VOICE: Kako nestaje multinacionalna Vojvodina

21 Oct 2017

Prazne se sela u kojem žive nacionalne manjine – statistika ne vidi, država žmuri

Dogodine ?e Selen?a, mesto u opštini Ba?, obeležiti 260 godina od doseljavanja Slovaka po volji carice Marije Terezije. Po mnogima, jedno od najlepših i najure?enijih sela u Vojvodini, poznato pre svega po vrednim ljudima, a onda i po proizvodnji i svetskom izvozu metli od sirka i razvijenoj organskoj poljoprivredi, jubilej ?e do?ekati s manje stanovnika nego što je imalo lane, još manje nego preklane… Više od 3.000 Selen?ana živelo je u ovom mirnom ba?kom mestu kada se pre ?etiri godine obeležavalo dva i po veka od dolaska Slovaka, koji ?ine više od 95 odsto ovdašnjeg stanovništva. Od tada do danas Selen?ana je hiljadu manje.

Naravno, taj podatak nije precizan. Koliko mu nedostaje da bude ta?an i validan – ne zna se. Kao što se ne zna koliko je stanovnika unazad nekoliko godina otišlo iz Horgoša, Tornjoša, Torka, Kruš?ice, Erdevika, Ba?inaca i svih drugih vojvo?anskih sela.

– Selen?a ima 3.000 stanovnika, ali samo na papiru. Oko hiljadu ih je otišlo u inostranstvo da radi i školuje se u poslednje tri-?etiri godine i to nije evidentirano – pri?a za VOICE Jozef Gašparovski iz ovog mesta u opštini Ba?.

Gašparovski: Selen?a ima 3.000 stanovnika, ali samo na papiru. Oko hiljadu ih je otišlo u inostranstvo (foto: VOICE)

Podse?aju?i na to da Selen?ani odlaze još od vremena sankcija, od devedesetih godina, on iznosi procene da je 20 do 30 odsto ovdašnjih porodica ostalo u Italiji i Austriji, gde su pre dvehiljaditih išle da rade. A poslednjih ?etiri ili pet godina stanovnici Selen?e odlaze masovno u Slova?ku, kaže Gašparovski. Neki da se školuju i studiraju, neki da rade. Imaju boravišne papire i zasnivaju radni odnos, najviše u poljoprivredi, na sezonskim poslovima u zapadnoj i srednjoj Slova?koj, a kad sezona pro?e idu u prera?iva?ke i automobilske pogone.

– Slovaci iz Vojvodine imaju u Slova?koj sva prava kao gra?ani te zemlje osim izbornog – kaže Gašparovski.

Bez analize migratornih kretanja Vojvo?ana

Nijedna institucija u zemlji, uklju?uju?i resorna ministarstva i pokrajinske sekretarijate, Zavod za statistiku i nau?ne institute i univerzitete, nema analizu migratornih kretanja Vojvo?ana, u pograni?nim delovima, gde su naizraženija, niti u drugim delovima Vojvodine. Republi?ki zavod za statistiku (RZS) vodi evidenciju o unutrašnjim migracijama, tj. beleži podatke o gra?anima koji su promenili prebivalište unutar zemlje, ali za spoljnu migraciju to ne radi.

Pusta sela odavno su slika i prilika ekonomskog i socijalnog propadanja Vojvodine, ali su ranije dominantna bila kretanja ka ve?im gradovima, da bi se unazad nekoliko godina intenzivirao i odlazak ruralnog stanovništva u zemlje EU. Prazne se ma?arska, slova?ka, rumunska i druga sela u kojima ve?ina stanovnika pripada nekoj od ovdašnjih nacionalnih zajednica, a ?ije su matice u EU. Ma?ari odlaze u Ma?arsku, Slovaci u Slova?ku, Rumuni u Rumuniju. Rusini pak idu u Kanadu i evropske zemlje. Vojvodina je demografski izmenjena, nacionalna struktura, izvesno je, nije onakva kakva je u koricama poslednjeg popisa stanovništva. Ta?nim brojevima i procentima niko ne raspolaže, ali da je tako, pokazuju poluprazna pograni?na i mnoga druga vojvo?anska sela, sve manje ma?arskog i drugih jezika na ulicama gradova, u autobusima i pijacama, enorman pad broja ?aka koji poha?aju nastavu na jezicima nacionalnih zajednica

