VOICE: Građani Temerina više od decenije piju neispravnu vodu

25 Dec 2016

Sto odsto analiza Instututa za javno zdravlje Vojvodine u poslednje dve godine glasile su isto: voda u Temerinu fizičko-hemijski je neispravna

Gra?ani Temerina kontinuirano 13 godina piju fizi?ki i hemijski neispravnu vodu za pi?e, u opštini su u zna?ajnom porastu maligna oboljenja, ali lokalna vlast ne nudi nikakva dugoro?na rešenja. Štaviše, pre nekoliko godina uklonjene su i cisterne sa ulica u toj opštini.

Kada je re? o problemu vodosnabdevanja, koje je ozvani?eno 2003. godine kada je Pokrajinska sanitarna inspekcija do daljeg zabranila da se voda iz Temerina koristi za pi?e i pripremu hrane, vreme u opštini udaljenoj svega dvadesetak kilometara od Novog Sada kao da je stalo.

Još gori od toga je utisak da su se gra?ani izgleda pomiri sa ?injenicom da piju zdravstveno neispravnu vodu, dok ih donosioci odluka svesno truju i tako dovode u opasnost od veoma ozbiljnih oboljenja. Naime, odluka sanitarne inspekcije podrazumeva da voda iz temerinskog vodovoda nije pogodna za pi?e, pripremanje hrane i kupanje.

Sto odsto analiza Instututa za javno zdravlje Vojvodine (IZZJV) u poslednje dve godine glasile su isto: voda u Temerinu fizi?ko-hemijski je neispravna. Fizi?ko-hemijski parametri koji nisu odgovarali propisanim vrednostima vode za pi?e su pove?ana koncentracija amonijaka, organskih materija, nitrita (u 2016.), arsena i posledi?no izmenjene senzorne osobine (boja, mutno?a).

„Od navedenih uzroka fizi?ko-hemijske neispravnosti vode za pi?e, prekora?enje propisane koncentracije arsena i nitrita predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, posebno osetljive populacije (deca, trudnice, dojilje, stara i hroni?no obolela lica). Arsen je prepoznat kao element koji može biti uzrok nastanka zlo?udnih tumora (bubrega, kože, plu?a), dok nitriti uneseni u ljudski organizam u pove?anoj koncentraciji mogu doprineti nastanku zlo?udnih oboljenja organa za varenje kod ljudi koji ve? boluju od hroni?nih bolesti organa za varenje“, izjavila je za Vojvo?anski istraživa?ko-analiti?ki centar (VOICE) dr Sanja Bijelovi? iz IZZJV.

Da njene tvrdnje nisu bez osnova govore i najnoviji podaci na portalu Doma zdravlja Temerin, gde se decidno navodi da je kolorektalni karcinom (organi za varenje) u stalnom porastu i sve ?eš?e se javlja u mla?oj populaciji. „Na našem podru?ju on predstavlja drugi uzrok smrtnosti od malignih bolesti kod oba pola“, navodi se u Strateškom planu DZ Temerin 2014-2019. (strana 12) i dodaje „da se organizovajem preventivnih pregleda ova bolest može otkriti u veoma ranoj fazi koja omogu?ava uspešno le?enje“.

Nataša ?ereg

Nataša ?ereg

Direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša ?ereg upozorava da analize sa preciznim i konkretnim trendovima svakako treba da sprovode i objavljuju nadležne zdravstvene ustanove i multidisciplinarni timovi.  Me?utim, smatra ona, poreme?aji zdravlja koji se mogu povezati sa pove?anim prisustvom ovih kao i drugih toksi?nih i kancerogenih materija u vodi za pi?e se uopšte ne prate u Republici Srbiji.

„Prema svetskim podacima, na osnovu mnogobrojnih dokaza utvr?ena je uzro?na veza izme?u ekspozicije arsena i pojave malignih tumora kod ?oveka, pa je tako arsen klasifikovan u prvu grupu kancerogena prema klasifikaciji Me?unarodne agencije za istraživanje raka (IARC, 1987) i grupu A kancerogenih supstanci prema Ameri?koj agenciji za zaštitu životne sredine (U.S. EPA, 1998)“, rekla je ?ereg za VOICE.

?lan Opštinskog ve?a zadužen za komunalnu delatnost Staven Tomi? rekao je za VOICE da rezultate o kvalitetu vode dobijaju dva puta mese?no od IZZJV, koji po slobodnoj metodi uzorkovanja vrši analize i dostavlja ih JKP Temerin. „Svi ovi rezultati nas upu?uju da stanje nije toliko alarmantno“, tvrdi Tomi?.

