VOICE: Strankama protivu partokratije

26 Aug 2017

VOICE: Paradoksi političkog sistema Srbije

Nedostatak ozbiljnih politika od strane etabliranih politi?kih struktura, politizovanost gra?ana i njihova pretenzija da se bave politikom i bore za vlast, lukrativni interesi, ali i namerno unošenje konfuzije me?u politi?ke protivnike sve su, prema oceni sagovornika VOICE-a, razlozi za postojanje velikog broja politi?kih partija u Srbiji.

Ukupno 113 ih se nalazi u Registru politi?kih partija, od ?ega je 69 partija sa predznakom nacionalnih zajednica. Višepartizam u Srbiji zapravo je apsurd u kojem, s jedne strane, gra?ani imaju veoma nisko poverenje u stranke, dok su istovremeno svesni da bez politi?ke partije nemaju šta da traže u politi?kom životu. Dodajmo i da je do donošenja Zakona o politi?kim strankama 2009. godine, u republi?kom i saveznom registru bilo upisano ?ak 629 politi?kih partija.

Borba za vlast i amebe

Profesor Fakulteta politi?kih nauka u Beogradu Slaviša Orlovi? za VOICE ocenjuje da je suština postojanja velikog broja stranaka u tome što su gra?ani politizovani i što imaju pretenziju bavljenja politikom i borbom za vlast.

– Ljudi smatraju da bez politi?ke stranke i ?lanstva u njoj teško da se možete uspeti lestvicama društvene piramide. Me?utim, treba imati u vidu ?injenicu da su mnoge novonastale stranke rezultat deljenja ve?ih stranaka, jer gotovo da nema velike stranke u Srbiji da se nije delila poput amebe. Verovatno ima i fantomskih organizacija, u smislu da postoje organizacije koje su registrovane samo da bi se sa?uvalo jedno ime, kao što smo videli pre izvesnog vremena kada je jedna grupcija htela da se registruje, da je to ime ve? bilo zauzeto – ocenjuje Orlovi? i podse?a da je od Demokratske stranke, Srpskog pokreta obnove i Socijalisti?ke partije Srbije tokom prethodnih godina nastalo petnaestak stranaka.

Šef CRTA posmatra?ke misije “Gra?ani na straži” Raša Nedeljkov, za VOICE kaže da je jedan od razloga postojanja velikog broja partija nedostatak ozbiljnih politika od strane etabliranih politi?kih struktura.

– U gotovo svim politi?kim strankama koje su nastale tokom devedesetih godina imamo potpuno isto rukovodstvo koje se bira na netransparentnim, uglavnom izrežiranim unutarstrana?kim izborima. Ista lica su u najvažnijim telima unutar tih stranaka i pretpostavimo da su druge stranke, pre svega, formirane kako bi razli?iti ljudi mogli da ostvaruju svoje interese – kaže Nedeljkov. Smatra da partokratija, u kojoj stranke zamenjuju institucije, dovodi do toga da pojedinci prave partije kako bi ostvarili benefite za sebe, jer se u takvoj državi za sve traži veza, od le?enja do upisa deteta u vrti?.

U stranke po zaposlenje i korist

DusanVucicevic2-1024x768

Dušan Vu?i?evi?: Politikom se naj?eš?e bave oni sa dna kace

Sli?no je pokazalo i istraživanja koje je pre dve godine sproveo Fakultet politi?kih nauka (FPN) iz Beograda, prema kojem tek svaki deseti gra?anin veruje politi?arima, dok 84,1 odsto kao razlog za u?lanjenje u politi?ku partiju vidi li?ni interes. Da se ?lanom partije postaje zbog zaposlenja smatralo je ?ak 59,7 odsto, a zbog napredovanja u karijeri 24,4 procenta. Asistent na FPN-u Dušan Vu?i?evi?, koji je u?estvovao u tom istraživanju, za VOICE kaže da je poverenje gra?ana u politi?ke partije na niskom nivou zbog toga što vide da se tu mahom ne radi o interesima društva i gra?ana, ve? o uskostrana?kim interesima koji su naj?eš?e ograni?eni na jednu manju grupu ljudi na vrhu stranke.

