VOICE: Napad na rodno osetljiv jezik za nastavak diskriminacije žena

15 Oct 2017

Atak na Zakon o rodnoj ravnopravnosti i zamagljivanje stvarnosti

Izvesni sajtovi i mediji objavili su pre tri dana navodnu kona?nu “presudu” Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) o rodno osetljivoj upotrebi jezika: “Borkinja, psihološkinja, vojnikinja, sekretarka – gramati?ki nepravilne”. Mali problem sa ovom veš?u jeste to što je re? o tekstu koji je razmatran još u februaru 2011. godine, dakle pre više od šest i po godina. Otkuda je sada taj dokument ponovo “oživeo”? Sagovornice VOICE-a smatraju da je re? o dve stvari: prvo, konzervativci i desni?ari koriste bajate argumente da bi zaustavili usvajanje progresivnog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji se ve? dve godine priprema; drugo, re? je o zamajavanju gra?ana Srbije, kako bi se skrenula pažnja sa odluka vlasti kojima još više otežavaju ionako tešku ekonomsku i socijalnu situaciju gra?ana.

“Ne vidim razlog da se odjednom polemiše o rodno senzitivnoj upotrebi jezika sada kada su mnoge lingvistkinje i lingvisti ve? uveliko uspeli u tome da urodnjavanje jezika u javnoj komunikaciji bude deo naše svakodnevice. Dakle, sada otvarati ponovo to pitanje mi je nekako potpuno retrogradno. Re? je o završenom procesu koji se ne može poništiti. ?emu onda gubljenje vremena u nesvrsishodnim polemikama, osim ako nije namera da se ‘oposle neka druga posla’, opet kroz jezi?ku politiku. A u skoroj prošlosti smo ve? bili na žalost toga svedoci”, kaže za VOICE lingvistkinja Dubravka Vali? Nedeljkovi?, redovna profesorka na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Aktivistkinja za ženska ljudska prava Marija Srdi? ocenjuje da je izvla?enje teme rodne ravnopravnosti jezika “iz naftalina” zapravo neposredna posledica bure koja se digla oko Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti.

“Taj nacrt je trenutno nešto najbolje što imamo. Ali, u njemu se nalazi niz stvari koje aktuelna politi?ka elita ne može da proguta: kvotu od 40 odsto za žene, što je evropski standard, zatim dobro napisan deo koji se ti?e kaznenih odredbi ukoliko se zakon ne poštuje. Postoje?i zakon se primenjuje kao deklaracija, kome se svi?a – primeni, kome se ne svi?a – ne primeni”, kaže Marija Srdi? za VOICE.

Dubravka Vali? Nedeljkovi?: Povratak na retrogradne procese

Oživljavanje “dilema” oko upotrebe rodno osetljivog jezika ona vidi kao orkestriranu kampanju, iza koje stoji konzertvativna polovina društva. “Oni to vide kao veliku opasnost da taj zakon nešto suštinski promeni u Srbiji. A jezik im je uvek zgodna tema. Patrijarhalna Srbija se odupire tome i oni su organizovani i orkestrirani”, smatra Marija Srdi?.

Sli?no misli i lingvistkinja Maja Sedlarevi?. “To je stvaranje atmosfere kojoj svedo?imo od momenta kada je najavljen ulazak Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti u skupštinsku proceduru i jasan znak nevoljnosti da se jedan takao progresivan zakon o rodnoj ravnopravnosti donese. Ovo je samo po?etak pritiska na javnost zbog tog zakona”, smatra Maja Sedlarevi?, koja je i ?lanica Predsedništva Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Ljiljana Pešikan Ljuštanovi?, redovna profesorka sa Odseka za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, za VOICE ocenjuje da je pri?a o rodnoj upotrebi jezika zapravo pred gra?ane i stru?njake “ba?ena kao dimna zavesa”.