Bez validnih podataka o migratornim kretanjima

Nikakav odgovor, sem onog da podataka nema, nismo dobili na novosadskim i beogradskim fakultetima – odsecima za sociologiju i katedrama za statistiku. U Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova re?eno nam je da se na sastancima sa predstavnicima kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku iznosila potreba za analizom migratornih kretanja u pograni?nim delovima. Bilo je, kažu, re?i o tome da ?e Pokrajina raditi zajedno sa resornim ministarstvom, ali to podrazumeva angažman brojnih stru?njaka i zahtevan je posao koji nije iniciran.

U Republi?kom zavodu za statistiku potvr?eno nam je da se podaci o migratornim spoljnim kretanjima ne vode, pogotovo ne za nacionalne zajednice ponaosob. Objašnjavaju da se svega deset odsto ljudi koji odlaze iz Srbije prijavljuje u MUP–u, ali se ni oni ne izjašnjavaju tom prilikom o nacionalnosti jer nisu u takvoj obavezi. Zakonska je obaveza svih koji ?e biti duže od 90 dana u inostranstvu da se prijave, ali to u praksi nije tako, kažu u RZS . Dodaju da zvani?na statistika EU – EUROSTAT može da ima podatak samo o tome koliko je žitelja Srbije ukupno otišlo u neku zemlju, ali ne i koliko je me?u njima pripadnika neke nacionalne zajednice.

Ma?ari najviše odlaze?

?ak ni iz popisa stanovništva, a poslednji rezultati su objavljeni 2011. godine, nije dobar obuhvat – to je zapravo presek stanja u jednom trenutku, objašnjavaju u RZS. U svakom slu?aju, što se više udaljavamo od popisa, on je sve više diskutabilan.

U Vojvodini je 2011. statistika popisala 1.931.809 žitelja. Srpske nacionalnosti evidentirano je 1.289.635 gra?ana i njihovo u?eš?e bilo je 66,76 odsto. Istovremeno, kod drugih nacionalnih zajednica je, uglavnom, te godine zabeležen pad broja stanovnika i manje u?eš?e u ukupnom broju nego na popisu 2002.

Nacionalni savet ma?arske nacionalne manjine nema podatke o odlasku Ma?ara iz Vojvodine

Vojvodina je na popisu 2002. godine imala 2.031.992 stanovnika. Od tada do popisa 2011. zabeležen je najve?i pad kod Ma?ara, koji su druga po veli?ini nacionalna zajednica. Od 2002. do poslednjeg popisa ma?arskog stanovništva je bilo 13 odsto (39.071) manje – 251.136 u 2011. Osetan pad evidentiran je i kod ve?ine drugih manjina. Hrvata je bilo manje za 9.153 ili 16,8 odsto, Slovaka za 6.305 odnosno 11,1 odsto, Rumuna za 5.009 ili 16,4 odsto…

U Nacionalnom savetu ma?arske nacionalne manjine u Subotici za VOICE je re?eno da podatke o broju iseljenih gra?ana ma?arske nacionalnosti u Vojvodini nemaju i da ovaj savet ne stoji iza ranijih izjava nekih njegovih ?lanova na tu temu. Podsetimo, prošle godine je ?lanica Nacionalnog saveta Ma?ara Livija Jo Horti iz opozicionog Ma?arskog pokreta kazala da broj Ma?ara u Vojvodini opada za 12 dnevno i da je taj trend drasti?niji nego devedesetih godina.

Popis stanovnika, bira?ki spiskovi i stvarnost kao nebo i zemlja

Sagovornici u pograni?nim mestima potvrdili su nam pak da su migracije stalne i da ih je dosta na dnevnom nivou. Vele da puno stanovnika pograni?nih opština ima dvojna državljanstva, kao i pasoše i jedne i druge zemlje, pa jedan grani?ni prelaz prelaze s jednim pasošem, drugi s drugim.

Leko: Za poslednjih desetak godina odavde je otišlo oko 40 odsto stanovnika

Podaci koje nam je predo?io Robert Leko, predsednik Mesne zajednice Orom u opštini Kanjiža, porazni su.