– Ta grupa uticajem unutar institucija i mehanizmima partijske države radi na ja?anju vlastite mo?i i bogatstva. I tu se ništa bitno ne menja od ponovnog uvo?enja višestrana?ja, sada ve? više od ?etvrt veka. Otuda i izraženi antipartijski sentimenti u jednom delu srpskog društva, naro?ito kod mladih i visokoobrazovanih. Kada vidite da se politikom uglavnom bave oni sa dna kace gledate da te iz kace pobegnete – kazao je Vu?i?evi?. Dodaje i da ne treba verovati parttijama u Srbiji da, navodno, imaju oko milion i po ?lanova.

– Uporedni podaci iz relevantnih me?unarodnih istraživanja pokazuju da je partijskih ?lanova daleko manje nego što to partije navode, te da je ta brojka tek negde iznad evropskog proseka. U poslednjem istraživanju Svetske studije vrednosti iz 2009. godine samo je 2,7 odsto ispitanika u Srbiji izjavilo da sebe smatra aktivnim ?lanovima partija. Mogu?e je da je taj broj u poslednjih nekoliko godina, istovremeno sa osnaživanjem pipaka partijske države, narastao, ali ne verujem da se radi o prevelikom skoku. Ukupan broj ?lanova partija – aktivnih i neaktivnih – verovatno se i dalje kre?e negde izme?u 10 i12 odsto – kaže Vu?i?evi?.

Raša Nedeljkov ukazuje da su stranke naj?eš?e ustrojene poput preduze?a, da se mnoge prave isklju?ivo iz razloga da budu „dobre udava?e“, te da postoje i satelitske partije koje, kako navodi, služe tome da se oslabe protivnici i direktnih takmaci velikih stranaka.

– U Beogradu su formirane grupe gra?ana koje su htele da se kandiduju na izborima, a koje su imale identi?an naziv nekim pokretima. Razloge za osnivanje tolikog broja partija valja vezivati, s jedne strane za nekakav lukrativni interes, bio on neposredno u novcu kroz imanje jednog ili više odbornika ili narodnih poslanika. S druge strane, svodi se na prostu matematiku – ko ?e imati više odbornika, kome ?e se kandidovanjem odre?ene liste rasipati glasovi, pa konkurentska stranka ne?e pre?i cenzus. Time se uloga takvih partija i grupa gra?ana završava i vi za njih ne?ete ?uti, jer se više nikada ne?e ni angažovati na izborima – kaže Nedeljkov.

Kragujeva?ki Slovaci

Najnovija partija upisana u Registar politi?kih stranaka je Jaka Srbija (Silné Srbsko), politi?ka stranka slova?ke nacionalne zajednice. Iz podataka u Registru vidi se da je osnovana 27. februara ove godine, a da je u Registar upisana 19. jula. Sedište joj je u Kragujevcu, a zastupnik je Vladimir Maksimovi?. Zanimljivo je da je na popisu 2011. godine u Kragujevcu evidentirano svega 16 Slovaka. Kako VOICE saznaje, Vladimir Maksimovi? je ?lan kragujeva?kog Gradskog ve?a za komunalne delatnosti, ravnomerni i održivi razvoj. On je do lokalnih izbora 2016. godine bio u Socijaldemokratskoj stranci Borisa Tadi?a, i to predsednik Gradskog odbora SDS Kragujevac i nepoznato je da li se ikada izjasnio kao Slovak.

Me?u “pravim” nacionalnim zajednicama najviše stranaka imaju Bošnjaci – 12, dok Ma?ari, kojih ima više za oko 100.000, imaju svega sedam politi?kih partija. I Romi su brojniji od Bošnjaka, a imaju sedam partija, dok Rusi imaju ?ak šest, iako ih je u Srbiji svega 3.247. 