Na pitanje zašto su cisterne sklonjene pre nekoliko godina sa ulica Temerina, kada opštinu zakon obavezuje da gra?anima obezbedi alternativni na?in vodosnadbevanja, Tomi? je odgovorio „da je to ta?no i da se razmišlja u tom pravcu“. „Vide?emo šta i kako dalje. Razgovara?u i sa predsednikom opštine o tome“, kazao je Tomi? koji je od 2012. ?lan Opštinskog ve?a Temerin zadužen za komunalne delatnosti.

Grupa gra?ana “Zajedno za naš Temerin” pet puta je pokušala da se u dnevni red lokalne skupštine uvrsti i pitanje vodosnabdevanja, ali je to skupštinska ve?ina koju ?ine Srpska napredna stranka i Savez vojvo?anskih Ma?ara svaki put odbila. Na poslednjem skupštinskom zasedanju odbornik Robert Karan je pri pokušaju obrazlaganja predloga isklju?en sa sednice.

Karan ocenjuje da i nakon 13 godina lokalne vlasti odbijaju da valjano i objektivno obaveste gra?ane da se voda iz opštinskog vodovoda ne sme piti, niti se sa njom sme kuvati. On je podsetio i da u zakonu jasno piše da voda koja se koristi za pi?e, preradu hrane i kupanje mora ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti.

Zašto je opština uklonila cisterne sa ulica Temerina

Institut za javno zdravlje Vojvodine zdravstvenu ispravnost vode za pi?e u opštini Temerin kontinuirano kontroliše u naseljima Temerin, Sirig i Ba?ki Jarak. Tokom 2015. godine obavljeno je 178 mikrobioloških i 58 fizi?ko-hemijskih, a do decembra 2016. godine 105 analiza vode za pi?e radi utvr?ivanja zdravstvene ispravnosti.

„Svaka ocena zdravstvene ispravnosti vode za pi?e, sem analize mikrobioloških i fizi?ko-hemijskih parametara, podrazumeva i izradu specijalisti?kog mišljenja lekara sa predlogom preventivnih mera“, rekla je dr Sanja Bijelovi?.

Uz podse?anje da je zbog pove?ane koncentracije arsena u vodi za pi?e u Temerinu Pokrajinska sanitarna inspekcija još 2003. izdala zabranu upotrebe vode za pi?e, ona je rekla da je to podrazumevalo i da opština obezbedi alternativni na?in vodosnabdevanja stanovništva (cisterne vode za pi?e koje su se punile zdravstveno ispravnom vodom za pi?e iz JKP “Vodovod i kanalizacija” Novi Sad) i iznalaženje trajnog rešenja.

Iako je prvih nekoliko godina ova mera poštovana, cisterne su naprasno nestale sa ulica naseljenih mesta u opštini Temerin i gra?ani su sada prinu?eni da se sami snalaze. Za mnoge od njih kupovina vode u prodavnicama predstavlja teret za ku?ni budžet. JKP Temerin trenutno nema niti jednu cisternu u svom vlasništvu.

Stevan Tomi? je povodom povla?enja cisterni sa ulica dao zanimljivo obrazloženje. „Jedno vreme u svim mesnim zajednicama u opštini bile su postavljene cisterne za vodosnabdevanje, ali kako je vreme odmicalo splaslo je interesovanje gra?ana i cisterne su uklonjene sa ulica“, rekao je Tomi?, uz napomenu da i dalje najradije pije vodu iz temerinskog vodovoda!?.

Nataša ?ereg upozorava da se temerinska voda ne bi nikako smela piti i da bi za sve gra?ane koji zbog siromaštva ne mogu da kupuju flaširanu vodu, opština i JKP Temerin morali da obezbede cisterne sa ispravnom vodom za pi?e.

„Ovo je pitanje koje bi trebalo da je tema na svakoj sednici skupštine, sve dok se problem ne reši. Svakako da je potrebno postaviti cisterne sa ispravnom vodom za pi?e što hitnije, a uz to je potrebno da i mediji i nevladine organizacije više informišu gra?ane, kad ve? to ne ?ine odgovorni i ne daju objašnjenja“, rekla je ?ereg i pozvala Temerince da o problemu vodosnabdevanja pišu i zaštitniku gra?ana.

U JKP Temerin nisu želeli da govore o kratkoro?nim i dugoro?nim merama u rešavanju dugogodišnjeg problema vodosnabdevanja. Kako su rekli, sve odgovore možemo dobiti isklju?ivo od ?lana opštinskog ve?a za komunalne delatnosti. „Opština je osniva? JKP Temerin i ona donosi odluke o investicijama u infrastrukturi i održavanju sistema za vodosnabdevanje. Mi imamo želju da unapredimo sistem vodosnabdevanja, ali sva investiranja zavise od opštine“, re?eno je za VOICE u JKP Temerin.

