VOICE: RTV otpušta 111 zaposlenih, šalje ih na lizing

30 Sep 2016

Prilika za nove političke čistke?

Javna medijska ustanova Vojvodine otpusti?e u narednom periodu više od stotinu zaposlenih, koji ?e mo?i da nastave da rade za Radio-televiziju Vojvodine samo ako budu sklopili ugovor sa agencijom koja bude imala najbolju ponudu u postupku javne nabavke. Nije poznat pravi razlog zbog kojeg se RTV odlu?io na ovakav korak, jer je izostao zvani?an odgovor generalnog direktora Miodraga Koprivice.

Ta?no 111 ljudi ?e ostati bez dosadašnjeg ugovora o radu na odre?eno vreme, na kojem su neki od njih i punih 10 godina. Da paradoks bude ve?i, postupak javne nabavke je okon?an 27. septembra, ali rok za izbor najboljeg ponu?a?a još uvek traje. Za to vreme ugovor o radu ve? je prekinut sa nekoliko zaposlenih, koji su sada angažovani honorarno na istim poslovima putem autorskog ugovora. Njima navodno ne?e biti umanjena li?na primanja, ali su ve? sada u svakom drugom pogledu u podre?enom položaju u odnosu na ostale kolege.

Direktor Koprivica nije odgovorio na pitanja koja mu je redakcija VOICE-a uputila ovim povodom, dok su zaposleni koji ?e uskoro dobiti otkaz ugovora o radu o?ajni i nedovoljno informisani o svemu. Neki od njih potvrdili su za VOICE da sigurno ne?e nastaviti saradnju sa RTV-om. Mnogi od njih su trenutno neophodni za nesmetani proces rada JMU RTV (voditelji, snimatelji, lektori, voza?i, radnici u restoranu, pravnici…).

„Situacija na televiziji je napeta, pošto odre?enom broju ljudi nije rešen status, a isti?u im ugovori. Bez prestanka dolaze razli?ite informacije o zapošljavanju preko agencije, ali se još ne zna o kojoj agenciji bi moglo da se radi. Jasno je da za takvu situaciju nije krivo samo trenutno rukovodstvo, ve? i prethodna. Ovakva nesre?ena sitaucija nije novina na RTV-u“, pri?a za VOICE jedan od urednika na televiziji koji je želeo da ostane anoniman.

Njegov kolega, koji je dugo godina na televiziji sa nerešenim statusom, upozorava da je mnogima koji ?e biti angažovani preko agencije posao na RTV-u jedini izvor prihoda. „Svi mi imamo porodice i kako sada deci i ženama da objasnimo da nismo mi krivi što gubimo status koji nam je omogu?avao da dižemo kredite ili da se deci i nezaposlenim ženama obezbedi zdravstveno i sli?no. Me?u nama ima producenata, realizatora, snimatelja, montažera, prezentera, voditelja… To su kolege i koleginice koje svakodnevno vi?ate na ekranu, koji su lica naše ku?e, a ili su honorarci ili ?e sada postati. Zamislite situaciju kada svi mi po?nemo odlaziti na biro za zapošljavanje, prijavljivati se da smo nezaposleni, odlaziti do socijalnog i sre?ivati zdravstveno“, navodi sagovornik VOICE-a koji je tako?e tražio anonimnost.

Nastavljen trend pada gledanosti emisija Prvog programa

StatistikaProse?an broj gledalaca koji su pratili odre?ene emisije (AMR) na Prvom programu RTV-a nastavio je da opada i u avgustu mesecu. Razglednice je u avgustu pratilo prose?no svega 14.323 gledalaca, što je za oko 1.300 gledalaca manje u odnosu na junsko istraživanje AGB Nielsen Media Research. Junsko istraživanje pokazalo je najmanji udeo gledanosti emisija Prvog programa RTV-a za poslednjih pet godina. Ovog puta nisu predstavljeni uporedni podaci sa avgustom 2015. ali samo letimi?an pogled na junsko istraživanje pokazuje da je RTV u avgustu izgubio još ve?i broj gledalaca.

