VOICE: Falsifikovanjem dokumenata na Poljoprivrednom fakultetu do miliona evra iz agrarnog budžeta?

24 Nov 2016

Višemilionski honorari za nastavnike i saradnike

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, odnosno Departman za stočarstvo na kojem je smeštena Glavna odgajivačka organizacija za Vojvodinu, nije postupio po rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja i redakciji VOICE nije dostavio dokumente kojima bi opovrgao sumnje da se preko ove institucije već nekoliko godina zloupotrebljavaju državni podsticaji za stoku i nanosi ogromna šteta budžetu Srbije u korist pojedinaca zaposlenih na fakultetu.

Prema informacijama i dokumentima kojima raspolaže VOICE, na Departmanu za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta, odnosno Glavne odgajivačke organizacije odobravani su falsifikovani pedigrei životinja sa vojvođanskih farmi na osnovu kojih su uzimane subvencije i za grla koja nisu kvalitetna priplodna i nemaju prava na podsticaje iz državne kase. U nekim od zahteva za izdavanje pedigrea i samih pedigrea u koje je naša redakcija imala uvid, jasno se vidi da se podaci o poreklu životinja ne slažu, da su za jedno grlo navedene različite oznake za oca ili majku, da je lažiran i indeks produktivnosti, te da je, bez obzira na sve to, na te papire stavljan pečat Glavne odgajivačke organizacije kojom rukovodi dr Snežana Trivunović.

Kako tvrdi izvor VOICE-a, falsifikovanjem porekla životinja, to jest prevođenjem nekvalitetnih priplodnih grla u kvalitetna, suprotno zakonu i pravilniku, pravo na državne subvencije ostvario je veliki broj odgajivača nekvalitetnih priplodnih životinja, čime je naneta velika šteta budžetu Srbije.

Pored podsticaja, farme ostvaruju i pravo na zakup državnog poljoprivrednog zemljišta po osnovu prava prečeg (za stočare). To pravo ostvaruje se po uslovnom grlu, za koje se dobija hektar njiva. Kada se ima u vidu i mogućnost uzimanja državnih oranica u zakup na osnovu grla čiji su pedigrei falsifikovani, šteta u državnoj kasi se uvećava. Sumnja se da se samo za godinu dana, na ime podsticaja u stočarstvu i korišćenja njiva po osnovu prava prečeg zakupa, država ošteti i za stotinu miliona dinara, što znači da se malverzacije u prethodnih desetak godina mogu meriti milionima evra.

Od Poljoprivrednog fakulteta–Departmana za stočarstvo smo još krajem maja ove godine zatražili da nam dostavi sve pedigree životinja, odnosno izvode iz matične knjige koje je Glavna odgajivačka organizacija odobrila u 2015. i 2016. godini, kao i sve zahteve koji prate izdate pedigree, kako bismo mogli da vidimo sled izdavanja izvoda iz matične knjige na osnovu kojih se uzimaju podsticaji iz državne kase. Te dokumente nismo dobili. Nisu nam dostavljeni ni pošto je Poverenik za informacije od javnog značaja tako naložio ovoj instituciji. U odgovoru Poljoprivrednog fakulteta koji nam je poslat pet i po meseci nakon našeg pitanja i obraćanja – 10. novembra ove godine, navedeno je da nam ne može biti odobren uvid u pedigree jer su “oni vlasništvo odgajivača kvalitetne priplodne stoke, a da Departman za stočarstvo ima samo Rešenje o obavljanju poslova vezanih za sprovođenje glavnih odgajivačkih programa”. Dodaje se da se pedigrei izdaju na zahtev odgajivača kvalitetne priplodne stoke koji su ujedno i vlasnici pedigrea i podataka u njima, kao i ostale matične evidencije za njihova grla. Pritom, navedeno je da Poljoprivredni fakultet ima arhivirane pedigree životinja, odnosno izvode iz matične knjige, koje je Glavna odgajivačka organizacija, Departman za stočarstvo, odobrila u 2015. i u prvih pet meseci 2016. godine.

