VOICE: Novi Sad, grad koji ostaje bez zelenila

28 Sep 2018

Zbog nestručnosti i pohlepe, pretvorili Novi Sad u jedan od najmanje zelenih gradova Evrope

Suprotno njegovom nazivu, koji asocira na sadnice drveća, a prema zastupljenosti javnih površina pod zelenilom od oko svega pet odsto, Novi Sad je jedan od najmanje zelenih gradova Evrope. Takvom stanju, pored kontinuirane nebrige, doprinosi i seča stabala, koja se godinama ne sprovodi samo u krajnjoj nuždi, smatraju stručnjaci i eko-aktivisti.

To je potvrdila u februaru ove godine i zamenica načelnika Gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković. Ona je govoreći o preko potrebnom Katastru zelenih površina, izjavila da se u gradu „ne seče samo ono što je stvarno neophodno“, kao što struka nalaže, jer „nadležni nemaju dovoljno informacija, pa kasno reaguju“.

Otkako je Brankovićeva iznela podatak o nepotrebnoj seči stabala, mnoga od njih su „upoznala“ motornu testeru. Prema nepotpunim podacima Javnog komunalnog preduzeća Gradsko zelenilo, samo u prvom tromesečju 2018. godine uklonjeno su najmanje 182 stabla.

Taj trend se nastavio i narednih meseci pa je tako sredinom aprila ceo drvored zdrave katalpe, tek nekoliko godina stare, posečen u sklopu projekta „Očuvanja i unapređenja zelenila u Ulici Kornelija Stankovića“. Do toga je došlo jer su, prema rečima nadležnih, sadnice bile oštećene tokom građevinskih radova i ugrožavale su bezbednost građana.

Za Ružicu Jovanović, nekadašnju šeficu Odseka za podizanje i održavanje zelenih površina u Gradskom zelenilu, gubici koji dolaze sa sečom teško su nadomestivi. Zato se, kaže, tome pribegava samo u ekstremnim slučajevima, kada ne postoji alternativa.

„Ukoliko je drvo oštećeno ili je neka grana odlomljena, postoje načini  da se sanira. Ako se odluči da se narušena stabla uklone, između njih mora da se sadi neka nova vrsta, da se pusti da se razvije, pa se tek onda prelazi na seču“, kaže Jovanovićeva i dodaje da Novom Sadu nedostaju stručni kadrovi, poput onih u Segedinu.

Dva meseca kasnije drvoseče su posetile i drveće u Ulici Cara Lazara, Puškinovoj, ali i u drugim delovima grada, o čemu su se građani međusobno redovno informisali putem društvenih mreža. Pojedinci su uspeli da zabeleže objektivom kamere seču, ali ne i da je spreče.

Milica Alavanja: “Od sramote okreću leđa…”

Jedna od njih je i Milica Alavanja, koordinatorka projekta dokumentarnog serijala „Zelena patrola na delu“. Građani joj se javljaju uvek panično, kad god počne da se seče ispred njihove zgrade. Ona tada izlazi na teren, gde sreće radnike Zelenila, koji, kaže, „od sramote okreću leđa kad vide nju i njenu ekipu“.

„Pokušali smo da komuniciramo sa njima, ali oni samo izvršavaju naredbu. Uglavnom je reč o radnicima koji su angažovani preko studentske zadruge ili neke druge firme. Samo kažu: žao nam je, ali moramo nekako da zaradimo novac“, priseća se Alavanja situacije sa snimanja serijala i dodaje da se zvaničnici više i ne trude da pruže adekvatno obrazloženje.

Osim seče i čupanja iz zemlje, novosadsko drveće je letos trpelo i „šišanje“, u periodu kada se zahvati nad krošnjama ne rade. Umesto pri niskim temperaturama, grane su se orezivale po visokim temperturama i vlazi.

Takvoj sceni je prisustvovao eko-aktivista Marko Mazalica. Slično kao i prethodna sagovornica, i on je pokušao da dobije bilo kakve informacije od radnika.