Procentualni udeo osoba koje su pratile odre?enu emisiju, program ili segment, u odnosu na ukupan broj osoba koje su pratile TV program u tom intervalu (SHR) porazan je kada je u pitanju ?uvena emisija Razglednice. Naime, uz taj segment programa u avgustu je bilo 2,89 odsto gledalaca televizije u Vojvodini. Da gledanost Razglednica strmoglavo opada, govore i podaci iz septembra meseca, kada je u jednom danu zabeleženo samo oko 6.000 gledalaca (AMR), sa udelom auditorijuma od 1,37 procenata! Za razliku od Razglednica, Jutarnji program u avgustu nešto se bolje kotirao i sa 8.600 gledalaca (AMR) zabeležio je udeo gledanosti od pet procenata (SHR).

Zanimljivo je da je u avgustu najgledanija informativna emisija bila Vojvo?anski dnevnik sa 26.257 gledalaca (AMR) i udelom u gledanosti od 3,6 odsto (SHR). Ovaj segment programa doživeo je u avgustu najve?i progres u odnosu na jun, kada je imao prose?no 19.000 gledalaca (AMR) i udeo od 2,47 procenata (SHR). Vojvo?anski dnevnik pojedina?no je bio gledaniji i od Dnevnika u pet (koji se emituje i na Radio-televiziji Srbije), ?ije gledanost je u odnosu na jun bila manja za oko 1.000 gledalaca i sada ga gleda oko 22.186 televizijskih konzumenata u Vojvodini (AMR).

Kao i u junu, najgledaniji tematski informativni sadržaj Prvog programa RTV bila je emisija Svet oko nas sa prose?no 18.000 gledalaca i udelom u gledanosti od 3,28 procenata. Najgledanije programske celine Prvog programa u avgustu su bili filmski i sportski sadržaji, a ubedljivo najgledaniji segment bio je prenos fudbalske utakmice Dinamo Minsk -Vojvodina, sa oko 49.000 gledalaca (AMR) i udelom gledanosti od 8,7 procenata (SHR).

Nedim Sejdinovi? povodom pada gledanosti kaže da je prvobitno mislio da je cilj novog rukovodstva RTV-a da od ovog javnog servisa napravi huška?ki kanal po ugledu na Pink ili Studio B, na kraju po ugledu na zlo?ina?ki RTV Novi Sad iz devedesetih. „Onda sam shvatio da ovo rukovodstvo ni za to ?ak nije sposobno, jer i to zahteva neki angažman i trud. O?igledno je da je cilj da se ova televizija provincijalizuje i uništi, a da je kona?ni cilj – ne kažem da je osveš?en kod svih koji ga ostvaruju – da se pretvori u multijezi?no dopisništvo RTS-a, što je i bila namera beogradske politi?ke elite pre desetak godina. Nema tu nikakve veze sa novinarstvom, u pitanju je ?ist voluntarizam“, smatra predsednik NDNV.

RTV je pokrenuo postupak javne nabavke velike vrednosti 26. jula ove godine, a otvaranje ponuda usledilo je 27. septembra. Na portalu javnih nabavki i zvani?noj internetskoj stranici RTV-a za sada nema podataka koliko se agencija prijavilo za posao koji je procenjen na maksimalan iznos od 18,75 miliona dinara. Planirana sredstva predstavljaju potrebe RTV-a za okvirno tri meseca. RTV može nakon zaklju?enja ugovora o javnoj nabavci bez sprovo?enja postupka javne nabavke pove?ati obim predmeta nabavke, s tim da se vrednost ugovora može pove?ati maksimalno do pet odsto od ukupne vrednosti prvobitno zaklju?enog ugovora. Odluka o dodeli ugovora najboljem ponu?a?u bi?e doneta u roku od 25 dana, odnosno do 22. oktobra.

