VOICE: Obećali veće prinose i profit, a upropastili Karađorđevo

15 May 2016

Milion evra štete samo na jednom imanju, zajedničko preduzeće u zemlju propalo

Vlada Srbije neće da objavi koliko je kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Al Ravafed (Al Rawafed), s kojom je naša država 2014. osnovala zajedničko preduzeće „Al Rawafed Srbija“, uplatila novca u budžet na ime zakupa 3.534 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu Vojne ustanove (VU) „Morović” – pogona u Karađorđevu.

Prema podacima kojima VOICE raspolaže, a koje su izneli bivši radnici VU „Morović“, arapska firma je za zakup ovih njiva u 2015. godini platila svega 60 evra po hektaru, mada je prosečna cena po kojoj se licitiraju oranice u opštini Bačka Palanka, u kojoj se nalazi pogon „Karađorđevo“, oko 350 evra. Za Srbiju, to je čist gubitak od oko milion evra, i to samo na jednom imanju koje je dospelo u ruke arapske kompanije. Umesto 1,2 milion evra, koliko se moglo naplatiti od zakupa, da su državne njive u Karađorđevu izdate domaćim poljoprivrednicima, država je od Arapa dobila svega 212.000 evra. Šteta je još veća ako se parcelama koje su po Ugovoru o zajedničkom ulaganju sa Vladom Srbije došle u ruke Arapima, doda i oko 300 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Obrovcu i Gajdobri, takođe u bačkopalanačkoj opštini, koji su oteti od paora, a dati „Moroviću“. Naime, nije poznato po kom je osnovu VU „Morović“, odnosno Al Ravafedu dato i to zemljište (za 2015/2016. godinu), iako bi po zakonu trebalo da se da na licitaciju poljoprivrednicima.

Kancelarija

Zajedničko preduzeće kao da je u zemlju propalo

Odgovore na ova i sijaset drugih pitanja vezanih za zemlju u Karađorđevu javnost bi zapravo trebalo da dobije od Zajedničkog privrednog društva „Al Rawafed Srbija“ d.o.o. Beograd, Republike Srbije i Kompanije „Al Rawafed International Investment“ L.L.C. iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Međutim, to nije moguće jer zajedničko preduzeće kao da je u zemlju propalo – nigde se ne vidi, nema sajt, ne postoji nijedan broj telefona, a vrata kancelarije na Bulevaru Mihajla Pupina 6 u Beogradu (Poslovni centar „Ušće“) su zaključana. Na njima stoji naziv firme „Al Rawafed Srbija“, a na zidu pored je i natpis sa imenom zastupnika pravnog lica – Moshe Haim Lifshitz, kao i odgovornog lica za sprovođenje zabrane o pušenju i broj mobilnog telefona te osobe.

Ugovori zaključani u fioku

U VU „Morović“ nisu bili voljni da razgovaraju s novinarima naše redakcije. Direktor ove ustanove, major Miroslav Blagojević rekao nam je da nema ingerencije da daje izjave te ni na toj adresi nismo dobili informacije. Pitanja koje je VOICE uputio kabinetu predsednika Vlade Srbije i Ministarstvu poljoprivrede prosleđena su Ministarstvu odbrane i Ministarstvu finansija (neko je u vladi procenio da bi odgovor trebalo da da Ministarstvo finansija!?). Veoma štur, nepotpun i nejasan odgovor stigao nam je na kraju samo od Ministarstva odbrane:

-Ministarstvo odbrane, preko Vojne ustanove „Morović“, sarađivalo je sa Kompanijom „Al Ravafed Srbija“ d.o.o. Beograd tokom 2015. godine. Tom prilikom uplatili su obaveze na račun korišćenja 3.534 hektara poljoprivrednog zemljišta, shodno odredbama Ugovora o poslovnoj i tehničkoj saradnji. Osim pomenutog ugovora sa „Al Ravafed Srbija“, Ministarstvo odbrane nije više sarađivalo sa navedenom kompanijom, niti raspolažemo podacima o ostalom poslovanju te kompanije u Srbiji – navodi se u dopisu VOICE – u.

Izbegnut je, međutim, odgovor na naša pitanja po kojoj ceni je zemljište izdato i koliko se u budžet Republike Srbije slilo novca od tog zakupa, kao i po kom osnovu je 2015. godine izdato u zakup kompaniji Al Ravafed i oko 250 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje pripada katastarskoj opštini Obrovac. Ali, dve rečenice kojima je Ministarstvo odbrane saželo proteklu saradnju Vlade Srbije i „najboljih prijatelja“ zasnovanu na „istorijskom sporazumu“ mogle bi da znače i to da od ove silne ljubavi više nema ništa.

Da li ugovor i dalje važi?

