VOICE: Rehabilitacija ekonomije devedesetih

28 Nov 2016

Kako je propaganda o propasti privrede u dvehiljaditim – postala opšte mesto

Politi?ka rehabilitacija u Srbiji je sprovedena, devedesete su opet sa nama u skoro svim svojim pojavnim oblicima. Duže ve? je na delu i poništavanje se?anja na ovaj najcrnji period nove istorije i u oblasti ekonomije, a radikalsko-naprednja?ke mantre o propasti srpske privrede u dvehiljaditim – postale su takore?i opšte mesto. Bez namere da se amnestiraju svi ekonomski promašaji dvehiljaditih, jasno je da vlada sveopšta amnestija, odnosno da smo zaboravili kako se živelo pod režimom socijalista i radikala i da su zapravo devedesete bespovratno, pored društva, uništile i celokupnu privredu. O svemu tome govore ?injenice…

Rehabilitacija politike devedesetih godina nije više pokušaj ve? svakodnevica u Srbiji, i to se vidi iz nastupa vladaju?e vrhuške. Istovremeno je, duže ve?, na delu i rehabilitacija najcrnjeg perioda novije istorije ove zemlje i u ekonomskom smislu. Reklo bi se, slušaju?i predstavnike vladaju?ih partija u parlamentu, ali i po prisutnosti te teme u javnom mnjenju, da je privreda Srbije tokom devedesetih bila odli?na, a da je posle 2000. godine sve uništeno, te da tek sada, za mandata Aleksandra Vu?i?a, doživljava renesansu.

Da li je zaista tako, da li je sve upropaš?eno u prvim godinama dvadesetprvog veka ili je pak, bez obzira na mnogobrojne, mnogo puta u javnosti isticane probleme, spaseno od propasti koja je bila neminovna? Bi?e da je više ovo drugo, a to pokazuju i zvani?ne brojke. Zanimljivo je samo kako je mogu?e da mnogi imaju tako kratko pam?enje, pa se ve? ne se?aju kako se živelo po režimom Slobodana Miloševi?a, koji je uništio privredu i nacionalni dohodak, navukao sankcije, proizveo najve?u hiperinflaciju u novijoj istoriji, preselio ekonomiju na crno tržište, ispraznio rafove, napravio redove za besplatan hleb ?ije su slike obilazile svet i stvorio armiju socijalnih slu?ajeva. Zar tu ima bilo ?ega što treba slaviti i prizivati?

milosevic_slobodan

Slobodan Miloševi?: Posle njega (i njegovih koalicionih partnera) ostao potop u svim sferama društva, a to smo zaboravili!

Ali, vratimo se egzaktnijoj slici od one koju daje slabo pam?enje. Dovoljno je samo pratiti podatke Republi?kog zavoda za statistiku i drugih referentnih institucija, odnosno parametre kojima se meri ekonomija jedne zemlje poput bruto društvenog proizvoda, broja zaposlenih, plata, kupovne mo?i, javnog duga… Iz toga je o?igledno da smo devedesetih bili na dnu, da je oporavak privrede krenuo nakon 2000. godine i da se u nekoliko godina Vlade Zorana ?in?i?a i potom Vojislava Koštunice postizani bolji rezultati nego u potonje ?etiri, od kada je Aleksandar Vu?i? njen potpredsednik, odnosno predsednik.

Uobi?ajen argument onih koji prizivaju i uzdižu ekonomiju devedesetih, a potiru onu iz doba demokratske vlasti jeste da se posle 2000. živelo od otpisa dugova, uzimanja novih kredita i prodaje državne imovine i da smo imali vešta?ki rast. Ta?no je da su se uzimali zajmovi, da su se u državnu kasu slivali novci od prodaje silnih firmi, da je bilo ozbiljnih malverzacija u procesu privatizacije, ali ta?no je i to da su mnoge prera?iva?ke i druge industrije, koje su do devedesetih bile motor razvoja gradova i regiona u kojima su se nalazile, bile pred fazom raspada. U njih nije investirano ništa 20 godina, to su bili poslednji trzaji dobrog dela privatizovanih fabrika. Da se ?ekalo još dve godine, odnosno da je Miloševi? još toliko bio na vlasti, verovatno bi še?erane, uljare i drugi prera?iva?ki kapaciteti – otišle u staro gvož?e. Dokle bi se ulje moglo davati džabe zarad socijalnog mira? Da se tako nastavilo, bio bi veoma mogu? scenario totalnog kolapsa na svim poljima i pucanja po svim šavovima.

Miloševi? gori od ?aušeskog

“Miloševi?eva vladavina bila je za Srbiju pogubnija nego vladavina ?aušeskog za Rumuniju jer je do nje došlo u veoma dinami?no vreme kada se ubrzao tehnološki razvoj sveta i kada je došlo do ogromnih politi?ko-strateških promena tako da, ako ‘izgubite voz’ (kao što Srbija jeste), vi naravno ostanete u neku ruku zauvek na peronu. Da su promene u svetu tada bile manje dinami?ne, relativna šteta od Miloševi?eve vladavine bila bi manja”, rekao je svojevremeno ekonomista Branko Milanovi?, dugogodišnji istraživa? Svetske banke.

