VOICE: Obećali veće prinose i profit, a upropastili Karađorđevo

15 May 2016

Milion evra štete samo na jednom imanju, zajedničko preduzeće u zemlju propalo

Vlada Srbije ne?e da objavi koliko je kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Al Ravafed (Al Rawafed), s kojom je naša država 2014. osnovala zajedni?ko preduze?e „Al Rawafed Srbija“, uplatila novca u budžet na ime zakupa 3.534 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Vojne ustanove (VU) „Morovi?” – pogona u Kara?or?evu.

Prema podacima kojima VOICE raspolaže, a koje su izneli bivši radnici VU „Morovi?“, arapska firma je za zakup ovih njiva u 2015. godini platila svega 60 evra po hektaru, mada je prose?na cena po kojoj se licitiraju oranice u opštini Ba?ka Palanka, u kojoj se nalazi pogon „Kara?or?evo“, oko 350 evra. Za Srbiju, to je ?ist gubitak od oko milion evra, i to samo na jednom imanju koje je dospelo u ruke arapske kompanije. Umesto 1,2 milion evra, koliko se moglo naplatiti od zakupa, da su državne njive u Kara?or?evu izdate doma?im poljoprivrednicima, država je od Arapa dobila svega 212.000 evra. Šteta je još ve?a ako se parcelama koje su po Ugovoru o zajedni?kom ulaganju sa Vladom Srbije došle u ruke Arapima, doda i oko 300 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Obrovcu i Gajdobri, tako?e u ba?kopalana?koj opštini, koji su oteti od paora, a dati „Morovi?u“. Naime, nije poznato po kom je osnovu VU „Morovi?“, odnosno Al Ravafedu dato i to zemljište (za 2015/2016. godinu), iako bi po zakonu trebalo da se da na licitaciju poljoprivrednicima.

Kancelarija

Zajedni?ko preduze?e kao da je u zemlju propalo

Odgovore na ova i sijaset drugih pitanja vezanih za zemlju u Kara?or?evu javnost bi zapravo trebalo da dobije od Zajedni?kog privrednog društva „Al Rawafed Srbija“ d.o.o. Beograd, Republike Srbije i Kompanije „Al Rawafed International Investment“ L.L.C. iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Me?utim, to nije mogu?e jer zajedni?ko preduze?e kao da je u zemlju propalo – nigde se ne vidi, nema sajt, ne postoji nijedan broj telefona, a vrata kancelarije na Bulevaru Mihajla Pupina 6 u Beogradu (Poslovni centar „Uš?e“) su zaklju?ana. Na njima stoji naziv firme „Al Rawafed Srbija“, a na zidu pored je i natpis sa imenom zastupnika pravnog lica – Moshe Haim Lifshitz, kao i odgovornog lica za sprovo?enje zabrane o pušenju i broj mobilnog telefona te osobe.

Ugovori zaklju?ani u fioku

U VU „Morovi?“ nisu bili voljni da razgovaraju s novinarima naše redakcije. Direktor ove ustanove, major Miroslav Blagojevi? rekao nam je da nema ingerencije da daje izjave te ni na toj adresi nismo dobili informacije. Pitanja koje je VOICE uputio kabinetu predsednika Vlade Srbije i Ministarstvu poljoprivrede prosle?ena su Ministarstvu odbrane i Ministarstvu finansija (neko je u vladi procenio da bi odgovor trebalo da da Ministarstvo finansija!?). Veoma štur, nepotpun i nejasan odgovor stigao nam je na kraju samo od Ministarstva odbrane:

-Ministarstvo odbrane, preko Vojne ustanove „Morovi?“, sara?ivalo je sa Kompanijom „Al Ravafed Srbija“ d.o.o. Beograd tokom 2015. godine. Tom prilikom uplatili su obaveze na ra?un koriš?enja 3.534 hektara poljoprivrednog zemljišta, shodno odredbama Ugovora o poslovnoj i tehni?koj saradnji. Osim pomenutog ugovora sa „Al Ravafed Srbija“, Ministarstvo odbrane nije više sara?ivalo sa navedenom kompanijom, niti raspolažemo podacima o ostalom poslovanju te kompanije u Srbiji – navodi se u dopisu VOICE – u.