Mark Zakinski

Mark Zakinski: Loša odluka rukovodstva RTV-a

Poverenik sindikata Nezavisnost RTV  Mark Zakinski kaže za VOICE da je u nedavnoj prošlosti ove ku?e ve? bilo sli?nih pokušaja angažovanja radne snage i da se RTV baš nije proslavio. „Ta iskustva govore da radnici koji budu angažovani preko takve agencije uvek budu u podre?enom položaju u odnosu na stalno zaspolene ili one koji imaju direktan ugovor sa JMU RTV. Dato je obe?anje da ?e radnicima angažovanim na ovaj na?in novi honorari ostati kao dosadašnja neto plata. Veliko je pitanje da li ?e i na papiru, kasnije i u praksi stvarno biti tako, koliko ?e tu novca uzeti agencije, posrednici itd“, navodi Zakinski.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinovi? kaže da se slaže sa potrebom da se izvrši ozbiljna reogranizacija i sistematizacija radnih mesta na RTV-u u cilju efikasnijeg poslovanja, ali da to ne zna?i da time treba ugroziti radna prava novinara i drugih zaposlenih i prema njima se ophoditi kao prema roblju. „Osim radnih, ovim ?e biti dodatno ugrožena i profesionalna prava novinara, jer je njihov status u ovim slu?ajevima posebno ranjiv, odnosno nedovoljno jasno definisan, što ostavlja prostor za mnogobrojne ucene i pritiske. Novinar u ovom slu?aju prestaje da bude subjekt ve? se pretvara u robu, a novinarstvo se pretvara u uslužnu delatnost“, ocenjuje Sejdinovi?.

Prema njegovim re?ima, ?injenica da ?e više od 20 novinara biti ubudu?e angažovano preko agencija, što je oko tre?ina redakcije informativnog programa, nova je prilika za ?istku novinara na RTV-u. „Meni ovo zvu?i kao još jedna prilika za politi?ku ?istku novinara na RTV zbog njihove nepodobnosti, kao kontinutet ponižavanja novinarstva kao profesije koju sprovodi novo rukovodstvo RTV-a, ali i celokupna vlast u Srbiji“, smatra Sejdinovi?.

Angažovanje radne snage putem agencije nije tako ?est slu?aj u Srbiji, ali postaje sve zastupljeniji. Najpoznatiji je slu?aj Naftne industrije Srbije, ?iji primer govori da oni koji su radno angažovani putem agencija uglavnom dobijaju manje plate i u lošijem su položaju od ostalih zaposlenih. Postavlja se pitanje zašto bi javna medijska ustanova Vojvodine, koja je ve?im delom na republi?kom budžetu, primenila ovakav model poslovanja na deo zaposlenih.

Na osnovu tuma?enja pravnika koje je VOICE konsultovao, o?igledno je da na taj na?in RTV planira da smanji troškove koje ima za zarade i naknade zarada zaposlenima. Pravnici se slažu da je ovakva praksa o?igledno zaživela ali nije u?estala, pa nemaju ?esto prilike da do?u u kontakt sa takvim agencijama i nemaju posebnih saznanja o njihovom poslovanju. O?igledno je da iza svega stoje finansijski aspekti i da agencije ostvaruju solidne prihode i povlastice.

Angažovanje agencija otvara put za manipulacije?

nedim sejdinovic

Nedim Sejdinovi?: Prilika za novu politi?ku ?istku

Ugovor ?e biti dodeljen najboljem ponu?a?u do 22. oktobra, ali je podložan zahtevu za zaštitu prava ponu?a?a, što može dodatno produžiti rok za zaklju?enje. Do tada ?e velikom broju zaposlenih na odre?eno vreme ve? iste?i ugovor o radu. Njima je najavljeno da ?e dobiti autorske ugovore, a da ?e im visina honorara biti ista kao dosadašnja neto plata. Mnogi od njih radili su na odre?eno vreme godinama, a neki od njih i više od decenije. Postavlja se pitanje da li su oni ošte?eni i obespravljeni i na koji na?in?

Ukoliko sa zaposlenima kojima istekne rok važenja ugovora o radu na odre?eno vreme, pre nego što se okon?a postupak javne nabavke, sklope autorski ugovor u kojem se ništa ne?e menjati u odnosu na prethodni (iako je autorski ugovor druga?iji od standarnog ugovora o radu), onda verovatno ne?e biti ošte?eni. Me?utim, to su samo naga?anja, jer nije poznato šta ?e se i na koji na?in na kraju postupka javne nabavke desiti, smatraju pravnici.