Poljoprivredni fakultet

Poljoprivredni fakultet odbija da dostavi dokumentaciju

Kako nekvalitetna grla postaju kvalitetna?

Glavna odgajivačka organizacija izdaje izvod iz matične knjige za svako kvalitetno priplodno grlo, koji se šalje u Upravu za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, a potom se, na osnovu tih izvoda, isplaćuje određena suma novca odgajivaču ili farmi po kvalitetnom priplodnom grlu. Tačnost podataka pečatom garantuje Glavna odgajivačka organizacija, odnosno rukovodilac Snežana Trivunović, vidi se iz pedigrea koje poseduje VOICE. Po rečima našeg izvora, u sve su umešani individualni odgajivači i farme, osnovne i regionalne odgajivačke organizacije i Glavna odgajivačka organizacija. Podsticaji se uplaćuju na račune odgajivača stoke, koji taj novac potom dele sa pojedincima sa Poljoprivrednog fakulteta, tvrdi naš izvor. Dakle, farma koja ima falsifikovane pedigree dobije subvencije, a pošto se malverzacije uglavnom odvijaju po instrukcijama stručnjaka sa Departmana za stočarstvo – rukovodioca Glavne organizacije i pojedinih selekcijskih odeljenja, taj državni novac se deli između farme i “instruktora”, tvrdi izvor VOICE.

Falsifikovani pedigrei

Slika 1. (1)

Slika 1

Slika 2 (1)

Slika 2

Kako se falsifikuju podaci na izvodima iz matične knjige može se objasniti na primeru oca životinje koji se vodi pod brojem 70. U prvom slučaju, njegov otac nosi broj 6204, a majka 155. Kod druge životinje, istom tom ocu su otac 155, a majka 6204, dakle, obrnuto. Kod treće životinje, otac životinje 70 ima broj 122, a majka 6204. Otac 70 mora uvek da ima iste roditelje ali ovde to nije slučaj. Pritom se vidi da u svim slučajevima nedostaju životinje druge generacije, a po pravilnuku moraju biti poznati. Ovo se može ispratiti i u zahtevima za izdavanje pedigrea za ovce rase “virtenberg”, gde se roditelji životinje 70 ne slažu, tj. nisu isti.

Slika 3 (1)

Slika 3

Na slici 2. slična je situacija: roditelji životinje 15010 su 9705 i 00108, a ispod piše da su roditelji iste životinje 22803 i 02/01.

Slika 3. pokazuje primer fasifikovanja pedigrea tako što životinja nema HB broj. Takav pedigree nije mogao biti izdat, a ovaj je pečatom Poljoprivrednog fakulteta overila i potpisala Snežana Trivunović.

 

Naš izvor navodi da postoji nekoliko načina na koje se prevode nekvalitetna priplodna grla koja ne ispunjavaju uslove u sistemu subvencionisanja u kvalitetna priplodna grla. Recimo, poreklo životinja dobijenih parenjem u srodstvu se prepravlja u registrima prašenja, telenja, jagnjenja, briše se pravo biološko poreklo i pravi novo poreklo, nakon čega se izdaje novi pedigre sa kojim vlasnik životinje ima pravo na subvenciju. Takođe, poreklo muških priplodnih životinja dobijenih parenjem u srodstvu se prepravlja i time njihovo potomstvo ostavruje uslove za subvencije. U suprotnom, potomstvo – pre svega žensko – ne bi imalo pravo na subvencije. Ovo je najčešći slučaj kod svinja, gde zbog primene veštačkog osemenjavanja jedan otac ima i po nekoliko stotina ženskih potomaka koje se ostavljaju za priplod, te njihovo potomstvo ostvaruje pravo na subvencije, ukazuje izvor VOICE i napominje da je u svinjarstvu masovna pojava da se višestruki melezi i hibridi preko noći prevode u F1 generaciju ili u čistu rasu. Podaci se prepravljaju u registrima prašenja i time životinje dobijaju nove roditelje, roditelje čiste rase i potom ostvaruju uslove za subvencije, a kasnije i njihovo potomstvo bude subvencionisano. U svinjarstvu, recimo, masovna je pojava da se od izlučenih ili uginulih životinja koje su ostvarivale pravo na subvencije uzimaju matični brojevi i dodeljuju drugim životinjama koje nemaju pravo na subvencije (uginule, izlučene, ili one koje ne zadovoljavaju kriterijume) i time dobija novo poreklo i potomstvo takvih životinja po automatizmu ostvaruje pravo na subvencije. Postoji još nekoliko načina na koji se falsifikuju pedigrei i potom uzimaju državni podsticaji.