“To je ba?eno preko Novosti i nekih sli?nih novina, u ?asu kada se dešava odluka ministarstva da poslodavci mogu da otpuste trudnu ili bolesnu ženu, a ništa bolje ne?e ni muškarci pro?i. Iza toga se mnoge stvari dešavaju. To je neka vrsta zamajavanja. Uostalom, to nije samo pitanje žena, to je i pitanje muškaraca. Ali, pretvarati to u pitanje sukoba me?u polovima je samo zamagljivanje suštine. Iza toga stoji mnogo opasnija stvar, to je ba?eno kao što nam ?esto bace neku kosku. Nije dobro što mi stalno idemo za tim zve?kama, bože me prosti, kao som na varalicu. Idemo za razli?itim senzacijama, a ne razmišljamo šta je u suštini iza toga”, smatra Ljiljana Pešikan Ljuštanovi?.

Ljiljana Pešikan Ljuštanovi?: Srbija se obavezala na upotrebu rodno korektnog jezika

Ona podse?a da je Srbija potpisala i odgovaraju?e me?unarodne ugovore, kojima se obavezala na upotrebu . upotrebu rodno korektnog jezika. I zaista, Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Vlade Srbije je još u junu 2012. godine, dakle godinu i kusur nakon što je Odbor SANU za standardizaciju srpskog jezika doneo sporne zaklju?ke, objavila Preporuku za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnom govoru.

Uprava za rodnu ravnopravnost se u tom dokumentu poziva na Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapre?ivanje rodne ravnopravnosti, na Akcioni plan za njenu implementaciju, kao i na  me?unarodne preporuke (UN, Savet Evrope).

“Smatramo da, kad god za to postoji mogu?nost i uz poštovanje pravila srpskog jezika, treba upotrebljavati imenice ženskog roda za uloge, zvanja, funkcije, zanimanja i poslove koje obavljaju žene (na primer: doktorka, ministarka, voza?ica, programerka…) Tako?e, smatramo da je upotreba oblika imenica u gramati?kom muškom rodu za uloge, zvanja, funkcije i zanimanja koje obavljaju i žene i muškarci – neprihvatljiva. Žene su osvojile sve sfere društvenog života i ovakva upotreba jezika je diskriminatorna. Ona ?ini žene nevidljivim i održava tradicionalne podele na ‘muške’ i ‘ženske’ uloge u našem društvu. Smatramo da jezik mora da sledi promene koje su se ve? dogodile u sferi društvenih odnosa i da, u skladu sa tim, doprinese vidljivosti žena u javnom životu, a ne održanju stereotipa i predrasuda”, navodi se u toj preporuci koju je te 2012. godine potpisala direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Natalija Mi?unovi?.

Ljiljana Pešikan Ljuštanovi? smatra da je dodatni razlog za ?u?enje najnovijim otporima upotrebi rodno osetljivog jezika i istorijska ?injenica da je takva upotreba jezika bila zastupljena kod Srba i u 19. veku. “Na primer, upotrebljavalo se profesor ili profesorka, i to onda kada su prve žene ušle na univerzitet. Da li je profesorka, po nekima, samo žena profesora? I zašto onda nikada nisam ?ula da je sprema?ica sprema?eva žena?”, pita se ona.

Maja Sedlarevi?: Kao što žene nekada nisu bile ministarke, astronautkinje, predsednice – danas to jesu

“Mogu se pozvati ovde i na Zaharija Orfelina i na Dositeja Obradovi?a. Orfelin ima jedan sonet u kojem kaže, da parafraziram: Mnogi kažu da su žene ništa, a ništa samo ništa roditi može (“Ako jesu te ništo, kako govore sad/To, tko rožden od žene, il’ nju obožajet,/ima biti il’ ravan, il’ gorši od nje jest”). Dositej je jako bio protiv potcenjivanja žena. Robinja može roditi samo roba, to je Dositej rekao. Dakle, to je pitanje li?ne samosvesti, pitanje izbora. Vi možete birati neslobodu, niko vam to ne može zabraniti”, navodi Ljiljana Pešikan Ljuštanovi?.

Lingvistkinja, profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu i borkinja za ženska prava Svenka Savi? tako?e smatra da je tekst koji je objavljen pre tri dana zapravo “podmenut” iz sasvim drugih pobuda, koje nisu jezi?ke.