Umesto pri niskim temperaturama, grane su orezivali po visokim temperaturama i vlazi

„Porazgovarao sam sa jednim, rekao je da se tokom ranijih godina nije dešavalo da orezuju drveće tokom leta. Sada smo svedoci da se orezuje u periodu kada ne bi smelo, a što je još gore, reč je o zdravom drveću“, smatra Mazalica.

Sa takvim stavom saglasna je i ekspertkinja za održavanje zelenila Ružica Jovanović, koja kaže da orezivanje tokom letnjeg perioda nije logično i odraz je nekompetentnosti.

„To je atak na biljku u periodu aktivne fiziologije. Može da se radi tada samo ako baš postoji opasnost po ljude. Onda mora da se napravi rez pod preciznim uglom i da se momentalno zatvori posebnim voskom, jer je reč o rani i ulaznom mestu bolesti“, objašnjava ona.

Kako kažu sagovornici VOICE-a, Zelenilo se često brani od kritika argumentom da se posle uklanjanja drveća sadi novo. To, međutim, prema rečima stručnjaka, ne znači da je situacija sa deficitom stabala unapređena, jer sadnicama trebaju godine kako bi dostigle pun potencijal.

„Zlo bi bilo da ne sade, ali mlado stablo ne može da nadomesti kvalitet koje ima staro, kao što su zvučna, sanitarno-estetska ili vetrozaštitna funkcija. Oni takvim saopštenjima zapuše usta laicima koji se ne razumeju u struku“, objašnjava Ružica Jovanović.

Gde god možeš ti drvo poseci

Ružica Jovanović: Gubici koji dolaze sa sečom teško su nadomestivi

Izveštaji o realizaciji poslovanja Gradskog zelenila pokazuju da je za poslednje četiri godine posečeno više od 1.700 stabala, pretežno u drvoredima i blokovskom zelenilu. Najviše drveća uklonjeno je 2014. godine, tačnije 649 stabala.

Od 2016. godine u dokumentima se pojavljuje nova stavka – vreme angažovanja motorne testere – bez objašnjenja na kojim poslovima je korišćena. Interesantno je to da je za poslednje dve godine testera radila više od hiljadu časova, najduže 2017, kada je bila upaljena 517 sati, iz nepoznatih razloga.

Njen angažman je u prvom tromesečju 2018. iznosio čak 214 časova, što je već polovina celokupne upotrebe u odnosu na prethodnu godinu.

Kada je reč o navođenju časova rada motorne testere u zvaničnim izveštajima, stručnjaci kažu da nije jasno zašto se takvi podaci uopšte spominju bez detaljnijeg pojašnjenja.

Seča zbog pritiska društva i industrije

Masovna seča, koja se dogodila tokom juna na Ribarskom ostrvu, izazavala je veliku zabrinutost, među eko-aktivistima i građanima. Tada je oboreno na desetine stabala, a u Javnom preduzeću Vojvodina šume kažu za VOICE da je u pitanju bila planska seča.

„Apsolutno je sve čisto i po planu. Treba seći šumu, jer je to način obnove, nećemo dozvoliti da to propada. Šumu kao resurs moramo da koristimo, da zadovoljimo potrebe građana, neko ima potrebu za ogrevnim drvetom, drvna industrija za tehničkim“, kažu u preduzeću i dodaju da je tačno da su sekli zdrava stabla, „kako bi drvo bilo ekonomski opravdano“:

„Mi drveće ne puštamo da prezri. Drvnu industriju snabdevamo drvetom, na jedan održiv način, kao i energetski sektor. Ne možemo da im dajemo drvo koje nije zdravo. Ako ne posečemo to stablo, ono će da propadne, samo sebe će da obori i neće izrasti novo. Zbog našeg društva moramo da koristimo tu šumu i da je, na jedan ekološki, održiv način, obnavljamo. Ništa mi ne gubimo, jer ne sečemo sve, a što posečemo, mi pošumimo“, kažu u Vojvodina šumama.

