VOICE: Rastu milionska dugovanja partija za poslovni prostor u Novom Sadu

16 Nov 2017

Konsenzus po pitanju neplaćanja

Politi?ke stranke u Novom Sadu, prema podacima Gradske uprave za imovinu i imovinsko-pravne poslove na dan 31. avgusta 2017. godine dugovale su 15.649.756,90 dinara. Gradska uprava za imovinu je 1. decembra 2016. godine nasledila JP Poslovni prostor, kao i njegova potraživanja koja su u tom trenutku iznosila 15.794.718,24 dinara, što zna?i da je u periodu od devet meseci dug partija umanjen za svega 144.961,34 dinara, odnosno 16.106,81 dinar mese?no.

Najve?i dužnik je Liberalno-demokratska partija sa 3.616.470,47 dinara, dok dugovi drugih partija uglavnom nastaju i nestaju onako kako te stranke dolaze ili odlaze s vlasti. Ima, ipak, i tu izuzetaka pa su Liga socijaldemokrata Vojvodine i Demokratska stranka imale dugove i 2011, kada su bile na vlasti, kao i 2015. godine dok su bile u opoziciji.

Nakon LDP-a, prema podacima Gradske uprave za imovinu i imovinsko-pravne poslove, poslednjeg dana avgusta ove godine najviše je dugovao DS, po više osnova ukupno 2.758.037, 76 dinara. Tu su zatim Reformisti Vojvodine s dugom od 2.086.809,02 dinara, Demokratska stranka Srbije sa 2.027.926,58 dinara, Vojvo?anska partija sa 1.717.637,00, nepostoje?i URS sa 1.459.017,30 dinara, ali i Pokret socijalista sa 776.784,73 dinara. Iz podataka dostavljenih VOICE-u vidi se da dugove u Novom Sadu imaju i dve Tre?e Srbije, zatim samostalni DSS-Beograd, Ravnogorski pokret…. U me?uvremenu je Srpska radikalna stranka 25. septembra u potpunosti izmirila svoj dug od 645.421,16 dinara, navode u Gradskoj upravi za imovinu i imovinsko-pravne poslove.

Iako se na spisku dužnika stranke menjaju, dug je konstanta – godinama neprekidno raste, pa je 2011. iznosio skoro šest miliona dinara, 2015. oko devet miliona, da bi krajem 2016. dostigao ?ak 15,6 miliona, koliko je otprilike i danas. U septembru 2011. godine tadašnjem JP „Poslovni prostor“ dugovalo je ?ak 15 stranaka – i tada najviše LDP sa 1,7 miliona dinara, a u stopu su ga pratile DSS i LSV sa po 1,5 miliona dinara. Me?u dužnicima bili su i Jedinstvena Srbija sa 866.000 dinara, G17 plus sa 852.000, Srpski narodni pokret “Svetozar Mileti?” sa 712.000 dinara, kao i Vojvo?anska partija sa 622.000 dinara….

U januaru 2015. godine dug politi?kih partija novosadskom Poslovnom prostoru dostiže devet miliona dinara. I tada je prednja?io LDP sa više od 3,5 miliona dinara. Drugoplasirani su bili radikali sa 1.667.791, zatim Pokret socijalista sa 1.024.673 dinar, a LSV 586.595 dinara… Blic je u julu 2016. godine objavio podatke JP Poslovni prostor, prema kojima je dug LDP-a bio 3,5 miliona dinara, dok je na drugom mestu bio DS sa 1,4 miliona, zatim SRS sa 1,3 miliona i DSS sa 1,2 miliona.

Eskiviraju povlaš?ene cene

Aleksandar Buji?: Grad ima mehanizme da naplati dugove

Odbornik Pokreta Dosta je bilo u Skupštini grada Novog Sada Aleksandar Buji? kaže za VOICE da oni od grada, po osnovu broja odbornika dobijaju iz budžeta mese?no oko 115.000 dinara. Kada je u pitanju prostor, koji su tako?e dobili od grada, pla?aju ga po vrlo povlaš?enoj ceni – lokal od 72 kvadratna metra na Trgu republike, u strogom centru grada, košta ih 4.900 dinara mese?no, uz dodatni popust ako sve izmiruju na vreme, odnosno do 15. u mesecu.