– Za poslednjih desetak godina odavde je otišlo oko 40 odsto stanovnika, uglavnom u inostranstvo, naj?eš?e u Ma?arsku. Ve?ina ih se ne?e vratiti. Odlazi srednja klasa, a uglavnom stariji ostaju da održavaju ku?e i imanja. Po popisu iz 2011. godine u našoj mesnoj zajednici ima 1.935 stanovnika, po bira?kom spisku ih je oko 1.300, ali realno nema ih ni 900 – kaže Leko za VOICE. – Zavisi situacija i od sezonskih poslova. Ali, generalno, otkako smo dobili od Ma?arske dvojno državljanstvo, iseljavanje je uzelo maha, to je pokrenulo stvari. Ne treba ni pasoš da imamo, sa državljanstvom su nam mogu?nosti otvorene za boravak i rad u Ma?rskoj.

U Novi Sad više se dolazi nego iz njega odlazi

U saopštenju Republi?kog zavoda za statistiku o unutrašnjim migracijama u 2016. godini navodi se da je 125.682 gra?anina Srbije promenilo prebivalište, to jest preselilo se iz jednog u drugo mesto u zemlji. Samo beogradski region je imao pozitivan migracioni saldo – više doseljenih nego odseljenih. Kada je re? o opštinama i gradovima, Novi Sad je imao najve?i pozitivan migracioni saldo – 2.311.

Osvr?u?i se na nesklad izme?u brojki koje daje popis, onih sa bira?kog spiska i realnih, on zaklju?uje da sve treba uzeti s rezervom. Ina?e, mesnoj zajednici Orom pripadaju i Novo Selo sa stotinak stanovnika, kao i Doline sa oko 300.

– Ako gledam bira?ki spisak, 20 odsto stanovnika je prijavljeno u Oromu mada tu nisu živjeli, nemaju stan, rade u inostranstvu. Mi smo malo dalje od granice, pa kod nas nije slu?aj, kao u Horgošu i Martonošu, ?iji meštani prelaze granicu, odlaze na posao u Ma?arsku i vra?aju se ku?i posle posla ili vikendom. Neki iznajme stanove ili sobe s ma?arske strane granice ili im tamo firma pla?a taj zakup, obi?no na poljoprivrednim dobrima. Plate su od 500 do 700 evra, pa ako radnik ne pla?a smeštaj, to se može smatrati solidnom zaradom.

Leko napominje da Orom ipak nije slika i prilika ve?ine sela u Banatu koja su avetno prazna. Ovo i susedna sela ne deluju tako, ure?ena su i održavana, sti?e se utisak da su življa od mnogih vojvo?anskih. Ni ku?e ovde nisu bagatelne – cena im se kre?e od 8.000 do 50.000 evra. Me?utim, nema više velikog poljoprivrednog dobra, silosa, fabrike, pa se u Ma?arsku ide trbuhom za kruhom.

Nezaposlenih nema – otišli su

Nedavno je predsednik Opštine Kanjiža Robert Fejstamer izjavio da u kanjiškim mestima nema nezaposlenih, ali da to nije rezultat ekonomskih ulaganja, otvaranja novih preduze?a i novih radnih mesta u poslednjih desetak godina, nego da je posredi migracija stanovništva u pograni?nom podru?ju. Fejstamer je kazao da odre?eni broj žitelja kanjiške opštine direktno radi u Ma?arskoj i svaki dan od ku?e ide biciklima, automobilima ili drugim prevoznim sredstvima na posao, a zna?ajan broj se preselio u razvijene zapadne zemlje – Nema?ku, Francusku, Austriju i Englesku, zahvaljuju?i dobijanju dvojnog državljanstva i pasoša Ma?arske.

Saša Šu?urovi?, koji je do prošle godine bio predsednik opštine Novi Be?ej u razgovoru za VOICE tako?e kaže da takvi primeri nisu retki u Potisju, i da se nijedna opštinska novobe?ejska služba time ne bavi.