Izbegnut je, me?utim, odgovor na naša pitanja po kojoj ceni je zemljište izdato i koliko se u budžet Republike Srbije slilo novca od tog zakupa, kao i po kom osnovu je 2015. godine izdato u zakup kompaniji Al Ravafed i oko 250 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje pripada katastarskoj opštini Obrovac. Ali, dve re?enice kojima je Ministarstvo odbrane saželo proteklu saradnju Vlade Srbije i „najboljih prijatelja“ zasnovanu na „istorijskom sporazumu“ mogle bi da zna?e i to da od ove silne ljubavi više nema ništa.

Da li ugovor i dalje važi?

Ugovor o zajedni?kom ulaganju donet je u paketu sa kupoprodajnim ugovorima za kombinate „Ba?ka“ iz Sivca, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, „Mladi borac“ iz Sonte, „Agroba?ka“ iz Ba?a. Ti su dokumenti obnarodovani 2014. godine, me?utim, na sajtu Vlade Srbije, kao i na zvani?noj stranici Skupštine Srbije više ih nema. Nema ni me?udržavnog sporazuma navodno zaklju?enog izme?u Vlade Srbije i kompanije Al Dahra, koja je tada, na papiru, bila partner našoj državi u ovim protivustavnim i protivzakonitim radnjama. Nezvani?no, me?udržavni sporazum je zaklju?an u „fioci ugovora“ u vladi. Od pompezno najavljivane prodaje poljoprivrednih kombinata iz takozvanog zelenog pula spasiocima iz UAE, došlo se do toga da je arapska kompanija kupila deo siva?ke „Ba?ke“ i „Jadrana“ iz Gajdobre, a u dugogodišnji zakup, uz poseban ugovor, uzela njive u VU „Morovi?“.

njive karadjordjevo

Zapuštene njive u Kara?or?evu

Ugovor sa Ministarstvom odbrane predvi?ao je iznajmljivanje 3.350 hektara zemljišta VU „Morovi?“ – pogon Kara?or?evo – na 30 godina, pri ?emu Ministarstvo ima pravo na 20 odsto neto profita, a ne snosi nikakve troškove u slu?aju gubitaka. Obe?ana su i nova zaposlenja, ulaganja vredna 140 miliona evra za ?etiri godine, a poru?eno je i da zemlje ima dovoljno i za meštane koji su je zakupljivali i obra?ivali. Ništa od toga se danas ne vidi. Situacija u Kara?or?evu sasvim je suprotna: ove godine ogromne table zemljišta bile su donedavno neobra?ene i zapuštene, maltene do kraja aprila je korov bio na njima. Ure?ene su kada su prošli rokovi setve, tek pred 1. maj, kada je po re?ima meštana u „Morovi?“ dolazio premijer Srbije Aleksandar Vu?i?. Kakvi se prinosi, to jest prihodi mogu o?ekivati sa takvih oranica i koliko ?e Arapi ubrati profita i uplatiti Srbiji?

Paori tri tone soje, Arapi 700 kilograma

-Pri?alo se o sedam puta ve?im prinosima, me?utim, prošle godine bili su jako daleko, odnosno ispod toga, a kada se pogleda kako je ovog prole?a zemlja obra?ena, može se pretpostaviti kakav ?e ove godine biti rod. Usevi su im bili katastrofalni, sramota je to što pri?aju u Ministarstvu i Vladi. Pet puta su prinosi manji nego što su govorili, ništa nije ura?eno na vreme, njive su im bile prljave i neobra?ene, žito je, dok su ga imali, bilo puno glodara. Dok smo mi ubirali tri tone po hektaru soje, oni su jedva 700 kilograma – kažu poljoprivrednici iz Obrovca.

