VOICE: Ostrvo za šeika u Bečeju

13 Mar 2016

Za investiciju vrednu 120 miliona dolara, republika opet zaobišla pokrajinu

Izlazeći u susret željama „šeika iz Kuvajta“ koji će izgraditi „ogroman akva park, spa, velnes, hotele, tržni centar i luksuzne vile sa bazenima“, država Srbija je – otkriva VOICE – zanemarila zakone, izbrisala pravo korišćenja i promenila namenu ostrva između dve prevodnice u Bečeju. Usput je to ostrvo proglasila svojinom Republike i poklonila opštini. Pokrajina tvrdi da je reč o vojvođanskoj svojini.

Kako bi Bečej konačno dobio 120 miliona dolara vredan banjski kompleks, ministar privrede Željko Sertić i predsednik opštine Bečej Vuk Radojević (SNS) potpisali su u maju 2015. godine Memorandum o razumevanju sa kompanijama Alghanim national co. iz Kuvajta i Arab-invest doo iz Novog Sada.

Zanemarivanje zakona i propisa bilo je potrebno kako bi se u planiranom paketu od preko 24 hektara gradskog građevinskog zemljišta namenjenog za prodaju investitorima iz Kuvajta našlo i više od sedam hektara vodnog zemljišta, inače neotuđivog javnog dobra u državnoj svojini. U cilju kupovine zemljišta i realizacije projekta banjskog kompleksa u Bečeju, Bašir Al Ganim (Bashir Al-Ghanim), predstavnik Alghanim National co., osnovao je dva preduzeća u Srbiji, od čega jedno sa domaćim partnerom. Partner investitora iz Kuvajta je advokat Vladimir Galić, inače funkcioner SNS-a i poslanik ove stranke u Skupštini Vojvodine.

Ko je Vladimir Galić

Arapi Becej4Vladimir Galić je svoju političku karijeru započeo kao kadar DSS-a. Od 2003. godine bio je predsednik novosadskog odbora te stranke i kandidat na listi za poslanike. Bio je pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zadužen za poslove harmonizacije propisa sa propisima EU, međunarodne saradnje i upravljanja projektima u oblasti državne uprave i lokalne samouprave, predsednik Upravnog odbora Vojvođanske banke, savetnik predsednika Vlade Srbije. Od oktobra 2006. do maja 2007. bio je direktor Agencije za privatizaciju. Prelaskom u SNS, na izborima u maju 2012. godine izabran je poslanika u Skupštini Vojvodine.

Vlada Srbije i opština Bečej sa jedne, i kompanije Alghanim National General Contracting&Trading co iz Kuvajta i Arab-invest doo iz Novog Sada potpisali su 8. maja prošle godine Memorandum o razumevanju. „Šeik Bašir Abdul Magid Alghanem je sa saradnicima pre dolaska u Bečej imao i sastanak u Beogradu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Vlade Srbije, i Željkom Sertićem, ministrom privrede…”, navodi se na sajtu sns.bečej.rs. Predmet Memoranduma je izgradnja banjskog i turističkog kompleksa u Bečeju. Investitori su se obavezali da će formirati domaće pravno lice i u roku od 90 dana obezbediti 120 miliona američkih dolara, dok su se republička vlada i lokalna samouprava obavezale da će obezbediti 242.785 metara kvadratnih građevinskog zemljišta.

Opština već poseduje planski dokument: Plan detaljne regulacije (PDR) komercijalne banje u Bečeju , koji je za potrebe lokalne samouprave svojevremeno izradio Pokrajinski zavod za urbanizam. U Memorandumu je navedeno ukupno šest parcela, od kojih je pet predviđeno za banjski kompleks planskim dokumentom. Šesta parcela predstavlja ostrvo između stare i nove brodske prevodnice na Tisi i u planu regulacije se karakteriše kao “vodno zemljište” u državnoj svojini. Vlada Srbije i opština Bečej obavezale su se u memorandumu da će “konvertovati parcelu 7985/5 iz državne u javnu svojinu opštine Bečej”. „Mi smo sad u fazi prenosa prava svojine na jednoj parceli sa Republike Srbije na opštinu Bečej. Sa time bismo potpuno zaokružili neophodnu površinu za investitora“, rekao je prvi čovek Bečeja Vuk Radojević u intervjuu koji je za lokalni mojbecej.rs dao u avgustu 2015. godine.

Razlog prenosa prava svojine sa države na opštinu je što vodno zemljište, prema zakonima Republike Srbije, nije moglo da se ponudi na prodaju. Prvo mu je bilo potrebno promeniti namenu. Od vodnog u gradsko građevinsko.