Šta kažu statistika i analitika? Prema podacima nekadašnjeg Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, koje je na osnovu zvani?ne statistike (podataka Republi?kog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija) merilo efekte ekonomske politike u prvih sedam godina od pada Miloševi?evog režima, u periodu od 2001. do 2007. godine u Srbiji je ostvaren zna?ajan rast bruto doma?eg proizvoda (BDP) po prose?noj stopi od 5,5 odsto godišnje. U 2004. godini ostvarena je najviša stopa rasta BDP od 8,4 odsto koja je, pre svega, bila zasnovana na industrijskom rastu, rastu poljoprivredne proizvodnje i zna?ajnom rastu prometa u trgovini na malo. I u narednim godinama ostvaren je zna?ajan rast BDP kome je najviše doprineo rast uslužnog sektora, posebno telekomunikacija, gde su i napravljena najve?a investiciona ulaganja, ocenjuje se u studiji “Rezultati i izazovi ekonomskih reformi u Srbiji u tranzicionom periodu 2001-2008. godine” Ministarstva finansija Srbije, ?iji je recenzent bio današnji ministar Dušan Vujovi?.

U toj analizi prime?uje se da u klju?ne makroekonomske rezultate Srbije u tranzicionom periodu od 2001. do 2008. godine, osim relativno brzog rasta bruto doma?eg proizvoda, spadaju i prose?ni godišnji realni rast investicija po stopi oko sedam odsto i pove?anje u?eš?a fiksnih investicija u BDP sa 10,6 odsto u 2001. na 21,7 odsto u 2008. godini. Tako?e, i relativno visok rast izvoza robe po stopi od 20,2 odsto prose?no godišnje, kao i pove?anje u?eš?a izvoza robe u BDP sa 15,7 odsto u 2001. na 22,1 odsto u 2008. godini. Autori ove studije kao pozitivan rezultat navode i kumulativni neto priliv direktnih stranih investicija od 10,9 milijardi evra, rast deviznih rezervi koje su na kraju 2008. iznosile 9,2 milijarde evra, rast devizne štednje koja je na kraju 2008. iznosila 4,8 milijardi evra; smanjenje u?ešš?a javnog duga Republike u BDP sa 102,2 odsto u 2001. na 28,3 odsto u 2008. godini.

Šta imamo danas? Javni dug Srbije na kraju 2015. godine dostigao je 24,8 milijardi evra ili 75,5 odsto BDP-a. Bio je dve milijardi ve?i nego 2014. Pore?enja radi, javni dug 2000. godine bio je 14,17 milijardi evra ili 201,2 odsto BDP-a, dok je najniži iznos javnog duga bio 2008, u godini kraja vlade Vojislava Koštunice, kada je iznosio 8,78 milijardi evra ili 28,3 odsto BDP-a. Direktne strane investicije su u 2015. godini iznosile 1,8 milijardu evra, devizne rezerve na kraju decembra 2015. bile su 11,81 milijardi evra. BDP približan onom iz 2008. godine – lane je bio 33,991 milijarde evra, sa stopom rasta 0,8 odsto (2008. Iznosio je 33,704 milijarde evra, a rastao je po stopi 5,4).

Plate zaposlenih su u me?uvremenu porasle, gledano u dinarima, više od 20 puta: 2000. godine prose?na plata je bila 2.000 dinara, osam godina kasnije 34.000, a danas radnici u proseku dobijaju 46.000 dinara. Ovo, naravno, zbog inflacije i pada vrednosti dinara nije realan pokazatelj životnog standarda, ali i kada se podaci prebace u “?vrstu valutu” vidi se veliki rast prose?nih zarada. Na samom kraju vlasti Slobodana Miloševi?a smo u proseku zara?ivali 67 tadašnjih nema?kih maraka mese?no, što pretvoreno u aktuelnu valutu evro zone iznosi 33,5 evra. Osam godina kasnije plata je bila 447 evra, odnosno 13 puta više. Danas, prose?na plata zaposlenih u Srbiji jeste 373 evra.

Mogli da kupimo sve, ali nismo imali šta

milan culibrk

Milan ?ulibrk: Ništa gore nije moglo da se desi privredi Srbije od onoga što se desilo devedesetih

Ekonomski analiti?ar i glavni urednik NIN-a Milan ?ulibrk kaže da je posredi politizacija. „To jednostavno nije tako. Naravno, sve može da se politizuje, ali cifre naprosto govore druga?ije. Zapravo ništa gore nije moglo da se desi privredi Srbije od onoga što se desilo devedesetih godina – ratovi, hiperinflacija, sankcije i bombardovanje su je potpuno uništili“, ukazuje.

Objašnjava da smo tada imali drasti?an pad bruto doma?eg proizvoda te da je on 1999. i 2000. godine bio upola manji nego po?etkom te decenije. „Sada je na 60-70 odsto u odnosu na 1990, s tim što treba ra?unati da smo u poslednjih osam godina tri bili u recesiji izazvanoj i da zapravo tek sada treba da se vratimo na nivo privrede iz 2008“, napominje on.