Ostala dugovanja koja predstavljaju trošak boravka u ovom prostoru su oko 20.000 dinara, s tim što prostor ne poseduje sopstveno elektri?no brojilo, pa ra?un za struju delimo sa komšijama. Zbog toga su ra?uni za struju prili?no veliki – navodi Buji? i dodaje da su pre useljenja, u prostor koji je bio u potpunosti devastiran, morali da u renoviranje ulože nekoliko stotina hiljada dinara. Naš sagovornik ocenjuje da se iza velikih dugova krije “palana?ka težnja za predimenzionisanim prostorima i posedovanjem korporacijskih kancelarija kako bi se pokazao glamur koji bi trebalo da da na važnosti politi?kim organizacijama”. Jedan od ve?ih dužnika u Novom Sadu je i URS, pa Buji? pita kako ?e se grad kao poverilac odnositi prema tome i ko ?e postoje?e dugove namiriti.

Grad je u mogu?nosti, i prema nama je primenio tu meru dodatne zaštite – tražio je meni?nu garanciju koju smo nekolicina nas i potpisali i time dali potvrdu da u onom trenutku kada se, u naredne dve godine pojavi dug, posegnu u naše privatne džepove i naplate to što je stranka na taj na?in prikazala kao dug. Nejasno je kako ovi dugovi ostaju dugo vremena nenapla?eni, kako se te meni?ne garancije ne aktiviraju i šta je sa njima – isti?e naš sagovornik.

Poslovni prostor „?astio“ zakupce

List Blic objavio je u aprilu prošle godine da je Državna revizorska institucija utvrdila da je JP Poslovni prostor izgubio milionske iznose zbog neblagovremenih tužbi protiv zakupaca lokala, zbog ?ega su dugovi zastareli. Re? je o ?ak 3,6 miliona evra, a pored preduze?a i udruženja gra?ana i sportskih klubova, me?u dužnicima su navedene i politi?ke partije sa oko 100.000 evra duga. Izvor Blica tom prilikom ukazao je da partije nisu tužene jer su neke u vrlo teškoj finansijskoj situaciji. Odbornik Pokreta Dosta je bilo u Skupštini grada Novog Sada Aleksandar Buji? kaže da se, istina nezvani?no, ?esto mogu ?uti pri?e o dodatnim zloupotrebama dodeljenih prostora.

– Bije ?aršijska pri?a sve one koji su imali mogu?nost da upravljaju Poslovnim prostorom da su se na taj na?in namirivali i neki politi?ki dogovori, u smislu da su mnogi ovakvi prostori davani po ceni po kojoj se daje politi?koj organizaciji, a onda su oni naknadno bili izdavani na komercijalnom tržištu tre?im licima. I na toj razlici u ceni su se, prakti?no, ove organizacije ili neki pojedinci iz tih politi?kih organizacija dodatno finansirali ili ostvarivali zaradu – kaže Buji?.

Profesor beogradskog Fakulteta politi?kih nauka i bivši ?lan i predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljkovi? za VOICE isti?e da je problem to što protiv stranaka poput URS-a nema postupka prinudne naplate dugova i ocenjuje da dug nekada mo?nih stranaka samo pokazuje da je njihovim finansijerima isklju?iv interes da one budu u vlasti.

Ako ona više nema tih kapaciteta, ne?e imati ne samo javna sredstva, nego ne?e imati nikakvog interesa privatnog biznisa i finansijera da u tome u?estvuju. Pozicija vlasti napla?uje, direktno ili indirektno, svejedno. I kad nema te vrste naplate, postoji obaveza da se vra?aju dugovi, i to jako slabi poziciju stranke – kaže Stojiljkovi?. Najbolje se, kaže, to vidi iz podataka koliko je koja stranka u izbornim kampanjama dobijala sredstava iz privatnih izvora, zavisno od toga da li se nalazila u vlasti ili ne.

– Nisu naše stranke tog tipa da, i kad su u lošem položaju, mogu da mobilišu tu volontersku podršku i angažuju male priloge. Pogledajte, recimo, u odnosu na kampanju Bernija Sandersa u SAD, koji je bio potpuni bio politi?ki autsajder deprivilegovan od strana?kog vrha, da je bilo pošteno, došao bi do nominacije. Kod nas nema tog visokog mobilizacijskog okvira koji bi, makar delimi?no, nadoknadio sredstva – kaže Stojiljkovi?.

