VOICE: Kako Privredna komora Srbije ugrožava poslovanje firmi

06 Nov 2017

PKS protivustavno, na silu, proširuje članstvo, krijući pritom prihode od obavezne članarine

Privrednicima ovih dana stižu obaveštenja iz Privredne komore Srbije (PKS) o obaveznom ?lanstvu u komorskom sistemu. Bi?e to druga godina zaredom kako se, shodno Zakonu o privrednim komorama, a po mnogima – kršenjem Ustava, (tako je bilo 2017, a verovatno ?e i dogodine), u zavisnosti od visine njihovih prihoda. Dok Privredna komora Srbije odbija da kaže koliko je na ime ?lanstva prihodovala, a Ustavni sud u fioci drži inicijativu za ocenu ustavnosti ove obaveze i zakona, sve više privrednika izražava nezadovoljstvo i priklanja se onima koji su odlu?ili da bojkotuju pla?anje ovog, kako kažu, parafiskalnog nameta.

O?igledno, izjave nadležnih o tome kako ?e ?lanstvo u komorskom sistemu biti obavezno samo u 2017. godini – samo su dodatne u nizu laži i obmana koje ova vlast plasira, pa tako se niko više i ne osvr?e na uveravanje ministra privrede Gorana Kneževi?a da ?e preduze?a ?lanarinu pla?ati samo u prvoj godini zakona. Kako toga u zakonu nema, jasno i tada bilo da je izjava ministra neobavezuju?a i bezobrazna.

– U pismu koje nam je stiglo od PKS podse?aju me da je od 1. januara ove godine moja firma po zakonskom automatizmu postala ?lan PKS i da treba da platim ?lanarinu – kaže za VOICE vlasnik i direktor privatnog preduze?a. – Možda mi je donošenje ovog zakona promaklo, ali nije mi promaklo to da ?lanovi 55. i 58. Ustava Republike Srbije više ne važe. Izgleda da pogrešno zaklju?ujem da kao privatno lice još uvek imam pravo na „mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava“ i na „slobodu politi?kog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruživanja“, odnosno da kao vlasnik pravnog lica u potpunosti i jedini odlu?ujem o tome da li ?e ono biti ?lan ikakvog i bilo kakvog udruženja.

Zrenjaninski poslovni krug – ZREPOK, usprotivio se obavezi pla?anja ?lanarine komori ?im je takav zakon donet pre svega jer je, kako je ocenio, odluka o obaveznom ?lanstvu u PKS suprotna Ustavu, koji kaže da je ?lanstvo u nekoj organizaciji stvar izbora. S druge strane, obavezna ?lanarina bi i te kako opteretila najzdraviji deo privrede Srbije. To su srednja preduze?a sa prihodima izme?u 2,5 i 15 milijardi dinara godišnje, ukazivali su u regionalnom udruženju ZREPOK.

Akrobatikom do jeftinijeg nameta

Prihod PKS od ?lanarine ne može se izra?unati jer komore zara?uju i na izdavanju objekata i drugim stvarima. Realno, trebalo bi da se finansiraju od usluga koje pružaju, a koja im je najvažnija stavka u strukturi prihoda javnosti nije poznato.
A koliko im je važno da se ?lanarina pla?a, pokazuje primer poljoprivredne asocijacije ?iji su nam ?lanovi rekli da im je komora sama predložila „dogovor“. Naime, ova asocijacija okuplja petnaestak firmi iz poljoprivredne branše a komorski namet pla?aju kao udruženje, a ne pojedina?no, svaka ponaosob. Dakle, prolaze dobrano jeftinije, a ispunjavaju obavezu. ?ista trgovina, a sve po zakonu.

–Predo?ili smo im dva predloga za koja smatramo da su konstruktivnija i pravi?nija kada je o pla?anju ?lanarine re?, jer su u skladu sa ekonomskom snagom preduze?a, što bi trebalo da bude kriterijum ukoliko ve? je donet takav zakon. U Komori su rekli da ?e pokušati da sprovedu kroz svoje organe te predloge, me?utim, kako su objasnili, to ?e teško mo?i da bude pre decembarske skupštine kada donose odluke o tome kako ?e sve izgledati u narednoj godini. Nemamo dalju informaciju o tome jer nismo deo PKS, ali nadamo se da ?e se glas razuma uvažiti i takva odluka primeniti – kaže za VOICE predsednik ZREPOK-a Steva Ko?alka.