Na portalu ovog komunalnog preduze?a gra?anai mogu na?i veoma malo informacija o problemima u vosnabdevanju. Iako IZZJV redovno dostavlja rezultate analiza vode, JKP Temerin ih na svom sajtu ne objavljuje. Temerinci se jedino redovno mogu informisati o havarijama na vodovodnoj mreži i otklanjanju tih kvarova. Kada je re? o vanrednom vodosnabdevanju, na portalu JKP Temerin piše „stranica je u pripremi“.

Dubljom analizom sadržaja na pomenutom portalu u izveštaju o poslovanju za 2013. može se pro?itati da stacionarne  cisterne  nisu  bile  u  funkciji  te  godine. „Zbog  tehni?kih problema, vanredno vodosnabdevanje gra?ana nije funkcionisalo“, kratko se navodi u izveštaju.

Nataša ?ereg ocenjuje da je ponašanje JKP Temerin „nedopustivo zanemarivanje prava gra?ana-potroša?a kako na zdravstvenu i higijenski ispravnu vodu, tako i na pravo na informaciju o vodi za pi?e ?ime se sigurno krše odredbe Arhuske konvencije, ?iji je Srbija potpisnik. ?injenica da je situacija ista ve? 13 godina, a da niko ništa ne preduzima je vrlo obeshrabruju?a“, smatra direktorka CEKOR-a.

Prema re?ima Roberta Karana, situacija sa temerinskom vodom je dramati?na i krajnje alarmantna. U prilog tome naveo je i poslednji nalaz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr. Milan Jovanovi? Batut (str. 16. tabelarni prikaz) u kojem stoji da je voda iz temerinskog vodovoda sto odsto hemijski i fizi?ki neispravna.

„Voda koju distribuira lokalno komunalno preduze?e je tehni?ka i nije za pi?e i pripremu jela. Gra?ani optine Temerin nisu valjano obavešteni o tome, jer o tome postoji samo štura informacija na sajtu lokanog komunalnog preduze?a, što nije u skaldu sa Zakonom o zaštiti potroša?a“, izjavio je Karan za VOICE.

U vodi kancerogene materije, a cena redovna

JKP “Temerin” upravlja sa sistemom za vodosnabdevanje za naselja Temerin, Sirig i Ba?ki Jarak. Ukupno JKP “Temerin” raspolaže sa 17 duboko bušenih bunara sa pet izvorišta. Distributivna mreža u pojedinim delovima naselja izgra?ena je još 1972. godine. Kako se navodi, ve?ina mreže, oko 90 procenata, su azbestcementne cevi koje je potrebno zameniti.

Dužina vodovodne mreže procenjuje se na oko 150 kilometara sa ukupno 200 hidranata što, kako navode u JKP Temerin, koli?inski delimi?no zadovoljava potrebe gra?ana opštine, ali ne zadovoljava po kvalitetu, zbog pove?anog sadržaja arsena.

vodaI pored toga cenovnik za gra?anstvo je isti kao kada bi voda bila ispravna za koriš?enje. Preciznije temerinska voda i dalje nije proglašena tehni?kom. Do šest kubika utrošene vode mese?no, po ?lanu doma?instva, košta 50 dinara po kubiku. Preko utrošenih šest kubika po ?lanu doma?instva cena ska?e na 125 dinara po kubiku, što je skuplje nego u Novom Sadu.

U poslednjih nekoliko godina nije bilo kapitalnih investicija koje bi išle u pravcu dugoro?nog rešavanja problema. Od zna?ajnih investicija navodi se sanacija slepog voda u Bloku 18 u Temerinu tokom 2013. godine. Pre dve godine probušen je bunar B9 – Vašarište u Temerinu za šta je izdvojeno deset miliona dinara, dok je prošle godine ura?en plan izrade tehnološkog projekta za dezinfekciju vode u MZ Ba?ki Jarak i Sirig vredan 19,6 miliona dinara.

Stevan Tomi? tvrdi da bi jedino rešenje za opštinu Temerin bila izgradnja fabrike vode, ali lokalna samouprava to ne može sama da isfinansira. „Situacija je i dalje ista. Razmišljamo o izgradni fabrike vode, ali je to skup projekat koji ne možemo sami da finansiramo, pa o?ekujemo pomo? Republike ili Pokrajine. Naša izvorišta vode su dosta razu?ena i problem bi bio da na svakom izvorištu ugra?ujemo filtere za pre?iš?avanje vode. Stoga razmišljamo o proizvodnji vode na jednom mestu“, naveo je Tomi?.

