VOICE: Šta novi politički akteri nude Vojvodini?

20 Apr 2016

Političke stranke o Vojvodini (3)

Serijom tekstova, Autonomija i Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) predstavili su vam analizu odnosa političkih stranaka prema Vojvodini i njenom ustavno-pravnom položaju, u kontekstu predizbornih aktivnosti. U prvom prilogu u fokusu su bile tzv. nacionalne stranke, a u drugom – pokrajinske. Sada se bavimo novim političkim akterima na vojvođanskoj političkoj sceni


Iako će na predstojećim pokrajinskim izborima nastupiti 15 stranaka i koalicija, njihova politička ponuda građanima Vojvodine ni izdaleka nije tako bogata kao što će izgledati glasački listić u nedelju. Uz tradiconalne stranačke igrače, koji već dve i po decenenije zastupaju manje-više iste programe – na osnovu kojih se mogu svrstati u tri grupacije: oni koji su za širu autonomiju, oni koji su zadovoljni postojećom merom nadležnosti APV ali ne i njenom primenom i oni koji su protiv autonomije – manje su jasni stavovi većine izbornih lista koje će se u nedelju prvi put takmičiti za mandate u vojvođanskom parlamentu. A reč je o gotovo polovini ovogodišnjih učesnika pokrajinskih izbora.

Naime, čak sedam stranaka i koalicija od ukupno 15 prvi put će se pojaviti na glasačkom listiću za vojvođanske izbore. To su Pokret Dosta je bilo, Vojvođanska tolerancija, Mađarski pokret – Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Zelena stranka, Zavetnici, Srpsko-ruski pokret i Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav. Levica Srbije Borka Stefanovića, uprkos najavama, odustala je od pokrajinskih izbora, što je obrazložila “nepravednim i nelogičnim okolnostima” vezanim za broj potpisa koje je potrebno prikupiti za kandidovanje liste.

Kakav će biti skor novajlija u izbornoj trci zavisi delom od njihove kampanje i veštine, ali delom i od većih aktera, ukoliko su oni ti koji su učestvovali u njihovom kreiranju. Nije, naime, neuobičajeno na našoj političkoj sceni da se u izbornim procesima pojavljuju i ad hoc organizacije – izborne marionete iza kojih stoje veće partije, čiji cilj je da time umanje šanse svojih političkih protivnika. U tome se ni aktuelna kampanja ne razlikuje od dosadašnjih. Utoliko je teža pozicija onih novih stranaka koje u izbornu utakmicu ulaze iz drugačijih ambicija i bez “pokroviteljstva” većih političkih aktera.

Aktuelnu pokrajinsku izbornu trku obeležile su i tenzije prilikom utvrđivanja broja izbornih lista upravo kod nekih od novih aktera.

Čiji su njihovi glasovi?

Pokrajinska izborna komisija (PIK) odbila je prvobitno izbornu listu Pokreta Dosta je bilo (DJB) uz obrazloženje da ju je podnelo neovlašćeno lice, a ne grupa građana koju svojim potpisima može osnovati najmanje deset birača. Zbog te odluke aktivisti DJB organizovali su u proteste ispred Skupštine APV, gde je i sedište PIK-a. Potom je usledila odluka Upravnog suda, koja je slučaj rešila u korist DJB.

Stranka Saše Radulovića u aktuelnoj kampanji nastupa samostalno na svim nivoima, uz naglašenu distancu prema ostalim strankama građanske orijentacije, a programske poruke u lokalnoj i pokrajinskoj kampanji ne razlikuju se u odnosu na one u republičkoj. Iako su njihove kritike usmerene ka lideru naprednjaka Aleksandru Vučiću, ne libe se ni od konfrontacija sa ostalim akterima. Zbog odbijanja liste optužili su DS i LSV da stoje iza takve odluke PIK-a, jer bi, kako smatraju, DJB mogao da ugrozi njihove izborne rezultate. Sa druge strane, na račun Pokreta Dosta je bilo mogle su se čuti optužbe da “rade za Vučića”, jer razbijaju glasove stranaka koje su oponenti SNS-u i time lideru naprednjaka olakšavaju posao.

