Ko truje Dunav?

15 Dec 2015

Još dugo ćemo gledati "misterioznu" crvenu tečnost kako se uliva u Dunav?

Nekoliko slučajeva izlivanja tečnosti iz sliva gradske kanalizacije u Dunav privuklo je pažnju javnosti samo zbog toga što su, zbog upadljive boje još uvek nepoznate supstance, akcidenti bili veoma vidljivi. Međutim, istraživanje Vojvođanskog istraživačkog centra (VOICE) pokazalo je da je situacija sa otpadnim vodama koje se izlivaju u Dunav daleko gora, a da institucije o tome ili ćute ili prebacuju odgovornost u tuđe dvorište. Ništa bolja nije ni legislativa koja reguliše ovu oblast, pa tako Grad Novi Sad i dalje koristi odluku donetu 1993. godine, dok Vladina uredba propisuje da je rok za dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vode 2030. godina. Za to vreme, Novi Sad i dalje nema centralni gradski prečistač otpadnih voda.

VOICE je istraživao rezultate 34 analize otpadnih voda, koje je dostavilo nekoliko institucija. Na osnovu zahteva za informacije od javnog značaja, došli smo u posed analiza koje su uradili novosadski Fakultet tehničkih nauka i Prirodno-matematički fakultet, interna laboratorija JKP Vodovod i kanalizacija, kao i Institut za javno zdravlje Vojvodine.

Poslednja institucija odbila je da odgovori na zahtev novinara, uz obrazloženje da su traženi podaci Statutom Instituta za javno zdravlje Vojvodine predviđeni kao poslovna tajna i da su “kao takvi poznati samo određenom krugu lica”. VOICE je, međutim, podatke iz Instituta dobio od drugih institucija.

U ničijoj i svačijoj nadležnosti

Svaki akcident izlivanja crvene, a potom i plave tečnosti izazvao je optužbe o ingerencijama, između gradskih i pokrajinskih institucija. Ipak, uvidom u osnivačke i druge akte vidi se da su otpadne vode i njihova kontrola u nadležnosti skoro svake od institucija koje su bile pomenute u medijima.

Banovina

Ovde sede odgovorni

Tako je, na primer, Pokrajinskom skupštinskom odlukom o pokrajinskoj upravi definisano da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine kontroliše korišćenje i zaštitu prirodnih resursa i dobara na teritoriji Vojvodine i obezbeđuje kontinualnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine. Na portalu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo navodi se da ta institucija vrši inspekcijski nadzor u oblasti vodoprivrede.

Gradska kuca

I ovde sede odgovorni

Na zvaničnom portalu Grada Novog Sada objašnjava se da je među osnovnim delatnostima JKP Vodovod i kanalizacija i prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda sa javnih površina kanalizacijom. Na istom mestu definisano je da je jedna od delatnosti gradske Komunalne policije i da održava red u isporuci i odvođenju voda, a da je u nadležnosti Gradske uprave za zaštitu životne sredine da kontroliše stanje životne sredine i predlaže sanacione i zaštitne mere.

Uprkos svemu tome, novinarima VOICE-a je u telefonskom razgovoru sa službenicom u kabinetu gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića rečeno da po pitanju otpadnih voda i akcidenata treba da se obrate Vodovodu i kanalizaciji, te da gradske službe nisu imale postupanja u navedenim slučajevima.

U novosadskom Vodovodu su naveli da, sem analiza interne laboratorije koje su i poslali u prilogu, poseduju još jedino izveštaj Instituta za javno zdravlje Vojvodine, koji je preduzeće tražilo odmah nakon incidentnog izlivanja u julu. U Vodovodu su objasnili da taj izveštaj ne može da se umnožava “bez dozvole nadležnih u laboratoriji Instituta”. Međutim, taj dokument se može naći na samom portalu Instituta.