Ugovor o zajedničkom ulaganju donet je u paketu sa kupoprodajnim ugovorima za kombinate „Bačka“ iz Sivca, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, „Mladi borac“ iz Sonte, „Agrobačka“ iz Bača. Ti su dokumenti obnarodovani 2014. godine, međutim, na sajtu Vlade Srbije, kao i na zvaničnoj stranici Skupštine Srbije više ih nema. Nema ni međudržavnog sporazuma navodno zaključenog između Vlade Srbije i kompanije Al Dahra, koja je tada, na papiru, bila partner našoj državi u ovim protivustavnim i protivzakonitim radnjama. Nezvanično, međudržavni sporazum je zaključan u „fioci ugovora“ u vladi. Od pompezno najavljivane prodaje poljoprivrednih kombinata iz takozvanog zelenog pula spasiocima iz UAE, došlo se do toga da je arapska kompanija kupila deo sivačke „Bačke“ i „Jadrana“ iz Gajdobre, a u dugogodišnji zakup, uz poseban ugovor, uzela njive u VU „Morović“.

njive karadjordjevo

Zapuštene njive u Karađorđevu

Ugovor sa Ministarstvom odbrane predviđao je iznajmljivanje 3.350 hektara zemljišta VU „Morović“ – pogon Karađorđevo – na 30 godina, pri čemu Ministarstvo ima pravo na 20 odsto neto profita, a ne snosi nikakve troškove u slučaju gubitaka. Obećana su i nova zaposlenja, ulaganja vredna 140 miliona evra za četiri godine, a poručeno je i da zemlje ima dovoljno i za meštane koji su je zakupljivali i obrađivali. Ništa od toga se danas ne vidi. Situacija u Karađorđevu sasvim je suprotna: ove godine ogromne table zemljišta bile su donedavno neobrađene i zapuštene, maltene do kraja aprila je korov bio na njima. Uređene su kada su prošli rokovi setve, tek pred 1. maj, kada je po rečima meštana u „Morović“ dolazio premijer Srbije Aleksandar Vučić. Kakvi se prinosi, to jest prihodi mogu očekivati sa takvih oranica i koliko će Arapi ubrati profita i uplatiti Srbiji?

Paori tri tone soje, Arapi 700 kilograma

-Pričalo se o sedam puta većim prinosima, međutim, prošle godine bili su jako daleko, odnosno ispod toga, a kada se pogleda kako je ovog proleća zemlja obrađena, može se pretpostaviti kakav će ove godine biti rod. Usevi su im bili katastrofalni, sramota je to što pričaju u Ministarstvu i Vladi. Pet puta su prinosi manji nego što su govorili, ništa nije urađeno na vreme, njive su im bile prljave i neobrađene, žito je, dok su ga imali, bilo puno glodara. Dok smo mi ubirali tri tone po hektaru soje, oni su jedva 700 kilograma – kažu poljoprivrednici iz Obrovca.

Vučić: Arapi će imati pet puta veće prinose!

Aleksandar Vučić1_-_cropped

Aleksandar Vučić: Još jedna “istorijska” laž?

Na pitanje poslanice u Skupštini Srbije Olgice Batić u julu 2014. godine da li je, između ostalog, Vlada Srbije procenila koliki se prinosi mogu dobiti „domaćim načinom obrade“, a savremenim načinom koji se koriste u daleko razvijenijim zemljama od naše, premijer Aleksandar Vučić je odgovorio:

„Arapi će imati četiri do pet i po puta veće prinose po hektaru nego što smo imali mi, verovali ili ne. Mislim da to dovoljno govori. To će biti “šou kejs” (show case), ogledno dobro gde ćete moći da vidite… E, sad, cena koju sam vam rekao je najviša, jer tu je najbolja zemlja. Naša cena je niža kada uporedite Banat, Srem i Bačku, negde oko 150 evra i na to dajemo ovolike subvencije. Nećete verovati, ne naplaćujemo na to čak ni porez na imovinu, jer to je naša imovina. Sada bi trebalo mi da sednemo ovde zajedno sa vama, da se dogovorimo, da vidimo šta je to naš plan za budućnost jer bi trebalo da je ukrupnimo ili da ovako jedan krupni, kao što je “Al Rawafed” može da pozove i udruži sve male poljoprivrednike, što je njihova namera…” .

(iz neredigovane i neautorizovane beleške sa sednice Skupštine Srbije)

Koliko god da Arapi u Karađorđevu, Obrovcu i Gajdobri ovog leta i jeseni uberu i koliki god da im bude profit, vajde od toga što smo im dali državne njive u dogoročni zakup neće imati niko od onih kojih bi po zakonu trebalo da dobiju novac od izdavanja poljoprivrednog zemljišta. Ni lokalna samouprava, ni Pokrajina, a kada je o Republici reč, pare će – pitaj boga po kom osnovu i logici – umesto ka Upravi za zemljište i Ministarstvu poljoprivrede ići ka Ministarstvu odbrane. Uglavnom, u tom galimatijasu, budžet Opštine Bačka Palanka i APV, lane je bio oštećen za 60 do 100 miliona dinara, a ove bi šteta mogla da bude i veća.

A otkud uopšte vojska i Ministarstvo odbrane u celoj priči?