U svakom slučaju, činjenica da su listu podneli u pet do ponoć poslednjeg dana propisanog roka i to sa izvesnim manjkavostima, dok su odluku o odbijanju njihove liste doneli jednoglasno svih 19 članova PIK-a iz različitih stranaka, ostavio je prostor političkim protivnicima da postavljaju pitanje da li je učešće DJB na pokrajinskih izborima rezultat političke odluke ili funkcionisanja pravne države.

Radosavljević: Postizborni dogovori u Vojvodini zavisiće od republičkih

dusko radosavljevic

Duško Radosavljević: Bez celovitih programa

Politikolog Duško Radosavljević ocenio je da je problem novih političkih aktera, što uglavnom nemaju celovit program, odnosno platformu kojom bi se posebno predstavili u Vojvodini, pa i na pokrajinskom nivou nastupaju sa opštom pričom. To je, kaže, deficit i Pokreta Dosta je bilo, koji “biračima nudi samo priču o privrednim reformama kao da se kandiduju samo za još jedan mandat u resoru ekonomije republičke vlade“.
“U njihovom programu nema ništa o decentralizaciji, o reformi politčkog sistema, a nema ništa ni od programa za Vojvodinu”, rekao je Radosavljević za VOICE. Dodao je da se u izbornoj trci ne može igrati samo na jednom segmentu stvarnosti, a zanemarivati da ni realizacija toga nije apsolutno moguća bez promene Ustava.
“Kako da Vojvodina bude razvijena ako nema mehanizme da utiče na svoj razvoj. Mora imati nadležnosti za to. A o tome skoro niko ne govori”, ukazao je. Vojvođanskoj partiji zamera, pak, što za 10 godina, koliko postoji, nije uspela da napravi bolju infrastrukturu, zbog čega smatra da ne može da se nada ni izbornom rezultatu. “To je partija koja u prvi plan brobu za interese Vojvodine, ali moraju da porade na infrastrukturi”, smatra on.
I Mađarski pokret, kako je dodao, ima problem sa organizacijom, koja je bitnija od ideološke postavke. Smatra ipak da ovaj pokret može u određenoj meri da ugrozi izborni rezultata SVM-a koji im je glavni takmac, ali ne u značajnijem obimu. Jer, kako je naveo, SVM ipak u ove izbore izlazi uz ogromnu podršku vlade Mađarske praćenu značajnim materijalnim sredstvima, a imaju i kontrolu nad instiucijama Mađara u Vojvodini.
Prema njegovim rečima, Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav “nije politička opcija, već interesna grupacija, koja u prvom planu ima zavičajno povezivanje ljudi, što nije nelegitimno, ali to nije politika”. Radosavljević je ocenio i da će postizborni dogovori u Vojvodini zavisiti od dogovora na republičkom nivou.

Predsednik Pokreta Dosta je bilo Saša Radulović, međutim, tvrdi da nikakvi propusti nisu napravljeni pri predaji liste i da je odluka PIK-a bila politička, kako bi ih isključili iz izborne trke. Poručio je i da “ni Čeda, ni Čanak, ni Tadić” nisu protivnici DJB, ali da s njima neće u koaliciju “jer su koketirali, a i danas to rade, sa Aleksandrom Vučićem”. Onima koji njemu prigovaraju što je bio Vučićev ministar, odgovara da je radio po sopstvenoj savesti i “imao borbu sa Vučićem pet meseci”.