Emigranti se ne popisuju po nacionalnoj pripadnosti

– Srbija ne poseduje statisti?ku evidenciju o emigraciji pa se istraživa?i ovog fenomena moraju oslanjati na statistike glavnih imigracionih država i me?unarodnih organizacija. Me?utim, pitanje statisti?kog obuhvata je uvek aktuelno i ?esto diskutabilno. Godišnje statistike glavnih imigracionih zemalja evidentiraju migrante po zemlji u kojoj su ro?eni, a re?e prema državljanstvu koje poseduju u vreme imigracije, a još re?e (samo popisima, uglavnom) prema nacionalnoj pripadnosti – navodi prof. Vladimir Gre?i?. – Nepoznato je koliko je, na primer, Srba me?u onima koji su imigrirali, a koliko pripadnika nacionalnih manjina. Znanje jezika, nacionalna pa i verska pripadnost su ?inioci koji migrantima determinišu željene države destinacije. Pripadnici ma?arske nacionalne zajednice u Srbiji preferiraju mati?nu državu – Ma?arsku.

Šu?urovi?: U ma?arskim odeljenjima ove godine upisano dvanaestoro dece. Ranije ih je bilo dva razreda, a pre 15 godina i pet razreda

– Mnogi od njih nisu odjavljeni sa svojih adresa. A postoji ozbiljna grupa ljudi koja ide s ma?arskim pasošima i ostaje u evropskim zemljama, ali ima i onih koji, recimo, idu da rade u Slova?koj na tri meseca i to niko ne može da proveri, jer su ovde prijavljeni. Bilo je re?i o tome kako je oko 4.000 ljudi otišlo iz opštine Novi Be?ej unazad nekoliko godina, ali mislim da je to nerealan i preuveli?an broj, jer je ukupno bilo oko 25.000 stanovnika. Me?utim, porazan podatak je da je u ma?arskim odeljenjima ove godine upisano dvanaestoro dece. Ranije ih je bilo dva razreda, a pre 15 godina i pet razreda – kaže Šu?urovi?.

U Nacionalnom savetu Rusina procenjuju da je oko stotinu mladih rusinske nacionalnosti iseljeno iz Srbije unazad dve–tri godine, što nije malo ako se uzme podatak da je u celoj zemlji, prema popisu iz 2011. godine bilo oko 14.000 Rusina. Naseljavaju šest opština – kulsku, vrbasku, šidsku… a poput Slovaka, došli su u Vojvodinu pre 273 godine.

Predsednik Nacionalnog saveta Rusina Slavko Rac za VOICE kaže da trenutno postoji blagi zastoj kada je o iseljavanju u Kanadu re?, ali da je od dvehiljaditih naovamo drasti?no smanjen broj rusinskog stanovništva u Vojvodini.

– Iseljavanje u Kanadu koje je bilo izraženo do 2012. i 2013. godine bilo je trajno, a sada Rusini odlaze na privremeni rad, kao što su odlazili sedamdesetih godina prošlog veka. Idu uglavnom u Slova?ku i Nema?ku, i mahom su to mla?i radnici koji rade kao voza?i, radnici po fabrikama ili kao medicinski radnici. Odlaze sa srpskim papirima i dobijaju dozvolu za rad do dve godine. Unazad dve–tri godine otišlo je sigurno stotinak mladih – kaže Rac objašnjavaju?i da je Rusinima lakše da se sna?u u Slova?koj nego Srbima, jer nema jezi?ke barijere s obzirom na to da je rusinski sli?an jeziku kojim se govori u isto?noj Slova?koj, koja je delom i postojbina Rusina.

Galopiraju?i rast emigracije iz Srbije

Redovni ?lan Akademije ekonomskih nauka prof. Vladimir Gre?i? naglašava u razgovoru za VOICE da Pregled me?unarodnih migracija (Internatational Migration Outlook), koji je nedavno objavljen u Sekretarijatu OECD, pokazuje da je emigracija iz Srbije poprimila galopiraju?i rast. Naime, prose?an godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države ?lanice OECD, u periodu 2005–2014. godine iznosio je 31.000 godišnje. U 2014. emigriralo je 57.000 osoba, da bi 2015. taj broj dostigao rekordnih 60.000.