Od vodnog dobra do građevinskog zemljišta

Ostrvo BecejU PDR banjskog kompleksa u Bečeju, ostrvo između dve prevodnice kategoriše se kao vodno i stoga na ovoj površini nije dozvoljena gradnja, a korišćenje je uslovljeno po prethodno pribavljenim uslovima i uz saglasnost Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine. “Ostrvo između stare i nove brodske prevodnice, površine 7,21 ha je u kategoriji vodnog zemljišta u funkciji eksploatacije i održavanja okolnih hidrotehničkih objekata. Na ostrvu nije predviđena izgradnja trajnih objekata, osim servisne saobraćajnice za režimski saobraćaj (interventna vozila, vozila za održavanje vodoprivrednih objekata i slično) i, po potrebi, linijskih infrastrukturnih objekata. Modelovanje terena i postavljanje mobilijara je predviđeno “po prethodno pribavljenim uslovima” i “uz saglasnost nadležnog vodoprivrednog preduzeća”. Kako se radi o velikom neizgrađenom prostoru, planirano je njegovo povremeno korišćenje za ekstremne sportove ili druge manifestacije, a po prethodno pribavljenim uslovima i uz saglasnost JVP Vode Vojvodine iz Novog Sada”, navodi se u Planu detaljne regulacije banjskog kompleksa.

Vodno zemljište je javno i neotuđivo

Zakon o vodama propisuje da su „vode i vodno zemljište javno vodno dobro“, da je „javno vodno dobro – neotuđivo“, kao i da se „na javnom vodnom dobru može, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom, steći pravo korišćenja“. I Zakon o prostornom planu Republike Srbije 2010-2020, tretira vodno zemljište kao “zaštićenu i rezervisanu zonu u kojoj je zabranjena gradnja bilo kakvih stalnih objekata osim objekata vodoprivredne i plovidbene infrastrukture”. Zakon o javnoj svojini u članu 16 kaže: “vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini ne mogu se otuđiti iz javne svojine”.

Ostrvo Becej Inforgrafika

Infografika: Shematski prikaz zaobilaženja zakona

Kako se ovi zakoni ne bi primenjivali na ostrvo u Bečeju, bilo je potrebno promeniti mu namenu. Iz uvida u katastar, VOICE otkriva da parcela 7985/5 nije vodno, već gradsko građevinsko zemljište.

Najavljena je izmena PDR-a, koja će se odnositi na “određene specifičnosti koje investitor predviđa“. „Jedna od tih specifičnosti je i da se na ostrvu izgrade luksuzne vile sa bazenima koje je investitor predvideo za eskluzivne goste iz arapskih zemalja, konkretno iz zaliva“, rekao je predsednik opštine Bečej Vuk Radojević u intervjuu za mojbečej.rs i dodao da ti gosti „imaju neke svoje potrebe i neke svoje afinitete“.

Bečejski predsednik se u ovom intervjuu pohvalio i plaketom kojom mu Bašir Al Ganim, izvršni direktor kuvajtske kompanije Alghanim National co. izjavljuje zahvalnost za iskrene napore, neograničenu posvećenost i lojalnost.

Katastarske greške 

Kako i kada je promenjena namena parcele 7985/5 od vodnog u gradsko građevinsko zemljište, kako stoji u evidenciji Republičkog katastra nepokretnosti – nije poznato. Kako je iz evidencije nestalo pravo korišćenja nadležnog vodoprivrednog preduzeća koje se naglašava u još uvek važećem PDR banje u Bečeju, VOICE je odgovor od JVP Vode Vojvodine dobio po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.

Ostrvo Becej2Pitanje: Kako je parcela 7985/5 koja predstavlja “zemljište između kanala Bogojevo-Bečej, nasipa prve odbrambene linije na reci Tisi, nove brodske prevodnice, ustave i crpne stanice, postalo ostrvo od 7,1 hektara spremno da pređe u privatno vlasništvo”, VOICE je uputio na adresu JVP Vode Vojvodine. Nadležni u JVP Vode Vojvodine potvrdili su za VOICE da je predmetna parcela bila upisana u katastar nepokretnosti u državnoj svojini sa pravom korišćenja ovog javnog preduzeća, ali da je 10. decembra 2015. godine ono izbrisano.