Sasa Radulovic

“Nepoznat stav” o Vojvodini: Saša Radulović, lider Pokreta Dosta je bilo

Izborni program Pokreta Dosta je bilo “Izbori 2016 – Plan u 20 tačaka“, isključivo je baziran na republičku kampanju, jer su poruke i obećanja koje iznose iz državne nadležnosti. U 20 tačaka Vojvodina se ni ne pominje, tako da nije poznato kako ovaj Pokret vidi položaj Vojvodine i ulogu pokrajinske administracije u narednom periodu. Naime, ključne poruke odnose se na transparentnost rada javnog sektora, zabranu potpisivanje tajnih ugovora, popis državne imovine, donošenje novih izbornih i medijskih zakona… Dakle, teme koje su van ingerencija Pokrajine. O stavu prema Vojvodini ukazuju, međutim, neke ranije javne poruke lidera DJB Saše Radulovića, koji je tako u martu 2015. godine na tribini u Novom Sadu izjavio da je “za Vojvodinu važna decentralizacija, odnosno spuštanje izvornih prihoda na nivo lokalne samoprave”, te da bi, prema njegovom mišljenju, “za Vojvodinu najbolje bilo da se to desi na nivou okruga”. O izvornim prihodima Vojvodine nije se izjasnio, niti je pojasnio na koji način APV može doprineti takvoj fisklanoj decentralizaciji, s obzirom da sama ne odlučuje ni o vlastitim prihodima, jer ne donosi zakone. O tome kako gleda na pitanje pokrajinske autonomije Radulović se izjasnio i porukom na svom tviter nalogu iz marta 2014. godine, kada je između, ostalog napisao da je pitanje za građane Vojvodine žele li uopšte da plaćaju i pokrajinsku administraciju. (Saša Radulović ‏@SasaRadulovich 5 Mar 2014 @sparx89 Ako poštujete ustav, mora. Da li građani Vojvodine žele da plaćaju i pokrajinsku administraciju je pitanje za njih).

Vojvodina – republika!

Vojvođanska tolerancija, lista je koju predvodi Vojvođanska partija, a čine je, kako se navodi, i predstavnici brojnih nacionalnih zajednica Vojvodine. Nosilac te liste je Aleksandar Odžić, a podržali su je predsednik političkog veća IV Vojvođanske konvencije Živan Berisavljević i predsednica Vojvođanskog kluba Branislava Kostić.

Aleksandar Odzic

Vojvodina republika u okviru federalizovane Srbije: Aleksandar Odžić, lider Vojvođanske partije

Vojvođanska partija, inače, ima decidan stav u pogledu statusa Vojvodine, zalažu se za Vojvodinu republiku u okviru federalizovane Srbije, a za tu ideju zatražili 2014. godine i podršku građana, kada su sakupili više od 30.000 potpisa. “Ravnopravan odnos Vojvodine u Srbije u nekoj budućoj zajedničkoj državnoj zajednici je jedino suštinski pravedno rešenje za građane Vojvodine koji punih 26 godina preživljavaju teške posledice svakodnevnog siromašenja i omalovažavanja”, platforma je te stranke koja ima ambiciju da se postavi kao alternativa postojećim regionalnim igračima. No, iako tu platformu zagovaraju godinama do sad nisu imali prilke da je građanima predstave na izborima, a u aktuelnu pokrajinsku kampanju uključili su se praktično u cajtnotu i uz nedovoljno vidljivu kampanju.

Nakon raspisivanja izbora pregovarali su i o zajedničkom nastupu sa SDS-om Borisa Tadića, ali se ta saradnja se nije ostvarila, jer su ocenili da “Boris Tadić minira” proces okupljanja opozicije i “umišlja da je još predsednik DS i Srbije”.

Vojvođanska partija zalaže se za punu decentralizaciju vlasti i asimetričnu regionalizaciju države. Srbija, prema njima, treba da bude definisana kao federalna država sa tri ili četiri nivoa vlasti: Federacija, Republike (sa autonomnim i/ili regionalnim oblastima) i lokalne samouprave.

Smatraju da je autonomija potrošena kategorija kada je u pitanju ustavni položaj Vojvodine i da bi “predstavljala večiti kamen spoticanja između dva nivoa vlasti, koji je po pravilu uvek na štetu građana Vojvodine”.