“Ako se budemo borili za svaku imenicu, a zanimanja i titula ima preko 30.000 u srpskom jeziku, ne znam dokle ?emo dogurati. U podmetnutom tekstu nastalom pre nekoliko godina, zabrinjava uvodnik u kojem stoji da se treba buniti protiv mišljenja koje se poslednjih godina ‘name?e preko medija i pojedinih nevladinih struktura, pod pritiskom iz inostranstva’. ?udna retorika! Nama starijima dobro poznata iz ranijih vremena. Nevladine strukture su ustvari udruženja gra?ana, a gra?ani imaju pravo da se brinu o svom jeziku, pogotovo u onim oblicima udruživanja u kojima nema mo?nika. Mediji pišu za gra?ane i oni imaju dužnost da se brinu o jeziku”, navodi Svenka Savi?.

Prema njenim re?ima, “pritisak iz inostranstva” je naj?udnija konstrukcija, jer što ?e se inostranstvo brinuti o srpskom jeziku, sem ako to inostranstvo nisu države jugoslovenskog podru?ja koje sa nama imaju zajedni?ki jezik.

“Name?e nam se neprihvatljiva ideja da o jeziku brine institucija nad institucijama, a ne gra?ani kojima je on svojina… A gra?ani znaju, a decu treba u?iti, da jezik treba da bude spreman da se prilagodi novim situacijama i okolnostima u društvu”, kaže Svenka Savi?.

Marija Srdi? podse?a da je službena upotreba jezika uvek pitanje politi?kog dogovora. “Ako je to jezik, onda želimo da se sporazumemo da muškarci i žene moraju biti vidljivi u službenom jeziku. Dakle, potrebna je politi?ka volja da se u službenoj upotrebi jezika jednako vide žene i muškarci”, kaže ona.

Marija Srdi?: Službena upotreba jezika uvek pitanje politi?kog dogovora

Prema re?ima Dubravke Vali? Nedeljkovi?, po konzervativnoj i desni?arskoj logici, jezik ne trpi nikakve izmene, inovacije, derivacije. “To onda valjda zna?i da ne bismo imali i svako drugo boga?enje re?nika, u eri izrazito naglog tehni?ko-tehnoloskog razvoja koji uti?e i na društvene promene. Taj razvoj je uticao i da se mnoge profesije feminizuju, otvore nove, do?e do potpuno druga?ijeg odnosa prema svetu u kojem živimo, tako da je ?ak i po analogiji, ako ve? ne po normalnom odnosu prema jeziku i rodu, sada sasvim prirodno da profesije koje su žene osvojile dobiju ženski rod”, kaže Dubravka Vali? Nedeljkovi?.

Maja Sedlarevi? smatra da je pri?a konzervativnih desnih krugova da je upotreba rodno osetljivog jezika “silovanje jezika” zapravo potpuna zamena teza. “Upravo je ono što oni rade silovanje jezika iz više razloga. Jezik je promenljiv, jezik prati društvene tokove, formira se svest javnosti onim što je izgovoreno, jezik pokazuje promene u društvu. Kao što žene nekada nisu bile ministarke, astronautkinje, predsednice, danas to jesu i upotrebom imenica u ženskom rodu mi pokazujemo da se bave tim zanimanjima. Re? je zapravo o pokušaju spre?avanja promena koje su neminovne, a  najve?i razlog za to je patrijarhalni model na kome insistiraju i iz kojeg niti mogu niti žele da iza?u”, navodi Maja Sedlarevi?.

Svenka Savi? kaže da je indikativno da osobe od društvene mo?i u “podmetnutoj i podgrejanoj situaciji” spremno odgovaraju u Novostima, ali ne saopštavaju svoje istraživa?ke rezultate kao dokaze, nego svoje li?ne stavove podrazumevaju?i da im to pripada kao “mo?nicima oven?anim ?lanstvom u SANU”.

