznemirava uništavanje istorijskih izvora. To je jedan varvarizam jer se na takav na?in uništavaju tragovi koji svedo?e o jednom važnom procesu i istorijskom zbivanju u novijoj istoriji. ?uvanje takvih presuda je neophodno zarad stvaranja prave slike u javnosti o nekom konkretnom doga?aju“, kazao je Bešlin za VOICE i dodao da ga posebno uzmenirava nedostatak svesti da takvu dokumentaciju treba sa?uvati, što govori o odnosu društva prema pojavama fašizma.

Prema njegovim re?ima, ovde je re? o kontinuiranom vladaju?em diskursu da u Srbiji nema fašizma i ektremizma i da su to stvari koje se samo povremeno dešavaju i da im ne treba pridavati veliki zna?aj, a ustvari je društvo duboko fašizovano i preplavljeno je postupcima desno orijentisanih mladih ljudi.

Zbog uništenih presuda tužilaštvo pomilovalo neonaciste!?

Zbog presuda Organa za prekršaje (koje su u me?uvremenu uništene)  Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 2015. odustalo od daljeg krivi?nog gonjenja protiv sedmorice pripadnika Nacionalnog stroja zbog nasilni?kog ponašanja tokom incidenta 7. oktobra 2007.

Više javno tužilaštvo je odluku da odustane od daljeg krivi?nog gonjenja dovelo u vezu sa poštovanjem na?ela “Ne bis in idem” (ne dva puta za isto). Protiv dvojice to nije bilo mogu?e jer su se ranije nagodili sa tužilaštvom i priznali su krivicu.

Umesto da dobiju kaznu zatvora u trajanju do pet godina zbog nasilni?kog ponašanja, pripadnici Nacionalnog stroja kažnjeni su u Prekršajnom sudu u rasponu od sedam do 25 dana zatvora zbog napada na u?esnike antifašisti?ke šetnje.

Jedino se Peši?u i Davidovi?u još uvek sudi zbog izazivanja nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti.

Na?elo Ne bis in idem postoji u našem pravosu?u od donošenja Ustava Srbije 2006. godine. S obzirom na to da se sporni doga?aj odigrao 2007. godine pravnik Veljko Mili? postavlja pitanje zašto je ono primenjeno tek 2015.

„Na?elo Ne bis in idem se primenjuje vrlo retko, a sudovi su vrlo kreativni u smislu da na sve mogu?e na?ine pokušavaju da izbegnu to na?elo, ?ak i u slu?ajevima kada bi se moglo primeniti. Sudovi uvek imaju neko novo obrazloženje zašto ga ne treba primeniti, tako da je još ?udnije što je u ovom slu?aju primenjeno“, smatra Mili? koji je svoj doktorat posvetio upravo istraživanju i primeni ovog na?ela.

Na pitanje VOICE-a koliko se ?esto ovo na?elo koristilo u su?enjima pred ovim sudom, u Višem sudu su naveli da njihova evidencija o rešenim predmetima ne pruža mogu?nost o?itavanja podataka o tome koji je broj predmeta u dosadašnjoj praksi našeg suda okon?an zbog pravila Ne bis in idem „budu?i da se takvi postupci evidentiraju kao obustavljeno krivi?no gonjenje, za šta – pored primene ovog pravila – postoje i drugi razlozi“.

„Kada je samo primena ovog na?ela razlog obustave postupka, to se navodi samo u obrazloženju konkretnih odluka, a ne i u Evidenciji o rešenim predmetima. Stoga nije mogu?e do?i do zbirnih podataka na adekvatan na?in“, naveli su u Višem sudu.

U?esnici zabranjenog skupa vre?ali gra?ane, ga?ali ih kamenicama i tvrdim predmetima

Hapšenje neonaciste Gorana Davidovi?a 2007. godine

Incident se dogodio 7. oktobra 2007, kada je tokom protestne šetnje u?esnike skupa „Stop fašizmu“ u Dunavskoj ulici napala grupa pripadnika Nacionalnog stroja koji su se okupili u Domu vojske, i pored policijske zabrane.

Oni su prethodno zapalili navija?ke baklje, dizali ruke u znak nacisti?kog pozdrava i uzvikivali parole poput “Vojvodina – Srbija”, “Srbija Srbima”, “Ubij pedera” i “Ratko Mladi?”.

Tokom kra?eg koškanja kamenicama je pogo?eno nekoliko gra?ana, me?u kojima i tadašnji šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavel Domonji, kome su razbili glavu, nakon ?ega su pripadnici žandarmerije utr?ali u dvorište Doma vojske i priveli najve?i broj ?lanova Nacionalnog stroja.

Optužnica je podignuta decembra 2008. godine, a njome su se Davidovi?, Dolf Pospiš i Peši? teretili za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti. Pospiš je tokom postupka priznao krivicu i osu?en je na godinu i ?etiri meseca zatvora.

Davidovi?u i Peši?u se na teret stavlja da su se popeli na ogradu Doma vojske, iako im je policija zabranila okupljanje, i zapo?eli verbalni i fizi?ki sukob sa u?esnicima antifašisti?kog skupa, bacaju?i kamenice i tvrde predmete na njih.

Zbog nasilni?kog ponašanja optuženi su bili Radomir Dickov, Uroš Stojanovi?, Daniel Petrovi?, Vladan Negovanovi?, Predrag Milovanovi? i Predrag Golubovi?. Milovanovi? se tako?e nagodio sa tužilaštvom i osu?en je na šest meseci zatvora zbog nasilništva.

Nastavak su?enja Davidovi?u i Peši?u zakazan je za 7. decembar 2017. godine.

D. Šper (VOICE) 

Podelite ovu stranicu!