Za Natašu ?ereg je zapanjuju?a neodgovornost lokalnih samouprava i javnih komunalnih preduze?a, ali i same države u ovoj oblasti, što samo pogoduje onima koji se bave proizvodnjom i prodajom flaširane vode. „Ako opština nije bila u stanju da 13 godina reši problem, trebalo je da se problem podigne na nacionalni nivo, da se traže donacije, me?unarodni projekti, da se pripremi dokumentacija i da se bar na?ine neki koraci – strateški dokumenti opštine koji ?e navesti mere makar u budu?nosti da se ovaj problem reši“, kategori?na je direktorka CEKOR-a.

Ona je istakla da postoje i neke jeftinije metode za pre?iš?avanje vode (rešenje P-2005/0606, autor je dr Mileta Periši?, diplomirani tehnolog iz Beograda) koje svakako treba razmotriti. “?eka nas mnogo posla i uvo?enje reda u ovoj oblasti, sve u sprezi sa ja?om inspekcijskom kontrolom, kaznama, radom pravosu?a kao i najavljenim restruktuiranjem javnih komunalnih preduze?a“, zaklju?ila je ona.

Temerinsku vodu pod hitno proglasiti tehni?kom

Robert Karan smatra da i nakon 13 godina lokalne vlasti odbijaju da valjano i objektivno obaveste gra?ane da se voda iz opštinskog vodovoda ne sme piti, niti se sa njom sme kuvati. On je podsetio i da u zakonu jasno piše da voda koja se koristi za pi?e, preradu hrane i kupanje mora ispunjavati uslove u pogledu zdravstvene ispravnosti.

„Potrebno je hitno zabraniti upotrebu vode iz temerinskog vodovoda za pi?e, kupanje i pripremanje hrane. Odlukom Skupštine Opštine Temerin vodu iz temerinskog vodovoda trebalo bi proglasiti tehni?kom, a o svemu tome obavestiti, javnost, medije i sve gra?ane pismenim dopisom prilikom slanja slede?eg ra?una JKP Temerin. Potrebno je hitno postaviti cisterne sa ispravnom vodom za pi?e na sva vitalna mesta u opštini, kod zabavišta, škole, pijace“, navodi se u predlogu o kojem Grupa gra?ana “Zajedno za naš Temerin” traži skupštinsku debatu.

?uro Žiga

?uro Žiga

Me?utim, skupštinska ve?ina predvo?ena predsednikom opštine ?urom Žigom (SNS) svaki put do sada je odbila da uvrsti u skupštinsku raspravu predlog grupe gra?ana. Štaviše, na poslednjem skupštinskom zasedanju nije se raspravljalo ni o amandmanima grupe gra?ana na predloženi budžet za narednu godinu koji bi omogu?ili da se 32 miliona dinara preusmere za trajno rešavanje problema neispravne pija?e vode u Temerinu.

Usvojenim planom kapitalnih investicija za 2017. godinu za trajno rešavanje problema vodosnabdevanja lokalna samouprava opredeli?e ?etiri odsto sredstava, što je po Karanovom mišljenju veoma malo i ne?e ništa rešiti. U malobrojnim medijskim istupima povodom problema u vodosnabdevanju, predsednik opštine optuživao je grupu gra?ana da taj problem koristi u dnevnopoliti?ke svrhe. Zanimljivo, ?uro Žiga bio je predsednik Skupštine Temerin 2003. godine, kada je lokalni parlament oformio komisiju koja ?e se bnaviti rešavanjem problema vodosnabdevanja. Na nekoliko poziva da o toj temi govori za VOICE Žiga je rekao da je prezauzet i da nema vremena.

Poput grupe gra?ana „Za naš Temerin“ i Nataša ?ereg smatra da je potrebno hitno zabraniti dalju upotrebu vode iz temerinskog vodovoda za pi?e, kupanje i pripremanje hrane, a odlukom Skupštine Opštine Temerin vodu iz temerinskog vodovoda proglasiti je tehni?kom. „?udi me da 13 godina to ve? niko nije proglasio. Potrebno je zabraniti dalju upotrebu vode za pi?e i pripremanje hrane i kupanje kako iz temerinskog, tako iz svih vodovoda u Srbiji gde je prisutvo ovakvih opasnih supstanci dugotrajno“, zaklju?ila je direktorka CEKOR-a.

Darko Šper (VOICE)

Podelite ovu stranicu!