Ta vrsta neizvesnosti opredelila je ve? nekoliko zaposlenih da po?nu da traže novi posao van RTV-a, a jedan od njih je i gorepomenuti dugogodišnji radnik televizije. „Govorim kao neko ko je potpuno ostao po strani poslednjih meseci i samo želeo da zaradi svoju platu. Ništa me više ne može ubediti da ?e u ovoj firmi biti bolje, nego me samo iznena?uju na?ini na koje se rukovodstva dovijaju kako da ne zaposle one koji najviše rade. I tako je ve? mnogo godina koliko radim tu. Posle mnogo godina provedenih u firmi, promena nekoliko garnitura, sada sam ponovo vra?en nekoliko koraka unazad, a zaista sam se trudio da ostanem po strani“, navodi ovaj zaposleni.

Iako se ne zna ta?an broj zaposlenih u RTV-u, pretpostavlja se da ih je trenutno ima oko 1.300. Na ovaj na?in RTV bi prepustio agenciji brigu za oko 110 zaposlenih na odre?eno vreme. U konkursnoj dokumentaciji navedeno je da bi RTV zadržao pravo da bira ljude koji ?e biti angažovani kao izvršioci posla i obezbedio bi im sve uslove za rad na televiziji. S druge strane, nema nikakve finansijske obaveze prema njima ve? samo prema izabranoj agenciji. Postavlja se pitanje kakva je onda svrha i uloga agencije koje ?e napla?ivati posao od JMU RTV i biti u obavezi da redovno izmiruje plate i prinadležnosti angažovanim radnicima (NSZ, PIO i SZO).

Mark Zakinski kaže da se sindikat Nezavisnost protivi ovakvom vidu angažovanja ljudi, jer nema konkretnih, logi?kih i ekonomski opravdanih odgovora od strane menadžmenta zašto se opredeljuje za ovakav model. „Ne zna se još šta ?e biti sa tim ljudima dok ne potpišu ugovore. Tako?e se ne zna kako ?e proizvodnja funkcionisati, jer se ve?inom radi o zaposlenima koji su neophodni za proizvodnju programa. Znate, uvek ispaštaju oni koji rade, ?iji posao je stvarno neophodan za proizvodnju programa“, tvrdi i Zakinski i dodaje da se ovakvim vidom rada otvara i put za manipulativne radnje.

Njegovo mišljenje deli i Nedim Sejdinovi?, koji smatra da se veoma ?esto ova vrsta partnerstva u deregulisanim društvima kao što je naše ostvaruje radi manipulativnih radnji. „Neophodno je veoma temeljno pratiti šta se dešava, s kim ?e ugovor biti potpisan, ko stoji iza tih firmi i, naravno, koristiti sve institute za spre?avanje zloupotreba. Nadamo se da ?e se sindikati na RTV-u usprotiviti ovome, nadamo se da ?e se napokon probuditi iz dubokog sna“, ocenjuje predsednik NDNV-a.

Minimalna neto cena radnog sata definisana je ugovorom koji ?e biti potpisan sa nabolje rangiranom agencijom za sve vrste izvšilaca posla. Ali ve? na prvi pogled je uo?ljivo da je ona umanjena u odnosu na trenutne neto plate ljudi koji ?e ubudu?e biti angažovani preko agencije. To potvr?uju i zaposleni sa kojima je VOICE ostvario kontakt. Neimenovani urednik tvrdi da je zaposlenima sve manje stalo do programa, i da se obaveze odra?uju sa minimumom rada, uz nezadovoljstvo visinom primanja

Iako se to u predlogu budu?eg ugovora sa odabranom agencijom napominje, nije potpuno jasno na koji ?e se na?in biti obra?unati radni sati, na primer novinara, odnosno ko im može garantovati da ?e im biti ispla?en i prekovremeni rad. I ovo pitanje VOICE-a ostalo je bez odgovora rukovodstva RTV-a.

Mark Zakinski navodi da je problem prekovremenih sati i sada veliki problem unutar ku?e, jer nije konkretno definisano radno vreme. „Na primer, u Kolektivnom ugovoru RTS-a postoji više vrsta radnog vremena, ako se dobro se?am ?etiri. To u slu?aju RTV-a nije ni približno tako. Zato, ?isto sumnjam da ?e se to rešiti u korist zaposlenih posredstvom tih agencija.