Manjinski status i falsifikati

Rasa Nedeljkov, foto MC

Raša Nedeljkov (foto: Medija centar Beograd)

Raša Nedeljkov podse?a da je CRTA i ranije upozoravala na probleme oko utvr?ivanja statusa stranaka nacionalnih zajednica. Isti?e da je Republi?ka izborna komisija pokušala da u izbornom ciklusu 2016. godine odbrani stav da se manjinskom strankom može smatrati ona za koju je dokazano da u praksi promoviše i zalaže se za interese odre?ene manjinske grupacije. RIK je u tom smislu, kaže, analizirao govore lidera, ?itao statute, analizirao medijsku arhivu javnih nastupa ljudi koji su vezivani za tu stranku…

– Upravni sud je zauzeo druga?ije stanovište i u nekoliko slu?ajeva oborio odluke RIK-a, jer je za jedinu merodavnu stvar uzimao da li je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje vodi registar stranaka, nekome dozvolilo da bude registrovan kao manjinska stranka ili ne. I time, s jedne strane, u?inio veliku štetu istinskim manjinskim strankama koje se zalažu za odbranu, vrednosti i interese odre?ene manjinske grupacije, a sa druge strane, napravio veliku korist nekome. Ko je taj neko, možemo samo da naga?amo – kaže Nedeljkov.

Dušan Vu?i?evi? kaže da je potrebno unapre?enje postoje?eg zakonskog okvira kada su u pitanju manjinske partije, ali da ne treba pooštravati uslove za njihovo osnivanje niti ukidati mere afirmativne akcije za njihovo predstavljanje.

– Možda treba razmišljati o ve?oj uklju?enosti manjinskih saveta u tu proceduru ili barem propisati da partija koja nastupa na izborima kao manjinska mora da uzme u?eš?e na prethodnim izborima za nacionalni savet te manjine i osvoji odre?eni procenat glasova – kaže Vu?i?evi?.

Nedeljkov podse?a da je u 2016. godini, svih šest lista na kojima su identifikovani falsifikati potpisa gra?ana bile manjinske stranke.

Zabrinjavaju?e je što su na?ini falsifikovanja bili gotovo identi?ni što, s druge strane, može da da snažnu indiciju da postoji jedan ili više mozgova iza te akcije. Mi godinu i po dana nakon tih izbora još uvek ne znamo ko su odgovorna lica, ko su bili inspiratori, ko su bili neposredni izvršioci krivi?nog dela falsifikovanja pe?ata sudova. Ukoliko se ne kazne ljudi koji stoje iza ovog, bilo kao inspiratori ili kao neposredni izvršioci, pitanje da li je neko manjinska stranka je potpuno obesmišljeno – kaže naš sagovornik.

Izvršna direktorica Centra za razvoj civilnog društva (CRCD) Snežana Ili? za VOICE kaže da više stranaka unutar jedne manjinske zajednice obezbe?uje politi?ki pluralizam i spre?ava autoritarnost. Upravo je monitoring poslednja dva izborna ciklusa za nacionalne savete nacionalnih manjina, koji je CRCD sproveo, pokazao da su ti saveti u potpunosti partizovani, pod kontrolom neke od stranaka ve?ine ili satelita ve?inskih stranaka.

snezana ilic

Snežana Ili?: Lakše je i jeftinije registrovati manjinsku stranku

– Izuzetak su, po nama, samo nacionalni saveti ma?arske, bošnja?ke i albanske manjine u kojima sve poluge vlasti drži jedna stranka iz te zajednice – isti?e Snežana Ili?. Glavni razlog za brojnost manjinskih stranaka, kaže, svodi se na ?injenicu da je „lakše i jeftinije“ registrovati stranku manjine, jer je za to neophodno svega 1.000 potpisa. Tako?e, kaže ona, i sama država ubacuje na politi?ku scenu kvazistranke manjina kao trojanskog konja.

– Pitanja unutrašnje zaštite manjina, odnosno zaštitu pojedinca unutar neke manjinske zajednice je svakako teže ostvariti ako je manjina jednopartijski predstavljena, a takvu dominaciju ili isklju?ivo predstavljanje manjine preko jedne stranke podržavaju i beogradske vlasti i vlade zemalja matica. Izuzetak su Bošnjaci koje vlast u Beogradu razbija ve? i preko podele na Islamsku zajednicu Srbije i Islamsku zajednicu u Srbiji – kaže Snežana Ili?. Dodaje da 12 bošnja?kih partija najbolje oslikava uticaj Beograda na politi?ki život nacionalne zajednice.

Dušan Vu?i?evi? podse?a na znatan broj zloupotreba prilikom osnivanja stranaka nacionalnih manjina, jer ?esto nisu osnovane zarad unapre?enja položaja pripadnika te zajednice.