Jona: Sabornost na svim nivoima

Tibor-Jona-N1

Tibor Jona: Kampanja u pokrajini generalno nevidljiva i efemerna (foto: N1)

Bloger Tibor Jona kaže da je kampanja u pokrajini generalno nevidljiva i efemerna, te da su manje stranke u još inferiornijem položaju, jer im, kako je ocenio, u toj trci nedostaje i novca i ideja. “Stranke kod nas generalno ne shvataju da se birač može dobiti na idejama, već oponašaju velike stranke koje nude neke opšte parole i floskule”, rekao je on za VOICE.
Govoreći o izbornim izgledima stranaka koje se prvi put pojavljuju na izborima, ukazao je da neke od njih “nisu ni formirane da bi prešle cenzus, već da neki drugi ne bi prešli”.  U tom pogledu izuzetke, po njemu, predstavljaju Pokret 3D i DJB, za koje smatra da imaju “autentično biračko telo i neke originalne ideje koje imaju svoju publiku”. To, kako je dodao, nije i garancija da osvoje izborni cenzus.
U pogledu postizbornih kombinacija, Jona je ocenio da će one pratiti republičke dogovore, jer su, kako kaže, parlamentrani izbori i raspisani uz pokrajinske i lokalne, “da bi se postigla sabornost na svim nivoima“. Jedino iznenađenje za njega predestavljala bi koalicija DSS-SNS.
“Uvek je moguće i neko iznenađenje i u pogledu izbornih rezulatata. Mislim da će to ovaj put biti LSV u Vojvodini, jer će ostvariti rezultat koji će uticati na formiranje nove Pokrajinske vlade”, dodao je on. Smatra da postoje izvesni politički procesi u Vojvodini koji ukazuju da je moguća i koalicija LSV sa SNS u Pokrajini, dodavši da je za Ligu svejedno da li će koaliciju praviti sa DS ili sa SNS, “jer se ove dve stranke razlikuju samo po štofu”.
“Jedna voli malo grublji materijal, a druga mekši i svileni, ali u odnosu prema shvatanju vlasti nema neke bitne razlike između DS i SNS”, zaključio je Tibor Jona.

Rivalstvo i manjinska ekologija

U pokrajinsku trku prvi put ulazi i Mađarski pokret (MP) u koaliciji sa Demokratskom zajednicom vojvođanskih Mađara (DZVM). MP mahom čine bivši članovi Saveza vojvođanskih Mađara koji su iz te stranke isključeni, ili su je sami napustili nezadovoljni radom lidera i politikom koju zastupa ta stranka. Među njima su i nekadašnji visoki funkcioneri SVM Laslo Varga i Jene Maglai, te prethodni predsednik Nacionalnog saveta mađarske zajednice Tamaš Korhec, koji je na čelu pokreta. Njihova kampanja zapravo se manje-više svodi na rivalstvo sa SVM, koji pak pokušava da se nametne kao jedina politička opcija za mađarsku zajednicu.

korhec

Rivalstvo sa SVM: Tamaš Korhec, prvi čovek Mađarskog pokreta

Zbog odbijanja njihove republičke izborne liste, MP je optužio državu za “industrijsko falsifikovanju potpisa i organizovani kriminal”. A kad je reč o pokrajinskoj kampanji, Mađarski pokret se biračima predstavlja kroz Osnovna načela ove organizacije, dokument u kojem se uglavnom bave pitanjima funkcionisanja mađarske zajednice i unapređenjem njihovih prava. Autonomnu pokrajinu Vojvodinu vide kao “odgovarajući administrativni okvir za mirni zajednički život nacija koje u njoj žive”.

Zelena stranka građanima se preporučuje kao jedina autentična u zastupanje zelene politike. Smatraju da je njihova prednost i to što su novi na političkoj sceni, a kampanju zasnivaju na “Zelenoj agendi u 100 tačaka“. U programskom dokumentu ukazuju i da je stranka posebno orijentisana na zastupanje slovačke nacionalne manjine, ali i i za opšte građanske vrednosti. Kao osnovne oblasti delovanja navode životnu sredinu, zelenu ekonomiju, socijalnu pravdu, demokratiju i ljudska prava, Evropu i region. Zalažu se za decentralizaciju i jačanje lokalnih samouprava, a svoje delovanje zasnivaju i na kritici “naprednog” industrijskog društva i ideologija koje favorizuju ultimativan ekonomski rast, dominaciju čoveka nad prirodom i dominaciju čoveka nad čovekom”.

