VOICE: Medijsko odeljenje u javnom komunalnom preduzeću u Vrbasu

09 Jul 2015

Pokušaj opštinskih čelnika da sačuvaju medije ili partijske kadrove?

Tražeći, po svemu sudeći neuspešno, rupu u zakonima, koji bi od ove godine trebalo da oduzmu opštinskim vlastodršcima uzde kontrole i upravljanja lokalnim medijima, odbornici vladajuće koalicije u Vrbasu na čelu sa SNS i SPS glasali su “ZA” izjednačavanje medijskog rada sa komunalnim uslugama. Kao jedinstveni primer u Srbiji, bar za sada, vrbaski “Komunalac” će se, odlučili su odbornici, osim uslugama odnošenja smeća, sahranjivanja i vodosnabdevanja, baviti i proizvodnjom kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa, medijskim predstavljanjem i ispitivanjem javnog mnenja. Ovim poslom u medijskom odeljenju “Komunalca” baviće se desetak izabranih za spasavanje iz Javnog preduzeća za informisanje, koje odbrojava poslednje dane rada.

Istovremeno kada se pred odbornicima SO Vrbas prvih dana jula našao poslednji izveštaj o radu JP za informisanje “Vrbas” u okviru kojeg program emituju TV Bačka i Radio Vrbas, vladajuća koalicija rešila je da spisak delatnosti komunalnog preduzeća “obogati” medijskim uslugama. “Proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa, delatnosti koje slede nakon faze snimanja u proizvodnji kinematografskih dela i televizijskog programa, snimanje i izdavanje zvučnih zapisa i muzike, delatnost reklamnih agencija, medijsko predstavljanje, istraživanja tržišta i ispitivanje javnog mnenja” delatnosti su koje su se našle na spisku (str. 1 i 2) JKP Standard, koje je građanima Vrbasa do sada pružalo usluge odnošenja smeća, vodosnabdevanja i pogrebnih usluga. Sabiranje usluga odnošenja smeća, sahranjivanja i vodosnabdevanja sa medijskim radom – predstavnici lokalne vlasti definisali su kao socijalno odgovoran potez, tj. “spašavanje određenog broja zaposlenih u JP za informisanje”.

redakcija

Redakcija JPI Vrbas

Šta će “izabrani” raditi u novoformiranoj radnoj jedinici “Komunalca”, gde će emitovati televizijski program koji nameravaju da proizvode, da li će pokušati da registruju novi medij, ko je vršio odabir novih “komunalaca” i na osnovu kojih kriterijuma, kao i za čije će potrebe ispitivati javno mnenje – samo su neke od nedoumica u vezi sa nesvakidašnjom odlukom vrbaske vlasti koja je doneta na izmaku zakonskih rokova za opštinske čelnike da se trajno povuku iz vlasničke strukture lokalnih medija.

Na spisku spasenih, koji će iz JP za informisanje preći u medijsko odeljenje u komunalnom preduzeću, kako saznaje VOICE, našlo se desetak zaposlenih iz lokalne medijske kuće. Ključni kriterijumi izbora bile su partijske, rodbinske ili prijateljske veze sa predstavnicima vlasti, tvrdi jedan broj zaposlenih koji su se dopisom obratili odbornicima SO Vrbas, predsedniku opštine Branislavu Kažiću, predstavnicima Samostalnog sindikata. U dopisu se tvrdi da su se razgovori sa izabranima obavljali u strogoj tajnosti i bez detalja o ponudi, a da je autorima koji su se potpisali sa “deo zaposlenih radnika JP za informisanje” zaprećeno da će ukoliko se obrate javnosti – ostati bez otpremnina.

Iz podstanarskog statusa u propast

Neslavni kraj gašenja signala lokalne TV Bačka i Radio Vrbasa, koji posluju u okviru JP za informisanje, nije došao neočekivano. Glavna medijska kuća u Vrbasu od početka svog osnivanja u najvećoj meri se oslanjala na budžet opštine kao svog osnivača. Iz mandata u mandat, vladajuće stranke su udomljavale patrijske kadrove, pa broj zaposlenih ni u trenutku priprema za privatizaciju nije precizan. Prema izveštaju o realizaciji Programa rešavanja tehnološkog viška, ovaj broj iznosi 36, dok prema prospektu objavljenom na sajtu Agencije za privatizaciju u preduzeću ima 39 zaposlenih (izvor: prospekt i profil preduzeca). Pored viška zaposlenih, šanse za privatizaciju dodatno je otežala odluka lokalne samouprave 2007. godine da medijsku kuću iz opštinskog prostora izmesti u zgradu “Beobanke” u stečaju. Vlasnik ove zgrade 2009. godine postalo je preduzeće “Lavera”doo. Dug za zakup tokom godina porastao je, kako je za VOICE potvrdio predsednik opštine Bratislav Kažić, na više od 16 miliona dinara. Dug za kiriju čini i najveći deo dugovanja koji je višestruko premašio procenjenu vrednost lokalne medijske kuće.