Ista praksa širom Srbije

Jovana Strahini?: I lokalne samouprave duguju partijama

?ak i vrlo kratka i površna pretraga na internetu pokazuje da situacija u Novom Sadu nije nikakva posebnost, jer je postalo gotovo folklor da politi?ke partije duguju širom Srbije za zakup i komunalije, a negde su same sebi nagomilane dugove otpisale. Koordinatorka projekta Nacionalne koalicije za decentralizaciju Jovana Strahini?, za VOICE ukazuje da su, prema ?lanu 16. Zakona o finansiranju politi?kih aktivnosti, grad ili opština dužni da finansiraju redovne aktivnosti parlamentarnih stranaka, pri ?emu se sredstva iz budžeta dele proporcionalno rezultatima postignutim na lokalnim izborima. Jedan od uzroka dugovanja, prema njenim re?ima, mogli bi biti i dugovi prema partijama.

– Praksa pokazuje da lokalna samouprava uglavnom ?duguje politi?kim partijama ?po osnovu finansiranja redovnih aktivnosti, i to uglavnom opozicionim partijama,? ali je? ta?an iznos veoma teško? utvrditi, jer su podaci kojima raspolažu odbori opozicionih stranaka na lokalu bitno druga?iji od podataka koji se dobijaju od organa lokalne samouprave – kaže Jovana Strahini?, uz opasku da dobri i precizni podaci izostaju zbog intenzivne centralizacije Srbije, jer ne postoje dobri i ažurirani podaci u vezi sa tim problemom, ve? se sve svodi na sporadi?ne novinarske istraživa?ke projekte. ?ak ni na nivou države nije mogu?e dobiti proverljive zvani?ne podatke jer, kako navodi, poslednji izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) ?o poslovanju politi?kih partija obuhvata 2015. godinu.

– Realan problem predstavlja i to što Agencija za borbu protiv korupcije kao ni DRI,  koji su nadležni za kontrolu finansiranja politi?kih partija, nemaju dovoljno kadrovskih kapaciteta da kontinuirano i redovno  kontrolišu njihovo poslovanje. Još ve?i problem je to što se predmeti koji se bave kontroverzama u poslovanju partija jako sporo ili uopšte ne rešavaju kada do?u do tužilaštva ili suda. Bilo bi dobro kada bi se državni organi ozbiljnije pozabavili problemom finansiranja politi?kih partija, imaju?i u vidu brojne kontroverze vezane za finansiranje vanrednih parlamentarnih i redovnih lokalnih izbora 2016. kao i predsedni?kih izbora 2017. godine – dodaje Jovana Strahini?.

Stranke bez susreta s izvršiteljima

Pošto ra?unica DJB u Novom Sadu pokazuje da stranka, ?ak i bez ozbiljnih finansijera, sredstvima koja dobija u skladu sa zakonom iz budžeta može lagodno da celogodišnje obaveze isfinansiraiz tromese?nih primanja, ostaje nejasno kako se onda prave milionska dugovanja. Za razliku od gra?ana, koji sve ?eš?e imaju susrete sa javnim izvršiteljima, i to za iznose koji su daleko od milionskih, stranke, uprkos sporadi?nim najavama, ?ini se, nemaju tih problema.

U Komori javnih izvršitelja nismo mogli da dobijemo odgovor na pitanje da li postoji ijedan primer u Republici Srbiji da su, po nalogu javnih preduze?a zbog ogromnih dugovanja, izvršitelji popisali i zaplenili imovinu bilo kojoj politi?koj partiji.

– Komora javnih izvršitelja ima obavezu vo?enja evidencije godišnjih izveštaja o radu javnih izvršitelja, ali nije propisano da godišnji izveštaji sadrže podatke o politi?kim strankama kao izvršnim dužnicima – navedeno je u odgovoru Komore. Tako?e, precizirano je da su, prema Zakonu o izvršenju i obezbe?enju, javni izvršitelji u obavezi da postupaju isklju?ivo prema odluci suda, osim u slu?ajevima tzv. komunalnih predmeta, kada  javni izvršitelj, po predlogu javnog komunalnog preduze?a i dozvoljava i sprovodi izvršenje bez prethodnog sudskog postuka.