U konkursnoj dokumentaciji se navodi i da agencija mora da ispunjava odre?ene uslove (vrsta delatnosti, godišnji obrt kapitala…), ali i da može delimi?no da angažuje podizvo?a?a. Podizvo?a? bi u ovakvoj situaciji mogao da izvrši najviše polovinu poslova koji su ugovoreni sa agencijom od strane RTV-a. Da bi se izbegle mogu?nosti za manipulativne radnje, pravnici smatraju da u ugovoru o javnoj nabavci i propratnoj dokumentaciji mora biti jasno navedeno šta su obaveze i odgovornosti podizvo?a?a i ko odgovara za rad podizvo?a?a (ponu?a?), a naru?ilac posla obi?no vrši nadzor o sprovo?enju ugovora o javnoj nabavci.

Mark Zakinski je mišljenja da ?e angažovanje podizvo?a?a zna?iti podizanje cene koštanja celog posla. „Ovde se opet vra?amo na isto: da li ?e RTV stvarno uštedeti nešto na ovaj na?in ili je ovo pokušaj angažovanja nekih novih ljudi na štetu onih koji su tu ve? godinama, a nikako da im reše status“, upozorava poverenik sindikata Nezavisnost.

Uskoro zakon o angažovanju radnika na lizing

RTV

Nikome nije stalo do programa: “gužva” u desku RTV-a

Ministar za rad u Vladi Srbije Aleksandar Vulin nedavno je najavio da ?e zakon koji ?e regulisati rad preko agencija za privremeno zapošljavanje, odnosno takozvani rad na lizing, do kraja godine u?i u skupštinsku proceduru, što ?e zavisiti i od dogovora sa sindikatima i poslodavcima. Prema njegovim re?ima, novim zakonskim rešenjima predvi?eno je da se izjedna?e prava onih koji rade na lizing i onih koji se zapošljavaju na bilo koji drugi na?in. On smatra da je suštinski problem rada na lizing ukoliko postoji mogu?nost razli?itog tretiranja radnika za isti posao.

Miloševe Razglednice umesto Žikine šarenice

Nedavno je menadžment JMU RTV predstavio novu programsku šemu koja kre?e 3. oktobra. Ve?ina emisija ostala je u etru, a kao što je od ranije poznato, više ne?e biti jedine emisije koja se bavila istraživa?kim novinarstvom Radar, što je obrazloženo istekom ugovora autorki Marini Fratucan. Ne?e više biti ni emisije Prostorija Marka Jakovljeva koji se „ogrešio“ o menadžment zbog govora na jednom od protesta Pokreta PodržiRTV. Osim ovih emisija, gledaoci ne?e mo?i da gledaju ni priloge više od deset novinara informativnog programa sa kojima je iz razli?itih razloga RTV prekinuo dalju saradnju.

Najve?a promena je što više ne?e biti ni Razglednica. Ova emisija ?e se 3. oktobra podeliti na dve polusatne: Novosadske razglednice i Vojvodinom. Prva ?e se baviti pretežno komunalnom politikom grada, a drugu ?e raditi dopisni?ka mreža. Aktuelni šef centralnog deska Budimir Markovi? najavio je da ?e u Novosadskim razglednicama svakog meseca gostovati gradona?elnik Novog Sada Miloš Vu?evi?, a da ?e glavno težište biti pra?enje rada komunalnih preduze?a u gradu. Štaviše, urednica nove informativne emisije išla je sa Markovi?em i na sastanak kod gradona?elnika gde su se dogovarali o programskom sadržaju Novosadskih razglednica!?

U dosadašnjem terminu izuzetno popularne muzi?ke emisije Gruvanje, koja po svemu sude?i više ne?e biti emitovana na RTV-a, i?i ?e emisija Ino strana koju ?e ure?ivati i voditi funkcioner Srpske napredne stranke Nemanja Starovi?. On u etar javnog medijskog servisa dolazi sa Novosadske televizije, gde je jednom nedeljno sa svojim istomišljenicima sat vremena „razglabao“ o svetskoj politici.