“Suprotno njima, tokom ovih 30 godina, a posebno u poslednjih nekoliko godina, istražujem upotrebu rodno osetljivog (srpskog) jezika u pisanoj i govorenoj formi u institucijama od nacionalnog interesa (Univerziteti, SANU, Matica srpska) i u pojedinim grupama uposlenika oko jezi?ke norme u raznim institucijama, kao što su izdava?ke ku?e i sli?no (za poslove lektorisanja, prevo?enja na srpski jezik sa raznih jezika, ili titlovanja stranih filmova i govora na srpskom jeziku), zatim koji neposredno predaju maternji jezik, ali i u feministi?kim organizacijama, društvenim mrežama, ?asopisima i sli?no – preko 10.000 razli?itih podataka. Podaci pokazuju da se promena doga?a, da je sporija od o?ekivane, ali podrazumevana uz sve otpore i prepreke na koje nailazi, od kojih je i ova poslednja od pre nekoliko dana. Ukratko, za diskusiju o tome kako se koristi jezik, valja imati reprezentativne podatke”, navodi Svenka Savi?.

Prema njenim re?ima, podaci pokazuju da postoji sistemska blokada za prodor rodno osetljivog jezika u službenu upotrebu: vrlo mali broj zna da postoje odluke, predlozi i drugi usvojeni dokumenti i konkretne preporuke, valjano obrazložene  za upotrebu rodno osetljivog srpskog jezika u službenoj upotrebi (ombudsmana i drugih), zatim da uglavnom ne ?itaju stru?nu literaturu sa takvom temom, da povezuju ovu promenu u jeziku sa nacionalnim identitetom, ta?nije sa ugroženoš?u opstanka ?irilice.

Svenka Savi?: Postoji sistemska blokada za prodor rodno osetljivog jezika u službenu upotrebu

“Ovde moram naglasiti da je u poslednjih nekoliko godina agresija dosledne upotrebe ?irilice u institucijama od nacionalnog interesa, da od toga boli glava. Na primer, vratili su nam dopis iz stru?ne službe univerziteta napisan latini?nim pismom (kao što smo ?inili sve ovo vreme), uz zahtev da ga napišemo na ?irili?nom pismu i ponovo dostavimo”, upozorava Svenka Savi?.

U lifletu pod nazivom “Rodno osetljiva upotreba jezika: predlog osnovnih uputstava”, Ženske studije i istraživanja ponudile su uputstva svima onima koji žele da imaju svestan odnos prema jeziku i da i upotrebom rodno izbalansiranog jezika doprinesu ravnopravnosti žena i muškaraca.

“Jezik je mo?no sredstvo izražavanja misli, njihovog oblikovanja i ostvarivanja uticaja u društvu. Stoga je pitanje normiranja jezika ne samo stru?no, nego i društveno i politi?ko pitanje. Žene i muškarci se smatraju aktivnim sudeonicama promena u društvu i zato je neophodno da se odluka o rodnoj ravnopravnosti ostvarenoj putem jezika uklju?i u sve oblasti javnog društvenog života i u sve politi?ke dokumente (zakone, odluke, propise…)”, piše u tom lifletu.

Podse?anja radi, prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (1948) nije dozvoljen bilo koji oblik diskriminacije u društvu, a jezik bi trebalo da signalizira nastojanje društva da otkloni oblike diskriminacije (prema rasi, naciji, etni?koj, polnoj, starosnoj, rodnoj, jezi?koj, seksualnoj i drugoj pripadnosti).

Za po?etak, o?igledno ne bi bilo loše da se konzervativni spin doktori podsete pojmova kao što su: diskriminacija žena, jednake mogu?nosti, mizoginija, predrasude, rodna ravnopravnost, seksizam, stereotipi, ženska ljudska prava.

Ili da nau?e razliku izme?u pola i roda: pol podrazumeva biološke, unapred zadate razlike izme?u žena i muškaraca, dok rod  podrazumeva razlike u društvenim ulogama žena i muškaraca koje se u?e usvajanjem kulturnih obrazaca društva i podložne su promenama. A potom i da je rodno osetljiv jezik “ponašanje u pisanoj i govornoj jezi?koj praksi tako da se pomo?u jezika signalizira shvatanje o ravnopravnosti polova u društvu”.

Ili, neka se podsete i da treba slediti osnovno pravilo za gra?enje re?enice u srpskom jeziku: subjekat i predikat se moraju slagati u rodu, broju i licu.

Dinko Gruhonji? (VOICE)  

Podelite ovu stranicu!