Svaki od falsifikovanih i nepotpunih dokumenata do kojih je VOICE došao, potpisala je dr Snežana Trivunović i overila pečatom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Protiv nje i rukovodilaca pojedinih odeljenja podneta je i krivična prijava Policijskoj upravi u Novom Sadu, Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminala.

Snežana Trivunović nije želela da komentariše ove navode.

“Sve što je vezano za klevete i uvrede na moj račun predato je sudu. To je stvar sudskih organa, a kada se taj postupak okonča, daću izjavu. Ne želim da odgovaram na te uvrede”, kazala je za VOICE.

Inspekcija zažmuri i potpiše

krave mleko farmaPrema novoj Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2016. godini pomoć države farmerima, u zavisnosti od vrste životinja, iznosi do 25.000 dinara po grlu, koliko su davanja za kvalitetne priplodne mlečne ili tovne krave. Ne može se tačno reći  koliko životinja ima lažne papire ali sumnja se da se godišnje na vojvođanskim farmama falsifikuje i hiljadu dokumenata kojim se dokazuje poreklo grla krava, ovaca, svinja… Ako se zna da država za kvalitetne priplodne tovne i mlečne krave daje 25.000 dinara po grlu, za kvalitetne priplodne krmače 7.000 dinara, koliko ide i za koze i ovce, jasno je da se prikazivanjem lažnih podataka može izvući pristojna korist.

Sumnju da poljopriverdna inspekcija (Ministarstva poljoprivrede) uglavnom ne proverava na terenu da li uopšte postoji prijavljen broj grla i da li na stajama ima lažnih i nepostojećih životinja koje ostvaruju pravo na subvencije, nismo uspeli da potvrdimo niti opovrgnemo jer nam Poljoprivredni fakultet nije dostavio izveštaje o kontroli rada Glavne odgajivačke organizacije, a Ministarstvo nam je odgovorilo da nisu uočene nepravilnosti.

“Glavna odgajivačka organizacija je u obavezi da izradi glavni odgajivački program na period od pet godina, koji prihvata, ili ne prihvata sektor analitike i agrarne politike odeljenja za stočarstvo. Glavna odgajivačka organizacija je u obavezi da prihvaćeni program sprovodi. Poljoprivredna inspekcija za kontrolu podsticajnih sredstava u poljopivredi, organsku proizvodnju i stočarstvo, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine kontroliše sprovođenje odgajivačkog programa i vođenje glavne matične evidencije”, navedeno je u dopisu Poljoprivredne inspekcije za kontrolu podsticajnih sredstava u poljopivredi, organsku proizvodnju i stočarstvo, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine redakciji VOICE.

Dodaje se da se kontroliše izdavanje pedigrea za kvalitetna priplodna grla, samim tim i zahtevi koji prate izdavanje pedigrea, te da nisu uočene nepravilnosti u izdavanju pedigree. Na pitanje da li u Ministarstvu mogu da potvrde naša saznanja da je Glavna odgajivačka organizacija izdavala pedigree i po zahtevima koji nisu bili potpuni i tačni i koji nisu sadržali sve potrebne elemente (poreklo životinje tri generacije unazad, indeks produktivnosti…), rečeno nam je da ne mogu, uz napomenu da su za izdavanje pedigrea dovoljne dve generacije unazad.