Steva Ko?alka: Nadamo se da ?e se glas razuma uvažiti i ova odluka primeniti (foto: Medija centar Beograd)

Objašnjava da je jedan predlog ovog udruženja zrenjaninskih privrednika bio da se model pla?anja vrati na procenat u odnosu na bruto ispla?ene plate, jer upravo zarade najbolje govore o snazi preduze?a – ako je neko isplatio 100.000 dinara za plate, a neko 10 miliona, jasno je kakav je odnos.

– Ako bi se ipak držali prihoda preduze?a, drugi predlog podrazumevao je skalu koju su naši ?lanovi radili i korektno utvrdili – da se ve?i procenat utvr?uje za mala privredna društva, a da se kako taj prihod raste, dolazi do manjih stopa tako da onaj najve?i ne može biti optere?en kao sada sa 2,2 miliona dinara. Najviše smo ugroženi mi, srednji privrednici, jer mnogo ve?i od nas pla?aju isti iznos. Tako NIS pla?a 2,2 miliona dinara, koliko i naš ?lan, a NIS je hiljadu puta ve?i – ukazuje Ko?alka.

Pomenimo, ?lanarina u PKS pla?a se zavisno od grupe u koju se preduze?a razvrstavaju prema kriterijumu ostvarenog godišnjeg poslovnog prihoda. U prvoj grupi su oni koji ostvaruju poslovni prihod od 20 miliona do 300 miliona dinara i dužni su da plate 300 dinara mese?no. U drugoj grupi su ?lanovi koji imaju prihod od 300 do 600 miliona dinara i oni za ?lanarinu ove godine treba da daju 600 dinara mese?no. Dvadeset hiljada dinara pla?aju firme koje prihoduju od 600 miliona do milijarde, 80.000 dinara one sa prihodom do 2,5 milijarde, a privrednici koji ostvare prihod ve?i od 2,5 milijarde Komori su dužni da daju 185.000 dinara mese?no.

Firme okupljene u ZREPOK-u nisu ove godine dale ni dinara komori. I zbog toga nisu, barem za sada, trpele nikakve posledice.

– Nije se dešavalo ništa, ali smo svesni da smo u obligacionom odnosu postali dužnici prema PKS i da bi nas bilo kakvo teranje privrednika na sud dovelo u situaciju da moramo da platimo celokupne iznose sa svim sudskim troškovima, jer nemamo nijedan argument zbog ?ega to ne radimo kada je zakon doneo takvo rešenje. Ne pla?amo i znamo mnogo onih koji bojkotuju taj namet. Ali, spremni smo na neku vrstu kompromisa i ukoliko se eventualno neka nova rešenja približe našem stavu, done?emo verovatno odluku da to prihvatimo, iako i dalje mislimo da nije u redu da zakonom budemo ?lanovi granskog udruženja koje bi trebalo da bude sindikat privrede, a sindikat je nešto što je dobrovoljno. Zapravo, naš osnovni stav je da ne želimo da budemo ?lanovi po sili zakona nego da nas neko dovede za sto i omogu?i da sami odlu?imo. Ali s obziromna to da je komora produžena ruka Vlade Srbije znamo da to teško može da se desi – kaže predsednik ZREPOK-a

Komora bez odgovora

Privredna komora Srbije nije za VOICE odgovorila na pitanje koliki priliv je ove godine imala od ?lanarine koju pla?aju firme, a njih je, prema dostupnim podacima oko 27.000. Nismo dobili ni odgovor na pitanje da li ?e ?lanarina biti obavezna 2018. godine, kao ni na pitanje kakvi su efekti novog zakona kada je o ?lanstvu re?, da li je to donelo benefite privredi.
UZUZ poslao je PKS zahtev za pristup informaciji od javnog zna?aja s pitanjima o projektovanom iznosu prihoda od ?lanarine, ali i o tome koliko je javnih preduze?a izvršavalo tu obavezu, kao i u kom su procentu to ?inile private firme u odnosu na ukupan broj privatnih privrednih subjekata. Jedno od pitanja je i koliki su iznos na ime ?lanarine Privrednoj komori pla?ali Elektroprivreda Srbije, Železnice Srbije, Srbijagas i Telekom Srbija u 2014, 2015, 2016. i 2017. godini. Odgovori nisu dobijeni.