Emisiju Zdravoskop radi?e Gorjana Stojkovi?, doskorašnja urednica i voditeljka emisije Razglednice. Predstavljeno kao unapre?enje programskog sadržaja, Stojkovi? je ovim prakti?no kažnjena za drasti?an pad gledanosti nekada jedne od najpopularnijih dnevnih emisija na Prvom programu RTV. Osim nje iz etra je skinut i glavni urednik i voditelj Razglednica Goran Pavlovi? te brže-bolje vra?en na Prvi program radija. Pavlovi? se u javnosti „proslavio“ Razglednicama uživo petkom koje su više li?ile na Žikinu Šarenicu nego na emisiju informativnog sadržaja.

Prema oceni urednika koji je želeo da ostane anoniman, najava jesenje šeme jasno je pokazala da nema mnogo mesta za kriti?ki glas prema vlastima ili uopšte za neki dubinski informativni sadržaj. „U kontaktu sa poznanicima koji su ranije pratili naš program dolazi se do jednostavnog zaklju?ka da sada to ni ne pokušavaju, jer je sadržaj postao potpuno o?ekivan. Sve one pohvale o raznovrsnosti programa, prilago?enog razli?itim generacijama i ukusima sada gotovo izgledaju kao šala“, navodi on.

Dasko i MladjaŠto se ti?e ostalih medija u okviru RTV-a, u toku je nespretna realizacija plana da se O radio pripoji Prvom programu radija kao omladinska redakcija. Odluka nije doneta, a problem za one koji ideju žele da sprovedu predstavlja to što je O radio registrovan u APR-u kao poseban medij u okviru JMU RTV. Slušaoci jednog od najboljih omladinskih radija u Evropi nemaju razloga za zadovoljstvo, jer popularni Jutarnji program Alarm uz Daška i Mla?u od 1. oktobra više ne?e mo?i da slušaju. Vršiteljka dužnosti programskog direktora RTV Slavica Suboti? Braun novinarima je nedavno rekla da je njima istekao ugovor 1. oktobra.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savi? nedavno je ocenila da je donošenje ovog zakona neophodno, jer bi radnici angažovani preko agencija na taj na?in mogli da ostvare prava koja proizlaze iz Zakona o radu. Zakonskim regulisanjem radnici na lizing imali bi ve?u sigurnost i ostvarivali bi prava po osnovu rada, smatra Savi?. „Trebalo bi da bude precizirano i kolika je zarada za odre?eni posao, pa ona ne?e mo?i da za isti posao, kakva je sada praksa, bude i do 30 odsto manje od primanja zaposlenih po ugovoru na odre?eno i nedodre?eno vreme“, navodi Savi?.

Prema podacima ASNS-a, pre donošenja Zakona o radu 2014. godine u Srbiji je preko agencija za zapošljavanje radilo oko 50.000 ljudi, a sada ima više od 70.000, jer agencije ni?u svakodnevno, pošto su procedure za njihovo otvaranje jednostavne. S druge strane, radnici na lizing u Srbiji su nezašti?eni, a njihovo postojanje omogu?ava jedino primena konvencije Me?unarodne organizacije rada u Skupštini Srbije. Nijedan drugi akt ne regulište njihov pravni status, kao što su zarade, primanja, topli obrok, prekovremeni rad.

Nedim Sejdinovi? misli da je veoma važno da se novinari bore za svoja prava i da ne pristanu da se pretvore u robu i robove. „Radna i profesionalna prava su uvek veoma povezana, a oni novinari koji imaju nejasnu radnu poziciju veoma ?esto prestaju da budu novinari i postaju zanatlije koje rade prema narudžbi ‘gazde’. Protest novinara na RTV-u protiv politi?ke instrumentalizacije ovog javnog servisa nešto je najbolje što se u novinarstvu ne samo Vojvodine nego i cele Srbije desilo u proteklih petnaestak godina. Oni su nam vratili veru u novinarstvo kao profesiju“, isti?e predsednik NDNV-a.

Zaposlenima na RTV-u onog momenta kad pre?u kod agencije više niko ne garantuje da ?e biti zaposleni na duži vremenski period i teoretski potreba za njihovim angažovanjem može prestati za svega nekoliko dana. „Poenta je da su svi isti, a ja sam po?eo tražiti drugi posao, jer je ova firma nekome majka, a nekome ma?eha“, zaklju?uje sagovornik VOICE-a.

Ekipa VOICE-a 

voice_logo

Podelite ovu stranicu!