“Po definiciji iz Zakona o stočarstvu i Zakona o podsticajima prava na podsticaje ostvaruju kvalitetna priplodna grla, (kvalitetna priplodna grla su ona koja imaju oba poznata roditelja – EB grla), što ne znači da je za njih potrebno izdavanje pedigrea”, navelo je Ministarstvo poljoprivrede.

ugovor o autorskom delu Poljoprivredni fakultet

Primerak ugovora o autorskom delu

Međutim, na par velikih farmi za VOICE je rečeno da poljoprivredna inspekcija dolazi kod njih, ali uglavnom samo potvrdi ono što je ranije napisano na papirima koji dokazuju poreklo životinja, često “žmureći nad njima”.

“Za veoma kratko vreme na jednoj farmi je 300 grla prevedeno u kvalitetna. Da bi se, na primer, umatičilo stotinu nazimica na farmi svinja, potrebno je da se obavi takozvano šaliranje, to jest da se svim grlima uzme mera, počev od telesne mase, starosti, preko procenta mesa i debljine slanine do porekla. Ovi podaci najčešće se izmišljaju i pišu nerealne vrednosti, a sve u dogovoru sa predstavnicima Glavne odgajivačke organizacije”, rečeno nam je u upravi jedne od vojvođanskih farmi. “Dobijaju se tako visoki indeksi za nazimice čistih rasa, veći i od onih u zemljama koje u proizvodnji i kvalitetu svinja prednjače u svetu. Jedna životinja ima tri različita porekla, da isto grlo ima tri različita roditelja, da nedostaje datum rođenja… Sasvim je moguće da samo mali procenat grla u Vojvodini zapravo ima pravo poreklo. Situacija je nešto bolja u proteklih dve-tri godine, otkako se više uvoze kvalitetna priplodna grla jer su kod uvoznih životinja papiri čisti”.

U organizacionoj shemi odgajivačkog programa u Vojvodini na najnižnoj lestvici su porodične farme i privatne firme, odnosno poljoprivredna gazdinstva, potom osnovne odgajivačke organizacije, pa regionalne i na kraju Glavna odgajivačka organizacija.

Iznad nje su Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, koji nam je pak odgovorio da za rad Glavne odgajivačke organizacije nije nadležan, a onda i Ministarstvo poljoprivrede. Vlasnici grla, bilo da je reč poljoprivrednicima ili većim farmama, dužni su da prijave svaku promenu vlasništva nad životinjama osnovnoj organizaciji kojih je u Vojvodini u 2015. bilo oko 90. Sve su pritom u rukama privatnika. U privatnom vlasništvu su i sledeće na lestvici – regionalne organizacije (njih 12), za razliku od Glavne, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kojom gazduje država. Predstavnici osnovnih odgajivačkih organizacija izlaze na teren, evidentiraju podatke o životinjama, “uzimaju im krvnu sliku” i to šalju regionalnoj, odnosno organizaciji na Poljoprivrednom fakultetu. Iz Glavne odgajivačke organizacije, nakon verifikacije tih papira, zahtevi za podsticaje idu pravo u Upravu za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, koja je u Srbiji zadužena za isplatu subvencija poljoprivrednicima.

Višemilionski honorari za nastavnike i saradnike

Snezana Trivunovic

dr Snežana Trivunović: Bez komentara

Rukovodilac Glavne odgajivačke organizacije dr Snežana Trivunović ujedno je i direktorka Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U fotelju direktora tog departmana sela je posle dr Dragana Glamočića, sadašnjeg savetnika premijera Srbije za poljoprivredu. Od 2005. do 2008. godine rukovodila je selekcijom goveda za teritoriju AP Vojvodine, a od 2008. vodi Glavnu odgajivačku organizaciju. Pored toga što vodi Departman i odgajivačku organizaciju, Snežana Trivunović je i jedini profesor na velikom broju predmeta na Poljoprivrednom fakultetu, a uz to je angažovana i na Poljoprivrednom fakultetu u Banjaluci.