Vu?i?: Arapi ?e imati pet puta ve?e prinose!

Aleksandar Vu?i?1_-_cropped

Aleksandar Vu?i?: Još jedna “istorijska” laž?

Na pitanje poslanice u Skupštini Srbije Olgice Bati? u julu 2014. godine da li je, izme?u ostalog, Vlada Srbije procenila koliki se prinosi mogu dobiti „doma?im na?inom obrade“, a savremenim na?inom koji se koriste u daleko razvijenijim zemljama od naše, premijer Aleksandar Vu?i? je odgovorio:

„Arapi ?e imati ?etiri do pet i po puta ve?e prinose po hektaru nego što smo imali mi, verovali ili ne. Mislim da to dovoljno govori. To ?e biti “šou kejs” (show case), ogledno dobro gde ?ete mo?i da vidite… E, sad, cena koju sam vam rekao je najviša, jer tu je najbolja zemlja. Naša cena je niža kada uporedite Banat, Srem i Ba?ku, negde oko 150 evra i na to dajemo ovolike subvencije. Ne?ete verovati, ne napla?ujemo na to ?ak ni porez na imovinu, jer to je naša imovina. Sada bi trebalo mi da sednemo ovde zajedno sa vama, da se dogovorimo, da vidimo šta je to naš plan za budu?nost jer bi trebalo da je ukrupnimo ili da ovako jedan krupni, kao što je “Al Rawafed” može da pozove i udruži sve male poljoprivrednike, što je njihova namera…” .

(iz neredigovane i neautorizovane beleške sa sednice Skupštine Srbije)

Koliko god da Arapi u Kara?or?evu, Obrovcu i Gajdobri ovog leta i jeseni uberu i koliki god da im bude profit, vajde od toga što smo im dali državne njive u dogoro?ni zakup ne?e imati niko od onih kojih bi po zakonu trebalo da dobiju novac od izdavanja poljoprivrednog zemljišta. Ni lokalna samouprava, ni Pokrajina, a kada je o Republici re?, pare ?e – pitaj boga po kom osnovu i logici – umesto ka Upravi za zemljište i Ministarstvu poljoprivrede i?i ka Ministarstvu odbrane. Uglavnom, u tom galimatijasu, budžet Opštine Ba?ka Palanka i APV, lane je bio ošte?en za 60 do 100 miliona dinara, a ove bi šteta mogla da bude i ve?a.

A otkud uopšte vojska i Ministarstvo odbrane u celoj pri?i?

Opština Ba?ka Palanka, naime, dodelila je pedesetih godina prošlog veka na koriš?enje ergeli Kara?or?evo državno zemljište za odre?ene namene (kasnije je to postala Vojna ustanova Kara?or?evo). Za potrebe vojske, išlo je sve što je uzgajano na ovdašnjim njivama i u stajama, dok ona nije doživela transformaciju. Od 2000. naovamo situacija je drasti?no promenjena. Od hiljadu radnika u VU Kara?or?evo, sadašnjoj VU Morovi?, ostalo je dvadesetak, a selo Kara?or?evo je pred propaš?u. Državno poljoprivredno zemljište je tih godina davano vojnoj ustanovi na koriš?enje ili za zajedni?ku proizvodnju. To je možda i moglo do 2006. kada je donet Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je jasno rekao da se zemlja može davati isklju?ivo u zakup (na licitacijama) ili na koriš?enje bez naknade obrazovnim ustanovama, to jest školama, stru?nim poljoprivrednim službama, univerzitetima, kao i pravnim licima registrovanim za poslove šumarstva. Zakon nije predvideo mogu?nost davanja državnih njiva vojsci. Prakti?no, blizu 4.000 hektara zemljišta u Kara?or?evu se od 2006. nije izdavalo u zakup niti je njime raspolagano po zakonu.