Pronađene bakterije i tragovi krvi 

IZJZV institutU izveštaju Instituta za javno zdravlje Vojvodine od 24. jula ove godine, upozorava se da uzorak uzet na kanalizacionom ispustu GC2 na Beogradskom keju ne odgovara propisima zbog povećane koncentracije suspendovanih materija, hemijske potrošnje kiseonika i biohemijske potrošnje kiseonika nakon pet dana. Rezultat je utvrdio i postojanje bakterija, između ostalih, streptokoke i ešerihije koli. U komentaru se navodi i da “Prisustvo izolovanih bakterija i bioloških indikatora ima uticaj na zdravlje ljudi, posebno osetljive populacije i istovremeno ukazuje na potrebu utvrđivanja mikrobioloških opasnosti koje ispoljavaju uticaj kako na čoveka, tako i na ekosistem”. Kako se objašnjava, nađeni su eritrociti i leukociti, a predložena je i direktna inspekcija zagađivača.

U novosadskom Vodovodu su za više informacija novinare uputili na Institut, koji je, sa druge strane, sem pomenutog izveštaja koji se nalazi na portalu te institucije, odbio da dostavi informacije.

Vodovod

A i ovde sede odgovorni

Na pitanje da se dostave izveštaji o aktivnostima Vodovoda u slučajevima izlivanja tečnosti u Dunav, u tom JKP su naveli da, sem interne komunikacije u vidu usmenih naloga za uzorkovanje, nema drugih izveštaja o preduzetim merama. U Vodovodu su dodali i da nisu imali kontakte sa inspekcijama, te da stoga nemaju ni uvid u rešenja resornih inspektora.

Ovo preduzeće je dostavilo svoje interne analize. U tri analize voda je uzorkovana na samom ispustu kanalizacije u Dunav. Kada se podaci uporede sa gradskom Odlukom o sanitarno tehničkim uslovima za ispuštanje otpadnih voda u kanalizaciju, koja je doneta pre 22 godine a poslednji put je menjana 2006. godine, vidi se neispravnost sva tri uzorka i to zbog povećane koncentracije sulfida, hemijske potrebe kiseonika, ulja i masti, kao i fenola.

Interna laboratorija Vodovoda kontrolisala je tokom ove godine i firme koje ispuštaju svoju otpadnu vodu u gradsku kanalizaciju. Uzorci su uzeti kod Albusa, mašinske radionice GSP, Elektroporcelana, industrija mesa Matijević, Neoplanta i Trifunović. Od 20 uzoraka, koji su uzeti tokom ove godine, ispravno je bilo tek pet. U najvećem broju slučajeva radilo se o otpadnoj vodi firme Albus i, u samo jednom slučaju, mašinskoj radionici GSP-a. Međutim, ostale dve analize otpadnih voda GSP nisu bile ispravne, kao ni ostatak uzoraka, uzetih kod pomenutih firmi.

Iako se po gradskom propisu definiše da je reč o prekršajima, koji bi trebalo da budu novčano kažnjeni, u Vodovodu je za VOICE potvrđeno da niko nije kažnjen, jer to nije u njihovoj ingerenciji. U tom preduzeću su novinare uputili na Grad ili pokrajinsku sanitarnu inspekciju. U Gradu, kako je već objašnjeno, novinari su upućeni na Vodovod, a u pokrajinskoj sanitarnoj inspekciji, koja je u nadležnosti Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, objasnili su da nisu nadležni za otpadne vode.

U novosadskom Vodovodu su za nekoliko akcidenata tvrdili i da je reč o lažnim dojavama, odnosno da do izlivanja sporne tečnosti nije ni došlo.

Sekretarijat: Prijave protiv Vodovoda i Elektroporcelana

U toku 2015. godine pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine je u nekoliko navrata dobijala prijave da se iz kolektora gradske kanalizacije kod nekadašnjeg Žeželjovog mosta izliva tečnost crvene, a u nekim slučajevima i plave, braon ili crne boje i u svakom od tih slučajeva inspekcija je izlazila na teren, rečeno je za VOICE u Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

U toj instituciji su objasnili da, sem u slučaju prvog akcidenta, 25. jula, inspektori ni u jednom drugom slučaju nisu zatekli da se iz navedenog kanalizacionog ispusta ispušta obojena tečnost.

bakterija eserihija koli

Ešerihija koli

“U svim ostalim slučajevima zaposleni u JKP Vodovod i kanalizacija su preko ovlašćene i akreditovane laboratorije izvršili uzorkovanje otpadnih voda i ispitivanje kvaliteta istih. Ni jednom od analiza koje su nama dostavljene na uvid nije utvrđeno prisustvo teških metala, ostataka pesticida ili drugih materija štetnih i opasnih po ljudsko zdravlje osim povećanog broja bakterija E.Coli, što je i za očekivati s obzirom da se radi o fekalnim otpadnim vodama”, navodi se u odgovoru.