Izvor VOICE-a tvrdi da se mesečno isplaćuju visoki honorari Snežani Trivunović i rukovodiocima pojedinih sekcija, te velikom broju zaposlenih na Departmanu za stočarstvo, kao i saradnicima koji nemaju dodirnih tačaka sa Glavnom odgajivačkom organizacijom. Pomenimo, nije u skladu sa zakonom da honorari premašuju 30 odsto mesečne zarade, međutim, na Poljoprivrednom fakultetu se taj zakon ne poštuje. VOICE poseduje ugovor o autorskom delu delu u okviru naučno-istraživačkog projekta „Glavni odgajivački program unapređenja stočarstva u AP Vojvodini“, u kojem su predviđeni honorari veći nego što zakon dozvoljava. Iako smo od Poljoprivrednog fakulteta tražili da nam dostavi sve ugovore o autorskom delu učesnika u ovom projektu, nismo ih dobili. Poverenik za informacije od javnog značaja naložio je Poljoprivrednom fakultetu – Departmanu za stočarstvo da redakciji VOICE-a dostavi ugovore, međutim Fakultet se o to oglušio. Dostavio nam je samo ukupne iznose isplaćene na ime angažovanja nastavnika i saradnika u okviru naučno-istraživačkog projekta „Glavni odgajivački program unapređenja stočarstva u APV“, koji su veoma visoki. Kako je Poljoprivredni fakultet naveo, u 2014. godini za ovaj projekat isplaćeno je na ime angažovanja nastavnika i saradnika 3.880.000 dinara, a 2015. godine 4.400.000 dinara. U ovoj godini, do 31. maja isplaćeno je 2.511.278.04 dinara.

Fakultet nije hteo da objavi imena angažovanih na projektu unapređenja stočarstva u Vojvodini niti pojedinačne iznose honorara.

Da pare Departmanu za stočarstvo nisu nikakav problem govori i to što se Glavna odgajivačka organizacija finansira i na druge načine. Naime, prema najnovijoj uredbi za podsticaje u poljoprivredi, za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu država je izdvojila 130 miliona dinara, od čega deo ide i vojvođanskoj centralnoj organizaciji.

Pored toga, ova organizacija ima i svoj cenovnik za usluge koje obavlja pa tako pedigre za telad, junice, krave i bikove košta 1.500 dinara, za nazimice, nerastove i krmače 800 dinara, za ovce 600 dinara, za ždrebad 3.000… Ako je usluga hitna, cene ovih usluga više su 50 odsto.

A genetika sve lošija…

Iz godišnjih izveštaja Glavne odgajivačke organizacije se vidi da iz godine u godinu raste broj „kvalitetnih priplodnih grla“, odnosno kvalitetne stoke, a genetski napredak stagnira.

Na primer, u 2010. godini broj „kvalitetnih“ krava je bio 66.012, a u 2015. godini 140.400. U 2009. godini broj „kvalitetnih“ ovaca i koza je bi 11.112 odnosno 727, a 2015. taj broj se povećao na 43.507 ovaca i 3.976 koza.

Stočni fond u Srbiji upola je manji u odnosu na osamdesete godine i, kako se navodi u analitičkim tekstovima i zvaničnim izveštajima, došlo je do njegove devastacije. U strukturi ostvarene bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje u 2015. godini, samo 38 odsto vrednosti potiče iz stočarske proizvodnje, dok je broj uslovnih grla stoke smanjen na 0,33 po hektaru oraničnih površina, što ukazuje na izuzetnu ekstenzivnost domaće poljoprivrede.

Slađana Gluščević (VOICE) 

voice_logo