– Da se radi o zloupotrebama o?ito je i kada pogledate izbore za savete nacionalnih manjina na kojima te partije ne uzimaju u?eš?e. A upravo preko nacionalnih saveta manjine ostvaruju pravo na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi sopstvenog jezika i pisma – navodi on.

Korist potire ideologiju

?injenicu da se male stranke, kojima je prelazak cenzusa ravan nau?noj fantastici, ?esto nalaze na listama ve?ih, najlaše se pravda matematikom, jer nije važno da li neko donosi 500, 5.000 ili 50.000 glasova. Me?utim, jasno je da postoje i drugi, od javnosti skriveni interesi, ali nije mogu?e precizirati da li je, na primer, Aleksandar Vulin SNS-u potreban zbog bliskih veza sa vlasnikom TV Pink, PUPS za pacifikovanje penzionera, Kari?i zbog finansija, a Marijan Risti?evi? iz nekog ?etvrtog razloga. Dušan Vu?i?evi? ocenjuje da oni, u smislu glasova, ne donose mnogo ali da o?igledno postoji neka druga korist za “naprednjake”.

– Ili finansijska ili, recimo, mogu?nost da preko malog koalicionog partnera udarite opoziciju nisko i ispod garda, a da nakon reakcije javnosti ostanete “neuprljanih ruku”. U svakom slu?aju, šteta koju SNS ima od koaliranja sa pomenutim partijama je manja od koristi jer je o?igledno da glasa?i SNS-a ne?e re?i “ne glasam za Vu?i?a zato što mu se na listi nalaze Vulin, Kari? i Risti?evi?” – kaže Vu?i?evi?.

Preleta?ki mentalitet

Raša Nedeljkov upozorava i na fenomen preletanja sa liste na listu nakon izbora, mahom u stranke vladaju?e koalicije, te da je CRTA zbog toga i pokrenula inicijativu „Ko je na vlasti“.

– Došli smo do statistike koja nam govori da je ukupno u 52 grada i opštine zabeležen fenomen preleta?a, kao i da su svi preleta?i ušli u vladaju?e stranke i time ih ili oja?ali ili napravili mogu?nost da vladaju?e stranke koje su na republi?kom nivou u vlasti, budu preslikane u istoj ili ve?oj meri i na lokalu. Ukupno je 181 odbornika i odbornica koji su promenili strana?ke boje, a ako govorimo o gradovima, najviše preleta?a ima u Pan?evu 12, u Kragujevcu 11, Merošina ima 10, Žabalj devet i tako dalje – navodi Nedeljkov.

Slaviša Orlovi? (foto: Medija centar Beograd)

Slaviša Orlovi? (foto: Medija centar Beograd)

A profesor Slaviša Orlovi? podse?a da je sli?an recept koristila ranije i Demokratska stranka.

Demokratska stranka je imala Novu stranku gotovo na svim izborima, pre toga Ligu socijaldemokrata Vojvodine, pre toga Socijaldemokratsku partiju Srbije, koja je kasnije prešla na listu SNS-a. Kada je bila kompeticija izme?u dve vode?e stranke, onda su se one trudile da proizvedu pobedni?ki efekat u o?ima bira?a – kaže Orlovi?. Dodaje da su razlozi za takve koalicije i želja da se postane gravitaciono jezgro manjih partija, ali i obuhvat širokog spektra bira?a.

Prakti?ni razlozi

Orlovi? upozorava na ?injenicu da se nakon izbora u parlamentu uvek pojave brojni poslani?ki klubovi stranaka koje kao takve na izborima nisu u?estvovale, a Nedeljkov tu vidi dodatne motive u?eš?a manjih stranaka na listama velikih.

– Poslani?ke grupe nose odre?ene benefite u smislu vremena govora u plenarnim sednicama, ?lanstva u odborima i radnim telima Narodne skupštine, pa ukoliko imate više odborni?kih grupa – imate više prava. Na kraju krajeva, posmatramo i ?lanstvo u Republi?koj izbornoj komisiji. Neke od lista koje su bile na kona?noj izbornoj listi 2016. i 2017. godine – nemam dokaze ali deluje tako – bile su tu samo da bi imale ?lanove RIK-a, te da bi jedna ili druga strana imala ve?inu – isti?e Nedeljkov.

Dalibor Stupar (VOICE)

voice_logo

Podelite ovu stranicu!