O proceduri ovog postupka svedoči kratka prepiska sa Republičkom direkcijom za imovinu (RDI) započeta svega dve sedmice pre nego što će podaci u katastru biti izmenjeni. A 25. novembra prošle godine RDI je Vodama Vojvodine uputio zahtev da se “odrekne prava korišćenja u korist Republike Srbije u cilju realizacije Memoranduma”.

“Republika Srbija, kao titular prava na zemljištu, preuzela je obavezu napred navedenim Memorandumom, da reši imovinsko-pravne odnose… Prvi korak ka rešavanju imovinsko-pravnih odnosa je brisanje prava korišćenja JVP Vode Vojvodine i upis prava javne svojine Republike Srbije u punom obimu”, pisalo je u zahtevu.

Od Voda Vojvodine se, dakle, zahteva da donese odluku o odricanju prava korišćenja na koje i nema pravo. Posredi je, navodi se u dopisu koji poseduje VOICE, pogrešan upis. U dopisu RDI Vodama Vojvodine traži se hitnost u postupanju, kako bi Republika Srbija mogla izvršiti preuzetu obavezu. Greška u upisu, smatra RDI, odnosi se na činjenicu da Vode Vojvodine ne mogu imati pravo korišćenja na nepokretnostima koje su im poverene na upravljanje, kao i da “predmetno zemljište nije u funkciji obavljanja osnovne nadležnosti preduzeća”, već je “namena predmetne parcele banjski kompleks za ekstremne sportove”.

Arapi Becej2“Namena predmetne parcele banjski kompleks za ekstremne sportove”, kako se navodi u dopisu RDI koji je upućen Vodama Vojvodine, preuzeta je iz Plana detaljne regulacije komercijalne banje u Bečeju, ali je zanemaren kontekst da su ekstremni sportovi primer aktivnosti koje ne zahtevaju narušavanje ostrva kao vodnog zemljišta u državnoj svojini.

Na pitanje VOICE-a, JVP Vode Vojvodine odgovorile su da je zahtev RDI stigao na pogrešnu adresu jer nisu ovlašćeni da raspolažu pravom korišćenja, te da su ovaj zahtev RDI prosledili Upravi imovinu AP Vojvodine, koja je nosilac prava svojine. Sledeći dopis u vezi sa parcelom 7985/5 koji je stigao na adresu JVP Vode Vojvodine bilo je rešenje Republičkog geodetskog zavoda kojim im je “pogrešno upisano” pravo korišćenja “izbrisano”.

U Vodama Vojvodine kažu da su ovo rešenje uputili Pokrajinskom javnom pravobranilaštvu u čijoj nadležnosti je zaštita prava pokrajine na javnoj svojini, a koji će odlučiti da li će uložiti žalbu. VOICE je uputio pitanje i još uvek čeka na zvaničan stav Pokrajinskog pravobranilaštva o ovom slučaju. Plan detaljne regulacije banjskog kompleksa još uvek nije izmenjen, niti je objavljen oglas o javnoj prodaji šest parcela koje su predmet Memoranduma.

Uprava za imovinu Vojvodine: Svojina pokrajine, a ne Republike

„Republički geodetski zavod (RGZ) trebalo je da, po službenoj dužnosti, na predmetnoj katastarskoj parceli, izvrši upis prava javne svojine u korist Autonomne pokrajine Vojvodine“, stav je pokrajinske Uprave za imovinu. „Članom 102, stav 1. i 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu pretvara u pravo svojine danom stupanja na snagu ovog zakona. Upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove premera i katastra po službenoj dužnosti“, navodi se u odgovoru Uprave za imovinu Vojvodine VOICE-u.
Uprava se poziva i na odredbu 5. istog člana istog zakona, koji propisuje da pravo svojine stiču osnivači nosioca prava korišćenja što je u ovom slučaju pokrajina kao osnivač vodoprivrednog preduzeća.
Uprava je potvrdila za VOICE da su ih Vode Vojvodine obavestile o dopisu kojim Republička direkcija za imovinu od ovog preduzeća zahteva da se odrekne prava korišćenja, kao i da su upoznati da je rešenje RGZ kojim se dozvoljava upis prava svojine u korist Republike Srbije bez prava korišćenja JVP Vode Vojvodine upućeno Pokrajinskom javnom pravobranilaštvu. Informaciju o daljem toku predmeta ne poseduju, saopštili su u Upravi za imovinu AP Vojvodine.

Ko su investitori?

VOICE je istražio i ko su investitori sa kojima je Vlada Srbije potpisala Memorandum o razumevanju i šta su od obaveza preuzetih memorandumom dosada ispunili.