?ulibrk kaže da se oni koji tvrde da se tada, devedesetih, živelo bolje obi?no se?aju toga da su za 10 tadašnjih nema?kih maraka mogli da kupe sve što im je trebalo, ali je sa tim se?anjem problem u tome što nije bilo ni?ega da se kupi. „Cene su u prodavnicama zbog hiperinflacije regulisane i po šest puta na dan, ali robe nije bilo na rafovima. Iznošena je i prodavana na crnom tržištu“, podse?a naš sagovornik.

On dodaje da privatizacija svakako nije bila naro?ito uspešna i da o tome najbolje svedo?i podatak da je svaka tre?a privatizacija propala. „Ali sve ono što je dobro privatizovano radi i danas i radi bolje nego ranije“, napominje.

Kaže da je problem je bio u tome što je glavni kriterijum u procesu privatizacije bila cena po kojoj su prodavana preduze?a, a ne da se ona prodaju strateškim partnerima. Zato su mnoge firme kupljene ne da bi u njima bila nastavljena proizvodnja ve? zbog lokacije – da se pogoni sruše i izgradi nešto drugo, pre svega stambeni objekti. „Ne treba zaboraviti da je cena kvadrata stambenog prostora na dobroj lokaciji u Beogradu po?etkom 2000-ih bila oko 1.000 maraka, a da je danas šest puta viša. Ali i to govori o snazi privrede onda i sada“, kaže ?ulibrk za VOICE.

Napreduje se, ali gra?ani ne ose?aju boljitak

Evropska banka za obnovu i razvoj objavila je pre nekoliko dana izveštaj u kome navodi da se, nakon snažnog rasta od 2,9 procenata u prvoj polovini 2016, o?ekuje da ?e srpska ekonomija doživeti rast od 2,5 procenata za 2016, i 2,7 procenata tokom 2017. Pove?ana je procena ovogodišnjeg rasta bruto doma?eg proizvoda (BDP) Srbije za 0,7 procentnih poena, na 2,5 odsto.
Me?utim, sude?i po izveštaju Evropske komisije o tranziciji za 2016-2017. godinu, ne bi se reklo da u tranzicionim zemljama, pa i u Srbiji, gra?ani žive mnogo bolje danas nego krajem devedesetih. Od po?etka tranzicije države regiona u kome je angažovan EBRD, uklju?uju?i Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, napredovale su u približavanju razvijenim ekonomijama po prihodima, životnom standardu i smanjenju siromaštva, ali to ljudi ne vide baš uvek, navodi se u objavljenom izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj. Samo manjina ljudi u post-komunisti?kim zemljama zaista je osetila rast prose?nih prihoda u svojoj zemlji, a u nekim zemljama je situacija sa raspodelom prihoda danas gora nego što je bila 1989.

Foto: Medija centar Beograd

Goran Nikoli?: Potreban nam je danas rast BDP-a od šest procenata, koliko smo u proseku imali od 2001. do 2008. godine

Ne spore?i dobre rezultate srpske ekonomije nakon 2000. godine (ako za reper imamo devedesete), ekonomista Goran Nikoli? u opsežnoj analizi “1890-2036. Najve?e istraživanje o srpskoj ekonomiji” ocenjuje da trenutno postoje nagoveštaji privrednog rasta. Tokom 2015. i 2016. godine Srbija prvi put od 2008. godine ostvaruje solidan rast privrede koji je pri tome široko rasprostranjen po privrednim delatnostima, a kako kaže, pretežno je generisan na poželjan na?in – investicijama i izvozom.

“Rezultati fiskalne konsolidacije prevazilaze o?ekivanja, što je i oprezni MMF pohvalio. Dok je Srbija u 2014. imala najve?i fiskalni deficit u Evropi, on ?e u ovoj godini, sa dva odsto BDP-a, biti na nivou proseka EU, te je ve? zaustavljen rast javnog duga u odnosu na BDP. Deficit platnog bilansa je sveden na, za nas, veoma dobrih ?etiri odsto BDP-a. I inflacija je rekordno niska i stabilna, kakva nije bila u poslednjih pola veka” – ocenjuje Nikoli? i napominje da su neophodne visoke stope rasta u dužem periodu da bi se ostvario znatniji, a pri tome održiv, rast standarda gradana.

”Kao što je prose?an rast BDP-a od blizu šest odsto u periodu 2001-2008. podigao prose?ne plate sa 100 na blizu 400 evra, tako je i u budu?nosti za zna?ajnije podizanje standarda neophodan rast od oko ?etiri odsto godišnje u dužem periodu. Visoke stope rasta su uslov da Srbija tokom nekoliko narednih decenija nadoknadi istorijski zaostatak i po?ne da smanjuje razliku u odnosu na zemlje zapadne Evrope. Da bi se uspostavio visok i održiv privredni rast, klju?no je da se prvo uspostavi i održi trend snažnog pove?anja investicija”, kaže Nikoli? za VOICE.

S. Gluš?evi?/V.?vorkov (VOICE)

voice_logo

Podelite ovu stranicu!