U oktobru 2012. VU Morovi? oglasila je u dnevnom listu Dnevnik, na osnovu internih vojnih akata iz 1991. godine, da iznajmljuje zemljište u državnoj svojini ?iji je ona korisnik. Opština Ba?ka Palanka tada je uložila prigovor na oglas jer je Zakon o poljoprivrednom zemljištu jasno kazao da licitaciju može da oglasi samo opština i VU je povukla oglas. U me?uvremenu, Opština se obratila Ministarstvu poljoprivrede traže?i tuma?enje o na?inu raspolaganja zemljištem ?iji je korisnik VU Morovi?. Prema mišljenju Ministarstva poljoprivrede, koje je u to vreme vodio Goran Kneževi?, VU nije imala pravo da raspolaže tim zemljištem i re?eno je da je Opština Ba?ka Palanka u obavezi da uvrsti spornih bezmalo 4.000 hektara u godišnji program zaštite, koriš?enja i ure?enja državnog zemljišta, u skladu sa zakonom. Opštinskoj komisiji za izradu programa naloženo je da postupi po mišljenju ministarstva, me?utim, ona to nije uradila. Kada se u januaru 2013. godine uveliko pri?alo o ulaganju arapskih kompanija (tada Al Dahre) i potpisivanju sporazuma, bilo je jasno da Ba?ka Palanka ne?e dobiti ništa od prihoda ostvarenih tim na?inom raspolaganja zemljištem. Sadašnji predsednik opštine Aleksandar ?edovac i predsednik Skupštine opštine Mita La?anski uložili su protest Vladi Srbije traže?i aktivno u?eš?e lokalne samouprave u definisanju sporazuma ?iji ?e predmet biti državno zemljište na njenoj teritoriji, ali je ona ipak izuzeta iz dogovora.

Direktor s poljskim pasošem

U Agenciji za privredne registre stoji da je Zajedni?ko privredno drušvo „Al Rawafed Srbija“ aktivno, na adresi Mihajla Pupina 6 u Beogradu. Datum osnivanja je 28.08.2014., zakonski zastupnik, to jest direktor je Moshe Haim Lifshitz, ?iji je pasoš izdat u Poljskoj, a od ?etiri ?lana Nadzornog odbora samo je Branislav Pej?i? iz Srbije.

I ovdašnji poljoprivrednici tada su reagovali poslavši na adrese Zaštitnika gra?ana, Pokrajinskog ombudsmana, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Republi?ke direkcije za imovinu, predsednika Skupštine opštine Ba?ka Palanka, odborni?kih grupa u lokalnoj skupštini i opštinskog javnog pravobranioca dopis u kojem upozoravaju na kršenje zakona i Ustava Srbije. U njemu se pozivaju na ?lan 190. Ustava RS koji decidirano kaže da je zaštita, unapre?enje i koriš?enje poljoprivrednog zemljišta u nadležnosti opštine. Ni sa jedne adrese, osim od opštinskog javnog pravobranioca koji je kazao da nije nadležan, paorima nije stigao odgovor.

I nalaz Državne revizorske institucije (DRI) iz 2013. potvrdio je da VU Morovi? ni po kom osnovu nema pravo koriš?enja državnog poljoprivrednog zemljišta te samim tim nije mogla biti potpisnik bilo kakvog sporazuma o višegodišnjem raspolaganju, što je sada slu?aj.  Me?utim, iako je budžet ošte?en za oko stotinu miliona dinara samo u jednoj godini, DRI nije pokrenula nijedan postupak protiv odgovornih lica. Ko stvarno raspolaže ovim zemljištem – pitanje je od suštinskog zna?aja ukoliko postoji pravna država. Ako bi nadležni dali odgovor, prestale bi spekulacije da poljoprivrednim zemljištem u Kara?or?evu, ali i u Gajdobri i Sivcu, gazduje brat premijera Srbije Andrej Vu?i?.

Sla?ana Gluš?evi? (VOICE) 

voice_logo

 

Podelite ovu stranicu!