Arab invest

Istražujući javno dostupne podatke o istoriji i referencama preduzeća sa novosadskim sedištem, VOICE je utvrdio da je preduzeće Arab-invest sa pretežnom delatnošću trgovine na veliko registrovano krajem 2013. godine. Preduzeće je osnovao Alen Basil Dajub (Dayoub), Novosađanin sirijskog porekla, u partnerstvu sa dva sirijska državljanina. Dajuba su mediji u nekoliko navrata predstavljali kao „bivšeg konzula Sirije u Rusiji“, koji se sada bavi ugostiteljstvom, humanitarnim radom preko Kluba sirijsko-srpskog prijateljstva i posredovanjem između investitora iz arapskog sveta sa vlastima u Srbiji. Poslednji poslovni poduhvat koji je privukao pažnju medija bilo je otvaranje restorana arapske kuhinje „Baba Ganuš“ u Novom Sadu.

Arapi Becej

Iz arhive lokalnih medija u Bečeju vidi se da je Dajub u nekoliko navrata tokom 2014. godine posetio Bečej kao član kuvajtske delegacije zainteresovane za investiranje u banju u Bečeju. U društvu sa Dajubom bio je i potpisnik aktuelnog Memoranduma Naser M. Zatam (Zattam), takođe državljanin Sirijske Arapske Republike. Kuvajtska kompanija koju je predstavljala ova delegacija imenovana je kao Combined Group Contracting Co. u kojoj je Zatam savetnik. Prema napisima o ovim posetama, kompanija je izrazila interesovanje za investiranje u više od osam hektara banjskog kompleksa. Najavljeno je da će odluka o investiciji biti doneta uskoro, kao i da će vlasnik kompanije posetiti Bečej.

Istražujući javno dostupne podatke o kompaniji koju je Zatam predstavljao u Bečeju 2014. godine, VOICE je potvrdio da Zatam jeste član odbora kompanije Combined International Real Estate. Na svojoj internetskoj prezentaciji, ova kompanija nudi usluge u trgovini nekretninama, a kao svoj prvi projekat navodi nedavnu ponudu u Bosni i Hercegovini. „Parcele nadomak Sarajeva, ne manje od 3.000 metara kvadratnih, uskoro će biti dostupne našim klijentima po veoma jeftinim cenama“, piše na sajtu ove kompanije. Vest o prvom projektu nema datuma i ne navodi lokaciju na kojoj se nalaze parcele. Inače, Arab-invest doo sa restoranom „Baba Ganuš“ kao ogrankom preduzeća od 2014. godine je 100 odsto vlasništvu Nasera Zatama. Prema poslednjem javno objavljenom finansijskom izveštaju, preduzeće je 2014. godinu završilo sa gubitkom od nešto više od 300 hiljada dinara.

Alghanim National 

Drugi potpisnik Memoranduma o razumevanju sa Vladom Srbije i opštinom Bečej je Bašir Abdul Magid Alganim (Bashir Alghanim), izvršni direktor (executive chairman) kompanije Alghanim National General Contracting and Trading sa partnerima. Kompanija se, prema memorandumu, obavezala da će osnovati domaće pravno lice za realizaciju projekta. VOICE je pronašao ne jedno, već dva privredna društva registrovana u januaru ove godine: Alghanim Renesansa Consulting i Finansijski menadžment Alghanim. Dok je Finansijski menadžment Alghanim kao jedini vlasnik osnovao Bašir Alghanim sa simboličnim iznosom od 120 hiljada dinara, drugo je osnovano u parnertvu sa Vladimirom Galićem, advokatom iz Novog Sada. Oba preduzeća registrovana su sa sedištem na adresi advokatske kancelarije Vladimira Galića. Galić i Alghanim su preduzeće „Alghanim Renesansa Consulting“ osnovali u odnosu 30 prema 70 odsto. U osnivačkom aktu stoji da članovi osnivaju društvo sa upisanim novčanim kapitalom od 1000 dinara, dok će upisani novčani ulog biti uplaćen najkasnije do kraja 2017. godine. Pregledom fotografija objavljenih u vezi sa medijskim napisima o kuvajtskim investitorima u Bečeju, Vladimir Galić je prisustvovao i posetama delegacije Combined Group Contracting Co. koju je predstavljao Naset Zatam, aktuelni vlasnik Arab-investa 2014. godine, a potom i potpisivanju Memoranduma o razumevanju sa Vladom Srbije i opštinom Bečej.

Ranka Ivanoska (VOICE)

voice_logo