Spominju se i poslovi interventnog održavanja, koji u praksi najčešće podrazumevaju seču i orezivanje. Pod tom stavkom zabeležene su samo ulice u kojima je održavanje sprovedeno, po nalogu komunalne i saobraćajne inspekcije.

U odgovoru koji je VOICE dobio od Gradske uprave za inspekcijske poslove na zahtev da se dostave nalozi za interventno održavanje i zapisnici o realizaciji, navodi se da je „održavanje javnih, zelenih površina tekuće i investiciono, i da zbog toga Uprava nije slala interventne naloge“.

Ruža Helać: „Nemaju površina u gradu na kojima bi mogli da sade, jer su ih prodali privatnicima koji grade”

Nakon više od dva meseca i probijanja zakonskog roka, Gradsko zelenilo je odgovorilo na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, ali bez preciznih podataka. VOICE je još sredinom jula od tog preduzeća tražio uvid u dokumenta koja sadrže informaciju o tome kako se koristi drvna masa dobijena sečom, ali ga nije dobio.

Taj podatak je tražila i predsednica udruženja Vojvođanska zelena inicijativa Ruža Helać, ali ni ona ni njeni saradnici odgovor potkrepljen bilo kakvim dokazom nisu dobili. Kaže, svake godine se zdravo drveće seče kako bi se stvorio prostor za novu sadnju, koja košta.

„Nemaju površina u gradu na kojima bi mogli da sade, jer su ih prodali privatnicima koji grade i ne poštuju zakonsku odredbu o tome da se mora ostaviti 30 odsto zelenih površina u prostoru gde su parkinzi, unutar dvorišta od zgrada“, rekla je Helać.

Pokret gorana Vojvodine: Nemamo komentar

Predsednik Pokreta gorana Vojvodine Aleksa Jeftić odbio je da govori o seči u Novom Sadu jer je, po njegovom mišljenju, sve već rečeno ranijih godina. Kako kaže, njegova organizacija je u prošlosti bezbroj puta pokušavala da iznese svoje sugestije, ali oni „koji su školovani i primaju platu da bi se bavili zelenilom u gradu, nisu imali sluha za to pa neće ni ubuduće“.

Zelenilo je izbeglo da dostavi i podatak koliko novca se godišnje izdvaja za uklanjanje i orezivanje stabala. Preduzeće nije omogućilo ni uvid u tražene naloge za seču, u kojima se navode  razlozi za uklanjanje stabala.

Uz obrazloženje da je informacija o količini izdvojenih sredstava za seču i orezivanje nastala u radu JKP Gradsko zelenilo, a ne Gradske uprave za komunalne poslove, taj organ tvrdi da ne poseduje tražene podatke, iako u izveštajima Zelenila stoji da su radovi izvršeni i fakturisani u skladu sa ugovorom sklopljenim baš sa tom upravom.

Mizerna pošumljenost i prespor napredak

Nasuprot tome, više od 50 odsto Beča je pod zelenilom, pa svakom od 1,7 miliona stanovnika tog grada pripada 120 metara kvadratnih zelenih površina. Od drugog grada po veličini u Srbiji daleko bolje se kotira i London, jedna od najurbanijih evropskih prestonica, koja svojim građanima pruža 27 kvadratnih metara zelenila.

Direktan uzrok oskudnog zelenog fonda u Novom Sadu, pored nedovoljne brige nadležnih, jeste i novogradnja. Prema rečima rukovodioca službe za planiranje i gazdovanje šumama u Javnom preduzeću Vojvodina šume Marka Marinkovića, poseban problem predstavlja činjenica da je preko hiljadu hektara prebačeno iz šumskog u gradsko građevinsko zemljište.

„U celom Petrovaradinu, na primer, ozbiljne površine pod šumama prebačene su u građevinsko zemljište, jer je to veći interes nego da tu budu šume. Pokrajina nam je dala da gazdujemo tim šumama do privođenja nameni, ali mi smo trajno izgubili te površine“, kaže Marinković.

 

Mladen Savatović (VOICE)

Podelite ovu stranicu!