Više nego protivzakonitoj odluci i svojevrsnoj uvredi profesije, koja je odlukom lokalne skupštine izjednačena sa komunalnim delatnostima, nekolicina radnika usprotivila se, kako kažu, diskriminatorskom pristupu pri odabiru onih koji će se medijskim radom baviti u okviru komunalnog preduzeća. “Diskriminacija zaposlenih je više nego očigledna”, piše u dopisu, “Posle višemesečne neizvesnosti oko postupka i načina privatizacije, rukovodstvo opštine Vrbas u saradnji sa direktorkom JP za informisanje Vesnom Roganović donelo je odluku da ‘spasi’određen broj zaposlenih tako što će ih zaposliti u JKP Standard u odeljenju za medijsko praćenje. Ne zna se koga će i kako oni informisati, kao ni ko će ih finansirati. Ponudu o prelasku u drugo preduzeće dobili su zaposleni koji su članovi stranaka na vlasti, a najvažnija je bila preporuka rukovodećih ljudi u opštini. Nezahvalna uloga obavljanja razgovora sa izabranima, jedan na jedan, telefonom, bez detalja, u strogoj tajnosti, uz napomenu ‘moraš da odlučiš za 5 minuta’ pripala je direktorki Vesni Roganović koja je prva na listi za spasavanje”, tvrdi se, između ostalog, u dopisu ogorčenih radnika lokalne medijske kuće.

Na adrese predsednika opština Bratislava Kažića (SNS), predsednice SO Marjane Maraš (SPS), kao i potpredsednika Narodne skupštine Igora Bečića (SNS), inače prvog čoveka vrbaskih naprednjaka upućena su sledeća pitanja: “Zašto nisu svi zaposleni dobili istu ponudu? Čime ste se rukovodili kada ste odlučivali ko će dobiti zaposlenje, a ko će ostati bez posla? Da li znate da je među zaposlenima koje ste ostavili bez posla nekoliko samohranih roditelja? Da li znate da su među onima koje ste ostavili bez posla više njih jedini hranitelji porodice?“

Selektivno spasavanje sa broda koji tone

Vesna Roganovic SO Vrbas

Vesna Roganović za govornicom SO Vrbas

Na pitanje VOICE-a da li je po nalogu čelnika opštine obavljala razgovore sa izabranima i kako glasi famozna ponuda, direktorka JP za informisanje, Vesna Roganović nije direktno odgovorila, već je kazala kako se od 35 zaposlenih njih 26 opredelilo za jednu od tri ponuđene mogućnosti u okviru Programa rešavanja tehnološkog viška. Prema njenim rečima, osmoro se nije odlučilo ni za jednu opciju, a među njima je i ona lično. Da li su to isti ljudi kojima je ponuđeno da pređu na radno mesto u komunalnom preduzeću – Roganovićeva nije odgovorila.

Goran Roganović, predsednik Samostalnog sindikata u Vrbasu je, kako je rekao, revotiran pоnašanjem rukovodstva medijske kuće, koje ne samo što nije pokazalo dobru volju da razgovara sa sindikatom o položaju zaposlenih, već su i saopštenja povodom ovog slučaja grubo cenzurisana. Roganović je rekao za VOICE da je lokalna medijska kuća prestala da prati aktivnosti sindikata nakon protesta 26. marta koje su organizovali upravo povodom položaja zaposlenih u javnom sektoru. “Suprotno principima objektivnog izveštavanja, lokalni medij je zaštitio interese osnivača, a predstavnici lokalne vlasti ignorisali su naše apele za socijalni dijalog”, rekao je Roganović.

U odbranu medijsko-komunalnog projekta za skupštinskom govornicom stao je predsednik opštine Bratislav Kažić (SNS), koji je rekao da je ovakva odluka vlasti jedini preostali pokušaj da se “barem nešto spasi”.

“Dok su neki predsednici opština izlazak države iz medija doživeli kao da im je teret pao sa leđa tj. sa opštinske kase, lično sam pokušao sve što je bilo u mojoj moći da sačuvam preduzeće i da pronađemo neko rešenje kako bismo sprečili da ljudi završe na evidenciji nezaposlenih. Konačno, ovo je jedino što smo mogli da uradimo. Komunalno preduzeće je jedino imalo mogućnost da primi određeni broj ljudi i, iskreno govoreći, žao mi je što taj broj nije veći”, obrazložio je Kažić nameru opštinara.

Višak zaposlenih, a manjak profesionalaca

Predsednik IO NDNV-a Nedim Sejdinović kaže da je improvizovani pokušaj vlasti u Vrbasu da sačuvaju medij kao polugu upravljanja javnim mnenjem suprotan interesima građana, ali i samih novinara. „Javna preduzeća su već godinama mesto za udomljavanje partijskih poslušnika koji su, po pravilu, potpuno nekompetentni, pa tako i u lokalnim medijima postoji višak zaposlenih a manjak profesionalaca. U dosadašnjoj praksi zaposleni u javnim informativnim preduzećima se nisu ponašali kao medijski poslenici koji poštuju etički kodeks i profesionalna pravila, već kao državni činovnici i propagandisti. Pored nelojalne konkurencije koji opštinski mediji predstavljaju na medijskom tržištu, to je jedan od ključnih razloga preke potrebe izlaska države iz medija“, ocenjuje Sejdinović.