Pored ovoga, dodaje se, utvrđeno je i odstupanje kod hemijske potrebe kiseonika (HPK) i biohemijske potrebe kiseonika (BPK) kao i sadržaja suspendovanih čestica u vodi u odnosu na vrednosti propisane Uredbom Vlade Srbije.

“Upoređivanjem ovih analiza sa analizama koje je shodno zakonu u toku prošle godine uradilo JKP Vodovod i kanalizacija utvrđeno je da se odstupanja nalaze u granicama u kojima su se kretala i prošle godine za ove parametre te da je ispuštena voda u kvalitetu vode koja se i inače ispušta iz kanalizacionih otvora pošto grad Novi Sad nema prečistač komunalnih otpadnih voda i sve svoje otpadne vode ispušta ne prečišćene direktno u Dunav”, istakli su u Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

U toj instituciji su, međutim, naveli i da, zbog toga što za ovu godinu nisu mogli da utvrde kvalitet otpadnih voda, jer, sem akcidentnih merenja, Vodovod i kanalizacija nije izvršio, kako su istakli, četiri kvartalna merenja kvaliteta otpadnih voda koje ispušta u recipijent, a na šta su obavezni po Zakonu, pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine je protiv njih podnela prekršajnu prijavu. Zbog istog prekršaja, dodaje se, prijava je podneta i protiv preduzeća Elektroporcelan.

“Kvalitet voda koje se ispuštaju u javnu kanalizaciju je u obavezi da definiše Grad Novi Sad odnosno JKP Vodovod i kanalizacija kao operater, i dužni su da gradsku uredbu iz 1993. godine usklade za važećim Zakonom i Uredbom o GVE koja je donešena 2012. godine i da na osnovu Zakona i uredbe kontrolišu kvalitet voda koja se ispušta u javnu kanalizaciju”, objašnjava se u odgovoru.

U njemu se dodaje i da nijednom analizom koja je urađena prilikom akcidenata nije eksplicitno utvrđeno o kakvoj tečnosti se radi niti ko je njen izvor, te da stoga nisu ni bili u mogućnosti da nalože mere kojima bi se odgovorni sankcionisali.

Sekretarijat za vodoprivredu: Odgovornost na Gradu i Vodovodu

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za vodoprivredu Miroslav Dunjić izjavio je da su, nakon događaja u julu i avgustu ove godine, Pokrajinska vodoprivredna inspekcija i Služba za zaštitu voda JVP Vode Vojvodine još par puta izlazili po prijavama građana na isti kolektor, ali da se uglavnom radilo o lažnim prijavama ili su do dolaska inspekcije dešavanja prestala.

Dunjić je za VOICE kazao da su Pokrajinski sekretarijat za vodoprivredu i JVP Vode Vojvodine u okviru svojih nadležnosti intenzivirali nadzor nad spornim kolektorom i dešavanjima oko njega.

Branislav Bogaroski

Branislav Bogaroški: Prijave protiv tri firme

Taj sekretarijat je podneo letos tri prijave protiv klanica koje ispuštaju otpadne vode u gradsku kanalizaciju i Dunav. Resorni sekretar Branislav Bogaroški je izjavio tada da je protiv mesne industrije Matijević podneta prijava za privredni prestup, a da su protiv Neoplante i firme Trifunović podnete prekršajne prijave. On je objasnio i da je sekretarijat i novosadskom JKP Vodovod i kanalizacija naložio ishodovanje vodnih akata, koje to preduzeće ne poseduje. Kako je novinarima objašnjeno, u ingerenciji sekretarijata je kontrola ispunjenosti uslova iz vodnih dozvola, te je to, ujedno, sve što je ta institucija mogla da kontroliše.

Miroslav Dunjić je objasnio da su nadležnom tužilaštvu u zakonskom roku predate na dalje postupanje prijave protiv navedenih pravnih lica i odgovornih lica u njima za utvrđene nepravilnosti, te da je tužilaštvo imalo zahteve za dopunu prijava. “Što smo i učinili u datom nam roku i sada je sve na pravosudnim organima”, dodao je on.