Samardžić: Politički oligarsi i autsajderi

Miroslav Samardzzich

Miroslav Samardžić: Sistem ide na ruku samo partijskim oligarhijama jer je presudna moć novca u politici

I u predstojećem izbornom procesu ne odlučuje se o programima već samo o tome ko će javne pare da strpa u privatne džepove, smatra politikolog Miroslav Samardžić. On za VOICE objašnjava da postojeći sistem ide na ruku samo partijskim oligarhijama jer je presudna moć novca u politici. “Prolaze oni koji imaju novca, ostali su autsajderi”, smatra on.
Novi igrači u izbornoj trci, prema njegovim rečima, zato često služe samo kao marionete da bi nekom drugom kvarili izborni uspeh. Dodaje da je zbog toga izvesno ko će imati poluge moći i u Vojvodini, dok je samo pitanje s kim. U tom pogledu ne očekuje izneneđanja jer “svi mogu sa svima, pošto je samo vlast bitna”.
“DS se u ranijem periodu izmirila sa socijalistima, dakle, sve je moguće posle toga“, ukazuje on. Samardžić je zagovornik koncepta koji bi omogućio da se glasa o različitim sistemima i koji bi omogućio da građani kreiraju listu, što smatra mogućim ukoliko bi se išlo na veliku narodnu mobilizaciju, kao u Grčkoj.
“Ovde građanin nije autonoman, on nije subjekt, jer se njime manipuliše putem političke progande. Ovde nema diskusije o rešenjima, već je sve rijaliti, šou… A kampanja liči na putujući cirkus u čijoj publici sede oni koji su za to dobili sendvič“, zaključio je on.

Bitka za “severnu srpku pokrajinu”

Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav javnosti je poznat po optužbama na račun njihovog lidera Tomislava Bokana za krađu lokalnih izbora 2012. godine, na kojima su nastupali kao manjinska lista (Romska demokratska stranka). Potom ulaze u gradsku vlast u Novom Sadu sa SNS, koji ih je inače prethodno optužio za izbornu krađu. Jedan od njihovih “učinaka” u gradskoj vlasti po kojem su postali prepoznatljivi i van novosadske javnosti jeste i osvećivanju vode u novosadskom vodovodu.

Na ovim izborima neće ipak nastupati pod okriljem koalicionih partnera, već samostalno. Njihov lider Tomislav Bokan, u izbornim porukama ističe potrebu jačanja duhovnosti “zasnovane na veri u prave korene i temeljne vrednosti društva”. Insistira na ravnopravosti “srpske dinarsko-krajiške populacije u Srbiji, odnosno Vojvodini u okviru Republike Srbije”. Bokan poručuje da ne oseća kao smetnju što u kampanju ulaze pod teretom optužnice za kupovinu glasova, jer, kako je naveo, kupovine glasova ima svakodnevno i u aktuelnoj kampanji: “I paketi i pare pritisci i sva čuda, i to od vodećih političkih organizacija”.

Za pokrajinsku izbornu trku kandidovali su se prvi put i Zavetnici sa “Srpskom suverenističkom platformom: Otpor okupaciji!“, u kojoj su ključne poruke: nacionalno odgovorna politike, očuvanje Kosova i Metohije, poništavanje Briselskog sporazuma, očuvanje postojećeg ustavno-pravnog uređenja države i suzbijanje svih vrste separatizma. Vojvođanima obećavaju borbu “protiv separatizma u tom delu države”.

Za mandate u Skupštini Vojvodine bori se i novonastali Srpsko-ruski pokret koji se zalaže za savez sa Rusijom i odustajanje od evropskih integracija.

Branka Dragović Savić (VOICE)
Foto: Beta, Medija centar Beograd, Arhiva

voice_logo