Predsednik opštine je negirao optužbe da je izbor ljudi koji će umesto na tržište rada preći u drugo javno preduzeće vršen prema partijskom ključu. “Nije tačno da su birani članovi stranaka. Među njima je najmanje članova SNS. Birani su ljudi prema stručnosti i profesionalnim kvalifikacijama. Svako je rekao neko ime oko kojeg smo se složili”, rekao je predsednik opštine Vrbas za VOICE. On je negirao mogućnost da ovakvim potezom lokalna vlast namerava da izigra zakon, pokušavajući da sačuva medijsku polugu u svojim rukama.

Nešto manje samouverenosti kada je u pitanju zakonitost odluka koje je SO Vrbas donela u vezi sa dopunjavanjem delatnosti komunalnog preduzeća pokazali su koalicioni partneri iz redova SPS-PUPS-SVM, koji su neposredno pred sednicu tražili mišljenje opštinskog pravobranioca. Predsednica SO Vrbas Marjana Maraš (SPS) kaže da su zahtevali ovo mišljenje jer “ne žele da krše zakon”. “Nema ni govora da koalicija nije usaglašena po ovom pitanju, ali smo želeli da otklonimo svaku mogućnost da ovakve odluke nisu po zakonu”, kazala je ona. Dajući mišljenje u vezi sa Odlukom o izmenama i dopunama osnivačkog akta JKP Standard i novoosnovanog JKP “Komunalac”, Mirna Paroci, pravobraniteljka opštine Vrbas smatra da su “navedeni predlozi odluka sačinjeni u skladu sa navedenim zakonskim odredbama” pozivajući se na Zakon o javnim preduzećima i Zakon o lokalnoj samoupravi.

NDNV: Neporomišljen pokušaj izvrgavanja zakona

Nedim

Nedim Sejdinović: Izigravanje medijske reforme

Upravo u Zakonu o javnim preduzećima, ali i u Zakonu o javnom informisanju i medijima, nalaze se prepreke koje opštinskim čelnicima brane da osnivaju preduzeća koja se mogu baviti informisanjem, odnosno medije, objašnjava Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV). On je potez vrbaskih opštinara okarakterisao kao “nepromišljen pokušaj da medijske reforme izvrgnu ruglu”.

Čime mogu da se bave javna preduzeća?

Član 2. Zakona o javnim preduzećima definiše delatnosti od opšteg interesa, a među njima nije ni medijsko predstavljanje, ni ispitivanje javnog mnenja, ni proizvodnja televizijskog programa i kinematografskih dela pobrojanih među delatnostima vrbaskog komunalnog preduzeća. “Delatnosti od opšteg interesa, u smislu ovog zakona, jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije; proizvodnje i prerade uglja; istraživanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tečnog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja; telekomunikacija; izdavanja službenog glasila Republike Srbije; izdavanja udžbenika; upravljanja nuklearnim objektima, korišćenja, upravljanja, zaštite i unapređivanja dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač, zaštićena područja), proizvodnja, promet i prevoz naoružanja i vojne opreme, upravljanja otpadom, kao i komunalne delatnosti“, glasi član 2. Zakona o javnim preduzećima.

„Prilično sam iznenađen činjenicom da je ovakva odluka uopšte mogla da bude donesena. NDNV i Medijsko odeljenje OEBS-a su sa predstavnicima opštine Vrbas prošle godine uradili Predlog akcionog plana za razvoj informisanja na teritoriji opštine Vrbas, i u tom akcionom planu – da je bilo volje da se on pažljivo pročita – nalazili su se odgovori na pitanja šta lokalna samouprava može da učini da unapredi informisanje na lokalu, u interesu i medijskih profesionalaca i samih građana. Kako to da niko od opštinara ili odbornika nije razumeo da javna preduzeća više ne mogu da budu osnivači medija? Pa to je suština medijskih reformi, o kojima se već godinama priča i koje se sprovode od avgusta prošle godine, kada su usvojena tri nova medijska zakona. Javna preduzeća ne mogu da se bave delatnošću informisanja, i to nije samo definisano medijskim zakonima. Ova odluka je u suprotnosti i sa Zakonom o javnim preduzećima“, kaže Sejdinović za VOICE i dodaje da je upravo član 2. ovog zakona bio predmet oštre debate jer su predstavnici vlasti svojevremeno neuspešno pokušali da “uguraju” i informisanje. „Očito se medijska reforma za opštinare u Vrbasu dešava u nekoj drugoj državi, a ne u onoj čije zakone treba da poštuju”, smatra Sejdinović.

Ranka Ivanoska (VOICE) 

voice_logo