Opština Bačka Palanka, naime, dodelila je pedesetih godina prošlog veka na korišćenje ergeli Karađorđevo državno zemljište za određene namene (kasnije je to postala Vojna ustanova Karađorđevo). Za potrebe vojske, išlo je sve što je uzgajano na ovdašnjim njivama i u stajama, dok ona nije doživela transformaciju. Od 2000. naovamo situacija je drastično promenjena. Od hiljadu radnika u VU Karađorđevo, sadašnjoj VU Morović, ostalo je dvadesetak, a selo Karađorđevo je pred propašću. Državno poljoprivredno zemljište je tih godina davano vojnoj ustanovi na korišćenje ili za zajedničku proizvodnju. To je možda i moglo do 2006. kada je donet Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji je jasno rekao da se zemlja može davati isključivo u zakup (na licitacijama) ili na korišćenje bez naknade obrazovnim ustanovama, to jest školama, stručnim poljoprivrednim službama, univerzitetima, kao i pravnim licima registrovanim za poslove šumarstva. Zakon nije predvideo mogućnost davanja državnih njiva vojsci. Praktično, blizu 4.000 hektara zemljišta u Karađorđevu se od 2006. nije izdavalo u zakup niti je njime raspolagano po zakonu.

U oktobru 2012. VU Morović oglasila je u dnevnom listu Dnevnik, na osnovu internih vojnih akata iz 1991. godine, da iznajmljuje zemljište u državnoj svojini čiji je ona korisnik. Opština Bačka Palanka tada je uložila prigovor na oglas jer je Zakon o poljoprivrednom zemljištu jasno kazao da licitaciju može da oglasi samo opština i VU je povukla oglas. U međuvremenu, Opština se obratila Ministarstvu poljoprivrede tražeći tumačenje o načinu raspolaganja zemljištem čiji je korisnik VU Morović. Prema mišljenju Ministarstva poljoprivrede, koje je u to vreme vodio Goran Knežević, VU nije imala pravo da raspolaže tim zemljištem i rečeno je da je Opština Bačka Palanka u obavezi da uvrsti spornih bezmalo 4.000 hektara u godišnji program zaštite, korišćenja i uređenja državnog zemljišta, u skladu sa zakonom. Opštinskoj komisiji za izradu programa naloženo je da postupi po mišljenju ministarstva, međutim, ona to nije uradila. Kada se u januaru 2013. godine uveliko pričalo o ulaganju arapskih kompanija (tada Al Dahre) i potpisivanju sporazuma, bilo je jasno da Bačka Palanka neće dobiti ništa od prihoda ostvarenih tim načinom raspolaganja zemljištem. Sadašnji predsednik opštine Aleksandar Đedovac i predsednik Skupštine opštine Mita Lačanski uložili su protest Vladi Srbije tražeći aktivno učešće lokalne samouprave u definisanju sporazuma čiji će predmet biti državno zemljište na njenoj teritoriji, ali je ona ipak izuzeta iz dogovora.

Direktor s poljskim pasošem

U Agenciji za privredne registre stoji da je Zajedničko privredno drušvo „Al Rawafed Srbija“ aktivno, na adresi Mihajla Pupina 6 u Beogradu. Datum osnivanja je 28.08.2014., zakonski zastupnik, to jest direktor je Moshe Haim Lifshitz, čiji je pasoš izdat u Poljskoj, a od četiri člana Nadzornog odbora samo je Branislav Pejčić iz Srbije.

I ovdašnji poljoprivrednici tada su reagovali poslavši na adrese Zaštitnika građana, Pokrajinskog ombudsmana, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Republičke direkcije za imovinu, predsednika Skupštine opštine Bačka Palanka, odborničkih grupa u lokalnoj skupštini i opštinskog javnog pravobranioca dopis u kojem upozoravaju na kršenje zakona i Ustava Srbije. U njemu se pozivaju na član 190. Ustava RS koji decidirano kaže da je zaštita, unapređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u nadležnosti opštine. Ni sa jedne adrese, osim od opštinskog javnog pravobranioca koji je kazao da nije nadležan, paorima nije stigao odgovor.

I nalaz Državne revizorske institucije (DRI) iz 2013. potvrdio je da VU Morović ni po kom osnovu nema pravo korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta te samim tim nije mogla biti potpisnik bilo kakvog sporazuma o višegodišnjem raspolaganju, što je sada slučaj.  Međutim, iako je budžet oštećen za oko stotinu miliona dinara samo u jednoj godini, DRI nije pokrenula nijedan postupak protiv odgovornih lica. Ko stvarno raspolaže ovim zemljištem – pitanje je od suštinskog značaja ukoliko postoji pravna država. Ako bi nadležni dali odgovor, prestale bi spekulacije da poljoprivrednim zemljištem u Karađorđevu, ali i u Gajdobri i Sivcu, gazduje brat premijera Srbije Andrej Vučić.

Slađana Gluščević (VOICE) 

voice_logo

 

Podelite ovu stranicu!