Uz ocenu da PKS nije partner privrede, on naglašava da je situacija sve gora.

– Dovode se na ?elo komora ljudi koji nikakvo iskustvo u privredi nemaju i ?ije je najbolja kvalifikacija to što su dobri sa ministrom privrede. I tu se, nažalost, ne pitaju ni privrednici, ?ak ni regionalni privredni savet. U takvim uslovima zašto nas teraju da budemo deo ne?ega što nam ne donosi nikakvu korist, gde se ne pitamo ni za šta i ne vidimo na?in na koji to mogžemo da promenimo – pita se Ko?alk i podse?a na to da je prošla vlast donela zakon po kojem je ?lanstvo bilo dobrovoljno i tada je ve?ina realnih privrednika odlu?ilo da iza?e iz komorskog sistema jer su procenili da ni u prethodnom periodu nisu imali nikakve koristi. – I za te ?etiri godine niko iz PKS nije, nakon našeg zvani?nog izlaska, došao u naše firme i rekao da bi voleo da budemo ?lanovi komore, niko ništa nije ponudio, pitao nas za predloge… Nismo ih zanimali.

Ustavni sud Srbije nije doneo privremenu meru zabrane naplate ?lanarine kako bi se spre?io nastanak nesagledivo štetnih posledica, iako se u ?lanu 55 najvišeg pravnog akta garantuje „pravo da se ostane izvan svakog udruženja“

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) podnelo je u oktobru 2016. godine inicijativu za ocenu ustavnosti obaveznog ?lanstva u Privrednoj komori Ustavnom sudu, a zatim lobiralo da identi?an tekst potpiše 47 narodnih poslanika.

– Time je predupre?ena opasnost da malo ve?e od troje sudija odbije da odlu?uje o ovom pitanju, ve? se Ustavni sud u plenumu od 15 sudija mora baviti ovim pitanjem. O?ekujemo javnu raspravu pred Ustavnim sudom. Nažalost, nije doneta tražena privremena mera zabrane naplate ?lanarine kako bi se spre?io nastanak nesagledivo štetnih posledica koji bi nastao primenom prisilne naplate ?lanarine i pored toga što je ?lanom 55. Ustavom garantovano „pravo da se ostane izvan svakog udruženja“ – kaže za VOICE predsednik UZUZ Sava Manojlovi?.

On ukazuje na to da naplata ?lanarine od 2,2 miliona dinara može dovesti do toga da odre?eni privrednici procene da je dalje poslovanje neisplativo, te mogu zatvoriti firme. Tako?e, odre?ene kompanije, pre svega iz IT industrije mogu preseliti sedišta van granica Srbije u zemlje takozvanih poreskih rajeva, a ugrožena finansijska rentabilnost može dovesti i do otpuštanja radnika.

Brojni privrednici tražili su da se pristupi organizovanom bojkotu kako se ne bi po ko zna koji put ponovila situaciju da oni koji pla?aju protivpravne obaveze budu na gubitku samo zato što su poštovali zakonske, doduše neustavne, obaveze, dodaje on.

– Isti?emo da ne postoji kazna za nepla?anje, a u slu?aju tužbe Privredne komore, privredni subjekti imaju prema zakonu pravo da traže od suda opšte nadležnosti da zastane sa odlu?ivanjem pre nego Ustavni sud odlu?i o ustavnosti odre?enog pitanja (ekscepcija ustavnosti). Od Privredne komore smo prema zahtevu za informacije od javnog zna?aja zatražili dostavljanje podataka o do sada napla?enim ?lanarinama. Prema informacijama koje su se pojavile u medijima Privredna komora je istakla da ne postoji evidencija naplate, kao i da se ?lanarina upla?uje na osnovu slobodne volje kompanija. Prema svim pokazateljima, bojkot pla?anja ?lanarina je uspeo – ocenjuje Manojlovi? i naglašava da je jedino razumno rešenje izmena neustavnog modela i zato je što pre potrebno sesti sa predstavnicima Privredne komore i Ministarstva privrede kako bi se pronašao adekvatni model.

Sla?ana Gluš?evi? (VOICE)

Podelite ovu stranicu!