– Emigracija može biti i brojnija ukoliko za naše potencijalne migrante željene imigracione zemlje otvaraju šire vrata za strane radnike. Što ?e Srbija biti bliže ?lanstvu EU, emigracija ?e biti dinami?nija. Manje privredno razvijene, ili siromašnije države ?lanice EU, imaju ozbiljnijih problema kada je u pitanju depopulacija, posebno emigracija u najrazvijenije države ?lanice OECD. Rumunija je, na primer, po godišnjem broju emigranata na tre?em mestu me?u 50 država sa najbrojnijom emigracijom u svetu, iza Kine i Sirije. Poljska je na ?etvrtom mestu, Bugarska na dvanaestom, Hrvatska na dvadeset?etvrtom, a Srbija je 31. u rangu (podaci za 2015.) – navodi prof. Gre?i?. – Kona?no, može se zaklju?iti da postoji uzro?no–posledi?na veza izme?u obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina i privremenog ili stalnog iseljavanja stanovništva nacionalnih manjina u zemlje porekla. Naravno, spoljnim migracijama ne pribegavaju samo pripadnici albanske i ma?arske nacionalne manjine, koji imaju razvijenu celokupnu nastavu na maternjim jezicima na svim nivoima, ve? i to da se ?esto na emigraciju odlu?uju i pripadnici bošnja?ke, hrvatske, vlaške, rumunske, romske i drugih nacionalnih manjina. Me?u emigrantima je sve više onih sa visokom školskom spremom, a me?u povratnicima su uglavnom lica sa nižom stepenom obrazovanja. Taj trend ?e se, verovatno, nastaviti i u godinama koje dolaze.

Naš sagovornik ocenjuje da se emigracija može posmatrati kao barometar uspeha ili neuspeha nacionalne strategije privrednog razvoja. Odluka o tome da li ?e neko oti?i iz zemlje ili ostati u njoj je u najve?em broju slu?ajeva teška i zasniva se na niz ?inilaca koje je determinišu. To je izbor izme?u onoga što pojedinac poseduje i onog što o?ekuje kao alternativu u nekoj drugoj zemlji, kaže prof. Gre?i?.

– Naravno, postoje gotovo uvek faktori koji „guraju“ pojedinca da traži mesto pod suncem negde drugde (push faktori) i oni koji privla?e da se opredeli upravo za odre?enu destinaciju (pull faktori – ve?e zarade, viši standard života, ekonomska i politi?ka stabilnost, pravna sigurnost, niši stepen korupcije itd.), ali postoje i ograni?enja, restrikcije, selekcije i sli?no, koje su oli?ene u imigracionim politikama. Tako, nije uvek mogu?e ostvariti emigracionu nameru u ?isto zamišljenom okviru. Odluku o emigraciji, koja se zasniva na proceni dobitaka i gubitaka, uglavnom donosi pojedinac – budu?i u?esnik u migracijama, ili porodica koja je tako?e involvirana u svemu tome – objašnjava on.

Profesor Gre?i? je u istraživanjima došao do zaklju?ka da kod pripadnika ve?inskog naroda u Srbiji „push“ faktori snažnije deluju od „pull“ faktora, dok je kod manjinskih zajednica to dejstvo obrnuto. Kako kaže, školovanje na maternjem jeziku u etni?ki, kulturno i jezi?ki bliskom okruženju naj?eš?e zna?i želju i mogu?nost za trajno napuštanje zemlje i odlazak iz domovine u mati?nu državu – otadžbinu. Ve?ina imigracionih zemalja prilikom prijema regularnih migranata prednost daje svojim sunarodnicima koji žive u drugim zemljama. Oni se znatno lakše integrišu u novu sredinu, pa i asimiliraju, prime?uje on.

– Me?utim, glavna motivacija mladih za emigraciju skoro u potpunosti je ekonomska (82 odsto), to jest poboljšanje životnog standarda, lakše zaposlenje, bolji uslovi za pokretanje sopstvenog posla, a mnogo manje bolje obrazovanje i ve?a kulturna raznolikost. Najpoželjenije zemlje destinacije za emigraciju su države ?lanice EU. Ma?arska je jedna od njih. Prema tome, sve intenzivnije spoljnje migracije pripadnika pojedinih nacionalnih manjina ukazuju na potrebu planiranja javnih politika kojima bi ovaj proces trebalo, u skladu sa poštovanjima ljudskih prava, usmeravati ka ja?anju veza i motiva za ostanak u zemlji – naglašava Gre?i?.

Sla?ana Gluš?evi? (VOICE)

Podelite ovu stranicu!