– Javni izvršitelj nema diskreciono pravo da odlu?i po kojem ?e predlogu da postupa, a po kojem ne. Ukoliko su ispunjeni svi formalno-pravni uslovi, javni izvršitelj je dužan da postupa po redosledu prijema predloga za izvršenje, u zakonski predvi?enim rokovima – navode za VOICE u Komori javnih izvršitelja.

?ini se da je stvarni problem zapravo u tome što javna preduze?a, koja bi trebalo da tuže dužnike i angažuju izvršitelje, vode predstavnici politi?kih partija. I dok nad gra?anima treniraju strogo?u, partije bez problema duguju milione ili potpisuju veoma povoljne, višegodišnje ugovore o reprogramu dugova.

Zoran Stojiljkovi?: Nije bilo krivi?nih prijava po osnovu prikrivanja realnih izvora i visine prihoda stranaka.

Zoran Stojiljkovi? navodi da je to zbog razli?ite specifi?ne politi?ke težine i mo?i stranaka i gra?ana, i podse?a da do sada nije bilo krivi?nih prijava po osnovu prikrivanja realnih izvora i visine prihoda stranaka.

– Prosto, ni pravosu?e ni tužilaštvo nemaju dovoljno otpora i potencijala da to sprovedu do kraja. Parlamentarne stranke su napravile neku vrstu monopola, pogotovo kad je re? o raspodeli tih sredstava i spre?ile pojavu potencijalne politi?ke konkurencije. Jer, vi možete da iza?ete na izbore, dobijete ?etiri odsto i da nemate nikakva sredstva, a da neko ko je marginalan, unutar koalicije u?e u parlament i dobije sredstva – napominje naš sagovornik.

 I funkcioneri prave dugove

Koordinatorka projekta Nacionalne koalicija za decentralizaciju Jovana Strahini? za VOICE ukazuje da širom Srbiji postoji praksa po kojoj se, pored politi?kih partija koje duguju ogromne sume za iznajmljivanje prostora ili usluge javnih komunalnih preduze?a, isto ponašaju i njihovi funkcioneri.

– Imali smo slu?aj 2014. godine da je SNS više od godinu dana dugovao toplani u Nišu nekih 150.000 dinara i da je nakon pisanja medija dug pla?en. Bilo je i situacija u kojima su dugovi javnih funkcionera napla?eni gradu, kao poslodavcu, sa tim što u Gradu kažu da su ta sredstva refundirali. Niš je karakteristi?an po tome što su pojedini visoki partijski funkcioneri koristili položaj da ne pla?aju svoje obaveze za struju, vodu ili komunalije – podse?a naša sagovornica.

Jovana Strahini? podse?a da je, po izveštajima institucija poput DRI, Fiskalnog saveta ili MMF-a, funkcionisanje javnih preduze?a samo po sebi problemati?no, da je ve?ina javnih preduze?a u dugovima i da se neretko ta dugovanja pokrivaju iz gradske ili republi?ke kase, novcem gra?ana, odnosno poreskih obveznika, što zapravo zna?i da gra?ani pla?aju ceh lošeg ili nedovoljno dobrog upravljanja tim sistemima.

– Mi smo, po svemu sude?i, daleko od uspostavljanja tih principa koji bi omogu?ili normalno funkcionisanje javih preduze?a i, u konkretnom slu?aju, efikasnu naplatu dugovanja koja ne?e zavisiti od toga ko je dužnik – navodi ona. Ne želi, kaže, da tvrdi da je u konkretnim slu?ajevima ogromnih dugova stranaka postojao uticaj, ali smatra da praksa da se na ?elu javnih preduze?a u najve?em broju slu?ajeva nalaze strana?ki funkcioneri ostavlja prostor za takav uticaj.

– Prvo što bi trebalo da uradimo je da prestanemo sa praksom kršenja Zakona o javnim preduze?ima (v.d. status, zaobilaženje ili krojenje kriterijuma na javnin konkursima i sli?no), zatim da poja?amo parlamentarni, odnosno skupštinski i gra?anski nadzor rada javnih preduze?a, i da po?nemo da primenjujemo mere iz Strategije reforme državne uprave kojom je postavljen okvir za profesionalizaciju, radionalizaciju i depolitizaciju javnih preduze?a – navodi Jovana Strahini?.

Dalibor Stupar (VOICE) 

 

Podelite ovu stranicu!