Dunjić je upozorio i da Grad još uvek nema centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

“Sve dok se ovo postrojenje ne izgradi Novi Sad će zagađivati reku i imaćemo ovakve slučajeve. Bez namere da ikoga oslobađamo odgovornosti, podsećam da se kroz taj kolektor ispusti godišnje oko 18 miliona kubnih metara, odnosno trećina svih otpadnih voda grada Novog Sada. Ova činjenica dovoljno opisuju težinu tačnog utvrđivanja odgovornosti za specifičnu situaciju, odnosno za to ko je i šta ispustio u Dunav kroz ovaj kolektor”, ocenio je Dunjić.

On je napomenuo da je, na osnovu važećih propisa, ispitivanje slučaja i utvrđivanje odgovornosti u isključivoj nadležnosti upravljača i vlasnika kanalizacione mreže i samog kolektora. “Dakle, Grad Novi Sad i JKP Vodovod i kanalizacija Novi Sad”, dodao je on.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara je istakao i da su u postupku kontrole uočeni i nedostatak ili neažurnost podataka, analiza i pravilnika kako kod upravljača kanalizacijom, tako i kod ostalih korisnika na tom kanalizacionom vodu.

Firme negirale odgovornost

Jedan od akcidenata pratila je i žestoka rasprava između pokrajinskog sekretara Branislava Bogaroškog i PR službe u industriji mesa Matijević. Odmah nakon izjave pokrajinskog sekretara o prijavi protiv te kompanije, usledilo je i otvoreno pismo, koje je potpisala PR služba Matijevića. U njemu se ocenjuje da je bilo propusta u radu pokrajinske administracije, te da je Bogoroški nesmotrenom izjavom i nepromišljenim postupkom doveo u sumnju poslovanje i kredibilitet kompanije.

U jednom od beogradskih medija bila je objavljena i izjava načelnika Republičke veterinarske inspekcije Vlade Grubača, koji je ocenio da se najverovatnije radi o otpadnim vodama iz obližnje fabrike izolatora. Grubač je kazao da se u proizvodnji koristi i proces farbanja, te da je tečnost u Dunavu najverovatnije posledica farbanja. Odmah nakon toga usledila je i reakcija kompanije Elektroporcelan, u kojoj su demantovali navode Grubača i istakli da nisu mogli da budu zagađivači jer ne koriste farbe. Međutim, na zvaničnom portalu te firme navodi se da se tokom proizvodnje radi i glaziranje svih tipova izolatora. “Moguće boje su: braon RAL 8017, siva MUNSELL 5.OBG 7.0/04 i bela”, dodaje se u objašnjenju na portalu Elektroporcelana.

Institucionalna (ne)odgovornost

Dunav Krv

Prizor na koji ćemo se navići?

Još jedna od gradskih odluka je i ona koja propisuje uslove i način organizovanja poslova u vršenju komunalnih delatnosti isporuke vode i uklanjanja voda, a kojom se, između ostalog, predviđa i da Vodovod i kanalizacija “stalno kontroliše sastav ispuštenih voda i po potrebi preduzima odgovarajuće mere”.

Zakon o vodama, sa druge strane, jasno kaže da je pravno lice koje ispušta materiju koje mogu zagaditi vodu dužno da te materije, pre ispuštanja u kanalizaciju, delimično ili potpuno odstrani.

“Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje ispušta otpadnu vodu neposredno u recipijent dužno je da obezbedi prečišćavanje otpadnih voda do nivoa koji odgovara graničnim vrednostima emisije, odnosno do nivoa kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine recipijenta, uzimajući strožiji kriterijum od ova dva”, dodaje se u tom zakonu.

Uzimajući u obzir da je zakon krovni akt, a da se gradskim propisima jasno definišu nadležnosti, ostaje nejasno zbog čega, i nakon potvrđene neispravnosti otpadnih voda, još uvek niko nije kažnjen, makar prekršajno, odnosno novčano.

Sudeći po izjavama iz pokrajinskih i gradskih institucija, sve do izgradnje centralnog gradskog prečistača otpadnih voda, što nije nimalo jeftina investicij, a takođe ni u izgledu za skoriju izgradnju, u Dunav će se putem gradske kanalizacije još dugo izlivati otpadna voda koja ne odgovara domaćim propisima.

Maja Živanović (VOICE) 

voice_logo